Blogovi

Kremenjača

Kremenjača

Kud god da krenem duša mi krišom kroz vizir gleda da makar na tren ukradem makar pogled ili osmeh jedan Ne mogu samo tako srce da okačim pa da mi visi ko kremenjača na zidu i onda nemoćno da gledam kako mi godine u nepovrat idu pa da se kajem posle što su mi godine uzalud prošle Znam da mi sa godinama ne priliče mladalačke kradje al što sam stariji želje mi sve mladje Milan Višnjić p.s. pesma je posvećena mom drugaru i strasnom lovcu Brani Aleksandroviću http://fontanasnova.blogspot.com/
NA POLA PUTA

NA POLA PUTA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) NA POLA PUTA Hej, mili moj Pa gde smo se pogubili? Da l’ to ljubav il’ nehaj Iz nas miriše ? Čula mi neki miris doneše Da razlučim šta je... ne mogu Umori mi telom kolaju. Hej, mili moj Pa kakav je to miris oko nas? Čas sladak, čas opor, Na tren čini mi se ljut Ma i smeha ima u toj aromi Dodira nežnih a vala i strasnih Noći dugih i bezglasnih Naravno...ima i reči preglasnih. Hej, mili moj Je l’ da te nadjem Je l’ da me nadješ? Hajde... pola ja...pola ti Da se nadjemo opet Kao i pre ...ma ko zna koliko puta Kad god neko Od nas u mislima odluta. Hej, mili moj Da li si krenuo ? Ja jesam......ma jesi i ti Samo se šališ Znaš da me to izludjuje A i uzbudjuje....kao i tebe...

Ovo je SRBIJA

Zivece ovaj nas narod srpski!Prezivecemo i ove lose i teske dane jer preziveli smo i gore i teze!Ako ni zbog cega drugog,prezivecemo i ziveti u inata svima onima koji bi zeleli da bude drukcije!!!
Mozda sam malo lud ali bar mi noge ne smrde!

Mozda sam malo lud ali bar mi noge ne smrde!

Nije valjda (a izgleda da jeste) da cu poceti da pisem blog!!! Dobro, ako neko kojim slucajem zaluta ovde i izgubi par minuta citajuci moje (ne)izgovorene misli, treba da zna i ko je za to kriv! Kriva je (ni kriva ni duzna) izvesna forumasica LJILJA MMM, a da ona o tom pojma nema. Kriva je zato sto je bas nocas napisala u svom blogu tekst "CUTANJA", a sasvim slucajno mi je bas nocas bilo nesto dosadno na forumu i aj kliknem (sasvim namerno) na blogove da vidim sta ima tamo... i tako vidim taj naslov (bio je prvi pa kliknem na njega), procitam i malo se inspirisem pa joj napisem komentar, a komentar je u stvari neka moja pesmica sa slicnim naslovom samo malo doradjena za tu priliku! E sad kad je vec doradjena aj rekoh da je zalepim...

Сузани

Није лако, заиста није лако бити толико млада толико прелепа и толико паметнија од многих Толико свесна и самосвесна Толико знати и толико знати шта све још не знаш Толико тога те чека и много тога неће бити лепо људи ће те повређивати а ти нећеш моћи много да се браниш Скоро сваки мушкарац који те сретне мислиће да баш он има право на тебе на твоју лепоту, на твој осмех многе од њих ништа друго и неће занимати Али, биће и оних који ће те гледати и заиста видети Ко си, шта си и куда идеш Труди се само да научиш да их разанајеш у гомили ових првих Свака жена, баш свака завидиће ти на томе што јеси Но, неке ће те и поред тога волети и бити ту за тебе Нећу ти рећи иди и не греши ја ти кажем иди и учи о себи, о животу, о људима...

Sutra ce opet sve biti dobro...Mozda...♥

Zivot je ustvari veoma lep...samo ga trebamo umeti ziveti... Kad ti propadnu sva nadanja i maste, kad ti se uniste sve misli... svi ti se dani,sve noci i lica... svi ti se cine isti... Kad ti zelja za zivotom izdahne ko tihi dah vetra, kad ti sunce iza svega zadje... Pomislis li mozda gde... pomislis li dali uopste novi zivot moze da se nadje? Pomislis li zasto ovaj svet postoji... mozda i zato da nam samo dane broji... da nam danas nudi srecu i ceo zivot u jednom trenu, a vec sutra da im tuzno mahnes, jer oni samo dodju,budu i krenu... Ne kazes li nekad sebi kako tuzno i prazno ovaj zivot zvuci...? Ne molis li nekad nebo da ti sve grehe oprosti i da te zivotom vise ne muci... A kad sutra opet vidis neke nove staze,neke nove ljude...

Ostati normalan

Postoje li normalni ljudi? Koliko ih ima? Moze li se ostati normalan? Sta to znaci danas? Pod uticajem zivota,okoline,propagande,posla,ljubavi,stresa,srece/nesrece,… ostaje malo okolnosti koje su plodne, ne bi li se sacuvao covekov duh. Ima li to cenu? Mnoga pitanja su tu, spremna na mnoge analize, odgovore, rasprave ali mnogi ce reci: Pa, ja sam normalan! Kako mozes biti siguran da si normalan? Mozda se to normalan u stvari misli na prosecan?! Ako normalan poredimo sa savrsenim, dobicemo ne moguce, jer savrsenstvo ne postoji ! -Poznajete neku osobu, i druzite se s njom. Vi bi rekli da je ta osoba normalna, ali ja cuo da nije, od tog i te?! Znaci postoji mogucnost da nije normalna ali vam se svidja to druzenje. E sad, ko ima krivo...

Čovečanstvo i proporcije

Kad bismo mogli celokupno covecanstvo da svedemo na selo sa stotinu stanovnika, a postujuci proporcije svih postojecih naroda sveta, to selo bi bilo ovako sastavljeno: 57 Azijata 21 Europljanin 14 Amerikanaca (severnih i juznih) 8 Afrikanaca 52 bi bile zene 48 muskaraca 70 ne-belaca 30 belaca 70 ne-hriscana 30 hriscana 89 heteroseksualaca 11 homoseksualaca 6 osoba bi posedovalo 59% sveukupnog svetskog bogatstva i svih 6 bi bili iz Sjedinjenih Drzava 80 bi ih zivelo u kucama bez osnovnih uslova stanovanja 70 bi ih bilo nepismenih 50 bi bilo neuhranjeno 1 bi umirao 1 bi se radjao 1 bi imao kompjuter 1 (da, samo1) bi posedovao univerzitetsku diplomu Ako se posmatra svet u svetlu ovih podataka, potreba...

Za ljubav izgorit

Obozavam ove Dzibonijeve verse: A sto su za me ove bisne hridi u more pomocen kruh i grom ca cipa priko nas i skripje zubima je samo svica na nebu Jer sve se da izdurat kad stavim sumnju pod kljuc jer more samo zeli cut i vidit koliko sam lud i da li idem do kraja, sa tobom do kraja Ref. I opet sam ozivija imam force se borit sad zivim za taj osjecaj za ljubav izgorit I opet sam ozivija imam force se borit i zivim za taj osjecaj za ljubav, za ljubav izgorit Sta su jidra dok se tuku s vitrima ka' fete sira dok ih lomis prstima ali ja sam bolji i samo sada postojim dok se borim i primam vitar prsima to bi tribala vidit, to bi tribala vidit i sa mnom podilit, jubavi Ref.
Put do jedne duse

Put do jedne duse

Uploaded with ImageShack.us Put do jedne duse Poljupci su plovili... Kao uspavane, prastare ladje, uljuljkane u korito jedne sinje obale... Voljeh Te tada kao sto Te nikad nisam, cekajuci da mi se okrenes i ugledas tamne ponore mojih zjenica... Put do jedne duse... put do jedne zene... Voljeh Te kao galeb svoje more, kome je posvetio cudnu pesmu i zivot svoj... Jednog previse bljestavog jutra, kada sam odlucila da Ti ces mi biti svijet... Premalo je praskozorja docekanih na Tvom ramenu! Brojala sam ih kao bisere, nanizane oko vrata mog, one krupne sto si mi kupio kada smo omadjijani popili cijelu noc, umrljani sitnim poljupcima, brisuci jedno drugom njihove tragove sa lica. Voljeh Te...tiho i predano, prepustena plimi leprsavih...
Ko dva lista žuta

Ko dva lista žuta

Na poslednjoj grani krošnje već ogolele već danima sami dva lista žuta na kraju puta ćute i žute Nikada bliži nežno su se stisli jedno uz drugo i kao da znaju da neće još dugo tiho se opraštaju Teško mi je i da pomislim na dane kad su bili zaljubljeni i zeleni jer toliko su slični i tebi i meni Milan Višnjić
bili smo danas jedno

bili smo danas jedno

Dans mi je divan dan... Išla sam na izlet . Šetala sam šumom koja se pospana, sprema se za san... Šumeći hodala po naslaganim listovima u hiljadu žutih nijansi; podsećajući se detinjstva i šuma opalog lišća, koja šapatom priča. Udisala prekrasan vazduh, radovala se suncu koje se kroz ogoljene grane probija i nežno greje. Izvor pitke vode mi je vratio zaboravljeni osećaj zadovoljstva svojom čistotom i hladnoćom. Grickala sam jesenje plodove ; šipurak, glog, zakasnelu kupinu, oskorušu, sakupila pregršt sunčanica, kestenja... Divila se žutim kapicama-listovima ukrašenih vrhova bukvi. Bila sam danas deo jeseni, šuma je bila u meni i ja sam bila deo šume; bili smo danas jedno.
ĆUTANJA

ĆUTANJA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ĆUTANJA Odlazi .....i ..... šta je rekao ništa ostavljam otvorena vrata, mogućnost da odluči ja sam odlučila prihvatam sve što on reši samo treba da pročita i zna gde treba da pročita na radnom stolu su samo ako hoće a verovatno neće oči bi iskopale te šanse svakome ali ne i njemu.... nikako ne njemu.... niti ih vidi niti hoće da ih vidi Ćuti on.....ćutim ja dva ćutologa.... ej živote skote..... al’ moj si idiote. PS Interesantno je kako nalazimo opravdanje za sopstvena ćutanja kada nam se stavovi razilaze....za tudja ne.

Nova pesma

Pozdravljam ovom prilikom sve drugare blogere i želim im laku noć. Pesmu koju možete dole pročitati napisao sam za desetak minuta i lično smatram da se skoro sama napisala uz moju malu pomoć. Evo i peme Pupoljci u trnju Kud idemo grešni svete, kud nestade empatija, svako svakom nešto sudi i zamerki puno ima. Trun i balvan nisu isto kad se nađu u očima, sve zavisi ko to meri, sabira i oduzima. Sujeta je vlasnik bića i celoga ljdskog roda, od početka svoga žića ka sujeti svako hoda. Svako sebe uveliča sve na račun bližnjeg svoga i zbog toga ne crveni pred pravednim licem Boga. Tek ponekad iskra sveta zatreperi međ' ljudima, al' pupoljak teško cveta kad oko nje trnja ima

Molba za Njega

Ti koji prepoznaješ, Ti koji osećaš, Ti koji razumeš, Ti koji raduješ, Ti koji rasplakuješ, Ti koji boliš, Ti koji dodiruješ, Ti koji prodireš... Ne, Ne umem da razumem... Molim Te Pomozi... Molim Te Povedi me! Poslušaću te...

Snežna Kraljica (Bajka)

Hladani pogledi s vrha sveta u svako gordo okno ledena kraljice. Kristalna koplja nalaze put do srca i oka plavetnog, da okuju istinu i ljubav te otvore put u tvoje dvore kristalne, u tvoje gorde osmehe . Ni jedna cena nije visoka užitku tvoga hladnoručja. Ostavljam sve družine za jednu tvoju samoću.

Ono sto znam...

Setam gradom i mislim na tebe Svakim korakom na tebe nabasam u ocima tudjim ja oci tvoje vidim Da li sam poludeo mozda ili te samo volim? Odem na izlozbu i u svakoj slici ja vidim tebe tvoj osmeh sto srecom zraci i radost tvoju mi nesebicno daje Da li te ja sanjam ili te mozda ipak volim? Sedim u kaficu i muzika se tiha cuje a ja cujem pesme koje volis i vidim nas kako zagrljeni strasno u nasoj ljubavi stvarnoj kao nekad davno igramo lagano Da li sam ja to zaljubljen mozda? Dodjem kuci i vidim tebe veselu i srecnu kao uvek vidim nasa sina dva sto nasa ljubav iznedri gledam i znam da zaljubljen jesam i da te iskreno i celom dusom volim ja
DUŠA K'O DUŠA

DUŠA K'O DUŠA

(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime) DUŠA K'O DUŠA Ne menja se duša.... a duša piše.... pa šta god da napiše ona sebe ispiše u danu lošem u danu lepom i u danu slepom Zato je duša uvek onakva kakvu je majka rodila ljubavlju i osmehom zadojila u život pustila da se čeliči i kali dok je bacaju život vali ipak pliva duša ....taj oblutak mali. Duša k’o duša Vetar je nosi Čas je ovde a čas u tvojoj kosi Voli k’o vatra Sagore u sebi Duša je kao kiša Nema gde ne prodje Kao vetar Nema damara koji ne pronadje Kao sunce Nema mesta tamnoga Kao more Nema kraja oko da vidi Da l’ će moja duša da ti se svidi? :flert: PS Dobro jutro dušice blogerske......

pravim rock bend (Bg)

Trazim clanove za bend.Uglavnom bi se svirao Ex Yu pop rock...Vestina i tehnika sviranja nisu toliko bitni.Vazno da se za pocetak zezamo i sviramo.Ako nesto ispadne,ispadne.Mogu se javiti i pevaci i tekstopisci...Beograd i okolina. Ja sviram akusticnu gitaru i pomalo pevam.87 godiste sam. Zainteresovani javite se. Moze i na mail-drvujanovic@gmail.com

Ona me ....

U trenucima kada se ne osecam bas najbolje i kada sve neizvesno postaje neizvesnije, vrlo prosto odredih sebi rok od pet minuta da napisem nesto kako ne bih izgubio senku. I znam da ce sve zvucati nepovezano, ali takav sam, nepovezan, pogubljeni su mi krajevi i nikako da sklopim taj savrseni krug. U sobi mi mirise duvan lule, njena kosulja i sat kuca. Do sada smo bili jaki i najjaci, bili smo smesni, hrabri, odvazni, borbeni, istrajni, dosledni, ambiciozni, realni. Sada, smo setni jer svaku svoju rec najblizima na papiru i onima bliskim moramo objasnjavati, pojasnjavati, podvlaciti i pravdati. Toliko reci potrosenih. Rekli su mi da su zene cudna bica, da nekad nije dovoljno reci im osecanja i namere vec da se mora ciniti i da dela...

...Put u Kinu...

...svilom obavijena i leptirovim letom nadleće bješe li to Vila ili Žena ...ili je to možda zakašnjelo Proljeće ...kad bih te opasao zidom kako to da objasnim ne pokrivši se stidom ...neću uraditi ništa ali molim te ne prosipaj mi vodu preko ognjišta ...samo to tažim i drugo n i š t a ...

Ako zelis.....

Ako zelis, za tebe mogu zvezde da sa neba skinem, i sjajni mesec sto na nebu blista, oko vrata tvog tiho stavim Ako zelis, ja mogu da san pretvorim u javu, da sunce zaustavim na nebu, da orkan strasni pretvorim u lahor nezni, sto carlija kroz tvoju kosu meku Ako zelis, ja hocu pustinje strasne do tebe preci, kroz bespuca lako cu ici Brda i doline prepreka nisu, da usne moje mogu tvoje dotaci Ako zelis, za mene provalije nisu duboke, ja cu ih lako preskociti, strast iz mene u vatru cu pretvoriti i tvoje telo i tvoje carstvo cula svojom ljubavlju zapaliti Ako zelis, za tebe cu uciniti sve, samo nemoj traziti moje ja, jer sa time gubim sebe, onda ni mene nece biti Ako to nisam ja onda ce te neko drugi voleti a to ce moje srce jako...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top