Znam da gore ne moze biti...

"Nadjite cilj i tezite ka njemu" rece jedan moj profesor,""A i kad ga nadjemo,sta tad profesore?" odgovorih mu,"E tad se pomolite da nekad dobijete i priliku da ga ostvarite" posle tog naseg malog dijaloga sve je postalo nekako drugacije,sve sam gledao drugim ocima vodjen tom njegovom recenicom,koja se nazalost iz dana u dan sve vise ispostavlja tacnom.U svakom slucaju svaki put kad se setim toga duboko se zamislim i razmisljam o tome da li sam ja za sve ovo kriv il’ je jednostavno ova zemlja kriva za to sto odmah posle srednje skole izgubis zelju za bilo cim,za bilo kakvim uspehom za bilo kakvom promenom,svi pricamo da hocemo bolje dane,a ko je od nas bilo sta uradio da ti bolji dani konacno dodju ? Ne krivim nikog,jer dosta ljudi se jednostavno oseca zbunjeno kao i ja,ne da nisu spremni nego jednostavno nemaju hrabrosti da pokusaju da promene nesto kad je svaki pokusaj osudjen da bude “popusaj” ironija svega toga je sto mi ocekujemo da nam cike s televizora donesu nesto bolje,a iste te cike pokusavaju da svoje dupe uvale u fotelju i da nam kazu sada vec nadaleko cuvenu recenicu “Bice bolje” pa normalno da ce biti bolje kad gore jednostavno ne moze,svaki pokusaj nas mladih da ucinimo nesto je propracen medijskom paznjom od 30 sekundi…pa naravno sta briga onog cikicu sto gleda dnevnik sto je neki nas mlad covek uspesan na Harvardu il slicno,njemu je bitno da on vidi ko se s kim posvadjao pa da onda vidi kom ce dati glas…Ja se pitam dokle da slusamo ono “Na mladima svet ostaje” dokle?!Ko je od tih famoznih govornika nekad dao neku pravu priliku mladom coveku da pokaze ono sta je godinama ucio?Niko nazalost niko…Ja samo trazim prilku,verujem da nije mnogo,ali ta prilika je ocigledno godinama daleko,verovatno cu je I ja dobiti kad napunim 55-tu I pocnem da govorim “Na mladima svet ostaje”,I sad posle svega ovog covek se zapita “Da li je zivot ovde uopste vredan truda” za koga da se trudim,za sta da se trudim ? Ne lutamo mi bez cilja,imamo mi cilj al nemamo priliku da ga ostvarimo…

 

[mari47]

Potpuno razumem tvoju rezignaciju zbog postojećeg stanja, koje vas mlade obeshrabruje. S razlogom.
Neću te utešiti ako kažem, mada i sam znaš, trenutno je svuda slično....u celom
svetu. Što mi nekako prednjačima u tome, to je druga priča.
Ostaje jedino nada. Tebi i tvojom generaciji želim da se nadate, da verujete...
Naslov tvog bloga mi se učinio kao vapaj, zato sam ti se obratila. I zapamti...Uvek može biti gore.