Pod pragom
kuca nečije srce
kada dodirnem rukom
hladnu ploču vekovnu
osećam damare srca snagu krvi
i rekao bih
stojeći u nekom čudnovatom bunilu
koji doseže snagu talasa
udarajući u hrid podstaknut vetrom
rekao bih
zadržavajući jezu tela
rečitost zidova i prolaznost vremena
diveći se belini spoljašnosti
duhovnim vratima koja ispuštaju svetlost
nečitak hod pogurenih staraca
rekao bih
u nedodirnom zelenilu vode
između dva udara vesla
između udisaja i izdisaja
kada se ruke pomire u molitvi
pri treperenju kandila u senci
između silueta po zidovima
u crnim zrncima grožđa
u crvenom vinu na usnama
al nemam reči
ostale su u začetku
izvan praga realnosti
nadamnom pada suton
duge su naše seni
vetar još priča odavnina
dok srce i dalje kuca
za daljine
daljine
daljine
kuca nečije srce
kada dodirnem rukom
hladnu ploču vekovnu
osećam damare srca snagu krvi
i rekao bih
stojeći u nekom čudnovatom bunilu
koji doseže snagu talasa
udarajući u hrid podstaknut vetrom
rekao bih
zadržavajući jezu tela
rečitost zidova i prolaznost vremena
diveći se belini spoljašnosti
duhovnim vratima koja ispuštaju svetlost
nečitak hod pogurenih staraca
rekao bih
u nedodirnom zelenilu vode
između dva udara vesla
između udisaja i izdisaja
kada se ruke pomire u molitvi
pri treperenju kandila u senci
između silueta po zidovima
u crnim zrncima grožđa
u crvenom vinu na usnama
al nemam reči
ostale su u začetku
izvan praga realnosti
nadamnom pada suton
duge su naše seni
vetar još priča odavnina
dok srce i dalje kuca
za daljine
daljine
daljine
