...
"Mora da je bolelo
da se na mene privikneš,
na dušu mi divlju i samotnu,
na ime od koga svi beže"
Pablo Neruda
Nikada mi se ne desi neki vedri čovek,bistri čovek...čovek sa suncem u očima.
Uvek iznova silazim pod zemlju,gde mukotrpno kopam,tražeći skriveno blago.
Ruka sudbine me primorava da se spuštam u dubinu gde spavaju potonule ladje.
I nikada mi se nije dalo,da na svetlost dana iznesem njihovu autentičnu raskošnost,
zaslepljujuću lepotu okamenjenog sjaja.
Taj sjaj je i nemoguće izneti na golim rukama...znam,a ronim i dalje,i dublje u podvodne vilajete.
Na njihovom dnu ostaju učaurene duše,ponorene zauvek u dubini.
Spavaju mrtvim snom u gluvoj tišini beskonačnog okeana večnosti.
Srca su im poput otvorene školjke...ali,bisera nema u njoj.
Biser su davno odneli drugi.
Još samo u njima caruje praznina,kao poslednji stanovnik bića...
Celog života tražiš...i desi se da,uz veliku sreću,nadješ.
Kad nešto nadješ...ti ga prisvojiš.
Kad ga prisvojiš...misliš da je tvoje.
Kada postaneš siguran...izgubiš ga.
I posle seješ svoje srce svuda oko sebe,a ono nigde da nikne!
I shvatiš:
Ne živi se od onoga što imaš,nego od onoga što nemaš....
Ps.
For a desperate,hellish draver.
Why...what for,my dear?
...
"Mora da je bolelo
da se na mene privikneš,
na dušu mi divlju i samotnu,
na ime od koga svi beže"
Pablo Neruda
Nikada mi se ne desi neki vedri čovek,bistri čovek...čovek sa suncem u očima.
Uvek iznova silazim pod zemlju,gde mukotrpno kopam,tražeći skriveno blago.
Ruka sudbine me primorava da se spuštam u dubinu gde spavaju potonule ladje.
I nikada mi se nije dalo,da na svetlost dana iznesem njihovu autentičnu raskošnost,
zaslepljujuću lepotu okamenjenog sjaja.
Taj sjaj je i nemoguće izneti na golim rukama...znam,a ronim i dalje,i dublje u podvodne vilajete.
Na njihovom dnu ostaju učaurene duše,ponorene zauvek u dubini.
Spavaju mrtvim snom u gluvoj tišini beskonačnog okeana večnosti.
Srca su im poput otvorene školjke...ali,bisera nema u njoj.
Biser su davno odneli drugi.
Još samo u njima caruje praznina,kao poslednji stanovnik bića...
Celog života tražiš...i desi se da,uz veliku sreću,nadješ.
Kad nešto nadješ...ti ga prisvojiš.
Kad ga prisvojiš...misliš da je tvoje.
Kada postaneš siguran...izgubiš ga.
I posle seješ svoje srce svuda oko sebe,a ono nigde da nikne!
I shvatiš:
Ne živi se od onoga što imaš,nego od onoga što nemaš....
Ps.
For a desperate,hellish draver.
Why...what for,my dear?
...
