Blogovi

Kako nauciti najlakse programirati

Cesto ljudi me pitaju kako najlakse nauciti programirati pa ljudi odmah da vam kazem nema kraceg puta od silnog ucenja i citanja i vezbanja e sad kako sve to spakovati pa prvo trebate da se opredelite za neki programski jezik jezik se bira po potrebi ali ako ste totalni pocetnik onda bih vam preporucio da prvo savladate pascal kada smo izabrali programski jezik treba nam literatura ovde nam sad treba malo poznavanja engleskog jezika jer je na nasem jako tesko naci ali ako imate para u dzepu mozete pogledati malo u obliznjoj knjizari sad imamo i literaturu i sta sad??? pa sad je treba citati od stranice do stranice bez preskakanja i sve primere probati i napraviti pa onda mozete npr napraviti samostalan program koristeci steceno...

O kako .......

O kako boli ta samoca u tami, te duge besane noci, sam, a ona pored mene lezi O kako je teska, ta tisina sto pritiska, ta nemoc sto iz mene izbija, dok tvoja cutanja, kao strasan vrisak u meni surovo odzvanja O kako je strasno sto za mene tvoje usne ostaju neme, sto nesreca moja ne dopire do tebe O kako me plasi taj osecaj samoce, koju tvoja bezosecajnost prema meni, surovo namece O kako bih zeleo, da me se ponovo setis, da pogled svoj, bar ponekad prema meni, sa razumevanjem uputis

NA MARGINAMA RAZBOJNIČKE DRŽAVE

Nekako sam se svikao da ovaj svet ovde (oko mene ), podiže spomenike : ubicama , oco ubicama , brato ubicama , čedomorkama , secikesama , razbojnicima -- kako da kažem , da veliča i uzdiže ništakluk . Počeo sam da bivam ravnodušan prema takvim stvarima , i tek ponekad u bliskim krugovima reagovao bih na to stanje . Danas sam prijatno iznenađen . NE MOGU DA VERUJEM : http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/212708/Gornji-Milanovac-Spomenik-cistacici-ulica Oduvek sam smatrao patriotskim činom : pošteno raditi svoj mali posao celog svog veka .Oduvek sam video milione takvih ljudi koji su ostali bezimeni - sakriveni od divljenja , odavanja priznanja - od uzdizanja na pijedestal patriotizma i uzornosti . Milioni bezimenih patriota jeednostavno...

...rukovod...

...nedozrela riječi kad izletiš zašto se ponekad ne sjetiš koliko sam puta padao i stobom zajedno stradao a opet nešto ćutiš i Bog samo zna šta mi mutiš neću stati govoriti a ni pisati samo ću ti jedno reći i ti ćeš jednom nad sobom zaridati ključ izlaska ili nalaska kod da li su bolji vodiči ili je to rukovod...

Dzemper za vinograd

Ponekad pozelim da ostavim studije I upisem neki zanat, Pa da budem pekar, limar, il' moler, Da ukrotim struju i naucim da opravljam bojler. Il' da budem dimnjacar i donosim srecu, Da budem majstor za frule, Da pravim servise il' duvam staklo, Ne morah na fakultet,al' mi se omaklo. Cudio se meni drugar Sta ima tu da mi smeta, Sto on da bi bio bog i glavni Zeli svrsit tri fakulteta. A zar ne bi bilo ljepse sad Misliti na vinograd, U ljubavi biti s njime, Kao dragom diciti se njime, Cuvati ga od zime. Izgleda da mnogi zele imat kola, Snazan motor iz Japana, Mjesto licne karte kolor televizor, Ostaviti zivot, gledat ga u retrovizor. A zasto ne bit' obican,voljet male stvari, Zasto svako mora biti glavni? Sta to lijepo ima obraz...
TIHA SAM

TIHA SAM

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) TIHA SAM Ceo dan sam sva tiha.... nekako setna.... valjda od ove kiše što po nebu piše a i nisam spavala cele noći od ledja u bol se izvijaju lukovi vedja. Ne volim jesen jer nosi neku tegobu, umor neki što ime nema pa kao da telo mi drema uspavano.....tiho je. I misao mi je spora doduše, to je i od bora nekako mi je teško a nemam razlog samo....eto tako a opet....nije lako I duša mi nekako treperi onako tiho.....u sebi da ne vidi niko kao ovaj glas što peva i tugu vuče lagano u treptaju utkano to čežja peva..... htela bih kući..... PS Pisano u vreme sopstvene tišine....juče (19.) Laku noć blogeri......miran san vam želim
PREDSTAVA LAZI I CUDA

PREDSTAVA LAZI I CUDA

Predstava cuda Glumis u losoj predstavi punoj cuda ja hrabrost glumim, ti vecni strah. Ne znam jesam li potpuno luda il' zbog tvog umeca ja gubim dah. Predstava komicna, akteri tuzni, klovnovi zaspali, fakir na macu. Dekor i publika potpuno ruzni, ne vidim placu li ili ne placu. Ledi Makbet sam, mozda Antigona, Hamlet si sto noc mu mac dodaje. Cujem odjek poslednjih zvona- ko kome poslednji udarac zadaje? Kralj Lir ili Seviljski berberin, sad uopste nije vazno, likuj! Ti si opaki mracni tiranin. Aplauz pocuj ! Dok izlazis besan k'o ris, na jos jedan bis, ja kamenom gneva razbijam sva stakla. Potoni glumce u sopstvene farse ambis. Danas me tvoja laz nije dotakla.. Slovenska

Poseban Osecaj...

Juce popodne odoh u svoj novi stan... Legoh na sveze opran, nov, mirisljav dusek u cosku moje dnevne sobe... pored dve neugledne kutije i velikog novog kofera sa mojim stvarima ... Uz dah vetra kroz oba otvorena prozora gledah u sveze okrecen plafon iznad sebe... I tada je pao osmeh... :lol: Prosla me je "pozitivna jeza" kroz celo telo. Osecao sam se kao malo dete... Srecan, treperim ... :mrgreen: ... i pomislio kako je lepo biti u necem svom, uz svu njegovu i svoju slobodu i radoznalost sta sutra donosi... ... reci mi fale a dusa buja ... ... i drzi me i danasnji dan ... :heart: :bye:

Победа

Тако ме лако освајаш осмехом, и надам се да знаш шта радиш и да ти нисам хир већ неко чију реч чујеш и пре него проговорим да сам ти неко уз кога дишеш природно и лако јер зна да сам ту и твој и да су ми само случајно требале године да ступим пред тебе Тако ме лако освајаш осмехом, а ја се још лакше дајем је знам да теби морам да понудим све, целог себе и све односе, а ти бирај колико и чега желиш мени, пак, остаје нада да желиш и мене и све што нудим за вечност

MANASTIR GRAČANICA

Videh smeđeg Anđela gde se moli kao dete sin u vapaju za majkom sa strahom i nadom u očima sjajnim u rasporedu južnih zvezda neba za naš vid ugasnuo u sveopštem mraku kada je nebo dodirnulo crnu zemlju zdrava kost se prelomila u slanu ranu srce izgubilo hrabrost, duša smiraj Videh smeđeg Anđela gde se moli kao crna nevesta i obeščašćena devojka da nas primiš i oprostiš nam Ti koji znaš da primaš i opraštaš i svak´ ožiljak izlećiš u duši Videh smeđeg Anđela neba kako na drvenom razboju sudbine tka platno s hiljadu mrlja koje liče na rasuto zvezdano jato na pobacane rascvetale crvene božure kao krv na žrtveniku gde se odrubljuju glave kao hiljade devojačkih zenica iskopanih za košulju golog tela čoveka za povoj novorođenčeta za...
FALIŠ MI...

FALIŠ MI...

Fališ mi previše dok ćutim i čekam tvoj lik da se pojavi iz tame Fališ mi najviše dok slušam naše pesme koje sve kažu same Fališ mi kao voda da žednog putnika okrepi i ojača Fališ mi kao Sunce da osuši ove oči od tuge i plača Fališ mi mili moj tako te zovem u mislima svojim i falićeš mi još dugo toga se ustvari sad jedino bojim Fališ mi previše a plašim se da moram da se pomirim sa time i falićes mi dok tužna sedim i pišem svoje rime Fališ mi kao krv koja kroz celo telo prostruji i teče Fališ mi i falićeš mi uvek da uz našu pesmu otplešemo svako veče

Da li da slutim

Slutim da osećaj taj da spoznam da li si stvaran silan je tako da teško da bih ga podneti mogla. Da li da čuvam Te nestvarnog u kutiji od mašte i snova ili da Te kao duha oslobodim i pustim? I šta bi se onda zbilo? Da li bi mogao da piješ sve moje suze i muzikom svojom da rasteraš sve moje strepnje? Da li bi mogao da me priviješ na grudi i zgreješ smrzlo mi telo i dušu ozeblu? Da li bi mogao da učiniš da se ponovo smejem i da se radujem što ću i sutra Tvoje oči da gledam? Da li da molim ili samo da ćutim? Da li da slušam ili samo da slutim?

Da li ti nekada spavaš

Da li ti nekada spavaš ti što me budiš rano i sa mnom osvanjavaš? Ostavi me malo samog zbog svih trenutaka lepih provedenih sa tobom u samoći da snagu svoju okrepim jer ne znam koliko ću još moći Da snove svoje pratim da ležem kasno i ustajem rano koliko ću još izdržati da lažem sebe samog Milan Višnjić
REKA OD SNOVA

REKA OD SNOVA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) REKA OD SNOVA U vodi odsjaj neba iznad nas ogledalo oblaka kao iskonska snaga u reci, u nebu i u nama. I sneva reka milion snova što rekoše joj sva deca njena po neki kaže oblaku plavom te ga on ispuni dečaku malom po neki kaže ptici u letu te ona donese šminku u setu nekoj malenoj sa repićem dugim i oke se plave, zelene i smedje zasjaju sjajem najlepšim na svetu a reka ko reka, nežna i snena biva pogodjena pravo u metu u srce rečno i počne da peva talasima da se smeši eto kako reka pevajući sneva. To je moja reka reka od snova reka što peva reka osmeha reka želja reka od priče ja l'da da talasi malo na mene liče? PS Dobro jutro vam želimo nas dve
mudrost

mudrost

"Onaj ko poznaje druge ljude je mudar, onaj ko poznaje samog sebe je prosvetljen, onaj ko može pobediti druge je jak, ali samo onaj ko je pobedio samog sebe je svemoćan."

zeka-rep

Juri zeka iz daleka, obliva ga znoj trci jadan, zedan, gladan, i uzdise, joj draga djeco, stize iz sume nova prica vama koji ste propustili zadnju seriju crtica Sve se pocelo desavati onoga momenta kad je zeko poceo slusati 50 cent-a zelio je od tog dana da postane gangster jos je ispod oka kao Nelly zalijepio flaster usput diz'o tegove i uzimao proteine Nedugo nakon toga opljacko par radnji Ine ulago je pare na kuje, drogu i hip hop pa se pola sume preko njega navuklo na dop i stari cuk, zmija, kornjaca i vuk Svima je nabio kamate nisu vracali dug vise im nije bio drug al' zarada je bila cista starci ga se odrekli preko Kupusovog lista On nije mario, im'o je love pune vrecice hrpu mrkvi, oko sebe playboy-eve zecice, po sumi djecice...

Najveca sreca

Priznat ću ti da za tebe živim i dišem... da pjesmu svaku samo tebi pišem... priznat ću ti da volim...tebe... bez srebra...bez zlata... u naručju tvome... u kolibi našoj, dok slušamo otkucaje starog zidnog sata.. šapnut ću ti tiho... najveća sreća jedini, su moje ruke oko tvoga vrata...

Surova realnost

Slutnja i strepnja, zebnja, patnja i bol... Zašto postoji sklonost predubokim analizama bez racionalnih zaljučaka, iz kojih kao rezultat uvek proističe samo jedno - samoranjavanje? Zašto često mračne misli i očaj nadjačavaju optimizam i nadu? Da li na to imaju uticaja negativni društveni tokovi i nepovoljna socijalna dešavanja ili je to naprosto slabost individue i nedostatak snage ličnosti da se izdigne iznad svakodnevice? Mislim da je to ipak sprega svih unutrašnjih i spoljnih faktora čijim uticajima je čovek kao individua izložen. I baš zbog te kompleksnosti, teško je iznaći rešenje i model po kome bi se jednostavnim algoritmom uspešno savladavale te svakodnevne dileme i teškoće koje ometaju malo i nejako ljudsko biće u njegovom...
ČUJEŠ LI?

ČUJEŠ LI?

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisan ko zna čime) ČUJEŠ LI? Veruj pesmama mojim jer njima život kola stih što te budi u jutra rana i što te prati preko dana. Veruj i rečima mojim Jer ja sam svoja reč Al’ veruj i srcu mome Kad ne može preko njih preć’. Ćuti....čuješ li misli moje to srce priča želje svoje veruj tom srcu dok reči redja srcem svojim osluškuj ne okreći mom ledja. Ne....ne mogu mu reči preći uvek u stih al' možeš čuti kako ti zbore kako tiho reči žubore kao slap vode.... i kuda onda reči vode? iz moje duše u tvoju dušu hajde.... ućuti i slušaj Čuješ li....žubor? PS U zahvalnost svima koji me čitaju.....samo nastavite :heart: Dobro jutro.........ajde dušice .....ustajanje :rtfm:

Zao mi je.....

Zao mi je, sto nisam mogao znati da bez tebe radosti nema sto nisam smagao hrabrosti da te ljubim do beskraja strasti Zao mi je, sto nisam mogao znati da su dani sa tobom istinski lepi sto nisam mogao reke zaustaviti da spoznam da si sudjena meni Zao mi je, sto nisam mogao znati da si moja zvezda sa nebesa sto nisam znao stihovima reci da srce moje tvoju ljubav oseca Zao mi je, sto nisam mogao znati da si u mom zivotu jedino ti sto nisam znao ljubav svoju ti dati da ti kazem da te zelim bicem celim Zao mi je, sto nisam mogao znati da bez tebe moje srce staje sto nisam umeo da ti pesme pisem da oci tvoje samo za mene sjaje Zao mi je, sto nisam mogao znati da bez tebe nema ni mene sto nisam oslusnuti znao da tvoja ljubav za mojom...

kretanje.....

osecam kretanje unutar sebe.....vrtloge i silna premestanja struja koje nose sa sobom sve moje nemire.....opet se pokrenuse, opet sam ziva i opet me trose silni prilivi energije.....do nedavni mir je tako daleko a cinio se vecan..i bila sam zahvalna na tome ali nista to nije vredelo.....jer kopano je duboko po mojoj dusi i ono sto vristi u noci i nikada ne prestaje osetilo je slobodu....zestoke borbe prethodile su zatrpavanju onoga sto vristi u velike dubine moje svesti da sam i zaboravila koliko je glasno......i opet je otkopano, ne celo ali se cuje......uzburkanost je kriva, ona spira zemlju koja prekriva ono sto je trebalo ostati zakopano i nepokrenuto......

Kad bih

Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu. Kad bih u njoj imao jedan mali tepih I kad bi sve to bilo moje. Sto, mastilo, polica I na prozorima moje zavese. I na polici kad bih imao svoje knjige. Kad bih imao jednu malu, malenu kuću I u njoj ženu koja bi me bez para volela… I kad bi ta žena bila moja. Ma gdje i u ma kom mestu bilo, Kad bih malu, malenu kuću našao, Dovoljan bi bio jedan mali tepih, Dovoljan, pa čak i suvišan. Ma gde, u ma kom gradu bilo, Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige, Ženu koja me ne voli zbog para, To bi bilo dosta, čak i suviše. Turska Turska Dževdet Kudret Solak (1907)

Online kolumne Lady.J - Redaljka

Boze kako sam pokvarena...c.c.c.c Na koga li sam ja ovakva stoka nije mi jasno, kuci mi svi fini , cukun djed mi je bio presjednik Finske,Sve je pocelo od pradjeda Tita , on je imao harem, mason, pa bizon, malo mu je bilo sto je uzimao kredite koje jos placam, nego je ziveo u tripu da je jedan od vrhovnih vodja Sionirskog Priorata (cijela Jugoslavija je onanisala u njegovu cast) a samo je on **** da izvinete na oci naroda, u cast Marije Magdalene, ovaj Jovanke , za koju se smatra da nije svetica nego udbasica, isto kao sto svi mi zivimo u zabludi da je Marija bila svetica, a ona je grehovna jadna ... U onoj knjizi Davincijev Kod pise da je strasno nakurvicava bila, izvinte samo citam sta pise. Dakle ja sam gresna dusa na...
dar reči

dar reči

Naučio sam . Najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe. Naučio sam . Kada voliš, to se vidi. Naučio sam . Ako mi samo jedna osoba kaže "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan. Naučio sam . Usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu. Naučio sam . Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu. Naučio sam . Nikada ne treba odbiti detetov poklon. Naučio sam . Uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način. Naučio sam . Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svako treba prijatelja s kojim se može glupirati. Naučio sam . Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem. Naučio sam. Obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile...
Osmeh

Osmeh

U osmehu vidimo samu dubinu života, tačku koja nas privlači , tačku smisla i besmisla postojanja, tačku ka kojoj svi idemo – dok u nju ne utonemo. Okačite osmeh ovog jutra na licu, za sunčano jutro, za susret sa ljudima koji ukrste put sa vama..
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top