Ispod ovog sivog neba

Dusa moja malena i od mene daleka,
sluti tvoj dah na prozoru, tamo negde
gde spava java
uz poneku kap kiše
i ništa više.
Ništa više od toga ne osetim...
stranice života prelistavam
u mislima do tebe doletim
a na tik od tebe zastanem
i zaplačem
poput deteta...
nema nas...
Ostajem….
život je svoju priču ispričao o nama na glas
i sada cuti...
dugi su minuti
kad ljubav se čeka
kad se nedočeka...
nema nas
a čini se da još uvijek dišemo u isti dah
da u isto vrijeme cvilimo
ispod ovog sivog neba..
-Ne znam ko je ovo napisao, ali me je dotaklo
PS. Jutros je osvanuo divan suncan dan...ispod ovog mog sivog neba.

 

[LJILJA MMM]

Dobro jutro i tebi.
Ako je sunčan dan ispod sivog neba onda je bliži nama.....ako ništa drugo zaklanja sivu boju naših neba....
Stihovi su prelepi.

 

[Tijara]

Hvala Ljiljo

 

[bud@]

Dobro jutro, lepo i nezzno je napisano. Dosta i tuzzno.

 

[Tijara]

Hvala Budo