Све су ми песме бесмислене.
И не значе ми више ништа.
Можда би боље било да сам их оћутао.
Јер, шта сам рекао њима?
Ко сам ја?
Сањар изгубљен у облаку наде?
Ништа више но неуспешни песник?
Шта ће ми песме које ти не чујеш?
И које не допиру до тебе?
Трипујем се да знам да кажем нешто на леп начин.
А проблем је у томе што ја увек живим у илузијама верујући речима и пренебегавајући да се загледам у дела.
Нема везе.
Све ово нема везе.
Све је то таштина.
Таштина над таштинама.
(Ово није песма, ово је прича)
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
...zvali smo ga, "banka žar". Majka mu je odavno umrla,otac alkoholičar a stariji brat na odsluženju zatvorske kazne. Od bliže familije nije imao nikoga, brinuo je sam o sebi.
Subotom je rano ustajao,raspaljivao žar,odlazio na groblje i tamo ga prodavao ljudima za kandila, šetajući između spomenika tiho je govorio, "banka žar".Sa to malo zarađenog novca živeo je do sledeće subote. Iako prepušten sebi uvek je bio čist, ispeglan i redovan u školi. Jednoga dana dobio je novi nadumak "Mile kesa"..
Kako je rastao shvatao je da postoje i drugi načini da zaradi za život.. Nekako u to vreme se pojavljuju prve plastične kese...Mile na pijaci između tezgi svakodnevno uzvikuje "kese,kese"...vrlo brzo je zakupio tezgu a pored kesa na tezgi su se...
1. Uhvatilo zlo prase zlatnu ribicu i kaže mu ribica: "Hajde, pošto si ti zlo prase, ispuniću ti jednu želju!"
Razmišlja zlo prase, razmišlja... I kaže: "Crkni".
2. Zlatokosa-vic!
Sede tata medved i dete medved za stolom u kuhinji, dok mama medved sprema hranu.
U jednom trenutku kaže dete medved: "Jao, vidite, neko mi je pojeo supu!"
Zatim tata medved doda: "Au, vidi i meni isto!"
Mama medved: "'Ajde, sta se tripujete, nisam vam ni sipala".
3. Ide jedan patuljak i sretne malog patuljka.
Pita mali patuljak može li sa njim, odgovori veći patuljak da može.
Idu tako patuljak i mali patuljak i sretnu najmanjeg patuljka.
Pita najmanji patuljak može li sa njima, kažu ovi da može.
I tako idu patuljak, mali patuljak i najmanji patuljak i...
Spot grupe The Cure sa You tube
recept za gulaš sa šampinjonima
pesma Mike Antića
:ceka: ;)
Odlazak na posao
Na posao idem rado
kao što se gladnom s*re,
u duši mi svira fado,
u ušima majmun dere.:sad2:
Kapci teški padaju,
novom snu se nadaju,
j*beš onda takav dan
kada jedva čeka san.:sad2:
Ipak znam da moram ići
da zaradim kintu neku
jer ako li kinte nemaš
prop'o si u ovom veku.:sad2:
Želim vam srećan i uspešan dan.:bye:
Ovo je prica o bakcilima, ispricana na jedan poseban nacin:zcepanje:
Tija bakcili, svi gi ja potepam, znaš kako? Prvo si progutam jednu kocku šeker, pa se oni svi navadu na njojzi. Ondak si popijem 'ednu jaku crnu kavu da gi zaćoravim, pa kad si ne znaju kude će, tage si popijem 'ednu ljutu rakiju te gi potepam svi."
E pa, dobro jutro narode...:)
Cesto se pitam, cime se to uopste zasluzuju necije misli i sva dubina izrecenog?
Sva ta vidjenja iza svega, ispred svega, sve te razlicitosti?
Javi mi se zelja za novi svet. Pozelim sebe drugaciju, golu od uspomena, od godina, od svega...
I tebe u tom svetu od pre pocetaka, pre cvetanja, pre ogolelih grana na pocetku svih zima.
Pre vremena, ili izvan njega...
Pozelim da te pitam jesu li zelje vece od reci, osecas li da ti saljem vise od reci ?
Niko me kao ti ne dira svojim osećajima, ničije me ruke dok se rastapaš mojom dušom ne traže,
ali se nemir ipak javlja porama, jer žeđ u raju postoji,kao kad natopljeni suncem zasednu nizinom oblaci i umesto kišom, prstom tuge dotaknu njihovo sećanje.
Voda što teče mojim venama, poput plamena...
Четири јахача апокалипсе су јахала доста Србију. Србија је пузала...грцала....плакала....Данас се Србија пробудила, њена деца и рекла да више неће да трпи да је четири јахача апокалипсе јашу. Србија је устала и рекла НЕ!
Usli smo u sobu. Polako se skinuli. Nezno se pogledali, Ugasili svetlo. Zajedno se spustili na krevet. I........zaspali.
Bio sam na kratkoj voznji, da iskloristim lep dan. Malo hladnjikav, ali idealan za opustanje u zvuku motora i vetra. Sunce je davalo stimung tome,i ubrzo zaboravih na vreme. Iz misli me prenu, signal za poruku na mobilnom. Stadoh sa strane i pogledam, poruka je od nje, moje jedine.
- Mozes li doci kuci, dragi?
Okretoh masinu, i krenem kuci, i mislim u sebi sigurno nam je neko dosao ili ko zna.
Na ulazu u stan zacuh tihu pesmu, najdrazu pesmu, sto nam je nekad, a i sad budila ljubav i strast. Srce mi zakuca jace i otvorih vrata i zastadoh.
Prozori su bili zakriveni, i priguseno svetlo u stanu i njen mio i tih glas, zacuh tad.
- Dodji do mene, ti mi trebas sad.
Udjoh u sobu i spazim nju, u titraju sveca, kako sija lepotom...
Otkriću ti jednu tajnu ,
poznajem tajni prolaz u svet snova.
Odvescu te na mesto gde vreme stoji,
na drugoj strani sna.
Pricacu ti o muzici koju jos nisi slusao,
o prirodi kakvu jos nisi video,
zatvorenih ociju sve jasno ces videti,
pusticu te da zaviris u moje misli.
Izmamicu osmeh na tvojim usnama,
ne boj se, tamo bola nema
samo cemo biti milion svetlosnih
godina izvan ovog dana.
Tijara
Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi zaplovim.
Zaigram
na oštrici meseca,
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza
oboje potopim.
Zamutiće se stvarnost,
nestaće moji tragovi.
Srce zaludjeno baladom,
uspavaće poljupce lepljive,
sve biće,
magija do zore.
-Da li me jos uvek volis?
Upitala je tiho, sa nekom skrivenom tugom u svom predivnom glasu. Nisam dobro rekao. To nije glas, to je predivna pesma andjela koja sa usana njenih, leti prema meni.
- Naravno, draga. Zasto to pitas, kada to znas jos od prvoga dana?!
- Znam, ali proslo je toliko vremena od tada i ti mi to govoris svakoga trenutka, da nekada ne znam da li je to java, ili sanjam ja. Da li to kazes samo reda radi, ili me stvarno volis, i da mi dajes to do znanja?
- Ljubavi, ja te lagati ne umem, a jos manje to zelim. Ako bih lagao tebe, ja bih jos vise, lagao sebe. Mislim da i postupci moji ti mogu reci, da ljubav sto imam za tebe gajim, i da lazne suze iz ociju mojih, ne mogu poteci.
Gledala me nezno, kako samo ona...
Ti si moj život videla iz bliza
Ti si moj život videla iz bliza:
Primiso, pokret, reč što nisam reko.
Znala si grč moj i kad stojiš iza.
Slutila moju bolest na daleko.
Ti si u mome oku dok još gasne
Videla prva novog smeha klicu.
A kad se vratim domu ure kasne
Znala svu priču samo po mom licu.
Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Pred ogledalom zalud mi je stati:
U tvome oku bila mi je slika.
Već pola mojih stvari s tobom trule.
Niko me sada ne zna, nit će znati:
Iz mene zjapi rana mesto nule.
Stevan Raičković
И пре него што покајник дође до врата, Бог му их отвара...
И пре него што падне ничице пред Њим, Бог му пружа руку...
И пре него што почне да точи сузе, Бог га обасипа обиљем милосрђа...
И пре него што почне да исповеда своје грехе, Бог даје опроштај...
Не пита: "Куда си траћио време?", "Зашто си пропустио рок?"
Св. Јефрем Сирин
DESET OBRAĆANJA BOGORODICI
TROJERUČICI HILANDARSKOJ
Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!
Trojeručice, katance, brave i vrata,
braću u kazanu olova koje ključa,
sve što su bezbrojne ruke zaključale,
neka nam Tvoja treća ruka otključa!
Trojeručice, dok nas love i mere
metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!
Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
riba i vrana kreću na nas, u lov,
beskućnima u vejavici, Trojeručice,
Tvoj treći dlan neka nam bude krov!
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
pred smradom naših grehova i rana,
Trojeručice, nek nam se otvori crkva
na...
Ja kamenorezac i zidar mučenik
Nosač maltera i graditelj skela
Putnik namernik i pokorni sluga
Stvaralac vatre i kućnog ognjišta
Stojim na kolenima u blatu i izmetu
Pred sudom bogohulnika i krivoveraca
Očiju od žute gline i krljušti riba
Bez trunke dana i ugriza vatre
Sve su mi srušili
Svaku ciglu smtvili
A kamen usitnili
Čak su mi noge slomili
I prste posekli
Kako ću sada da zidam
Dok se čavke slade toplim mesom?
Ko će sada nebo u domove uneti
Vetrove i oluje ukrotiti?
Ko će od sutra ili od danas
Toplinu vatre zadržati ?
Dok stojim na kolenima
Drhtim od pomisli
Ko će nastaviti
Putem kojim sam ja išao?
Наслушах се вреве и нагледах збрке,
а онда стадох да чујем глас Божији,
тих и танак, ближи од уздаха и даха.
Успех се ка Теби, босонога,
вукући себе као Аврам што је Исака на жртвеник,
да положим на камен и замахнем,
јер знам да ћеш ме задржати –
Ти, који сламку стучену жалиш.
А и шта би, у мени распореној, било ново да се види?
Усирена локва самољубља и гнева,
развејаних снова и промашаја,
одбачена као постељица женина…
Зачињеш ме нову, несхватљивом љубављу својом,
назвавши тајним именом својим,
које разумем, које си ми Ти дао,
да ме умириш и смириш, као јагње,
као ждребе што застане од гласа господаревог,
без кајаса и бича.
Не умем ја да молим!Нити плачем више…
Само стојим и чекам, заслепљена и ослепела,
Твојом светлошћу, као на...
Prvo su, nasu omladinu ubedjivali, kako homoseksualci nisu bolesni,
kako je sve to normalno u svetu, kako je sve to stvar licnog izbora,
kako je to ...DEMOKRATIJA, koju namece EUrupa...
Onda su isti ti, koji su u godinama, kad su poceli da gube seksualnu
zainteresovanost i seksualni identitet, resili da na silu organizuju nesto
protiv cega je 95% ovog naroda, nesto, sto se kosi sa verom, tradicijom i vaspitanjem...
Ali....omladina....svaka joj cast, pokazala je, da nece na silu,
neke njima neprihvatljive norme....
Omladina je pokazala da ima OBRAZ....
Ali...OVOJ ZEMLJI NIJE POTREBNA MLADOST,
OVOJ ZEMLJI, POTREBNO JE DJUBRE... :per: :per: :per:
Kao na daskama pozornice,
ja zivim zivot posle nas.
Stavila sam masku na lice,
ogrnula plast.
Sad vise ne znam sta htedoh,
dal htedoh da postanem ti, ili
neko sasvim drugi, zbog sebe
ili zbog nas.
Jos uvek tumaram po mraku,
jos uvek, jer nege duboko u
srcu ja jos cujem ti glas.
Tijara
Trgovci imaju različite tehnike prodaje svojih proizvoda. Zapravo, ako stvari posmatramo iz nekog šireg ugla, svi smo mi trgovci (nešto bismo da uvalimo), a svi smo i konzumenti. Što bi rek`o Marks, u tim interakcijama pokušavamo da prejebemo jedni druge. Meni lično, ništa sporno u svemu tome. E sad, vis-a-vis tehnika kojima se trgovci služe, sve su one, manje-više, već provaljene. Pogotovo one koje se uvlače u anus potencijalnim kupcima. Tipa kako su ovi divni, bajni, krasni, i samo im još fali taj proizvod da budu najdivniji, najbajniji i najkrasniji.
Ja imam sljedeći metod, koji sam brendirao, i nemoj neko da se zeza pa da mi ga lapi, jer ću momentalno da ga tužim i oderem k`o jarca :) Naime, odlučio sam da potrošačima pridjem sa...
Ne znam :) Mislim, pojma nemam, kad se dodje do onih momenata kad se o eutanaziji obično govori. Valjda je sve zasnovano na slobodnoj volji, tako da...
Medjutim, o nečemu drugom razmišljam. Zašto ne bismo proširili koncept? Na sve ljude.
U kutku srca gde najvise zaboli pronadjem te u trenutku sete... Nesto ti napisem... Nesto precutim... Kad niko ne vidi... Ispratim te suzom i tako zavaram besanu noc...
Zamisljam slike,daleke pejzaze,miris limuna u vazduhu.Zamisljam godine,
slucajne susrete,jesenje parkove...Zamisljam srecu,davno zaboravljene ljude,
nedosanjane snove.Zamisljam reke,misli sto nekud plove...Zamisljam ruke,
neobican hod,medene usne. Zamisljam,ali samo na tren,da uhvatim sen buducih dana.Zamisljam,obecavam,jos samo ovaj put,dok cirkus ne krene.
Ja cutim milion reci, disem duboko pod vodom, htedoh nesto ti reci,
ali nisam sada sa tobom.Ti spavas negde daleko,mozda mislis na mene sada,mozda slutis da te cekam, da ti se nadam, jer te cekam bez sata na ruci.
Ja vreme prodajem sama,na klupi u parku,u kuci,i mislim o tebi svakog dana.I kao mnogo puta do sada i nocas otvaram svetu knjigu mojih secanja da prelistam najlepse...
Sta je to sto se sa nama zbiva? Gde se to ljudi gube, i sta zatupi dusu ljudsku, gde pogresne stvari pocnu da cine? Voleo bih da spoznam svoju dusu, i da shvatim gde nestadoh iz pogleda njrnog.
Citam na forumu razne stvari, neko se zali a neko hvali. Savete svako ume da da, ali ljudskosti u njima malo ima. Svako se drugacijim pravi, kao da sebe samog, svako se stidi. Zasto je jadno pokazati se pravim, i ocekivati iskrenost i malo paznje prave? Gde se to ljudi zatvore u sebe i lazne zivote za sebe grade? Zar nije lepse sa nekim u lice, razmenuti osecanja, misljenja i price?!
Jos kad neko neku osobu ima, sa kojom zivi i nedace deli, a zivot ih od lepote i srece, a najvise od njih samih, surovo odvoji. Bilo bi lepse da...
Na Homolju ima zlata
pročulo se u daljini
pa su one brzo posle
ka toj divnoj strmoj planini...
Lepo zbori jedan stari
nije zlato sve sto sija
al pećina Ceremošnja
našem oku mnogo prija...
I gajde su onde bile
sviralo se kroz pećinu
putovanje lepo beše
sve podseti na tradiciju...
Pećina je ostavila
utisak na lica njina
zato evo jos par slika
kako zbori ta pećina...
- TO izgleda kao detoksikacija ,znaš !
- Znam....tebi sve izgleda jednostavno.
- Ma daj,pa to je kao da poželiš da izbaciš sve iz sebe.
- Znam....očistiš i dušu i telo,i krvne sudove....sve,i onda
tako čist možeš krenuti ispočetka.
Jedan sasvim novi početak.....ili se opet truješ iznova,
i onda jednom opet.....sve u krug......
Kako je tebi sve lako :)
Odavno sam već bez komentara,iz raznoraznih razloga,ali me potakao jedan razgovor o nekim dešavanjima,na razmišljanja,koja nisu ni nova ni neočekivana,i nije pojava nova i ne dešava se retko,čak se nije desila meni(ne ovog puta,i nije to razlog,a dešava se ,kao i svima)ali nisam mogla da odolim navici da o svemu moram progovoriti.
Tračem i prepričavanjem rekla - kazala,čula -.ne videla,uglavnom se bave ljudi koji su negde usput,ostali bez sopstvenog života,pogubili sebe u igrama na sreću,prodavali ljubav da kupili bi veću,hranili ego umesto dušu i tako osakaćeni,bez sopstvenih života,počinju da žive tudje.Ali...ni oni im nisu dovoljni takvi kakvi su, ti tudji životi,već ih menjaju i prilagodjavaju sopstvenim prazninama ,trudeći se da ih...