Blogovi

Ne veceras

Mnogo toga bih mogla reci, napisati, u ovom trenutku, ispricati vam jednu davnu pricu,koliko se voli,koliko je tesko kad neko ode i nista ga ne moze vratiti.Zato cu opet staviti ruke u dzepove i prizivati neke davne kise, stajacu mokra u nasoj ulici,tisinom cu odavati sve tajne, sve lazi cu priznati,okrenucu dlanove ka nebu, ali znam...ne, mnogo toga bih mogla reci, napisati...ali ne mogu, ne veceras. I

MOJI PRIJATELJI PESNICI

NE VOLIM JESENJINA ne volim Jesenjina (jer je ubio) pjesnika kojeg volim ... i možeš reći da si pjesnik tek onda kada svi koji te čitaju nađu neki razlog da te ne vole kao groznu definiciju apsurda: zatvorena vrata iza kojih sa sigurnošću znamo da se krije smisao (kao Sergej nasmijan i živ svjetlucavim u očima onim lelujav snijegom) Mensur Ćatić Medju mojim mnogobrojnim virtuelnim prijateljima je i bosanskohercegovački pesnik Mensur Ćatić...Njegove pesme plene neobičnom lepotom i toplinom.Ova pesma je samo jedna od mnogih koje je napisao a meni se dopala.Nadam se da će i Vama.....
ETNO SELO STANISIC

ETNO SELO STANISIC

Na izlazu iz Bijeljine na trećem kilometru prema Pavlovića mostu nalazi se Etno selo "Stanišići". Etno selo "Stanišići", izvan sadašnjeg vremena i prostora, vraća nas precima i prirodi, i budi u nama divljenje prema jednostavnosti nekadašnjeg načina života. Ovdje se odmaraju oči i duša, čovjek postaje plemenitiji ali i mudriji slušajući žuborenje potoka i rad vodenice. Etno selo “Stanišići” osnovano je 2003. godine, zahvaljujući inspiraciji Borisa Stanišića. Više od nekoliko godina on je putovao po srpskim selima srednje Bosne u potrazi za starim kućama i predmetima koji će sačuvati predstavu o jednom vremenu i kulturi življenja sa kraja 19. i početka 20. vijeka. Rezultat je autentično planinsko selo u sred semberske ravnice. U selu...
DUŠA LUTALICA

DUŠA LUTALICA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) DUŠA LUTALICA Luta mi duša danas Kao da lebdi u sopstvenoj tihoći Ne može da se zakači ni za jednu misao I da tu ostane... Samo leti....kao vetar.... Nepostojana.... ali ne i nepostojeća duša lutalica.....snena....tiha.... skitara koja mislima skita skuplja ih u škrinju da budu joj blizu..... neuhvatljiva….treperava… kao svetlost u daljini…. I ima boju…..zalazećeg sunca Što bez glasa odlazi na počinak…. Znam šta radi Luta….i lutajući skuplja Delove sebe razbacane daljinama Sećanja….osećanja….slike… Za zimu……za dane hladne… Za samoću koja dolazi. Da otvori duša škrinju I ledeno jutro utopli…. Hladnu noć pokrije… Dan zagreje…… I prekinula bi lutanje I ne bi Mogu samo...
AKO NIJE , ONDA NEKA BUDE 3

AKO NIJE , ONDA NEKA BUDE 3

Na ovim sajber prostorima čovek se svremenom navikne na elektronske persone , nezavisno od razlika u stavovima i gledištima ; sprijatelji i nekako sajberski orodi . E kad taj sajber rođak negde odluta u elektronska prostranstva , pa ga nema -- kako se ono kaže drinski : a elektronskog pisma i razglednice niodkud -- čovek počinje da ga isčekuje . Kako vreme odmiče a pisma i razglednice nestižu , čovek počinje da postavlja sam sebi pitanja --- ma šta gnjavim : jednostavno , nedostaju mi neke blogerke i blogeri . Počinjem da se pitam kako su , dali se tamo daleko zabavljaju bolje od nas ; i tako to . Nedostaju mi . Stoga sam rešio neke da dovučem nasilno ( pa makar izazvao njihov gnev ) . Verovatno su neki uočili da već par nedelja nema...
TIŠINA

TIŠINA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) TIŠINA Prolazim kraj tebe Ništa….. Prodjem opet Ništa….. Pa se vratim Stanem ispred tebe Podignem ti Spuštenu glavu Oči…..kažu sve Opet su te tuge saletele Život nas sapliće Uvrće I prepliće Dodji….zagrliću te I videćeš, biće lakše sve Glava ti je na grudima mojim Ćutimo….reči su višak Tišina oko nas I mi u njoj Naša tišina….tišina što drema I posle bure u duši posprema Podižeš pogled posle nekog vremena U očima vidim ipak malo manje bremena “Da stavim kafu?” pitam “Stavi” PS Dobro jutro.......ajde.......kafa :heart:

Ne volim kisu

Ne volim kisu,zato sto me podseca na suze,odmah pomislim kako nebo place,a ja suza nemam,isusene oci me peku.Ne treba mi tudje vreme, tudja iskra tudja vatra, moja magla uzdisaja jos se vuce vrhovima hridi. Prepoznajem zvuk tisine obgrljenog oko stene.Ne treba mi tudje vreme moje iskre same teku uscu svome nemoj sumi,konacistu svome vecnom. Ne treba mi tudje vreme,moj sat kuca u mom veku,suze nemam, isusene oci peku.Ne volim kisu, zato sto me podseca na suze...

Bog otac, Bog majka,Bog mudrost

Zmija je moja majka, orao je moj otac, beskonačnost je moj dom, Čovek sam od slame, sa žarkim željama da stignem do Boga. Vodič mi je jedna zvezda, i noću i danju, i prema njoj ja usmeravam srce moje, i napore moje, u potrazi za mudrošću. Prelazim veliku pustinju. Suvi vetar i žarko sunce, ubrzanim ritmovima doboša stvaraju mi moje novo meso. Čuo sam Osirisov plač, sa divljenjem sam posmatrao njegovu smrt. Bio sam nemi svedok aurore zalaska sunca, koji život daje, i strpljivo čekam, dan za danom, njegovo blistavo vaskrsenje u okultnom sanktuariju moje pokajničke duše. Moje oči još nisu videle božansku auroru, ali u Božijem razboju tka se, rukama Boginje Nephtis, put kog treba da sledim sada, sutra i zauvek. Ne poznajem...

СРПСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО

СРПСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО Ово су моје опроштајне речи које приносим времену што следи, можда ће неком рану да залечи неког ће другог љуто да увреди Зовем се Јохан, Немац по рођењу, од оца Ханса и мајке Грете наша је кућа знана по чувењу, у раскоши живех к'о једино дете. Наследих фабрике, силна имања, непрегледне шуме и бројна стада радост ми трајаше све до сазнања да тешка болест мноме влада. Доктори рекоше да нећу дуго годину једну ил' можда две свет ми се сруши, о моја туго, у једном дану нестаде све. Рекоше нећу издржат више најбољи доктори који постоје, једини лек је, сви се сложише, да замене другим срце моје. О, судбо моја, о дивни часи, најлепши мој животни трене, када из болнице стигоше гласи, нашли су...

Vojna akademija?

Ma, naravno da nije VA jedini izlaz. Nego, ne upisujem VA zbog neplacanja (mada, to mi je na 3. mestu :p), vec zato sto...ih, sad... rekla bih da volim, ali kako nikad nisam bila u tome, ne mogu reci da volim... reci cu da mi se mnogo svidja vojska. Zapravo, to je vise od svidjanja. Mogla sam da se prijavim za pv, ali nije to to... A, sto se tice apatije... Pa, sami smo krivi. Ljudima nedostaje hrabrosti i volje... Kad su uvideli da 'nemaju snage' za borbu sa zivotom, pustili su ga da ih nosi, pa dokle stignu.
Putuj...mala...velika moja

Putuj...mala...velika moja

Sad je moja devojčica porasla.Srećan sam zbog toga.Srećan sam kad čujem da je i ona srećna...Sad može sama..povratila je samopouzdanje...stala na svoje noge i sad čvrsto korača putevima svojih želja i snova..Shvatila je suštinu...Srećan sam što može i bez moje pomoći da se suoči sa sobom i sa svim životnim problemima...Sad više i ne moram da joj posvećujem pesme da je bodrim kad posrne.Putuj,devojčice moja.Neka su ti srećni puti..I ne brini ako se kiša ili neka druga muka nakostreši na tebe je ću uvek biti u blizini..da ti raširim svoje srce kao kišobran.Putuj,mala....velika moja.... Milan Višnjić

Bolje da ćutimo

Kad uzburka se čaša i sve na buru miriše a svaka reč naša zapreti da bude reč više Bolje da ćutimo zajedno da nam se razgovaraju misli jer stvarno nije vredno zbog suvišne reči se gristi Zbog reči neoprezne i velike ljubavi se rastaju i posle se godinama trezne i uzalud kaju Kad se nebo razbistri a nemir razoblači bićemo opet oni isti za jedno iskušenje jači Milan Višnjić

Spavas

Osecam cudan miris u vazduhu Al' ne radujem se svom novom predosecaju Zvukovi nekako tisi su Osecam snovi blizi su Pospan si vidim ti na licu, umoran si srce ti trazi tisinu Polako bledis u mom secanju Polako sklapas oci, nestajes i gubis se u beskraju Govorim tiho da ne remetim te u sanjaju Kraj mene si, a dusa luta ti negde po svemiru Mene ne dotice ta daljina sto se prostire izmedju nas Mene ne boli, u njoj nazirem spas Jutra su nekako bleda bez zara Znam da ovaj utisak mene ne vara Nekad bih mozda od muke suze prolila Sada i kad bih htela, poslednja je presusila Osecam ova sumorna slika ostace vecna Osecam sutra svaka nasa rec bice teska Osecam srce koje ne uzdrhti kada si blizu Cujem te kako spavas u mom secanju

Sva ta ravnica

Ako ove noci odem ja tragom nekih starih nemira negde da se smirim u sebe da zavirim od sveta da se sakrijem Ako nocas krene sve po zlu ako nadjes praznu postelju ti ces da razumes samo ti to umes kao toliko puta pre Tvoje srce znace da nadje staze krace do mene znas sve puteve. Neko bi zvezde skinuo i nebo bi dodirnuo da pored sebe ima to sto imam ja nekom bi zora svanula. Cime te jos zasluzujem ja samo s tugom drugujem i dok za stare rane trazim istinu istinu ti ne das da me uzme zlo. Neko bi zvezde skinuo... Ko me laze,ko mi pravo govori ko me cuva ko bi da me obori proklet salas i sa njim ravnica sva ako sa tobom nisam ja Ako ove noci odem ja tragom nekoh starih nemira ti ces da razumes samo ti to umes kao toliko puta pre Tvoje...

Izmišljena

Ponekad mislim da i ne postojim Da sam se samo izmislila... Ali, baš me briga... Neka i ne postojim... Neka sam od izmaglice i leptira... I od mirisa nekih čudnih i pomešanih sazdana. Tako je to noću. Kad je sve u meni. A okolo ničeg. Sutra će već drukčije sve biti... Možda ćeš i ti doći. Pa ćemo zajedno gledati belinu zida. A videti slike... Šerene i brze... Jednu za drugom gutaćemo... Sa željom što raste. A posle? Sva sreća da posle ne postoji U tom izmišljenom svetu. Sve je samo sada I nikada više. I nikada više Ni Sunca Ni kiše Ni jecaja Ni smeha. Samo trenutak ovaj. Jedan jedini.

...ne skriva se rana u zavoje...

...kako cvijet prolazi sa svojim cvijecem ili njegova naivnost nije dosla do takve nesreće ...moje cvijece zna i tim znanjem ubija kako mene tako i svoje izvore mirisa ...cvijece moje ako je jesen tvoje posrtanje aprilu bodlje okreci nemoj meni i o tome nemoj nemoj mi više ništa reći ...ako zadrhtiš kad vuk srnu ubija sramoti se srce moje jer istina je samo jedna ...ne skriva se rana u zavoje
poučna priča

poučna priča

Jedan uspešan hrišćanski biznismen je ušao u duboku starost i shvatio da je došlo vreme da ga neko zameni. Umesto da sam izabere svog naslednika medju svojim pomoćnicima ili svojom familijom, on je odlučio da uradi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove pogona, blagajnike..., lične savetnike i održao im sledeći govor: "Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takodje sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti....... Odlučio sam da to bude jedan od vas." Mladi, perspektivni šefovi su bili zbunjeni, ali je generalni direktor nastavio: "Ja dajem svakome od vas po jedno seme. To...
ŠAPUTANJA

ŠAPUTANJA

(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime) ŠAPUTANJA Nekad se sklonim u ćutanje Pobegnem od reči Nekad se ti skloniš u ćutanje To slušamo samo šaputanje Sopstvenih duša lutanje. I ne znam kako znam Kad ćutanja su ti preduga Pa te nateram da čuješ moj šapat A ne znam ni kako ti znaš Kada treba da prekineš moju tišinu Samo znam da znaš kako da skloniš mi tu težinu. To valjda osećaj za dušu Iz nas govori Pa nas upozori Da dosta smo slušali Svojih duša sopstvena šaputanja Vreme je da opet Nam bude zajednička putanja. To duša tvoja Il’ duša moja Samo pruži ruku I povede dušu drugu. PS Za nedeljno jutro.....

Zasto ove promene niko ne menja?

Dosli su....sve promenili u svoju korist.... A narod....po stoti put....ko ebe narod....Narod je i hteo promene.... I sad bi da menja nesto, ali ne zna kako... Oni su bar imali serpe.....ostale od Milosevica....da lupaju u njih.... Ovi danas treba da odvoje pola plate za jednu serpu.... Vreme je za razlaz.... Ova postena vlast ne zasluzuje ovaj korumpirani narod.... Guske su spasile Rim a Srbiju ce magarci....ako sami odu sa vlasti.....:hahaha: :hahaha: :hahaha:
ODOH U DAN

ODOH U DAN

(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisan ko zna čime) ODOH U DAN Kasnim......nema veze....nekako....treperim iznutra....još uvek.....pozitivno.......lepo jutro......odoh u dan......ovako treperava hahaha……samo da zapišem osećaj Prestao je san odoh u dan ovo treperenje nosim kao plašt Cela sam u njega umotana drhtaj iznutra što pokreće mi telo i misao moram da smirim i ove damare umirim Mora da mi se na licu još vide tragovi tvoje brade.... i ruku......dodir… treperi u meni..... nosim taj strasni nemir sa sobom da delovi dana budu kao da sam s tobom. Odoh sa svojim blagom u dan u ovaj dan što na san ličiti neće ipak…..nije gotov san Spava u meni… U očima mi je još pogled sneni Odvlači misli I dušu pleni Kao kosa što...
ISPOD TVOJE BRADE

ISPOD TVOJE BRADE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ISPOD TVOJE BRADE Zagrli me jako..... tako da osetim kako krv ti struji i srce kaže što reklo nije. Zagrli me jako.... da osetim kako zateže se svaki mišić u tebi....u meni..... to pričaju lukovi u nama napeti životom i rečima sapeti. Zagrli me jako...... tako da čujem sve reči nerečene one što jure kroz tvoje vene a ne mogu biti izrečene jer za njih ne postoji ni prostor ni vreme. samo čekanje govori...... Zagrli me jako..... dok glava mi je ispod tvoje brade i ne daj... ne daj da me neko od tebe ukrade.

"The story of my life"

Opet isti osećaj,osećaj koji mi se javlja svaki put kada mi se suvišne reči gomilaju u glavi. Po ko zna koji put slušam istu pesmu, pesmu koja me podseća na prošla vremena, vremena jakih prijateljstava, vremena sreće, spokoja, radosti, zabave, ali takođe podseća i na to, da toga više nema. Ne svega ali ovoga prvog. Čvrstih prijateljstava. Život me je naučio jedno: različite želje, interesovanja, razmišljanja ili potrebe razaraju tu, do tada, čvrstu povezanost. Jelena. Sećam se te večeri, kada smo u kutiju stavili svoje želje, više se i ne sećam šta sam pozeleo, ali znam jedno, da se jedna želja nije ispunila. Da ostanemo prijatelji do kraja živta. Govorila je često poznatu rečenicu "Always and Forever", sve su to sada samo sećanja. Po...

Zahvalna

Za divne zvuke muzike što umiruju nemirnu dušu moju. Za tračak nade koji me greje u hladnim jesenjim noćima. Za stihove koji mi vraćaju veru da postoji još jedan ČOVEK. Za radost što me je taj ČOVEK OSETIO.

Dabogda

Kazu ljudi da je najgora kletva ''Dabogda imao pa nemao'', a meni se sve cini da je, ako je tako, svaki covek proklet od rodjenja. Pa u zivotu stalno nesto Imas pa Nemas-prvo, dok si mlad imas pa gubis novac,devojke, drugare...ali dok si mlad uglavnom Imas. Onda si malo stariji, pa gubis kosu, zenu, decu, zdravlje...Onda si jos stariji pa gubis sve ostalo sto si ikad imao, a izmedju svega i pamcenje (mada je poslednje mozda i dobra stvar).I tako ispade da je citav nas zivot ta najgora kletva. Zovu rodjenje ''poklanjanje zivota'' a poklanjaju kletvu. Tako da sledeci put kad vas neko zakune, vi mu se zahvalite...

ON MENI ZLOCINAC....JA NJEMU PI.CKA

Danas ga slusam....izvinjava se, samo ne znam u cije ime.... Danas ga slusam kako kaze, da su borbe za Vukovar bile zlocinacke. Na taj nacin me je svrstao u red zlocinaca, jer sam puna srca obukao uniformu i otisao tamo kao vojnik drzave u kojoj zivim.... A sad ja njega pitam, da li je on cuo za Barisica, koji je pravio niz od prstica srpske decice....? Da li je cuo za doktorku Bosanac koja se isticala svojim zlocinima prema Srbima u Vukovarskoj bolnici...? Da li je cuo za monstruma Mandu....zenu vampira....? Zbog tih, koji su ubijali moj rod, moje sunarodnike, obukoh uniformu kao dobrovoljac i sa ponosom sam je nosio 383 dana. Lezao sam u bolnici kad je Vukovar pao....Srce je htelo iz grudi da iskoci.... Cim sam se oporavio, ponovo...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top