...odakle to dozivaš
i kome šalješ
moje ime
ostavljeno kao na
plakaru
predsoblja
zalutalih šamana
ili mojih vraćanja
na polja kamenog
doba
okamenjen cvili
vezan rodezijski hrt
a lanci su mu davno pokidani
ali želja je stala
za stazom
koju su slonovi
zaboravili
nosorozi kraj vatri
odmaraju
a ja bih opet
u polja vudu-monsuna
pošto je
i zadnjeg Vrača
iztrulila kruna...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
''Na vratima sam napisao: zabranjen ulaz, zarazna bolest – tuga.''Mika Antic
Previše puta na mojim vratima osvanuo je ovaj natpis...
Više se ne bojim te bolesti,bolovala sam od nje mnogo puta...Čak su mi i ožiljci ostali,ali se razliku od onih par,koje imam od varičele,i ne vide..Samo što su ovi od Tuge mnogo teži,iako su nevidljivi,osećam ih samo ja...Lepo su zarasli,ali "kad se menja vreme" umeju da zabole ,tek da podsete da su tu...
Ali sada sam stekla kakav takav imunitet,pa kada Tuga opet naidje umem da se uhvatim u koštac sa njom...A možda je to sve zbog proleća,možda se lakše boriti dok napolju sve cveta i buja...Čuvaj me se,TUGO,neću se predati lako...Dobro razmisli,pre nego opet zakucaš na moja vrata...
Otvori dlanove
biserni prah mog osmeha
skrio se tu.
Dotakni usne
na njima jos oprostaj
zadnjeg poljupca tuguje.
Mirisu noci zvezdane
kockice sudbine
rasute po putu mom,
ja usamljena
iscekujem da vrati se
drhtaj
zeljom zapecacen.
I opet srce zatalasa
tvoja blizina
a nedostajanje
traje i traje.
Pogled mi svaku boru na licu
ti ljubi,
zagrljaj se iz mene otima.
Dobro je,odlazis
al' tvoja blizina
traje.
Zagrli me samo
i ne daj da mislim
na juce,
na nas,
na sutra.
Zastiti me sobom od sebe
od tebe u meni,
od dana
sto svitace bez mene
u tvom zivotu.
Zagrli me samo
i ne daj
da suze ugase ovu neznost
sto tinja mi
u grudima...
Postovani zemljaci. Dobio sam posao u Genevi za jednu americku companiju. Ne govorim francuski. Inace sam drzavljanin UK, gde zivim vec 12 godina. Sto znaci da problem sredjivanja boravisnih papira necu imati. Znam da se posle 3meseca provedenih u swiss dobija neka vrsta boravisne dozvole. Gledao sam na netu oglase za stanove ali nesto bezuspesno. Saznao sam da se kirija placa unapred za godinu dana i da je potrebno da se prilozi bankovni izvestaj za poslednjih 3 meseca. Mozete li mi dati jos neku informaciju. Bio bih Vam izuzetno zahvalan.
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KIŠA ILI....
Tek samo kapi malene, sitne
Prsnu na san…u ovo jutro
Lebdeći osećaj umotan u kišu
Ma to oblaci samo dišu
Dunu u mene
San da mi ispišu.
Spavaju misli…tek osećaj ih budi
Ma to…samo kiša dobuje
Ili ti…budiš moje kapi-damare
mmm...ne želim da prestane...
PS Dobro vam jutro pospanci.....ajde u kišu
Увек је исто осећање греха. Увек исти чемер и колапс. И онда одједном стид помешан са радошћу што још увек постојиш и што те још увек други воле онакав какав јеси. То не може а да не натера на ново покајање колико год изнова грешио. У том греху, шта год и колики год он био, види се сва немоћ човечија и његова слабост. То је тај апостолски крик: „Ко ће ме избавити од тела смрти ове?“. И зато нема разлога за безнађе. Јер увек заборављамо предвечни наум Алфа и Омеге да то није стадијум који је Бог за нас пожелео. Чак и да је слабост тела већа од воље личности, опет нема разлога за пакао јер ово стање страсних узнемиравања неће бити нешто што ће вечно трајати. Есхатон то гарантује и даје предукус тог блаженства на Литургији. Бог Тројица ће...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DA LI DUŠA IMA DNO?
Gde stane sve ono što je u nama
sva osećanja, misli, sreće,
suze, tuge....reči iskrene
i reči lažljive
a vala i snalažljive
Ovima poslednjima skidam kapu
Mada znam da su većma k’o kad ti pas da šapu
Samo tren brzog uma
Kao…kao kad skoči puma.
Nešto se mislim,
samo trpamo u dušu......
a moja je prepuna.....
evo, sad će početi da kipi
i ako je prepuna znači da ima dno
da...
Питам се
шта ме то тера
да те тражим
тамо где знам да ниси
и где никад ниси била
Плашим ли се
можда
ако кренем на позната места
да ћу те срести
и видети да ти
ниси иста она
која је од мене отишла
плачући
да ниси иста она
коју је некад
болео мој бол
и радовао мој осмех
којој је мој додир
био довољан за срећу
Вероватно зато
идем на та места
за која знам да на њима
никад ниси била
нити јеси, нити ћеш доћи
јер
само сам тако сигуран
да ћу те мимоићи
Odmori malo ,tugo
na putu svom
i ne traži prenoćište
uvek u srcu mom
Zar ti je mali svemir
za hirovitu narav tvoju
ponekad imaj milosti
promaši adresu moju
Pusti da počistim srču
i u duši sredim lom
dok ne okrepim snagu
za novi susret sa tobom
Ili se plašiš,tugo,
da sledeći put neću biti sam
i da neću moći više
samo tebi srce da dam
Milan Višnjić
p.s. Pesma inspirisana poetskim tekstom naše prijateljice DUNJE W...Čuvaj me se ,tugo
Nemoj me ubiti tvrdoćom i hladnoćom svojih riječi,samo želim ti dati ono čime obiluje moja nutrina i nemoj dopustiti da se ugasim u svojim suzama. Ima dana kad želim ti se približiti i probuditi tvoja osjetila za život. Samo želim da sam noć tvojih snova i nježna riječ u tvojim očima. Zar ne osjetiš ponekad da sam ja ono dijete koje živi u tvojoj duši. I znam kao što mora u sebi skrivaju tajne da i ti u sebi nosiš meni nepoznate tajne ali i ja se dalje nadam jednom dodirnuti ih i pohraniti ih u riznicu svoga srca. Ponekad poželim biti tajna odaja u tvojoj svijesti kamo ćeš moći pobjeci iz zbrke tvoje glave. Zar ne znaš da postoje trenuci kad postojim i jesam zbog tebe i za tebe.
Sacekaj
Jos ovaj put
Da ti dotrcim u zagrljaj
cekaj ako volis me
osecas li muziku
naseg srca sto spaja nas
Sacekaj, znaces zasto
Sacekaj jos ovaj put
Da te poljubim
ne trudi se
sama cu doci
Ti samo cekaj
Jer jos uvek te volim
Ako sacekas bicu tvoja
ali ako ne sacekas
bice to kraj jedne ljubavi
a oboje znamo
prava je
Sacekaj ako volis
ako me poznajes
znas da se samo ljutim
Sacekaj
da opet bude kao pre
Da trcimo zajedno niz livadu
zagrljeni
Medju cvecem
Kao svedocima
Nase velike ljubavi
Sacekaj
Muziko,što si krepila moju ojadjenu dušu,Muziko što si moju dušu opet umirila,učvrstila i razveselila-ljubavi moja i balgo moje- celivam tvoja čista usta,u tvoje zlaćane kose sakrivam svoje lice,naslanjam svoje užarene vedje na meki dlan tvojih ruku.Ćutimo,oči su nam zatvorene,a ja ipak vidim neopisivo svetlo tvojih očiju,ipak pijem smiješak tvojih nemih usana;i privinut na tvom srcu slušam kucanje večnog života.
Romen Rolan
Malo je jedna pesma
da svoju ljubav opišem
prema onoj koja nezna
da mi želje inspiriše
Malo je život jedan
da kažem sve što želim
dok kraj izvora stojim žedan
i uzdahe besplatno delim
Malo je jedna poema
da svoju žedj opišem
kad ona koju želim pojma nema
da zbog nje na škrge dišem
Uzalud joj se divim
i u pesmama u zagrljaj hitam
dok ona negde svoj život živi
a poeziju odavno ne čita
Milan Višnjić
http://www.fontanasnova.com/
Svakodnevno su ljudi okruzeni masom losih vesti. Sve to cini da se u coveku nakupi dosta negativne energije.
Naprotiv, za zivotnu radost, srecu, uzivanje svakom od nas potebna je dobra, pozitivna energija.
U javnom zivotu i oko nas ima mnogo onih koji su cinici, stalno nesto kritikuju i sire pesimizam.
Obicno takvi ljudi su nesposobni, nisu stanju nista da urade i ljubomorni su na uspeh drugih ali nastoje da totalnim kritezerstvom i cesto poluskrivenim sirenjem pesimizma i defetizma steknu neke poene.
Oni su cak u stanju da pricaju i o licnim i porodicnim nevoljama nekih trecih, narocito javnih licnosti.
A to vec zadire u privatnost i nije korektno, a i sto biste dangubili i gubili vreme kupeci jos dodatno negativne energije...
Cvet
Mnogo znaci
Podseca
Nezna, mirisna
A ti?
Da li si spreman da
posvetis paznju
i negu za cvet
da ne uvene?
Osecas li?
Mir koji daje priroda
tako je savrsena
Ruza...
Nezna, moras je paziti
Njene nezne latice
ali ima i bodlje
Da podseti da
ako je povredis
moze i ona tebe
Nemoj
je lagati ni varati
ako trazi previse
nemoj je ni uzbrati
Ako je budes voleo
i ona ce tebe
otkrivace ti miris svoj
i svoju lepotu samo za tebe
Tebi pripada
jedna
Bella Rosa
Ти љубиш
сваки пут
као да
никад више нећеш
Ја љубим
сваки пут
као
залог следећег
А опет
ми се љубимо
као да
смо једини
на свету и шире
Јер,
у твом пољупцу
ја настајем цео
иако сам само
део тебе
и знам
да и ти
тако проживиш
тај трен
после којег усне
памте и бриде
после којег никад
ништа није исто
само смо ми
више једно другог
но своји
И,
не знам зашто
после сваког
пољупца с тобом
ја видим свет
у новој,
јаснијој боји
Једном ће доћи неко
на твоја врата
и причаће ти о мени,
а ти нећеш знати
о коме говори.
Једном ће доћи неко
на твоја врата
да те подсети на дане
кад ниси животарила
већ живела.
Једном ће доћи неко
на твоја врата,
а ти ћеш само окренути главу
и осмехнути се тужно,
с неразумевањем.
Једном ће доћи неко
на твоја врата,
а ти ћеш помислити
"шта тражи овај Нико
којег је време прегазило?"
И, само ћеш их ужурбано
затворити пред његовим носем
јер коме треба прошлост
која је личила на бајку?
Њој је и онако
место у потиснутим сећањима.
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ROK TRAJANJA
Sve ima rok trajanja....
i lepo i ružno.....
i veselo i tužno
samo što na svakoj
životnoj situaciji
rok nije utisnut
pa se nadješ
kao na moru otisnut
i to na splavu malom.
Avanture duh kola ti telom
vodjen nadom i željom
da nešto stvoriš, uradiš, osetiš
ma vuče te nešto da mišlju i srcem govoriš
a želja u tebi onako tiho brboće
dok život s ove strane zubima škrguće.
A...
Analiza jednog dana na moru:
Ustanem ujutru ubrzo nakon što sam malom dao jutarnju flašicu. Predivno mirno jutro u 6 sati. Malo ga narušava bebino gunđanje iz kućice na predlog obožavane žene da odspavaju još malo. Skuvam kafu i uživam u svakom gutljaju koji se ne prospe od Tijinog štenećeg naskakanja na mene.
Taman kada kafa postigne svoj drugi efekat osim razbuđivanja, sekundu pre nego što ću da krenem gde car ide peške, uhvatim Tijin očajan pogled koji ukazuje da će eksplodirati. Dok pokušavam da rešim dilemu, da li prvo ona ili ja, čujem suzdržani glas obožavane žene koja me poziva da pričuvam na minut malog jer ona mora do kupatila. Tada je lakše, nema više dileme nego trileme. Ne pitam se više samo ja. I eto spasa. Sekundu pre...