Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
...Oproštaj
Ćutke
Zaborav.
Prepuštanje
Vedrini
Smijeh.
Poljubac
Snažan
Zagrljaj.
Strpljenje
Volje
Početak.
...
(...Kraj...)
(dopisati po želji...:think:)
...pitam se i ja na obali,ali,čini mi se i ribe u reci u koju sam zabacio dve pecaljke...I kuliram na obali hraneći telo Sunčevom toplotom koju škrtački sakrivaju magličasti oblaci-majku im rasteram.
Zatoplilo ipak...
Treba i na Alpima da zatopli i padnu tople kiše i da se slije sve u reke...Da nova voda dođe s mnogo kiseonika,da ribe u vodi prodišu punim škrgama,a ne da se dave u ovim izlivima gradova.
Dođi i nadođi reko!
Htela bih da na ovm mestu postavim par slika sa svojim radovima ,onako kako su trazili "narucioci posla" ,tako da se nisam previse mesala u izbor boja ili odabir dekoracije. Dodajte svoje slike ili predloge ,sve je dobrodoslo.
Драги деда Ђорђе, џабе си се акао да истераш Турке из Србије. Да си знао да ће доћи време да су Турци пичкин дим за ове наше који су на власти, лепо би одмах спаковао три пара вунених чарапа и кастиле уватио друм за Русију, јеб`о те устанак да те јеб`о...
Рече неко данас, ваљда на редовној седници Скупштине, да намучена самохрана мајка не може да оствари право на дечји додатак, јер не може да добије потврду из пореске управе зато што се никакве потврде не могу издавати људима који нису платили порез. ***** ли вам мамицу турску да вам *****! Мајка и дете `леба немају да једу, а ви им не дате! Она да вам плати порез, разбојници државни, отимачи и убилци српске деце? Одакле јој, смраду један људски и хијенски?
За време Мире и Слобице ниси...
Када пожелиш
да ме видиш
поново
ти само кажи
"Чекај ме испод сата"
и у трећи дан недеље
ја ћу тамо бити по навици
и сећању на наш први сусрет
Када пожелиш
да ме додирнеш
поново
не мораш ништа казати
само испружи руку
и моје лице ће утонути
у твој длан по навици
и обрадоваће се
познатом чину
Али
ако поново одеш
и опет пожелиш да се вратиш
немој
више те никад нећу чекати
Но, немој ми много веровати
кад ти ово кажем
јер ја ћу увек бити слаб на тебе
и можда ћу погазити своју реч
као и стотину пута до сада
само што ћеш ти
морати да ризикујеш тог пута
Просто, мораћеш себе да ризикујеш
тог пута
Не желим ја тебе
на једну ноћ
нити ми требаш
на хиљаду и једну
ма не желим ја тебе
ни до краја живота
ја тебе требам
за вечност целу
и бар минут преко тога
Sada nepostojeću vojsku nepostojeće države Jugoslavije sam najvećim delom služio u Trebinju. Simpatično mestašce, opkoljeno planinčinama i kršem, dovoljno blizu mora da bi bilo primorski gradić i dovoljno daleko da bi imalo svoju dušu, dušu koja baš i nije "morska". Za nekoga ko mora da bude tamo izvesno vreme i nisam se mnogo trudio da ukapiram njihov način života, ali protiv nekih stvari prosto ne možeš...
"Počeo sam da tonem
da se gubim, zaglupljujem
da zaboravljam i ne osećam
život koji prolazi..."
Tudji grad i strani ljudi me se nisu ticali, barem sam tako mislio. Vremenom sam ukapirao da me polako ta sredina uvlači u sebe. Počeo sam da otkrivam stvari koje sam nesvesno primećivao i koje su mi bile čudne. Nema parova na ulicama...
Знај
не певам ја
свакоме
и за сваког
ја певам теби
и за тебе
И, знај
битно ми је
да приметиш
кад ти говорим
јер
шта је песник
кад му песму
не примети
Она која је битна
Ништа више
до тајно
исплакана суза
или осмех у тами
...
"Mora da je bolelo
da se na mene privikneš,
na dušu mi divlju i samotnu,
na ime od koga svi beže"
Pablo Neruda
Nikada mi se ne desi neki vedri čovek,bistri čovek...čovek sa suncem u očima.
Uvek iznova silazim pod zemlju,gde mukotrpno kopam,tražeći skriveno blago.
Ruka sudbine me primorava da se spuštam u dubinu gde spavaju potonule ladje.
I nikada mi se nije dalo,da na svetlost dana iznesem njihovu autentičnu raskošnost,
zaslepljujuću lepotu okamenjenog sjaja.
Taj sjaj je i nemoguće izneti na golim rukama...znam,a ronim i dalje,i dublje u podvodne vilajete.
Na njihovom dnu ostaju učaurene duše,ponorene zauvek u dubini.
Spavaju mrtvim snom u gluvoj tišini beskonačnog okeana večnosti.
Srca su im poput otvorene...
Bar jednom u životu ste čekali nekoga koga volite.
Možda ste čekali kratko, možda ste čekali dugo, ali ma koliko da ste čekali
osećanja su ista.
Ovo je pesma o tome.
O čekanju.
Čekanje
Kada nekog iščekuješ
u srcu se zebnja skriva,
olovom su dani tkani
pa i loše očekuješ
jer i zlo se nekom zbiva,
strah se strahom novim hrani.
Ne pomaže ni molitva
kad se strepi jer se voli,
srce kuca snažno, jako,
slutnja seče kao britva,
telefona zvono boli,
vreme klizi baš polako.
Tek kad dođe do susreta
onih što se vole snažno
strepnja se u sreću tvori,
svom širinom ovog sveta
ništa drugo nije važno
nego dugi razgovori.
Немајући садржај за који би се ухватили, људи живе празне животе. Уз празно јело, празан програм, празне речи и сусрете. Од толико доконости, судар са бесмислом је неминован, и још горе – доконост постаје једини начин разоноде.
Чамотиња и одсуство смисла егзистенције се некада могу маскирати ревношћу за друге ствари, али када умор дође по свој данак – опет празнина суморних лица. Лица без мира, радости, наде, и коначно – без Бога. Све неко тужно кретање, налик осмеху без зуба. И опет та апатија која долази од отуђености оних који се лажно стиде сусрета, хипнотисани толико собом да друге и не виде, или још горе – најприсније не препознају као своје.
Има негде и љубави – преваре се људи – док се не покају за добро дело које су учинили...
Dusa moja malena i od mene daleka,
sluti tvoj dah na prozoru, tamo negde
gde spava java
uz poneku kap kiše
i ništa više.
Ništa više od toga ne osetim...
stranice života prelistavam
u mislima do tebe doletim
a na tik od tebe zastanem
i zaplačem
poput deteta...
nema nas...
Ostajem….
život je svoju priču ispričao o nama na glas
i sada cuti...
dugi su minuti
kad ljubav se čeka
kad se nedočeka...
nema nas
a čini se da još uvijek dišemo u isti dah
da u isto vrijeme cvilimo
ispod ovog sivog neba..
-Ne znam ko je ovo napisao, ali me je dotaklo
PS. Jutros je osvanuo divan suncan dan...ispod ovog mog sivog neba.
Pero, zasto si me o jadu zabavio pa jos mislim na neke modre kise, na kajsije jos koje neko bere jos nedozrele.... a ti Svetlana prestani da se pravis blesava. vreme je ,odrasla si i mozes sve da cinis u sobnoj tmini i da ti niko ne zameri.danas je kisilo pa se setih.
“Niko ne mora da slusa kad od bola pustim glas,bujica mi osecanja naisla u zao cas” dodju ti momenti kad I najjaci zaplacu,kad se sve skupi pa kao knedla stane u grlu,tada svi shvatimo da su suze jedni lek,tada padaju maske i oni jaki postaju slabici klece pred samim sobom guzvaju I gutaju svoj ponos kao da ga nikada nije ni bilo…Spremni na sve samo da se izgubi taj osecaj,osecaj koji svi mrzimo I koji smo svi doziveli ili cemo ga doziveti.Odjednom su oci placne,grudi tesne I svaka rec te tera da prsnes…nema tog koji ce izdrzati,postoje samo oni malo jaci koji ce tu masku odrzati jos malo pa posle kad ostanu sami zaroniti ruke u dlanove I pustiti suze…niko od nas nije napravljen od kamena svakom dodje momenat kad ce konacno popustiti...
Ponekad pomislim da sam morao drugacije s tobom,ali sta cu nek’ to ide na moju dusu,postala si sve ono sto si mrzela,a ja se danima pitam da li sam mogao uciniti nesto d a te sprecim, Bilo kako bilo tu smo gde jesmo,nazad nema a mozda je I tako bolje,nekad su svi mislili da ti nisi za mene a sad svi znaju da ja nisam za tebe.Ironicno i pomalo smesno…svaki atom snage sam ulozio da ispravim sve to da krenemo iz pocetka da se nadamo boljem ako vec bolje nismo znali al to je ocigledno bilo malo…Drago mi je da je nas bolan kraj bar tebi doneo “lep pocetak” koliko je dobar shatices I sama jednog dana kad pocnes da ispastas greh za grehom,mozda se tada zapitas da li sam ja imao pravo na jos jednu sansu…Nije mi zao sto te ima drugi,vec mi je...
"Nadjite cilj i tezite ka njemu" rece jedan moj profesor,""A i kad ga nadjemo,sta tad profesore?" odgovorih mu,"E tad se pomolite da nekad dobijete i priliku da ga ostvarite" posle tog naseg malog dijaloga sve je postalo nekako drugacije,sve sam gledao drugim ocima vodjen tom njegovom recenicom,koja se nazalost iz dana u dan sve vise ispostavlja tacnom.U svakom slucaju svaki put kad se setim toga duboko se zamislim i razmisljam o tome da li sam ja za sve ovo kriv il’ je jednostavno ova zemlja kriva za to sto odmah posle srednje skole izgubis zelju za bilo cim,za bilo kakvim uspehom za bilo kakvom promenom,svi pricamo da hocemo bolje dane,a ko je od nas bilo sta uradio da ti bolji dani konacno dodju ? Ne krivim nikog,jer dosta ljudi se...
Крајем трећег и почетком четвртог века, када се незнабожачки свет одлучно спремао да огњем и мачем збрише са земље хришћанство, Промисао Божји припремао је међу самим царевима - гонитељима хришћанства покровитеља Цркве Христове у лицу цара Константина Великог, који још за живота доби назив: Равноапостолни.
" Крста Твојега образ на небесима ВИДЕВШИ, и као Павле призив не од људи примивши, међу царевима апостол Твој, Господе, царствујући град у руке Твоје положи; којега сачувај свагда у миру, молитвама Богородице, једини Човекољубче ". Тропар Светом Цару Константину Великом, глас 8.
" Око поднева, када дан већ поче да се смирује, он виде сопственим очима светлосни знак у виду Крста на небу, изнад сунца, са натписом Овим побеђуј. Он би...
Ovako…Opirao sam se jedno vreme,ali naceh pre koji dan tematiku,pa da se dovrsim.Sad neka me popljuju I rastrgnu svi koje cu dokaciti svojim pisanjem,ali jednostavno nisam imao vise zivaca slusajuci o svoj toj “finoci” I “moralu”…
Ali da ne bude zabune,necu pisati o fenomenu “prilepi tekst pesme”.Ne,ovog puta nesto o autenticnom pisanju.Svi prosipaju neki lazni moral,dok se kriju iza paravana.Pa hajde sad da skinemo taj paravan I da poskidamo maske…
JA SAM GEJ!!! A koja je tvoja tajna?!
Nasi Balkanci ce reci:”Pedercina!” ali Boze moj koliko je takvih Balkanaca koji pljuju gej likove,dok ih isti takav iza paravana,daleko od ociju javnosti zadovoljava?
Da li sam ja kriv sto me je Bog stvorio kao musko,dok u sebi nosim...
Razjaren turski diplomata
U pismu se, takođe, ističe da Kraljevska Vlada predlaže da u istražnu komisiju obavezno bude imenovan i srpski delegat. Novaković je uredno priložio još 120 novih slučajeva ubistava, svireposti, otmica, silovanja, prisilnog „turčenja” srpskog naroda, novih razbojništava, - uz konstataciju da su maltretiranja hrišćana sve učestalija. Turski ministar spoljnih poslova je i ovaj put odgovorio u perfidnom maniru. Bio je razjaren što mu je notom Novaković ukazao na bezočno uništavanje pravoslavnh crkava i manastira.
„Izlišno je opovrgavati vaše tvrdnje da je u Srbiji bilo više opljačkanih i porušenih džamija, jer i sami znate da je u Srbiji zajamčena sloboda veroispovesti, pa i više od toga, jer je naš Kralj...
Kraljevina više da se ne meša !
Završavajući pismo potkrepljeno lažima, Tefik-paša obrazlaže da se zapravo to Srbije i ne treba da tiče.
„Ovi slučajevi tiču se samo unutrašnje administracije naše carevine, ipak sam smatrao za neku dužnost dostaviti vam polu-službeno izveštaje, da bih dokazao koliko su neosnovane vaše optužbe protiv Arnauta i muslimanskog stanovništva pograničnih sandžaka. Uveren sam da ćete razborito priznati da su srpski Kralj i Vlada u ovoj prilici obmanuti od strane ljudi kojima je stalo da poremete odnose prijateljstva i dobrog susedstva, koji tako srećno postoje između naše dve zemlje” - „ lucidni” su zaključci predstavnika turske carevine.
Novaković obaveštava ministra Vladana Đorđevića da se u postojećim...
Mesec je za oblak sakrio svoje lice,
pocese od jada da zavijaju psi lutalice.
One noci kada je ruku moju isprosio,
a ti kao da nisi znao...
Kao da nisi ni slutio...
Zmije zloslutnice,svaka pod svojim kamenom zadrhta...
I vuci se daleko u sumu povukose.
Cuk je u sumarku,zlosltno zacutao...
A ti?
Kao da nisi znao...
Kao da nisi verovao...
Kriknu zora!
Sunce se umrljano krvlju probudi.
Ptice po gorku suzu pustise tog jutra...
Kad sam pred oltar sa njim posla...
A ti,kao da nisi znao...
Kao da nisi verovao...
Nehtese zazvoniti zvona na crkvi sv.Jovana!
Pupoljci tog jutra pocese venuti u nevreme,
kada sam sa njim pred svestenika stala...
A ti,kao da nisi znao...
Kao da nisi verovao...
Poce nebo plakati za nama.
Kada sad sa njim iz Bozije...
Sledi i najzanimljiviji deo iz diplomatske note koja je ponovo upućena Tefik-paši.
Turske vlasti hrabre Arnaute
„Biće veoma lako Vašem prevashodstvu da se uveri o pravilnosti ovakvog smatranja, ako baci ma i letimičan pogled na priloge ove moje note, gde smo, u kratkom razmaku, od nekoliko nedelja imali da zabeležimo dvadesetak slučajeva ubistva, isto toliko silovanja i otmica i duplo veći broj razbojništva, ne računajući druga zla dela, kao što su nasilja, mučenja, krađe, kuluci, kojima su Srbi svakodnevno izloženi i koja ih primoravaju da napuste svoja ognjišta, da se preseljavaju u Srbiju, nemajući više sigurnosti ni za svoja imanja, ni za živote, ni za čast svoju. Ali, što je još ponajgore, to je zlokobna nemoć koju osvedočavaju...