Јерменин и син
На самрти позва стари Јерменин свога сина,па га доведе до прозора и упита га шта види.
- Људе, одговори он.
Затим му пружи огледало да се погледа и упита га шта види.
- Видим себе, одговори син.
- Ето, сине!
И прозор и огледало направљени су од истог стакла,с том разликом што се на стаклу од огледала налази
танки слој сребра.
И у животу је тако: где год се сребро нађе између људи,ту човек види само себе.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Priča je poučna,mada se na prvi pogled se čini i kao nesrećno nedorečena.
Njeno tumačenje može da ima dve verzije..
Prva verzija:
Da biste videli druge (i da bi,uopšte,išta mogli videti onakvim kakvim nešto jeste) morate najpre dobro pogledati
sebe (kroz ogledalo samospoznaje).
Zato moramo,mada to nije nimalo lako,da bar tezimo objektivnom,nepristrasnom opažanju (genetski usadjeni
subjektivitet nam to otežava) u kome nas ni srebro ogledala nece pomutiti u realnoj percepciji ljudi,stvari i dogadjaja.
/..usput..utešno deluje zapažanje,da količina srebra na ogledalu i nije tako velika..he,he../
Druga verzija:
Poenta priče je da tamo gde nema srebroljublja,dakle nema ogledala,čovek se ogleda na prozoru...
odnosno u čoveku,u mnogim ljudima.
Gde je strast prisutna(a ona je ovde u vidu materijalne vrednosti-srebra),čovek ne može da vidi nikog drugog
do-sebe sama.
Ali,svakako da je taj proces teško razgraničiti,jer zagledanje u sebe lično i nije ništa drugo
nego ogledanje nas u drugima, i obrnuto - drugih u nama.
I da ne zaboravimo da je "ogledanje" (na ogledalu ili na prozoru) veoma važna aktivnost.
I da joj se stalno treba vraćati kao svakodnevnom,školskom zadatku...
Laku noć ljubiteljima prozora i ljubiteljima ogledala...
На самрти позва стари Јерменин свога сина,па га доведе до прозора и упита га шта види.
- Људе, одговори он.
Затим му пружи огледало да се погледа и упита га шта види.
- Видим себе, одговори син.
- Ето, сине!
И прозор и огледало направљени су од истог стакла,с том разликом што се на стаклу од огледала налази
танки слој сребра.
И у животу је тако: где год се сребро нађе између људи,ту човек види само себе.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Priča je poučna,mada se na prvi pogled se čini i kao nesrećno nedorečena.
Njeno tumačenje može da ima dve verzije..
Prva verzija:
Da biste videli druge (i da bi,uopšte,išta mogli videti onakvim kakvim nešto jeste) morate najpre dobro pogledati
sebe (kroz ogledalo samospoznaje).
Zato moramo,mada to nije nimalo lako,da bar tezimo objektivnom,nepristrasnom opažanju (genetski usadjeni
subjektivitet nam to otežava) u kome nas ni srebro ogledala nece pomutiti u realnoj percepciji ljudi,stvari i dogadjaja.
/..usput..utešno deluje zapažanje,da količina srebra na ogledalu i nije tako velika..he,he../
Druga verzija:
Poenta priče je da tamo gde nema srebroljublja,dakle nema ogledala,čovek se ogleda na prozoru...
odnosno u čoveku,u mnogim ljudima.
Gde je strast prisutna(a ona je ovde u vidu materijalne vrednosti-srebra),čovek ne može da vidi nikog drugog
do-sebe sama.
Ali,svakako da je taj proces teško razgraničiti,jer zagledanje u sebe lično i nije ništa drugo
nego ogledanje nas u drugima, i obrnuto - drugih u nama.
I da ne zaboravimo da je "ogledanje" (na ogledalu ili na prozoru) veoma važna aktivnost.
I da joj se stalno treba vraćati kao svakodnevnom,školskom zadatku...
Laku noć ljubiteljima prozora i ljubiteljima ogledala...
..nije bila namera za ironijom..
