Blogovi

Biljke koje nas cuvaju...

Biljke koje nas cuvaju...

ČUVARKUĆA – POREKLOM IZ MEKSIKA Prevod njenog latinskog imena znači - "uvek živeća”, što svedoči o njenoj postojanosti u najrazličitijim uslovima života. Raste na krovovima kuća, bedemima, stenama. Kažu da čuva kuću od groma, oluja, veštica i bolesti. Narodna poslovica kaže da je čuvarkuća bolja na kući nego dva psa pred kućom. Da, poslovica tako kaže, al’ je rastumačiti ne znam. Poreklom je iz Meksika. Na našim prostorima uzgaja se već od IX veka. Iz tog vremena potiču odredbe o seljačkim domaćinstvima ("Capitulare de villis”), kojima su Karlo Veliki i njegov sin Ljudevit Pobožni naredili gajenje 72 biljke, među kojima je i čuvarkuća. Čuvarkuća (Sempervivum tectorum L.) je trajna biljka s mesnatim, sočnim listovima koji...

Pocetak kraja-3

Ovo sam negde pronasla, i potpuno se slazem sa ovim,jer sam milion puta shvatila, da tuzni ljudi nikome ne trebaju...ne mislim bukvalno, ali ja licno retko kada sa svojim prijateljima pricam o njemu, o toku dogadjaja, a sve u strahu da ne budem dosadna,jer kad bih videla u oku sagovornika bar i jedan tracak ...negativan, ja prestajem i prestala sam. Nadam se da vam necu dosaditi i biti naporna. Tekst glasi ovako, i u svemu sam se pronasla... Šta je normalno kad izgubiš dete? Normalno je da imaš suze iza svakog osmeha kada shvatiš da neko važan nedostaje u svakodnevnici tvog porodicnog života. Normalno je da se pokušavaš odlučiti šta poneti na groblje za rođendan, Božić, Uskrs, Novu godinu... Normalno je da se osećaš kao da ne možeš...
Sad

Sad

Evo kako sada izgleda ova nasa malena porodica, doduse sada je /prosirena/ za jednog zeta i jednog divnog mog unuka... Ovo je on, a nas tri bezobraznice smo mu posle kupanja napravile ovu frizuru...kad poraste videcemo svoga boga Ovo smo moja cerka,zet i ja...svadba moje cerke mi je bila najsretniji i najtuzniji dan... Maja i Natasa... Maja sada... Ponosim se svojom decom, i da ne budem neskromna, mislim da se i one ponose mnome
PRIJATELJI..-..za vas

PRIJATELJI..-..za vas

Prijatelji moji sa Krstarice mozda mi veceras zatrebate: mozda necu imati s kime da podelim najlepse rime; Mozda necu imati kada jer nisam vise lepa i mlada. Mozda cu zaplakati malo dok se sa vama smejem, mozda ce mi biti hladno a nece imati ko da me greje. Vas osmeh i rec topla povrate mi samopouzdanje i uvek me nasmejete nekad vise a nekad manje. Prijatelji ste uvek kada to treba a i ja se trudim zbog vas da jedni drugima zajedno pronadjemo za dusu spas. Zelim vam prijatno vece u dusi ljubavi za ljude, mozda ponekad preteramo pa i patetike bude... Zeljena, vreme je za krevet odavno je proslo devet! Ljiljana, zavrsi racune sada nedeljom ne radi nikada! Tijara, zelena vilo, da smo blize, sta bi bilo? Slutnjo, zar ti i ne...

ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ВУКОВАРА - УМЕСТО ВЕНАЦА

УМЕСТО ВЕНАЦА ...ОВУ ТЕМУ И ОВЕ РЕДОВЕ ПОСВЕЋУЈЕМ СВИМ САБОРЦИМА, КОЈИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ПОЛОЖИШЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ВУКОВАРА. НА ЖАКОСТ, НИКО ОД ЗВАНИЧНИКА ДАНАШЊЕ ВЛАСТИ ИХ СЕ НЕЋЕ СЕТИТИ, НИКО НЕЋЕ ПОЛОЖИТИ ВЕНЦЕ НА ЊИХОВЕ ГРОБОВЕ, АЛИ, ДОК ГОД СМО ЖИВИ МИ, КОЈИ СМО НА НЕКИ НАЧИН СА ЊИМА ДЕЛИЛИ ДОБРО И ЗЛО...ПРАВА ИСТИНА О ВУКОВАРУ ЋЕ ЖИВЕТИ.... НЕКА ВАМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА На данашњи дан, пре 19 година је војска ЈНА, помогнута борцима територијалне одбране, ослободила Вуковар, који су држали у својим рукама, новонастале паравојне формације настале у Хрватској деведесете године, на крилима великохрватског национализна... Борбе су трајале месецима из само два разлога.... У командном врху ЈНА се налазио велики број Хрвата, који су својим...
Jedno od svjetskih cuda

Jedno od svjetskih cuda

Keopsova piramida Je li uistinu slučajnost to što visina Keopsove piramide pomnožena s milijardom odgovara otprilike udaljenosti Zemlje od Sunca što bi iznosilo 1 AU (astronomska jedinica) tj. 149,504.000 km. Je li slučajnost to što meridijan koji se proteže kroz piramidu dijeli kontinente i oceane na dvije potpuno jednake polovine? Osnovica piramide podijeljena dvostrukom visinom daje znameniti Ludolfov broj PI (3,1416). Zašto? Piramida, naime, ne dijeli samo kontinente i oceane na dvije jednake polovine, nego i leži u težištu kontinenata. Kako su i čime golemi kameni blokovi ispiljeni iz kamenoloma? Kako su prevezeni i na milimetar točno složeni jedan na drugi? Velika piramida jest vidljivi dokaz jedne nepojmljive tehnike u ono...

Pesma o mom dedi

Bz ikakvog mog komentara. Pesma je nastala na zadate mi reči, ali je uspela da mi pokrene sećanja. O dedi Zaborav preti da neke stvari što behu davno uzme i baci, dok ležim priča mi otoman stari priče što pamte on i vrbaci. Sa dedom bejah nekada ovde, beše to starina poštenog kova, više ga nema, a i koliba se skoro ne vidi od korova. Jedan je zid pao u stranu, a krov odavno prokišnjava, dah mi je stao kad videh sliku mog dede kako blaženo spava. Ja sam je slikao još kao mali, a s dedom još sto čudesa beše, sad ga se setih i mnogo mi fali dok s bakom na nebu on valcer pleše. --------------------------------------------------------- Laku noć prijatelji.

Život je čudo

Bez obzira što kratko traje - svašta se može doživeti i odživeti u jednom malom životu. I sve su to darovi. I tuga beskrajna i trenutni bljeskovi sreće. I ko zna da li je život samo jedan ili se iznova vraćamo, dok ne odživimo svoju karmu ili šta je to već... Mali smo mi da bi spoznali takve tajne. I nije nam život podaren da bismo uživali i bili srećni. Život nam je dat da se mučimo i da za nagradu povremeno bivamo vinuti u visine, u beskraj, u blaženstvo... Treba ići dalje putem koji je se otvara pred nama, jer ko zna na kakva sve iznenađenja se na njemu može naići. Neka će nas rastužiti, neka radovati... Važno je da se ide dalje...
Andjeo od paperja

Andjeo od paperja

Ti si na mom dlanu, mali andjeo od paperja. Krila su ti nezna, tanana. Ti si moj andjeo od paperja, dusa ti je od svile satkana, maleni andjeo od paperja dusa ti je zlatom vezena. Ti si maleni andjeo od paperja Za Jecu

PROZIRNOST

Bile su to godine nerazumevanja Nesrećne godine zajedničkog života Nju je hvatalo ludilo, depresija Razne vrste fobija, zavetno ćutanje Autističko poimanje stvarnosti Ja sam utapao vreme dana i noći Bol i svoju slabost i strah Pred različitim vidovima odgovornosti U znatnim količinama alkohola Tražio bezbedno mesto za skrivanje Najzad smo se našli nepoznati stranci Na ivici crne čeljusti ravdonušnosti Prozirni prošli smo jedno kroz drugog Ne otkrivajući uzoke našeg jada Ostali smo sami, živi al mrtvi

Socioloski profil srpske zene-majke danas

Социолошки профил просечне српске жене данас На почетку морам разјаснити кога ја сматрам просечном женом данас. За мене, то је жена касних четрдесетих, удата; жена која има одраслу децу, углавном студенте. Жена која није на положају, једноставно жена „радничка класа“. Познајем много жена које одговарају овом опису, моја мајка је једна од њих. Њихов начин живота је за мене, у најмању руку, нејасан. Зато сам желео да прикажем тај проблем онако како га ја видим, у лику моје мајке. Јунак наше приче је класична жртва капитализма и транзиције. Неко ко је одрастао у социлизму, ко је навикао на, са моје тачке гледишта, нерад (мада се оне не слажу са тиме). Доласком капиталиста, који плаћају онолико колико радиш (дакле „радиш“, а...
Nekad

Nekad

Ovde cu vam koliko mogu docarati slikama kakvi smo bili.Secam se Stefanovog petog rodjendana, poslednjeg koji smo proslavili. Ne znam da li neko zna za akciju Naj-torte, to je akcija pravljenja torti za decu bez roditelja, ucestvovala sam u prvih par akcija, pricam vam to, zato sto sam na jednu od tih akcija odnela tortu u obliku slona- Damba, takvu je Stefan trazio. Za taj njegov rodjendan /sto mi je sada i drago/ napravila sam mu XXXL Dzamba, i sve sto sam zamislila i kako sam zamislila sve mi je uspelo fantasticno. Dok sam je pravila, on je sa drugarima uletao u kuhinju da je svi vide i da se dive...i u jednom momentu mi je sapnuo"Mama, ovo nije slon, ti pravis zirafu" i otrcao smejuci se, vratio se vrlo brzo i dobila sam...
Pocetak kraja -4a

Pocetak kraja -4a

Nastavljam sa ovim slikama... Ipak je neko negde rekao da su pogresili, sada samo pravosudje da shvati da se za greske, a koje se ticu zivota mora odgovarati, pa makar on bio i lekar. kao da su izuzeti od svega. Ovo je skripta iz koje studenti medicine uce u predmetu Sudske medicine...oni uce, a pravosudje kaze da nemaju osnova Nadam se da nisam naporna, ali kao sto je Wiliam rekao Izrazi svoju bol riječju. Bol koja ne govori, puno guši srce dok ne pukne. A ja evo koristim priliku...izvinjavam se svima...
Pocetak kraja -4

Pocetak kraja -4

Nema goreg mraka od neznanja. Jaki razlozi čine jaka djela. Izrazi svoju bol riječju. Bol koja ne govori, puno guši srce dok ne pukne. William Shakespeare Morala sam prvo ovo da napisem. Toliko je zivotno i prokleto tacno to Wiliam napisao. Elem, pre jedno desetak dana sam nesto trazila po netu/naravno sve sto je vezano za medicinu/ i na sajtu www.belimantili.info sajt za studente medicine...i naidjem na ovo. Zgranuta, nisam mogla da poverujem sta Prof.Slobodan Savic pise u svojim skriptama za polaganje Sudske medicine – Krivicna dela u vezi sa obavljanjem lekarske delatnosti On je kao primer nesavesnog lecenja naveo Stefanov slucaj!!! Da li mi verujete ako kazem da sam se neizmerno obradovala. Boze, radujem se sto je neko...
Baba Vanga je mrtva njena ptorocanstva NE...

Baba Vanga je mrtva njena ptorocanstva NE...

Baba Vanga: Treći svetski rat počinje 2010. godine Proročica Vangelia Gušterova, poznatija kao Baba Vanga u svojim proročastvima, predskazala je da će 2010 godine početi 3. svetski rat. Rat će, prema njenom proročanstvu, početi u novembru 2010., a završiće se u oktobru 2014 godine. Svetska kataklizma (WWIII) započeće kao običan rat, a zatim će biti koršćeno, najpre nuklearno, a zatim i hemijsko oružje. 2011. godine, kao rezultat radioaktivnih padavina, na severnoj zemljinoj polulopti neće biti ni životinja ni biljaka. Muslimani (prim. ur. verovatno sa bliskog istoka) tada počinju hemijski rat protiv preostalih Evropljana. 2016. godine Evropa je skoro bez ljudi. Inače, Baba Vanga je predvidela, da će 3005. godine doći do rata na...
ZNAŠ KAKO...

ZNAŠ KAKO...

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ZNAŠ KAKO.... Ne budi me u osvit zore Još se borovi ne vide I misao je u mraku Sanjivo se meškolji Na perjanom jastuku. Ne ide mi se odavde Toplo je....spavam Mir je u meni i samo..... Znaš onako... tiho treperi Sreća u snu... Zato ne budi me srećo Ostavi me u u tebi Samo me privuci sebi Jednim pokretom ruke Znaš kako..... mmm......tako..... PS Dobro vam nedeljno jutro......
Covjek M O Z A K

Covjek M O Z A K

Mozak zanimljivosti Međunarodni tim stručnjaka u Europi uspio je kreirati silicijski čip koji funkcionira kao ljudski mozak. Sa 200.000 'neurona' povezanih s oko 50 milijuna sinaptičkih veza, čip oponaša ljudsku sposobnost učenja bolje nego ijedan stroj dosada. „Iako ima samo djelić ukupnog broja neurona prosječnog mozga njegov dizajn omogućuje nadogradnju“, kaže koordinator projekta FACETS (Fast Analog Computing with Emergent Transient States) fizičar Karlheinz Meier sa Sveučilišta u Heidelbergu. Stručnjaci se nadaju da će kopiranje strukture mozga omogućiti izgradnju novih moćnih računala, ali i bolje razumijevanje djelovanja mozga. Znanstvenici su već ranije pokušavali simulirati funkcioniranje živčanog sustava. Jedan od takvih...
Prati me u noć

Prati me u noć

Da li si stvarno spremna da me pratiš u noć, večernje tuge da podelim bol, pod odsjajem davno zašlog sunca mesečevog odbleska da delimo sjaj? Da li si stvarno spremna da me pratiš u noć, i kad zvezde nema i meseca tog, dok sami na svetu oistanemo mi, Da li si stvarno spremna, da me pratiš u noć?

Da li covek ista resava.....

Ovo sada sto pisem, nema nikakve veze sa mojim dosadasnjim pisanjem. Ali, jednostavno, moram da podelim sa nekim. Pa da li je covek stvarno marioneta na konopcima zivota, i ne moze ama bas nista da utice na svoju sudbinu. Pisao sam vam pre neki dan secanje na mog druga Kamenog i njegove supruge Slavice. Odem sinoc kod drugara malo da se podsetimo na Kamenog, kad ono ima sta da cujem. Jedan drugar hteo da pogleda auto od ovoga, i podigao haubu, da vidi zasto motor ne pali, i tog momenta, motor eksplodira i izbije cep od ulja i slomi mu nos, arkadu, jabucicu. Zavrsio covek na VMA sa tri operacije, i nazalost bez vida na to oko. U sali je govorio posle toga, ma ako moze Kameni toliko godina da vozi sa jednim okom, mogu valjda i ja. I...

Мало и много

Ја знам да немам много али имам то мало што теби за срећу треба Зато ме чувај као тајну, најтајнију тајну, јер је срећа крхка и завист изазива зато ме чувај као што ја тебе чувам

Umeće malih koraka

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno. Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu. Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji. Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo...

naslucivanje

Ponekad, sve sto ostane na kraju od uspomena je mraz na staklu prozora, cestice prasine u suncevom zraku ili glupi grafit na obliznjem zidu. Nebitne slike, sasvim slucajno zalutale tu. Jos jedna tuzna prica? Ne... Previse ih je, gomilaju se i njihov smisao pocinje da se rasplinjava, a ja sam sve vise i vise uveren da ih zapravo mi pravimo sami i potajno mazohisticki uzivamo u njima. Bolje reći, uzivamo u emocijama koje su njihov nusproizvod i te, stvorene od tuznog, samo su bleda kopija onih koje bi imali da smo zaista srecni. Kroz emocije dokazujemo sebi svoje postojanje. Jednostavno, jedne ne tako davne, nego cak, vrlo,vrlo skore noci kad su me neke tvoje reci prenule i ukrale iz sna u kom sam sasvim slucajno ili ipak sasvim namerno...

Pocetak kraja-2

Krenule su borbe sa vetrenjacama. Onako sokirana posle Stefijeve smrti sam /ne znam kako i zasto/ sutradan otisla u Institut i na zaprepascenje i cudjenje svih, pa i istraznog sudije koji se tamo zadesio i u prvom momentu nije hteo da mi da sva medicinska dokumenta u vezi lecenja, ja sam ih ipak uzela i fotokopirala. Osujetila sam im nameru da ih preprave. Krecu sudjenja, krece moja nocna mora. Iako sam ostala sama sa dvoje dece,jos uvek ophrvana tugom, ne znam odakle mi snaga. Mislim da me je tada drzao bes, ne bes kao bes, vec strah od nemoci. Nisam zelela da se osecaj bespomocnosti rasiri, jer sam znala da bi me to onda sigurno ubilo. Pronalazila sam snagu u svojoj deci. Svi oni koji su mi nudili pomoc u prvim trenucima…su...

Ne veruj

Ovo je pesma moje najmladje cerke Maje, snimila je kad je imala 13 godina, prvi put je pevala u studiju, slicice je sama kasnije slagala...na nekimslikama je ona Verujem u mladost, verujem njima, one me pridrze kada pokleknem. Eto... PS. Veceras ne mogu da pisem, zato vam poklanjam ovu pesmu.

Računajte na NAS!

Samozvanom vuku želim uzbudljiv boravak u večnom lovištu, tj. u mračnoj šumici, veštici Grdani sjaj i bedu sporedne uloge i nadalje, Crvenkapici da konačno poraste u pravu zavodnicu, babama, tetkama i ostaloj užoj i široj rodbini im, te kafe kuvaricama i ostalim p(r)olaznicama, odnosno celokupnoj filmskoj ekipi i gledalištu još puno projekata, druženja i poučnih crtaća... :) Jednom sveMircu veliko hvala od :heart: i ukoliko je potrebno kakvo navođenje u vidu logističke podrške - računajte na NASu. :brus:

Posle toga

Pakao grozni opet me povuče u svoje dubine. Duša gasne, a srce mi tuče, jer još snage tu je. Ali snage za šta? Zar za borbu stalnu u život vraćajuć’ svoje mrtvo telo? Za pokušaj da se uz strmine vučem ostavljajuć’ tol’ke godine za sobom? Zar iz tmine ove u bljesak ponovo? Ne, ne želim svetlost! Neću sveži udah ja u ovo telo! Tu, u memli... Tu, u mraku... Tu je mesto moje. Tu gde prošlost živi i aveti njene igraju se sa mnom. Tu mi osta duša... Posle toga ništa...

Još jednom

Želim da lebdim noćas... daleko do beskraja... Da plovim na bedrima Tvojim. Ljubavlju omamljena, Tvojim dahom opijena... To što Te imam još večeri ove I možda nikada više, Neću noćas nad tim da plačem. Pustiću telo da se raduje I misli zabludele da se rasplinu među sazvežđima dalekim. Pustiću prste da se igraju i Ruke da lepršaju kao krila nad Tobom. I kosu svoju nemirnu, Pomešaću sa senkama Tvojih pokreta. Usnama ću tražiti tragove vena, Da osetim damare Tvoje, Samo za mene uzburkane. Suzama ću zaliti Tvoje grudi I jecajima Te uspavati. Jecajima ljubavi, strasti i bola... I dok se sa javom rastaješ i u san toneš, San, dubok iz podsvesti iskrao... U potaji..., pod okriljem noći, Reći ću Ti što tajila sam svima. Da nisam...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top