Sinoc smo bili
kao jedno
radost sto pruzismo
bese iskrena i stvarna
zeleh te
i ti si zelela mene
granice su pale
strast je nasa
iz nas potekla
reci su bile
suvisne
jer su pokreti nasi
i ruke nase
govorile vise
i glasnije
od ma koje reci
Dao sam ti sebe
a ti si meni sebe dala
bilo je i nezno
bilo je i divlje
bilo je kako
samo ljubav prava
docarati
moze i ume
Cula su se
otvorila sama
i slast je bila
neprestalna
bez zavisti i srama
da se zadovoljstvo
pruzi i isto
tako uzima
Zelje tvoje
bile su i moje
a masta moja
ispuni mastu tvoju
Kako je malo
potrebno volje
da se ostvare
svi nasi snovi
i da se nase duse
srecom zadovolje
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
ŠTA ŽENE,ZAPRAVO,ŽELE?
Kada sam imala 5.godina,pošla sam u vrtić i tamo upoznala Njega.
Bio je već "starosedelac",dolazio je tu već od svoje prve godine života,jer nije imao babu i dedu (kao ja) koji bi ga čuvali dok su mama i tata na poslu.
Od prvog dana se nije odvajao od mene,a svoju naklonost mi je pokazivao poklanjanjem igračaka.
Ja sam mu poklanjala svoje,tako da smo imali osećaj da su one naše,zajedničke.
Vikendom,kada nismo išli u vrtić,osećala sam da mi nedostaje..
Kada sam sa 7.godina krenula u školu prvog septembarskog dana,nisam ga videla u klupi svog razreda.
I opet,kao i u vrtiću,osetila sam kako mi nedostaje njegovo prisustvo.
Srce je htelo da mi iskoči iz grudi od radosti kada sam ga ugledala u školskom dvorištu,na...
Trebalo je biti rukovanje ali se pretvorilo u nemušt stisak isprepletenih ruku. Ništa spektakularno samo manifestacija obostrane , usudio bi se reći zajedničke nesigurnosti. Ispostavilo se da imamo štošta zajedničko. Oboje smo stranci u ovom premalom gradu, oboje nosimo naočare i nekako smo u isto vreme rešili da raskrstimo sa iluzijama. O čemu smo razgovarali na prikladnoj sedeljci? Odjednom su se svi razišli vođeni časovnicima. U celoj zgradi nema više nikog. Ja sam još uvek tu sedim u klubu zatvorenog tipa sa tri dame. Jedno je sigurno: ne manjka lepote i piva! Pričali smo o nekim socijalnim temamama draga koleginice. Ovo je priča o dve Maze i dve Lunje.
Dobro, ima i ljudi koji vole Jevreje. Ima i ljudi koji su ambivalentni spram njih. Ali, koliko sam nešto pratio istoriju, ideologije, religije i medije-dosta je ljudi koji ih baš i ne mirišu. Čak štaviše-mnogi su ih i protjerivali od sebe. I nisu to bili samo nacisti. Jevreje su proganjali još u antičkom Egiptu, u vrijeme kad je bio svjetska super-sila. Sjećate se priče o Mojsiju, uostalom.
Ni Heleni nisu gotivili Jevreje...
Pisala mi je sms romane
rečima koje me strasno žele
meni koji sem sportske strane
nikad ne pročitah novine cele
Opet je pokleklo moje srce meko
Zbog pomisli da se ne živi večno
bio sam spreman da ostavim sve što stekoh
samo da nju učinim srećnom
I tako poput pijanog tetreba
ja još verujem da ćemo ostariti skupa
a ona kao da je zaboravila da joj trebam
telefon joj je već danima nedostupan
Milan Višnjić
J asno je k'o dan ko si ti u stvari
E pizoda jedna,do duse bolna,bedna...
B io sam slep,glup,ali ne mari
I ma vas mnogo,nisi samo jedna.
S ad sam opet onaj stari
E vo priznajem,jedne suze nisi vredna!
Ne podrivaj mi uzdržanost
osmehom svojim smelim
spremnim na drskost
da otkrije šta želim
Ne kušaj mi strpljenje
jer to na dobro ne sluti
zanemariću javno mnjenje
i poljupcima te rastrgnuti
jer pod mojim rebrima
ne mogu više da obuzdam
mladog ždrebca što već noćima
grize uzde očajan
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
Pesmu sam napisao za bukvalno deset minuta, ali mislim da sam postigao ono što ssam želeo.
Da posle čitanja ove pesme čitalac malo više obrati pažnju na one koji su tužni.
Tužni
Tužni nikome ne znače
jer niko suze neće
pa zato onaj što plače
još je dalje od sreće.
Slomljeno srce leluja
na povetarcu sudbine,
nosi ga životna struja
i put do dna mu ne gine.
Satkano od tankih niti
je srce onog što pati
jer želi voljeno biti
i ljubav nekome dati.
Surovi ljudi kidaju
te niti tanane gaze,
za ljubav sve manje znaju
pa zašto onda da paze.
Love you.:bye:
Osmeh svoj
Čuvam samo za Tebe
I tajnu skrivam čak i od sebe.
Milosti daj
Ti koji možeš...
Stihove šalji
Ti što ih pišeš.
To što Te nema,
Razara um i telo moje...
O, šta da činim sa ovom boli
U teškoj tmini duše svoje?
Da li da priznam
Silinu toga?
O dođi k meni,
Za ime Boga!
I ŠTA SADA(?)
I bi Nova godina. I 1 i 2 i 3 a evo vec i nelkoliko dana januara prohujase.
Prekosutra je Bozic (srecan Vam bio:zjelka:) a "mi" osim u vremenu ni koraka napred.
Ponocne poljupce u "ludoj" novogodisnjoj noci i siroke osmehez sa stvarnim i nestvarnim zeljama zameni realnost. Ista, mozda i kruca od realnosti u prethodnoj godini. Euro "juri" stotku, gorivo ce za koji dan "gore", materijalna pomoc nikako da uhvati korak, posla sve manje, koverte sve tanje a statistika naduvala prosecne plate od kojih bi radosti bilo u svakoj kuci.
I vreme nas nesto naspustilo. Od suncanih i toplih, prednovogodisnjih dana, jutros moj grad, mozda su i Vasi, osvanuo pod snegom:snesko3:. temperatura oko ili koji stepen ispod nule. Snezna belina...
Pisao sam već više puta da često putujem. I volim da putujem, volim taj osjećaj koji donosi kretanje. I nisam od onih koji putuju da bi upoznavali druge ljude, družili se, bla-bla. Ja putujem isključivo radi sebe, ne radi drugih. I to je to.
I nisam od onih koji žude da se vrate kući, u svoj grad. Pogotovo ako mi se dopada mjesto u kojem se nalazim. Recimo, iz Beograda baš nešto i ne volim da se vraćam u Banju Luku, mada to nije ni do jednog ni do drugog grada, no zbog nekog sasvim trećeg razloga :) Medjutim, kad sam već tu, odnosno kad se vratim u svoj grad, volim onaj osjećaj koji imaju ljudi koji se poznaju čitav život, i imali su i ovakve i onakve momente, zajednička opijanja, slavlja, tuče, svadje, mržnje i ljubavi. Kad se vratim...
Iz zbirke POGLED PREĆUTIM
Mirjana Čvorić-Šabac
LEPTIRI
Reč.
Ma šta je reč za ovo jesenje doba?
Smeh.
Šta je smeh kad ne dozvoljava
da se proba?
Šapat.
Šta šaputanje zapravo znači?
I da smo se branili rečima,
da li bismo bili jači?
Ja.
Ma ko sam ja?
I ko oseća slutnju moju?
I ko uopšte daje pravo
da beskrajno volim
žutu boju?
I šta su sićušne misli u mojoj glavi?
I ko dozvoljava
smeh moj da čuje
usnuli leptir plavi?
Ti.
Ko si ti?
I šta ti znače leptiri beli?
I zašto smo uopšte milovali prostor
kad dobro znaš da to nismo smeli?
SVE ŠTO PREĆUTALA SAM
Probudi me kad pođeš kući.
Hoću da osetim nedostatak
tebe u sobi.
Hoću da me zaboli u utrobi.
Probudi,
poljubi,
uradi šta želiš.
Dozvoli da osetim
da se beskrajno dajem,
da...
Zakrivljeno uokvireno
lice prostora
ponudilo utočište
čoveku sa one strane dosade
šta je ljubav spljeskana
u ramu iza požude
i okvir mojih nadanja
sad je tvoje rađanje
u svetlu prvog nastupa
pakujem svoje kofere
ostavljam puste godine
sa onu stranu dosade
Baš mi se prijela sarma u raštanu
i neki jesenji plodovi
plodovi rane jeseni, plodovi kasne jeseni
a onda bi se zasladio jesenjim voćem:think:
što je zalivano jesenjom kišom
i obasjavano suncem miholjskog leta :ceka:
A da ipak postavim sto za dvoje..............
he he pravila kažu može da se vadi iz rerne i vraća
podgreva..............Dok ne dođu gosti;)
voće i povrće nije jaka rana,
dodaću
Argentinski Bif ,,,,,krvav nedopečen....................
Kad me juče
u ambis povuče
i osetim da nemam
šta da obučem
Ja svoje misli
zavučem u tvoje prsluče
i zagrlim sebe
toplinom tvojom oberučke
I tako siguran
ko malo vode na tvom dlanu
silno se radujem
i sanjam o novom danu
Milan Višnjić
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
BULEVAR SMEHA
Svako ima svoj drhtaj
mimohod misli
i bulevar smeha
i punu čašu svakakvog peha.
Svako ima trg ljubavi
i aleju sumraka
i ko zna kakvog u sebi vraga
da natera osmeh da predje preko praga .
Najvažnije je da imaš
zagrljaj dragi
da tugu izvara
kad život počne da vara.
Jer zagrljaj bliski
najlepše šeta bulevarom smeha
kroz aleju sumraka imaš ko ruku da ti pruži
i strah zadrži
zagrljaj zna najkraći put do trga ljubavi…..
PS Dobro jutro.....nešto se mislim....lakše se ide u dan ako on počne prijateljskim zagrljajem :zag:
...
I give her all my love
That's all I do
And if you saw my love
You'd love her too
I love her
She gives me everything
And tenderly
The kiss my lover brings
She brings to me
And I love her
A love like ours
Could never die
As long as I
Have you near me
Bright are the stars that shine
Dark is the sky
I know this love of mine
Will never die
And I love her
Bright are the stars that shine
Dark is the sky
I know this love of mine
Will never die
And I love her...
Kap po kap
ko sunđer se cijedi oblak
na jesen mirise zrak
mokar i blatnjav put
pod nogom cvili list zut....
Umoran korak
ide u krug
na ledjima kamen
stari drug
a pred njim put
ko vjecnost dug....
Usnio sam pre neko vece jedan san. Sve je to u redu, samo sto retko sanjam, a jos redje pamtim snove. Mozda par minuta ujutru, ali brzo nestaju kao magla. No, ovaj je jos uvek tu, toliko stvaran, toliko realan, toliko lep. Zeleo sam da pokusam da vam docaram svoj san, ali nisam nasao dovoljno lepih reci i izraza da ga mogu, barem delimicno, sa vama podeliti. Pokusao sam da nadjem sliku, fotografiju, koja ima taj kvalitet da ga vredi uporediti sa njim, ali Google je mali.
Mozda je to i dobro, jer ovako, ovaj san ostaje moj, neuprljan recima, skriven u meni duboko, da podseca da vredi voleti, da vredi cekati. Izvinite, mozda sam sebican ili je moje poznavanje umetnosti slabo, ali ipak je to bio samo moj san.
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
REČI BEZ REČI
Uvek ima reči nerečenih
koje i ne trebaju da budu rečima rečene
Već samo titrajem duše
Il’ užarenog tela
Žarom što sjaji iz oka
Pogledom smelim
Pokretom ruke....
Il’ namernim pravljenjem buke
Da skreneš pažnju na sebe
To mali strasni vrag vreba iz tebe
Uvek ima reči nerečenih
koje i ne trebaju da budu rečima rečene
Već mišlju izrečene
Tiho u sebi dok damari ti zvone
Ti čekaš…..sate ili dane
Da protutnje I da malom vragu svane.
E, onda nastane pesma
O rečima nerečenim
A pevaju je dvoje
Što napokon nadjoše reči svoje
To reči bez reči susreše druge bezrečne reči
I sve što tada treba reći
Rečeno je bez reči.
PS Dobro jutro blogeri......ajmo u...
Piše: Branko Dragaš
KURS - Narkomani na vlasti su od početka godine prodali 1,2 milijarde evra da bi odbranili precenjeni dinar. Prema zvaničnim podacima od oktobra meseca 2009. prodato je 2,8 milijardi evra. Kurs se nije odbranio. Dinar konstantno gubi vrednost. Brane nešto što se ne može odbraniti. Brane precenjeni dinar suludo trošeći dragocene devize. Namerno ne biraju guvernera da bi završili špekulaciju. I ništa. Niko se ne buni. Građani očekuju da se nešto samo od sebe desi. A neće se desiti. Niko nama neće da donese slobodu od unutrašnjih okupatora... Moramo sami da se izborimo i oslobodimo od tlačitelja. Što pre to uradimo, prećemo otpočeti spas države i naroda.
Šta je moglo da se uradi za potrošenih 2,8 milijardi evra? Ako...
Da li znaš da kad nekome zavidiš to je zato što ti se ta osoba u stvari sviđa?
Da li znaš da oni koji su naizgled vrlo jaki u stvari imaju vrlo osećajno srce i vrlo su ranjivi ?
Da li znaš da oni koji uvek brane druge u stvari tragaju za nekim ko će braniti njih?
Da li znaš da su tri reči koje je najteže izgovoriti :
Volim te, Oprosti i Pomozi mi
Ljudi koji ih izgovaraju stvarno su im potrebne i osećaju njihovu težinu, to su ljudi koje moraš poštovati i ceniti.
Da li znaš da ljudi koji drugima prave društvo i pomažu drugima u stvari im je društvo i pomoć zaista potrebna?
Da li znaš da su ljudi koji nose crveno sigurniji u sebe?
Da li znaš da ljudi koji nose žuto znaju uživati u svojoj lepoti?
Da li znaš da ljudi koji...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
REČI BEZ REČI
Uvek ima reči nerečenih
koje i ne trebaju da budu rečima rečene
Već samo titrajem duše
Il’ užarenog tela
Žarom što sjaji iz oka
Pogledom smelim
Pokretom ruke....
Il’ namernim pravljenjem buke
Da skreneš pažnju na sebe
To mali strasni vrag vreba iz tebe
Uvek ima reči nerečenih
koje i ne trebaju da budu rečima rečene
Već mišlju izrečene
Tiho u sebi dok damari ti zvone
Ti čekaš…..sate ili dane
Da protutnje I da malom vragu svane.
E, onda nastane pesma
O rečima nerečenim
A pevaju je dvoje
Što napokon nadjoše reči svoje
To reči bez reči susreše druge bezrečne reči
I sve što tada treba reći
Rečeno je bez reči.
PS Dobro jutro blogeri......ajmo u potragu...