Smrt

2h7f8g0.jpg



Pogled uprt u more...
Unutrašnji mir...
Površ vode talasa...
Stvara spokoja vir...

Oči koje su suve...
Usne koje su neme...
Koža koja je hladna...
Utroba koja vene...

Izvan toga je Svetlost,
I neizrecive reči.
Zatim se stvara Tunel
Koji biva sve veći...

Smeju se poznata lica,
Kažu mi "Dobrodošla!
Vidi kako je lepo,
Što nisi ranije pošla?"

Sada je površ mirna
Ustalasanog mora...
Neizmenjen ostaje svet,
Sviće još jedna zora...

Autor: Valeria
​
 
Kliknite za proširenje...
Iskustva onih koji su doživeli kliničku smrt ("bili na granici",kako reče Ljilja),uvek govore o prolasku kroz mračni tunel na čijem kraju naziru jako svetlo.
Uvek se i postavlja rašomonsko pitanje,da li sa fizičkom smrću (prestanak rada srca),nastupa i psihička (saznanje,svest) smrt?
Filozofski sualizam o nezavisnom postojanju ta dva entiteta u čoveku,duše i tela,ovde dobija svoju potvrdu..

Lep pesnički osvrt na ovu temu,Valeria...
 
Ne prestaje Lejla...
Bila sam klinički mrtva i sve se nosi sa sobom, i svest i sećanje...ja sam vrlo jasno osećala tugu što me odvajaju od porodice .
Zato sam i insistirala na povratku .:mrgreen:

Inače, ja još nisam došla do tunela, on je "dodat u pesmu".
Rekla bih da sam bila negde "između".

Ljiljo :zag: (Ljilja zna sve o meni šta mi se dešavalo..)



Lelavi, inače meni najmorbidniji sni daju najveću inspiraciju ) izgleda da sam malo kvrcnuta ) .
 
Ma nisi kvrcnuta.I kod mene je tako.Ili sam kvrcnuta i ja:D
E Val....Bila sam i ja u slicnoj situaciji i tacno znam sta si htela reci;)
I ja sam insistirala :mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top