Tokom dana često srce mi
Tajnu skrivenu želju čuva...
Želi da prodre u astralne sfere
Do mistične Zemlje Skrivenih Šuma.
Tiho hodam po rubu sna,
Astralnim putem sferama hodim...
Idem ka kapiji srebrne magle,
Pitam se: gde li ona vodi?
Odlučujem se, stupam kroz nju!
Do tog sveta sam morala doći,
Njegov zov sam osetila
U vrisku vetra i šapatu noći...
Ispred mene se razliva sfera
Skrivenih šuma, smaragdne reke...
Svežih dolina, purpurnog cveća,
I vilinske pesme daleke...
To je mesto gde pripadam stvarno...
Ali avaj! Sad moram otići...
San mi se privodi kraju,
Mom fizičkom telu moram prići.
Kroz kapiju vraćam se nazad,
Ostavljam Zemlju Skrivenih Šuma,
I budim se u materijalnom
Punog srca, radoznalog uma,
I celog svesnog dana duša mi
Draga iskustva nežno čuva...
Priželjuje sledeći astralni let
I posetu Zemlji Skrivenih Šuma...
Autor: Valeria
