Blogovi

DRUGARSTVO

DRUGARSTVO

1. 12. 2008.god. Другарство је кад с неким делиш све, играчке, свеске и лутке, кад с неким поделиш срећне и тужне тренутке. Другарство је кад другу шапнеш на часу, кад са њим радиш задатке, кад поделите све, па и неке тајне податке. Другарство је... ако волите исту цуру, па је ти препустиш њему, другарство је када сте заједно, у болу и тузи, у свему. Другарство је нешто веома скупо, нешто јако лепо и снажно, другарство је кад делите све што вам је заиста важно. Drugarstvo je… MOJ DRUG MILE 23. 7. 2008.god. Имам једног друга, зове се Миленце, ја га много волим, лак је као перце. Играмо се често највише кликера, све док неког кући мама не отера. Једног летњег дана мени дође Миша, напољу је падала баш досадна киша. Играо сам с...

Ostavi ponekad to sutra

Ostavi ponekad to sutra i neizvesnost svetle perspektive jer sreća je ponekad blic trenutak a život tako kratak i mnogi ne stignu da ga dožive Sutra je tako nesigurno i daleko iako od sutra nema boljeg puta ako hoćeš da budeš srećan zašto bi čekao sutra danas je tvoj dan tvoj trenutak koji si godinama čeko Sreća je u nama unutra treba joj samo povoda dati da vrata otvori i onda bez kofera od juče prihvati je oberučke jer danas je tvoj trenutak pusti ga neka te osvoji i želju svoju odmori kao da sutra ne postoji Milan Višnjić
JUTROŠNJA MISAO

JUTROŠNJA MISAO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) JUTROŠNJA MISAO mmm….kao ove jutrošnje ruže Još uvek snene Koje sam boje ja Koje si boje ti? Jutrošnja misao Neka ti bude Dok me budeš udisao. mmmm...... koji sam slap ja A koji ti? Jutrošnja misao Neka ti bude Dok na mene budeš mirisao. mmm......da li si to ti oko mene Ili ja oko tebe? Jutrošnja misao Neka ti bude Dok budeš disao. I mislima po meni pisao :zper: PS Blogeri, dobro jutro vam želim :manikir:
Žvaka

Žvaka

Odkad nema nijedne tvoje pp ni sms.a osećam se kao posle strašnog udesa Osećam se i poraženim i krivim što ću imati nesreću da i ovaj udes preživim A ti ćeš i dalje na svome blogu uživati sa puno žara u broju poseta i lepih komentara a ja sam ko ćuran gutao svako tvoje slovce i nisam shvatao da je to samo žvaka za osnovce Milan Višnjić http://fontanasnova.blogspot.com/

SAMOCA

Najveća slova ljubavi: onaj glupi septembar kad sam se pravio važan da nikog nisam voleo. A jesen svima zlatna, a samo meni bakarna. Da, pravio sam se važan da nikog nisam sanjao. A samog sebe sam boleo i sav se od sebe razboleo, i sebe u sebi mučio, i sebe u sebi proganjao. Najveća slova sramote: kada sam bez stida dovlačio zvezdama gradska neba u moje žedne oči. Najveća slova tuge: to, što sam se šegačio i pred svima junačio, da posle u samoći, nos zakivam u jastuk čekićem umorne glave. A noći vrtoglave. Plave. A ja ne mogu da zaspim, već sanjam vreo od jave. Najveća brbljiva slova: sve ono što sam krio. Pred celim svetom sam bio baš to što nisam bio. Najveća slova ljubavi i slova mog dečaštva: kad jedan namćor u meni hrabrošću...

Pokusaj

Kako da ti kazem, tih nekolko reci koje mi toliko znace i nadu daju Kako da ti kazem, te carobne reci koje mi na srcu kao teret leze Kako da ti kazem, te najlepse reci koje ko gorke suze, na oci nailaze Kako da ti kazem, kad ne zelis cuti te vapaje moje iz dubine duse Kako da ti kazem, kad ne zelis cuti da srce je moje, vezano za tvoje Kako da ti kazem, kad ne zelis cuti te iskrene reci osecanja mojih Kako da ti kazem, kad ne zelis cuti da verujem u nas i ljubav nasu Kako da ti kazem , kad ne zelis cuti da zelim da mi kazes radosti svoje Kako da ti kazem, kad ne zelis cuti da sve tvoje tuge budu i moje Kako da ti kazem, kad ne zelis cuti da lik je tvoj, ispred mene stalno Kako da ti kazem, kad ne zelis cuti da oci tvoje nebom mi...

Voleo bih

Voleo bih da nije vreme za mene stalo da ptice nisu prestale da lete da lisce nije ostavilo drvo golo da sunce nije prestalo da greje. Voleo bih da nije pustosi u mojoj nemirnoj dusi straha u mojim ocima slepim da nema tuge koja me gusi ni samoce s kojom se tesko borim. Voleo bih da mogu vratiti tren kada si u zivot usla moj predao ti srce i ljubav na dlanu osetio usne tvoje na licu svom i pozeleo da budem ceo tvoj. Voleo bih da mogu ponovo biti deo zivota tvog da mogu opet uz tebe da se budim da osetim cari poljubca jednog da mogu svoju ljubav da ti nudim

Ožiljci

Prozor moje dnevne sobe gleda na jutarnju stranu sveta. To je valjda jedina njena lepota koju, da budem iskrena, uglavnom prespavam. Stajala sam još uvek pospana u spavaćici i gledala preko komšijskih krovova u narandžastu loptu. Meni je delovala kao da vrlo udobno sedi na njihovim crepovima.Onih polomljenih koji je žuljaju izgleda da nema. Ovaj nebeski teret moje komšije nisu ni osetile. Iako uglavnom nemam običaj da se protežem i zevam pored prozora, sad sam ipak to uradila i naslonila se na njega. Par minuta zadovoljno sam gledala u nebesa slušajući jutarnju priču komšijskih gugutki i golubova. Jutro je nagoveštalo lep dan. Da ne opisujem obavezne jutarnje radnje, ipak moram reći da sam tog jutra bila sretna jer proleće...

Nokia C6

http://www.noktahhitam.com/how-to-install-garmin-xt-on-nokia-5800-symbian-s60-v3.html znam da pise da je s60v3, ali radi meni na nokiji 5800, a onda bi trebalo i na c6

Sreca - razmisljanje o njoj

Sta je sreca? Da li to iko moze znati to? ...Sreca je lepa samo dok se ceka dok od sebe samo nagovestaj da...... Kako ovo gorko zvuci. Da li je ljubav srecna samo dok je nemas? Da li su sreca svitanja bez tebe? Setnje u kojima moji prsti uzaludno traze tvoje? Mesecina koja pada preko mene, usamljenog u beskraju tuge? Da li je sreca biti bez tebe? Ne gledati tvoje oci, ne ljubiti tvoje usne? Ne drhtati zajedno u ritmu strasti, ne slusati muziku koju prave nasa zaljubljena srca? Sreca prava je biti uz tebe, voleti te svakog trena i davati se tebi uz osmehe ljubavi. Sreca je buditi se s tobom na pesku okeana strasti osecati plimu osecaja zudnje kako nam nadolaze. Dusa mi se gusi u urlicima tuge i placa, sto morah da te gubim...

OHRID

Koračam starom kaldrmom Zatvorenog saznanja otvorene knjige Razlivene predamnom u vidokrugu Između ulica uskih stešnjenih kućama Skrivajući vaskoliku mudrost A odasvud Sa široke vode zelene Sa gromorne gore kamene Hiljadu ostavljenih očiju me prate Kao da se svaki kamen kuće Pretvara u sivo zeleno plavo Il smeđe oko Koje čuva vlastitu kob Nemo ko ribe s jezera Koračam jedvačujan Tražim iskupljenje vida Tu jektičavu smrt onog Što na vrhu brda umoran Lepotu svetlosne mirnoće iskaza I kada pogledam u ozvezdano nebo Zaljubljene oči mi govore Kako su još žive al daleke Tako iščekujem u plavetnilu koje me pokriva Odsjaj slavoslova nevidtame

Crkva sv. JOVAN KANEO

na rubu plave čeljusti zlatna zvezda zasela u mirosržnoj tišini od jutra do mraka kada kristalno zvono jaukne niz vodene talase blistave hiljade latica dana i noći načiniće put i čuće se jektenije slepljenih dlanova dok u astralnom svodu u letu plameni jezici krila galebova dočaraće oganj-pticu na brdu pade krst vek se prelomi glas se raspuče modri se talas u oltar uli oganj-ptica slete pod njom rastopljen akvamarin
Trenuci koji se ne zaboravljaju

Trenuci koji se ne zaboravljaju

Često nas život iznenaditi ume postavi nam pitanja, zamke i slike neke pa se snadje onaj ko to najbolje razume i ostvari snove, nekad nezamislive, daleke... Sreca je moja kao i njena što je ispunila svoj dugogodišnji san otići u zemlje raskoši, palmi i kestenja najsrećniji joj je bio taj dan... Najdraža moja ljubavi...srećo danima slušam o tom snu srećna sam i ja kada ti osmeh zablista pa da podelimo tajnu tu...?

Dnevnik jednog ludaka ili ...

Još od osnovne škole stvorio sam naviku da ustajem u 6 h ujutru i da trčim 7-8 km a zatim se bavim jogom.Posle ručka u 17 h trčim 12-13 km pa se bavim borilačkim veštinama.To mi je ritual kojeg volim da se pridržavam a retki su dani da to propustim.Pre mesečak dana sam dobio savet da je zbog vena i td i td bolje voziti bicikl.I probao sam,kupio sam dobar bajs,i stvarno mi je ta promena posle 10-ak dana baš legla super.Između ostalog,koristim sve mišiće,a mogu i da radim neke druge vežbe uz put. Večeras sam krenuo uobičajeno na 30 km vožnje.Kiša,oće da pada-neće da pada,ko zna,poneo sam nepromočivo odelo.Obzirom da sam ovih dana rešavao nekoliko životno važnih situacija,bio sam sav napet i u startu sam rešio da vozim malo...
SVAKO IMA SRCA DVA

SVAKO IMA SRCA DVA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) SVAKO IMA SRCA DVA Sanjam ja prijatelju Sanjam..... Ali sam i budna ipak su ovo vremena čudna i godine su čudne tobogan im ravan nije čas si gore, čas si dole. Il’ od tuge ječiš. Suzu skriješ negde na dnu srca Da ne vidi niko kako grca. Zvezde kačiš na tudja nebesa Osmehom se lečiš od čudesa Reči nižeš k’o dukat djerdane Dodju misli lake I vedrane. Krug u krugu I život u krugu Malo stenješ a malo se smeješ Onda pevaš, po malo I veneš Ali duša zna da snije Jer da tako nije Prestalo bi ovo moje Srculence da bije. Zato čovek ima srca dva Jedno za tugu Drugo za radost Jer previše bi toga bilo Za samo jedno srce milo. Otkud meni dva srca? Imam jedno, malo, sitno Rek’o...
Култ тела у античкој Грчкој

Култ тела у античкој Грчкој

" Боље је бити надничар на земљи него владати над свима сенима. " Ахил Историја младог грчког народа представља најпотпунији и најсавршенији култ телу. Све идеје, мисли, које су се родиле у памети овога народа за више од хиљаду година, оваплоћене су, обучене су у тело, добиле један потпун материјалан израз. Видљиви свет, свет боја и облика пленио је и окивао немирну фантазију грчку. Све што је кроз мозак и срце овога у истини генијалног народа икад прошло, изашло му је пред очи уобличено и обојено. Облик људског тела наравно, превазилазио је све остале облике. Савршенство природног стварања гледали су Грци у људском телу. Отуда и њихова зачуђујућа и никад и ничим неуморива и неисцрпива тежња, да целу васиону антропоморфизирају...

DOZIVAM TE MISLIMA

Sjedim na hridi Bacam kamenčić u moju Najveću fontanu želja U moje plavo more Njegova plava,bistra površina,uznemireno Ljutita,tamnija posta Kamenčić sam zato i bacila Nek izbriše odraz tvog lica A onda ću čekati da se more smiri da voda ponovno Postane bistra i modra A u njoj se maštom dozvano Pojavi tvoje nasmijano lice Odraz tvojih očiju Budi neku sjetu u meni Želim te..Ljubim te Šapnem moru Gledaš me i šutiš A iz moga oka suza kanu Na mirnu morsku površinu I opet tvoj lik nestane Brišem suzu Dozivam te mislima
Korelativnost subjekta i objekta - Drvo

Korelativnost subjekta i objekta - Drvo

Ево једног предмета који када опажамо изгледа овако: Као што видиш, овде имамо оно што зовемо "субјекат" и што сазнаје и посматра слику овог дрвета. Оно је опажај у његовој свести. Када сам рекао "субјекат" не мислим на тело, тело је такође објекат овде. Значи, испред тог субјекта (који је несазнатљив) као објекте имамо прво опажај тела, или онога што можеш видети од свог тела, значи део носа, руке (ако си их испружио) па чак и део чела. Такође, испред тога налази се и ова слика дрвета. Све то је испред субјекта који сазнаје, а не може бити сазнат. Сада, замислимо да нема тог субјекта који опажа ово дрво. Ти кажеш да је тада оно исто какво смо га опазили, значи овакво: Сада те питам, да ли примећујеш да овде нешто не...

Vađenje korena iz nepoznate

Noću dok sedim za kompom pređem u neki sasvim drugi svet i javljaju se neke čudne ideje, a kao posledica toga i čudni stihovi. Ako ima budnih želim im dobru noć, a onima koji spavaju želim lepe snove. Vađenje korena iz nepoznate Tu negde između jave i sna glupa se duša moja mota i uporno sabira dva i dva u imitaciji života. Nekad je rešenje zadatka pet, a nekada dobijem trojku, a za mene nije brojeva svet jer sis'o sam veslo, a ne dojku. Pogrešan račun košta me sreće za mene jedina bila si ti, sabirah jedan i jedan, al' neće nikad k'o tebi da bude tri. O zaštooo ne učih matiš na vreme pa da me srećni vetrovi prate jer tad bih znao i u tri noću da vadim koren iz nepoznate.:whistling: Ima li komentara od budnih :rtfm:???
Reci na vrijeme

Reci na vrijeme

On je bio ljudina,jaka glasa i odlučnih pokreta Ona bješe nježna i osjetljiva.Vjenčali su se. On se trudio da joj ništa ne manjka,a ona je pazila kuću i odgajala djecu. Djeca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča. Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju. Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili ljekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali:"Hm, hm…" Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: "Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život" Čovek nije ništa...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top