Kako da Vam kazem, ja cu od sutra biti jedno sretno i veselo dete. Iako kisa kod nas lije i lije, a ni za sutra se ne predvidja neko lepse vreme, za mene sutra staju kise i dolazi Sunce da me obasja i greje. Vraca mi se moja draga da mi ulepsa dane i nikada vise necemo otvarati stare rane. Sutra pocinje novo sutra, samo treba docekati podne. Kad bi moglo da se vreme sada ubza, da nas brze spoji ja cu se truditi da nas nikad vise niko ne razdvoji. Zasto je sve to bilo i kako je do svega ovoga doslo, vise nije ni vazno. Znam da je sutra dan za zagrljaj nas, mozda jaci nego kada smo se prvi put sreli i jedno drugome u oci se zagledali. Ne mogu Vam reci koliko sam srecan, sto su nas teskoce i desavanja prosla, jos vise spojili i zanavek...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pročitao sam jedan zanimljiv odeljak iz knjige Jonathan Lee Vice-A "Pupoljak zla" i podelio bih to sa svima koji imaju strpljenja da pročitaju, neće se kajati, ubeđen sam.
( strana 258 prvi pasus do strane 260 drugi pasus)
"…….Jedan od najbirilijantnijih evropskih umova bio je Nikola Tesla…on je shvatio da prostor ne možete ograničavati i da je snaga beskonačnog ukrotiva ako prevaziđete sopstvene telesne i materijalne zahteve….
-Moram priznati da vrlo malo znam o njemu…mislim da je sarađivao sa Edisonom-prekinuo ga je Dejv.
-Njegova nesreća je bila njegova nacionalnost…njegov pravoslavni krst bio je i njegov lični…Da je bio siromašni Jevrejin,verovatno bi postigao granice neslućenog…umesto toga,on je bio sin siromašnog srpskog...
Veruj mi ja nisam
covek od slame,
borba me moja
sve vise jaca,
ja ne mogu biti
na postolju slave,
jer teske su rane
od tvog maca
Veruj mi ja nisam
kamena stena,
da me mrve i lome
udari bola i tuge,
da mahovina se
po meni hvata,
dok sam u senci
ti sijas za druge
Veruj mi ja nisam
kosuta plaha,
da ocima plena
u lovca gleda,
da po sumi mraka
luta i spava,
da misli svoje slaze
bez ikakvog reda
Veruj mi ja nisam
covek bez srca,
i mene ume da boli
patnja i tuga tvoja,
sto ne umem cuti
tvoje uzdahe strasti,
sto ne znam kako
da budes istinski moja
Veruj mi ja nisam
ono sto zelis da budem,
samo trag
na snegu tvom,
samo sena blaga
sto sa tobom hodi,
bez maste i srece
u srcu svom
Muziku treba da čuvamo u svom umu ,da je nosimo u duši i da je čujemo sluhomOdabir same muzike je ustvari slika nečijeg karaktera,temperamenta ,uobrazilje pa i samog intelekta.
Знаш, сањам те ноћима.
И будан.
И кад спавам.
Да, сањам те.
Радујем ти се као дете пилету.
Као ратник миру.
Радујем ти се.
Увек.
И кад ме болиш.
И кад помислим да ме не волиш.
Слажем ове речи да ти откријем срце.
Да ти испричам причу о човеку којем си вратила осмех.
Наду.
Светлост.
Сунчеву.
Видиш ли да се губим.
И почињем теме.
Не завршавам започето.
Питање је да ли ћу икад моћи да их завршим без тебе.
Све знаш.
Али ипак прочитај ову причу.
Prica mi danas taksista kako je nekada, pre petog oktobra bilo mnooogo gore.
A onda nastavlja pricu da je onda zaradjivao sto maraka sa kojima je placao racune, hranio porodicu, popravljao i zube i auto.
A sada je puno bolje nego onda. Zaradjuje preko 400 evra, nekadasnjih 800 maraka, ima puno neplacenih racuna, auto na preskupu lizing ratu, preveliko mesecno izdvajanje za delove, poreze, doprinose, decje skolarine, retke zube...
i konstatuje:
biloje bolje onda kad je bilo gore.
Pre petog oktobra je lose ziveo ali je imao nadu.
I danas lose zivi, a nade nema.
Srećemo ih svakoga dana i nekada ne znamo odgovore koji se traže.
Nešto mi se čini da ni ja ne znam odgovor na jedno pitanje.
Možda je povezano sa izgledom bloga, a možda i nije.
Već neko vreme sam ovde i više-manje sam stekao naviku da prijateljima poželim dobro jutro i laku noć kada ne radim.
Poslednja dva tri dana ovaj blog ne mogu da prpoznam, ali ne zbog izgleda već zbog više autora koji su se pojavili pravo niotkuda i to istovremeno.
Nemam ništa protiv, ali mi smeta to što su se moji prijatelji izgleda predali i na prve tri strane nađoh samo jedan post ili dva.
Malo. Navikao sam se na određenu rutinu koja je sada uništena.
Nekako se sada osećam kao da sam došao u potpuno nepoznat grad u kome nikoga ne poznajem.
Da li se možda ja...
Ne znam zašto su se muškarci, kao i osobe nežnijeg pola našli pogođeni prethodnim blogom, šta to muškarce nervira. Sada ću pokušati suprotno uraditi, ali znam da će opet biti onih koji će se naći u tekstu i reći "E, grešiš, nije tačno." Elem, kako bilo....
1.Kaže se da ljubav muškarca dolazi preko stomaka
Ima veoma puno istine u ovoj rečenici. Naime, žene su uglavnom te koje kuvaju, a muškarci imaju osećaj kraljevskog tretmana jer je hrana za njih namenjena. I sam čin obroka zna krenuti čudnim tokom, prvo međusobnim hranjenjem, a posle......... pa gde ih mašta ponese.
2.Pogled ka skrivenom blagu
Koliko ja znam, muškarci su više vizuelni tipovi nego žene. Nespretni pokreti koji otkrivaju donje rublje, grudnjak ili podvezice, bili to...
Jel vam se dešava često da vam sve to nekako dosadi, da želite da ste na nekom drugom mjestu, ali, eto, morate da ostanete baš tu, da učestvujete u tim nekim dosadnim razgovorima, iako biste ih sve poslali dodjavola? Pišem na blogčetu često o toj sverastućoj hipokriziji, koja čovjeku ne da više da diše, koja hoće da ga zaveže, zarobi..I ne preostane vam ništa drugo nego da nijemo posmatrate kako ste potpuno izgubili kontrolu nad sopstvenim životom. Samo se krećete u nametnutom ritmu, levo-desno, gore-dole, neko vas čepne, drugi vas zakači, i..i *******.
Dobra stvar za takve zajebancije jeste dvojnik. Kad mi sve to fino dopizdi, ja ostavim njega da se zajebava sa svim tim kretenima, a ja idem gdje mi duša ište. Nekad se popnem na brdo...
I TI MI ODLAZIS
Nije se znalo ciji je bol veci. Svakome se cinilo- njegov. A svi smo delili isti, svakome svoj deo jedne nemerljive celine.
On je stajao malo po strani. Cutljiv, bled, stalozen i miran, na momente se cinilo i nezainteresovan, ponekad nepristojno spreman da se nasali. Najcesce na racun snaha koje su plakale.
Bio je najslicniji njoj. Susta dobrota srca i sirina duse. Njen i likom i rodom, njen prvenac.
Stojim u kraju velike sobe i netremice ga posmtaram. Gledam u njemu nju koje nema, samo je još njeno telo pred našim ocima, dusa je odavno u Raju. Svece gore, neujednacen i disharmonican hor jecaja,a moj pogled ne silazi s njega. Ne može, ne želi...nešto me u njegovoj pojavi ljuti i boli, a tera me da mu pridjem i zagrlim...
Едмунд Берк, британски политички философ ирског порекла из осамнаестог века, вредан је и данас пажње. Као Макиавели за Италијане и Монтескије за Французе, тако је Берк за Енглезе најнационалнији политички мислилац. Осим тога, Берк је један од најранијих и најзначајних критичара француске револуције. Беркова критика је необично продирна, кроз француску револуцију, она погађа и демократију. У енглеској политици, Берк је играо улогу хора античке трагедије или мудрице француске комедије, - наиме, извлачио је из догађаја њихов смисао и њихову поуку. Едмунд Берк је 1790. објавио дело под називом „ Размишљања о француској револуцији „ . Француска револуција је за Берка била дело лудила и злочина, па је он прекинуо пријатељство са својим...
Danas, na upisu u narednu godinu na faksultetu, gomila tupadzija koji su jedva prosli listu da bi uopste prisli fakultetu, hvalili su se kako su od svojih "roditelja, rodjaka..." dobili nove aparate, mobilne, monitore, kompove i gomilu drugih "sitnica" zato sto su uspeli da upisu godinu!
Uspela sam godinu da upisem na keca (ne hvalim se, tako je jednostavno, ucila sam i nema tu sta), a nisam dobila nista kao znak neke pohvale, osim naravno reci "Bravo"!
Navikli su da dajem najbolje rezultate i sve se to zavrsavalo sa "Bravo, samo tako nastavi".
Mozda je detinjasto (ali svi smo mi u dusi deca), ali sam pocela da razmisljam o tome, sta bi bilo da sam ja losiji student, ranije ucenik koga roditelji i ostala rodbina nagradjuju zato sto je...
Jedna stara pesma za laku noć...:bye:
Nocas mi se igra
Nocas mi se place
Hocu da izgorim
U toj igri snova
Hocu da nestanem
U tvojim ocima
Pa da te zagrlim
U dugim nocima
I tako osvanem
Nocas cu da budem
U mislima s tobom
Tvoj osmeh ce nocas
Zvoniti u sobi
Tvoje ruke meke
A tako daleke
Lagano ce kliziti
Po mojoj utrobi
Nocas nema izgovora
Da moj neces biti
Svojom rukom cu te
Uz sebe priviti
Milovacu nedra
Koja disu za me
Stavicu ti glavu
Na voljeno rame
A ti gledaj sta ces
U mojim snovima
Il prihvati, sanjaj
Sa mnom noci ove
Ili idi, napusti
Moje tajne snove
Nocas nesto mora
Stvarno da se desi
Ljubicu ti usne
Kao oganj vrele
Izgorecu s tobom
U toj vatri strasti
Opet su se mili
Nase misli srele
Gori mi u srcu
gorim i u dusi
kad te...
30 Septenbar je moj naj dan .
Te lijepe zore prve sunceve zrake docekala sam ko usnu .rodila sam sebi sina, mojim kcerkama brata .
Kako nisam imala ujaka ni brata moja zelja da imam sina bila je velika . Tog dana mi se ispunila .
Bila sam PRESTECNA...
Moj sin danas ima 23 godine a ta lijepa zora i danas zivi u meni ko da je tek svanula.
A gde je bager...? Gde je Dzo....?
Na velikim talasima samo go.vna opstaju...i to ona velika...
Talasi, sve ono sitno, sto su podigli sa dna, na dno i vrate..
Kakav cirkus....Dosli na bageru, rade nam o glavi,
ide im radni staz....a narod ih zove na bis....
Bravo majstori....unistili ste Srbiju...
Kao klinac, gledao sam Cigane meckare....
to je onda bila atrakcija...
Ali Cigani su vodali jednog medveda godinama, hranili ga, pazili,
jer taj medved im je donosio zaradu.
Pitam se, kakva je ovo sila, koja je i celicni bager unistila...?
A gde je Dzo....?
Pojedinci se tog 5. oktobra docepase pojasa za spasavanje,
a vecina se uhvatila za sidro.:per: :per: :per:
Ne morate pisati samo o ljubavi. Možete pisati i o dogodovstinama koje ste uživo doživeli sa osobama koje ste upoznali putem interneta.:amen:D:D
Ajde da vidimo, sme li neko da piše o tome?:zper:
Život prolazi.Telo i duša otiču poput vala.Godine se urezuju u deblo stabla ,što stari.Troši se i preporadja čitav svet oblika.Samo ti ne prolaziš,besmrtna Muziko.Ti si more naše nutrine.U tebi je dubina duše.U tvojim bistrim zenicama ne ogleda život svoje mrzovoljno lice.Kao hrpe oblaka beže daleko od tebe topli,hladni,grozničavi dani,sto ih nemir goni,sto ih ništa nikada ne ustaljuje.Ti jedina ne prolaziš.Ti si izvan sveta.Svet za sebe.Ti imaš svoje sunce,koje vodi tvoje kolo zvezda,imaš svoju težu,svoje mere i svoje zakone.U tebi je mir zvezda ....
RR-"J.C."
Tvoja mi sreca
od moje vise znaci,
za nju sam spreman,
dno patnje dotaci
Za tugu nemoj
nikad znati,
jer tvoje srce
samo ljubav mora imati
Meni ili drugom
ti sebe ces dati,
bitno je samo
za ljubav znati
Tvoja ce sreca
meni biti draga,
i ja cu tiho tiho
zatvoriti vrata
Zelim da samo
s vremena na vreme,
mozda s dozom sete
pomislis na mene
Da se sretno ljubis
svojim usnama vrelim,
na vetru na kisi
od secanja zivim
Ne zelim draga
jadni prosjak biti
vec cu ti od srca sada
istinsku srecu pokloniti
Biraj svojim srcem
i strast nek te vodi
ja svoje jadi zanjem
dok mi tvoja sreca godi
Samo iz razloga katastrofalno usporenog vajerlesa umesto na vašim profilima dragi frendovi pišem post za sve vas.
Obaveštavam sve prijatelje drage
da mi ponestaje snage,
oči se sklapaju same,
glava mi pada ne rame.
Radih ko konjina celoga dana
na glavu mi se posrala vrana,
al' ipak dobar si blesavi svete
jer našim nebom krave ne lete.
Umoran krećem u krevet svoj,
da sa snovima povedem boj,
ne znam kada vi ćete poć
ali vam želim laku noć.
Spavajte mirno, spavajte lako,
uvek je bilo najbolje tako,
još ako snovi postanu java
ne pisah ovo baš zabadava.:heart::mrgreen::lol::bye:
DRUG
Sapni mi druze,
cemu drugovi sluze.
Kazem ti glasno,
kazem ti jasno:
drugovi ne sluze,
drugovi se druze!
Za sve koji su rodjeni u pravo vreme
U vreme kada smo mi rodjeni
Mi, srecnici ove planete,
Zivot se ziveo punim plucima,
Covek je bio covek, a dete-dete.
Nisu postojali mobilni telefoni,
Rec je vredela mnogo vise…
I sve sto kazete jedno drugom
Nije moglo da se brise…
Kupali su nas beby sapunom,
Nisu postojale mirisne kupke.
Mame su nas ucile da hodamo
I samo ponekad stavljale u dubke.
Nismo mi bili prepusteni sebi,
Ni kompjuterima ni TeVe-u,
Nije nas zanimalo ko to vlada
Ni tamo na jugu, ni na severu.
Odrastali smo na asfaltu ili u blatu,
U gradu koji se gradi ili na selu,
Delili smo sve sa svojim drustvom
I nismo jeli...
