Cemu ovako drasticne promene,zasto su nasi blogovi mnogo losije ocenjeni nego sto su bili,sta su kriterijumi za odredjivanje najboljih blogova i jos mnogo veoma bitnih stvari...Pa valjda se i mi blogeri pitamo nesto,ipak su to nasi blogovi,a ne vasi gospodo moderatori i administratori...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Za sve kojima na profilu nisam stigao da poželim laku noć.
Mesečina snove budi
dok ih ludo sunce ganja,
ipak svakom želim noćas
lepe snove da odsanja.
Dakle, pitanje samo za devojke:
Može li da prođe ovaj pristup (koji preporučuju Divlje Jagode)
Dobro veče lepotice, vidim da si sama,
Imaš strašne traperice, zavodljiva si dama.
?
:)
Ono čega se pametan stidi očajan se time ponosi.Sa nekim pojavama se ne bi trebalo ponositi već bi ih trebalo stručno lečiti.Hoćeš li Srbijo biti ponosna i 11.10.2010.
Величина Кафкиног дела је непроцењива. Данас је Кафка један од најцењенијих писаца. Ипак, такав дух је целог живота био скучен у малој канцеларији нагнут над бирократским писарским пословима. Он је на својој кожи осетио вредности ткз. "савременог света". Вредности где се под плаштом апсурда материјализма и позитивизма, а који се људима намеће од детињства као некада црквене догме, човеков заправо полако претвара у број, у машину, у аутомат на фабричкој траци.
Међутим, овде желим да укажему да Кафкин геније није додирнуо само баналне површности декадентних друштвених вредности савременог света, већ је својим делима додирнуо и у дубока филозофска питања.
Човек једног јутра покушавајући да устане из кревета ради одласка на посао, схвати...
podstaknut skorasnjim upoznavanjem sa jednim, sada vec mogu reci i prijateljem, poceo sam da razmisljam o tome sta ljubav moze da ucini od coveka... naime, kako to da jedna osoba koja je veoma lepa fizicki i izuzetno dobro izgleda, pod uticajem nesrecne ljubavi propadne?? gledam tu osobu, ali njen fizicki izgled ne dolazi do izrazaja, nikako, vec samo crne oci, pune tuge i patnje, koje prosto paraju pogled koji ih susretne... u njegovim ocima nista video nisam, nikakvu toplinu, radost, vec samo izgubljenost u vremenu i prostoru... gledao je tako izgubljeno, bio je tako daleko, iako je stajao tu ispred mene... pogotovo dok je pricao o njoj... iako je pokusao da se pravi da ga to nije toliko pogodilo, i da je to samo jedan neuspeh koji je...
Pod pragom
kuca nečije srce
kada dodirnem rukom
hladnu ploču vekovnu
osećam damare srca snagu krvi
i rekao bih
stojeći u nekom čudnovatom bunilu
koji doseže snagu talasa
udarajući u hrid podstaknut vetrom
rekao bih
zadržavajući jezu tela
rečitost zidova i prolaznost vremena
diveći se belini spoljašnosti
duhovnim vratima koja ispuštaju svetlost
nečitak hod pogurenih staraca
rekao bih
u nedodirnom zelenilu vode
između dva udara vesla
između udisaja i izdisaja
kada se ruke pomire u molitvi
pri treperenju kandila u senci
između silueta po zidovima
u crnim zrncima grožđa
u crvenom vinu na usnama
al nemam reči
ostale su u začetku
izvan praga realnosti
nadamnom pada suton
duge su naše seni
vetar još priča odavnina
dok srce i dalje kuca
za...
Uspeh dolazi posle onoga 'uspecu'. Dakle, morate sebi da kazete 'uspecu' da bi uspeli. Onaj ko hoce da nesto, pronace nacin da to i uradi. Onaj koji nece nesto da uradi, naci ce izgovor da to nece uraditi. Ako verujes da nesto mozes, verovatno sh u pravu. Ako neverujes da nesto mozes vertovatno si u pravu.
Za uspeh je vazno imati svoje ja, autoritet, odlucnost, ali kao sto sam i rekao vaznn je verovati u sebe, neverovati onima koji vas ogovaraju, verovati onima koji vas hvale.
Ponekad mi vetar donese neki glas i natera me da verujem u bajku o jednoj vanvremenskoj ljubavi koja ruši granice i traži svoj spokoj u nekom vremenu koje tek dolazi. Uči me da budem strpljiva i hrabra, da nikad ne odustajem i ne uplašim se poraza. Najveći poraz bi bio okrenuti joj ledja jer znam da pobeći od sebe i nije neko rješenje. Jer, ljubav ne počiva u drugima, nju nosimo u sebi svako na svoj način, onako kako najbolje znamo. Čak i sada, posle toliko vremena naši se svetovi dodirnu i želje popnu visoko do zvezda. Ali smo još uvek okrenuti svako svom svetu, svako u svom vremenu, na istim stazama, u istoj igri strasti, na rubu provalije i čekamo…kad bi samo znali, šta ...
a ja ti darujem dušu i purpurne zalaske, tamo u svetu koji...
Nekada se molimo, pomolimo, čelom čak zemlju dodirnom.
Da, a da nismo svesni. Bog name je samo jedno svima dao neporečivo kao pravo, slutim.
A to je, ako si stigao do mene puniče planina, a i ti putnica pac'enice nezasite nežnosti i propuštenih svih milovanja.
A to je (da nastavim) samo san, i spavanje. Ko može od toga da te otpovrgne ili bilo koje biće nz svetu? Ko sme, a dato ti je, i ne samo za tebe.
A Boga ne zanima da oduzima što je vec' dato. Ljude naravno pa čak i životinje; zanima samo naravno što mogu da ugrabe.
Ako iko prašta, to je sveštenik ili veštica. Neka, loja ume da prašta.
Ne, Bog ne prašta.
A Djavo?
Taj te šalje da se valjaš sledec'e, niz planinu.Ili da se udaš odma, za prvog Rumuna koji bezobzirni je tako...
SANJAM
Mirisu trave,leto je tu
plavim nebom prolecu ptice
trcim poljem i gle,
i ti si tu,trcis ka meni,
prilazis i kazes:volim te
Drzimo se za ruke
sapces mi na uho
divne nezne reci
tonemo u travu
zagrljeni,srecni
Tvoje usne sve su blize licu mom
zatvaram oci i ocekujem
poljubac tvoj.
odjednom postaje mi hladno,
otvaram oci
tebe nema tu
Mesto meke trave
samo krevet tvrd
na kom lezim sama
zaleci za snom
u kom osta ti...
30.9.1982.
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAO DANAS....
Kao danas.....
misli moje što po nekad
samo zure
ne dotičući dan
ali....uvek su negde
svijene oko tebe
tražeći na tvojoj ruci san
dok lagano klizi
lelujajući dan
I kada se sretnemo
Pogledom samo poljubim ti obraz
Pogledom samo poljubiš mi čelo
Tada dan počinje da liči na san
A kada napokon
sretnu nam se tela
kada sve misli pobegnu
i ostane samo jedna vrela
E, tada dan postaje san
Vrhovima prstiju
mi dotaknemo dan
Dan uvijen u san.
U zeleni uzdah se pretvori
Lelujajući dan
u strast što ispisuje
jedva dočekani san
Dobro jutro blogeri...priprema za vikend.....ko ga ima :manikir:
Sa zidova nestade blještava belina. Tu je šum i sena ostarelog hrasta, pesma zrelog žita i topot vode što niz niske bedeme lagano udara.
Pamučni oblak nosi svoje suze i traži dušu u zemlji da podeli svoju tugu, dok koliba stara u vrbama drema.
I opet se lomi sve u meni... Suvišna, nigde da pripadam, nemoćna... Guši me jecaj u grudima, ne dozvoljava da udahnem vazduh svoje mladosti,
oduvan,
nestao,
isušen,
skoren...
Zvuk pištući više ne nestaje... uvek tu, upozorava na
dolazeći kraj...
Čega?
Ni san više ne govori,
ćuti...
Dosadilo mu je da se ponavlja...
... a možda je već i ispunjen...
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Večeras ću crtati prstima
po zamagljenim prozorima
prazne ruke još se plaše
tuđih dodira
i osmeha punih kajanja
Daleko od tebe još postojim
zbrajam crne bisere
na svojim okovima
tražim tvoje oči
u polomljenim ogledalima
i opet prkosim sećanjima...
Budi uvek tu
u mojim snovima
u mojim mislima
jer ide zima
Dobro je znati
da neko ima
da te prati
i da te svojom
toplinom prožima
Budi uvek tu
jer tvoj duh
nesalomivom snagom zrači
dobro je znati
da nekom nešto značiš
odmah si jači
i uek ćeš znati
u čijem srcu mesto ćeš naći
kad se život
na tebe naoblači
Milan Višnjić
p.s.Za nju i njenu nesebičnu ljubav za LJubav
U oku različak plav
cvjeta svoja proljeća od uspomena sav...
Na obrazima
rumen sumraka
crvenog maka...
U kosi miris vrbika...
i odsjaj kiša sa strnjaka....
Na čelu mjesečina
i tišina,
u duši spokoj
i dubina....
Znas,
mozda Ti vise necu napisati
nijednu pesmu.
Jer sta je taj jedan
buketic reci
izaslih u trenutku
nejasan
i lud
Ti samo razumes
dva tela koja su
oznojana i vrela
u ukradenom Vremenu
za kojeg
nema posle.
Jer
Ti ne znas
Ti ne razumes
zasto ja pravim od Sveta
ono sto on nije.
A ne razumem ni ja.
Sani
Kad treba da legnem
grlo mi se steže
kao da mi je krevet patos
groba u koji ležem
Kad treba da ustajem
sa tim istim grobom
kao sa životom
teško se rastajem
Od sveta već dugo
nevešto krijem
teško mi je
i da se brijem i da se umijem
A tako strasno želim
da takvu pesmu napišem
da srce nečije razveselim
Pa da mi uzvraćena
radost i toplota
vrati izgubljeni smisao života
Milan Višnjić
Jedan pogled
jedna rec
tvoje price
i moj smeh
Jedan uzdah
jedan tren
moja ljubav
i nas greh
Jedan dodir
jedna sutnja
muzike zvuci
i moja slutnja
Jedna soba
jedna tema
moja bol
jer te nema....
BOL
Prijatelji idite,ostavite me malo samu
da u polumraku svoje sobe
uz vino i pesmu sto tiho jeca
isplacem boli slomljenoga srca...
Idite,hocu da spavam
u snu njegove oci da sanjam
ostavite meni iluzije moje
i nade i snove ruzicaste boje
Idite,ne gledajte te suze u ocima mojim
jer one govore ono
sto ne zelim reci ja
Idite i ne recite nikom
da placem zbog njega
jer plakacu jos samo danas
a vec sutra osmeh bice na licu mom...
30.9.1982.
Znam da zelis i znam da mozes
sve prepreke sa mnom preci
ako zatvoris oci i snage smognes
svoje zudnje meni izreci.
Znam da umes i znam da hoces
kaveza zlatnih vrata otskrinuti
na prstima tiho ako do mene dodjes
ptice srece u nebo ce prhnuti.
Znam da u tebi tinja strasti plam
da su usne nezne radosti zeljne
osecas da ne mogu biti sam
ljubav mi treba tebe voljene.
Znam da imas osecanja svoja
ko Meseca sto bez Sunca nema
mastanja i drhtanja tvoja
za mene su draga uspomena.
Znam da bi mogli ponovo biti
nezadrziv orkan ljubavne strasti
ako otvoris usne da mogu piti
da rane na srcu mogu zarasti.
Sedim i pijem vino rujno,ne znam malo mi je bolje.Uh...ali i dalje ne mogu da se pomirim sa svim.Ne mogu da prihvatim da mi vise nismo MI...pa ja stvarno ne znam cime sam sve ovo zasluzio?Da sam najgori covek na ovom svetu,pa da kazes,ali ovako ja stvarno ne znam.Das srce,das dusu,das ljubav,vreme...i ostalo..i opet nije dovoljno!!!!!!!Pa sta je do k**** dovoljno????!!!!!!!! Da krenem da ubijam,da bijem da budem gad i skot?!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!STAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA A?!Da hodam po staklu?Da koracam po uzarenom kamenju?HOCU....da dam oko?uzmi....Zar sam stvarno previse trazio?Zar je puno to sto trazim da si tu kraj mene?Da cu se truditi...da cu te postovati..voleti..ljubiti...maziti...cuvati?PA malo li je to sto ti nudim?O boze...da...
Verovatno je vecina vas bas kao i ja mislila da su Sibirski tigrovi beli. No medjutim, nasao sam jedan tekst na internetu koji kaze da su Sibirski tigrovi narandzasti kao i svi drugi tigrovi. Tekst je nazalost na engleskom, a iskreno mrzilo me je da prevodim, pa vam dajem orginal:
White tigers are not a separate tiger species nor the subspecies, they are the result of rare mutations that are passed from the normal orange tigers. People usually associated white tigers with Siberian tigers, because Siberian tigers inhabit snowy landscapes, and their white fur serves as camouflage. The truth however is that Siberian tigers are orange like all other tiger subspecies. It's even thought that their fur adjusted somewhat to snowy areas where...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ANALITIKA
Vrlo ozbiljni stihovi o pisanju, snazi I vrednosti reči (prva strofa)
Znam ja dobro kako reči bole
znam i kako umeju da vole
zato i jeste važno ko ih kaže
kako i zašto misao iskaže
osećaj što leti
sa reči na reč
da l' to srce piše
dokle duša diše.
A sad,ide analitička razrada gornjih stihova sa knjigovodstvenog aspekta inspirisani sutrašnjim rokom i prilično džangrizavim ponašanjem direktorke, koji pisac ovih redaka nema pojma kako će stići……ali zna da će stići jer prosto I ne postavlja to pitanje sebi
Kad analitički razlučim
Dolazim do konstatacije
Da sva tri pišu
I sva tri dišu
Čak i pisanje piše
Ali je pitanje kako diše
(o tome neki drugi elaborat)...
Zeleo sam da Vam napisem
nesto lepo, nesto nezno,
nesto za prijatno vece.
Ali onda videh nju,
prelepu i zanosnu i tiho mi rece
Dodji do mene, kao da je prvi put.
zagrli me i u san uvedi lepi.
Ispruzih ruke i sklopih oci
Zao mi je stvarno ali
veceras pisati necu moci
Laku noc svima