(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
DUŠA K'O DUŠA
Ne menja se duša....
a duša piše....
pa šta god da napiše
ona sebe ispiše
u danu lošem
u danu lepom
i u danu slepom
Zato je duša uvek onakva
kakvu je majka rodila
ljubavlju i osmehom zadojila
u život pustila
da se čeliči i kali
dok je bacaju život vali
ipak pliva duša ....taj oblutak mali.
Duša k’o duša
Vetar je nosi
Čas je ovde a čas u tvojoj kosi
Voli k’o vatra
Sagore u sebi
Duša je kao kiša
Nema gde ne prodje
Kao vetar
Nema damara koji ne pronadje
Kao sunce
Nema mesta tamnoga
Kao more
Nema kraja oko da vidi
Da l’ će moja duša da ti se svidi?
PS Dobro jutro dušice blogerske......
