Blogovi

NASMEJ SE

NASMEJ SE

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) NASMEJ SE Nasmej se da te bolje vidim jer onda misao ne moram skriti nasmej se da dušu ti vidim i oko što osmehom zbori reč što žubori lako i veselo s reči na reč skakuće i vazda nešto šušori i šapuće nasmej se zagrljajem svojim da moj zagrljaj ima kome da odgovori. Hej….i da kažeš reči što se smeše a ja ću svoje jeste......u pravu si njih je mnogo više pa će tako reči da se smeju i tuge bar...

Šinteri ili ujedi

Ja se svakog dana pitam da li je normalno da po glavnom gradu slobodno šetaju grupice od desetak pasa lutalica? Pre neki dan sam vozio rolere i ne verujem koliko ih se stvorilo ispred mene. Dve grupice lutalica su se sukobile ispred mene, ja sam se lepo razbio, izderao kolena i dlanove. Slučaj sam prijavio kafileriji, ali to nije ništa promenilo, čak su mi na telefon iz kafilerije potvrdili da ne mogu ništa i da nemaju kapacitete. Zbog ovoga sam odlučio da vidim da li još neko ima sličnih ideja, a onda skontam da su ovde ljudi malo ... Ko god potegne ovo pitanje nađe se deset njih koji ga popljuju. Skontavši da ovde možes nešto napraviti samo ako stvar uzmeš u svoje ruke, odlučio sam da prvo pristojno porazgovaram sa komšijom koji ih...

Arijevci

Narod koji ne zna da poštuje svoju prošlost , nema ni svoju budućnost ! Arijci je termin korišćen za opisivanje bele , ili Evropske rase . Pojam arijevske rase potiče iz arijanizma , učenja o Arijcima (po svešteniku iz Aleksandrije 4.v.n.e.) da Isus Hristos nije bio iste biti s’ Bogom ocem , nego da mu je bio samo slican . Индоевропљани (или Аријевци) су били народ са заједничком културом , језиком и религијом , који је живeо између 4500. и 1000. године п. н. е . Они су у више намаха насељавали делове централно-јужне Азије и Европу . Сматра се да је њихово почетно пребивалиште било у јужној Русији , одакле су се и селили према Европи и јужној Азији . Što se tiče jezičke kulture ideja o arijevskoj rasi i pored...
KRUGOVI

KRUGOVI

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) KRUGOVI Krugovi naši Krug u krugu Mnogo krugova u jednom cugu Roptajem nemim trčeći hodiš Vazduha nemaš, osećaj davi To samo krug te ovaj mlavi.. Sledeći biće lakši od ovog Da žuriš ne vredi Krug će još brže da te sredi Dok pogled ti bledi od umora i jada telo ti strada Očajna tuga umom tad zavlada. Zato lagano...ne daj da te svlada Hodati moraš i po ovom krugu Jer kako ćeš drukčije Do...

Juvelir

Na dlanu mi se presijava nežnoćom sveblagosti surovo precizan brilijant... Ne poželeh ga,a eto ga meni i ponekad,tek ponekad se zagledam u to čudo... Lako ga je baciti, bez njega svi drugi dragulji -ni pare ne vrede... Odakle li je, zašto je tvorac svih drugih lepota i ko je njegov tvorac... Juvelir...
Ruzo Ivet

Ruzo Ivet

Tvoje suze su draga kao rosa na ruzi Kao rosa na neznim laticama previse neznim za tugu i suze Ti si kao ruza iz baste izdaleka lepa a laticama obavijen bol u tebi je suvise toga bi htela reci htela bi ponovo voleti Da ponovo budes jaca od stene i svojih snova A mnogo si ranjivija nego ruza sad tako u suzama Ruzo, nezna, krhka, sad si kao ruza sa rosom na laticama Uzdasi tvoji muzika su tvoga srca slomljenog Ivet, ruzo

U susret novim dešavanjima...

Konačno sam na korak od svog sna! Idem u prirodu. Ali ovog puta ne kao izletnik, već idem tako da - živim! Zelenilo, svež vazduh, "glasna tišina".. to će mi biti deo svakodnevnice. Danas sam išla do mesta gde treba da se uskoro preselim. Kako sam sela na travu u dvorištu, tako sam počela da se opuštam, kao da je sva gradska nervoza iscurela iz mene. Jedva čekam da okrenem leđa tom lažnom urbanizmu, šljokicama, dosadnim i glasnim ljudima, asfaltu, dimu... i da budem ono što jesam, tamo gde i treba da budem. Za živo čudo, čak mi i ne smeta toliko što skoro da neću imati Net. Dok sam se batrgala gegajući se kroz gradsko-podstanarski život, Internet mi je bio važan deo svakodnevnice i rutine, gde sam blogovala, razmenjivala mišljenja...

Frimen - Prljavstina

Lišće šuška mi pod nogama dok gledam crno-belo ...klinci ispred zgrade otkrili su mrtvo telo strah u kostima i lobanja u očima grafit na kontejneru: Dobro jutro komšija ...Grad se pretvara u deponiju smeća kante s toksičnim otpadom 'mesto žardinjera hraniš kera ispred zgrade gledaš ljude što se isto hrane jer su isto kerovi samo bez gazde cure voze se sa ćelavima jer su tako mlade kući ne mogu da slušaju probleme starog tate ...još jedan penzioner slučajno je pao s zgrade ...Čiča Gorio što djavolu je krao sate ...arogante cave nikad ne bi prale kante znam te brate sve sam krugove video kao Dante političare, klošare, pevače, policajce komunalce, doktore, popove, kriminalce ulice su brze ulice vas mrze kintu bacate na krpe da bi ličili na...

...Brojanica br. 2.

...pomjeri glavu u pravcu vjetra i budi mirna vjetru se ne prkosi naučena na prkose teško će ti pasti ali teži naviše u prkosu ne rasti... Ja i ne postojim a tamo gdje me nema tamo se i ne bojim osim vjetra ako te nanese i moje nemire molim se da ne budi neka te u svojim oblacima k sebi drugoj donese...

Iz 30-og pisma svetog Ignjatija Brjančaninova (4. tom)

„...Onaj koji iz učenja Hristovog odbacuje makar jedan dogmat taj se odriče Hrista. Razmisli dobro: tvoja sumnja nije tako lak greh. Ako ga ti usvojiš i počneš da ga ostvaruješ i na rečima – ti padaš u smrtni greh. Jedna reč Vere može da spase, jedna reč neverja može da pogubi dušu. Razbojnik koji je u predsmtnim mukama visio na krstu, i ispovedio Hrista – otvorio je sebi vrata Raja; Fariseji, koji su odbacili Istinu, pohulili su na Duha Svetog i poginuli su. „Jer ćeš zbog svojih reči biti opravdan i zbog svojih reči biti osuđen“(Mt.12,37) rekao je Spasitelj. Ako u svom razumu dozovliš da protivreči (osporava) učenje Hristovo, on (razum) naći će takvih protivrečenja hiljadu hiljada: on je neiscrpiv kada mu dozvolimo da se zarazi...

Ej,živote

Ej ,živote jesi me pritiso odavno ovako na škrge nisam diso Odavno me nisi ovako strašno kušo ovako kretenski ovako bezdušno Sve što ti dadoh dadoh ti s dušom a sve što učinih svoje sam srce slušo koje je naučilo da se dobro dobrim vraća čije li sada ja grehove plaćam Nećeš ti meni više tako iako si mi jedini da me bespomoćnog ostavljaš na ledini Ko usamljeno drvo u koje bije i munja i grom od sad će živote moj biti malo po mom Milan Višnjić

Любовь - беда

Вышел из тени вновь Мой враг моя любовь Не избежна моя доля Сколько сердце не готовь Но прежде чем уйти Колечком золотым Обручил меня с собою И от чар не защитил И на волю мою душу не пустил Мамо А ти ж мені казала Як не жадай Мамо А я ж тоді не знала Де ж та біда Мамо А ти ж мені казала Час як вода Мамо, мамо, мамо Любов - біда Брошу мечту свою И об пол разобью Как сломал ты мою долю И оставил на краю Я дождём девичьи слёзы разолью Мама, а ты же мне сказала Не ожидай Мама, а я же тогда не знала Где ж та беда Мама, а ты же мне сказала Время вода Мама, мама, мама Любовь - беда Мамо А я ж тоді не знала Де ж та біда Мамо А ти ж мені казала Час як вода Мамо, мамо, мамо Любов - біда...
Не оставляй меня, любимый...

Не оставляй меня, любимый...

Я не знаю что мне делать с этою бедой У меня на свете было всё, да не то Где моя судьба - мне неведомо Пусть все будет как суждено, но... Я не знаю что мне делать с этою бедой У нее небесный запах, цвет золотой Сердце по ночам богу молится Просит каждый раз об одном, но... Но я играю эту роль Как две сестры - любовь и боль Живут во мне необъяснимо Тебе и небо по плечу А я свободы не хочу Не оставляй меня, любимый Поначалу не боялась - думала пройдет Но внезапно отказало сердце мое Все, что до него было - не было Белым застелю полотном, но... Я не знаю что мне делать с этою бедой У меня на свете было всё, да не то Где моя судьба - мне неведомо Пусть все будет как суждено, но... Но я играю эту роль Как две сестры...

Možda i ona pročita 19, More II

Opet sam na moru i, naravno, prolazi mi kroz glavu ono njeno: "Hoću da me vodiš na more." Izgleda da će me to proganjati večito. Sećam se prošlogodišnjeg letovanja i Crvene jabuke na televiziji... Već sam pisao o tome, da se ne ponavljam. (Uostalom, ko želi može na trenutak da prekine čitanje i podseti se te priče, link je http://forum.krstarica.com/entry.php/20740-Mo%C5%BEda-i-ona-pro%C4%8Dita-3-More ) Elem, vozimo se magistralom i, odjednom, ugledam veliki bilbord i na njemu slika crvene jabuke! Najava koncerta koji će biti za dva dana! Izgleda da mi je sudjeno... Ja je nikada neću zaboraviti, toliko me stvari stalno podseća na nju. Otišao sam na koncert, naravno. Kao da su znali, razvukli su tu noć maksimalno... Počeli u pola dva po...

..........

Varao si me rekao si neces vise oprostila sam ti drugi put si me i brze varao rec ti nije znacila nista kao ni moj bol Opet si pricao i opet sam ti oprostila Dan posle toga varao si me ovog puta posle prvog i drugog Nisam ti oprostila Jesam li u pravu? Mozda si se opametio? Vrtele su mi se misli po glavi Molio si me Pricao jednu od onih prica Nisam ti oprostila lako si odustao nisi me ni voleo nasao si novu i jos jednu novu za rezervu Ne pitam se vise Nisi se opametio Barem necu patiti vise Ni ona nije kao ja kod nje nece biti prvi drugi put Ili mozda i hoce?
Nije lako biti mag

Nije lako biti mag

Mislite li da je lako biti mag? Nije, ni najmanje. Mi magovi ne možemo samo da pucnemo prstima, pa da stvorimo sve što poželimo. Nismo bezbrižno moćni letači magije, na čiji mig može da zadrhti ceo kosmos. Mnogi od nas nisu savršeno lepi, niti smo izvanredno bogati, harizmatični, niti uvek veseli. Mi smo, može se reći, ezoterični Tragači. Spoznajemo drevnu mudrost, i tokove funkcionisanja kosmosa, upoznajemo titraje magije, spoznajemo sebe i preobražavamo se često kroz mukotrpnu obuku maga - šegrta. Upoznajemo ljudsku prirodu i njene zakonitosti. Slušamo zvukove prirode, upijamo ih i novostečenom energijom kreiramo nove mogućnosti. Ali, sve što nam je omogućeno da činimo, za šta smo sposobni, činimo zahvaljujući izvanrednom ulaganju...

Za sve moje bivse ljubavi....

Za sve prelepe zene koje sam imao srecu da volim,i da koje su volele mene...za sve prelepe trenutke koje sam sa njima proveo,i za one isto tako manje lepe trenutke..za sve lekcije kojima su me poducile...ni za sta se ne kajem,i da mogu opet bih njih ponovo izabrao,da mogu da ponovo otpocnem svoj zivot..posvecujem Vam ovu pesmu,to je nesto najmanje sto mogu da ucinim...hvala vam,gde god da ste,i sta god da radite,zelim vam svu srecu i lep zivot... Sa ljubavlju od Romanticus-a....:heart:
ĆERAĆEMO SE JOŠ

ĆERAĆEMO SE JOŠ

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) ĆERAĆEMO SE JOŠ Ponekad me strah da nestaće ovaj osećaj prekrasan što zov života se zove ili da ću u duši ogluveti i neću ga čuti nego će tišina u meni da ćuti ponekad me baš smota taj strah drobi me i mrvi pretvarajući me u prah. I tako….kada dodje strah A osećaj ga neki ili reči tudje Podstaknu da raste Ma……kao da ga hrane e…..onda pucaju sve brane krpežom mojim protkane te provali...

Kad proleće dodje uzalud....

... Proleće bez tebe Najlepšu svoju pesmu zaključala sam u tvom oku i sve srećne osmehe skrila u kapima kiše, a ti si predobro znao šta ovo proleće nosi, al` nisi hteo da priznaš...i evo,nema nas više. Bol će ostati skriven,kad već sam tako želiš kao što se talasi ponekad i bez oseke povuku, doći će u teškim trenucima sećanje na prošle dane jer ladje kad potonu,još dugo sanjaju luku. Ja više kajanja nemam,sem ovih tužnih rima vraćam se svome svetu iz koga sam ranjiva sišla, neću ti ništa reći,ništa ti i ne tražim prepoznao me nisi kad sam se s tobom mimoišla. Kao što u motivu slike nadju prokletstvo slikara tako u vatrenoj čežnji tvoj lik još bolno žari, kad kroz beskraj ravnice osetiš oštar severac poveruj,to moja duša za...

Fališ mi,ženo

Šta noćas da radim sa svojom željom sa praznim srcem i praznom posteljom Kako da preživim sve te tenutke dok zidovi bezdušni ravnodušno ćute Kome da se požalim da mi fališ ženo dok me tvoja slika gleda nasmešeno Kako da se radujem novom jutru u samoći kad će s novim danom i nova noć doći Milan Višnjić

Ponekad

Ponekad me strah da nestaće ovaj osjećaj radosni usklik što jutrom zlaćano sunce u meni ga budi ponekad me strah šta ako nestane šta ako prestane da sunčeva pjesma me budi.... Ponekad se plašim gromoglasnog uzvika što zove me u dan preglasan je i u njem' odveć ljepote ima ponekad me strah kako ću bez njeg' kad jednom zamijeni ga tišina A hoće,znam....

И БИ СЛОВО И СЛОВО БЕШЕ СТВАРАОЦ

Како су ми се отварала врата спознаје и сазнања тако сам видео ИСТИНУ. Под утицајем неких пријатеља сматрао сам у почетку да је србско писмо Србица, па ми се ту нешто није уклапало јер је ипак Азбука оно што смо учили у школи, али сам сазнањем открио праву ИСТИНУ. У почетку беше Слово С и од њега је све настало. Комплетно србско писмо је модификовано слово С у комбинацији са косом танком и хоризонталном! Ко познаје историјска дешавања и прилике у разноразним периодима може да види да су све грађевине у почетку биле заобљене, а то може да се види на сликама Лепенског вира. Касније су у грађи додавани и други облици и то исто комбинацијом. Говоре „научници“ о клинастом писму, о линеарном А и Б, то су све глупости. И БИ СЛОВО И...
ŠINE

ŠINE

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) ŠINE Ako te ikada sretnem u smiraj jednog dana na ulici nekoj polupraznoj recimo ....u leto kada su senke duge pa slučajno korak mi stane na tvoju letnju senku pa ......onda ti podigneš taj vrući pogled onako sneno me pogledaš više kroz mene nego u mene i samo te neki trzaj prene a i meni nešto kroz stomak krene pa nagaziš i ti na senku moju. I tako stojeći na senkama svojim a tudjim u...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top