Svakodnevno su ljudi okruzeni masom losih vesti. Sve to cini da se u coveku nakupi dosta negativne energije.
Naprotiv, za zivotnu radost, srecu, uzivanje svakom od nas potebna je dobra, pozitivna energija.
U javnom zivotu i oko nas ima mnogo onih koji su cinici, stalno nesto kritikuju i sire pesimizam.
Obicno takvi ljudi su nesposobni, nisu stanju nista da urade i ljubomorni su na uspeh drugih ali nastoje da totalnim kritezerstvom i cesto poluskrivenim sirenjem pesimizma i defetizma steknu neke poene.
Oni su cak u stanju da pricaju i o licnim i porodicnim nevoljama nekih trecih, narocito javnih licnosti.
A to vec zadire u privatnost i nije korektno, a i sto biste dangubili i gubili vreme kupeci jos dodatno negativne energije.
Pesimisti, cinici i kritizeri ne mogu biti dobri lideri, politicari, poslovni ljudi.
Sva sreca u poslovanju vlasnici takve brzo prepoznaju pa ne mogu postati menadzeri, a ukoliko neki menadzer ispolji takva ponasanja brzo ce kao kufer biti izbacen.
Grozna osecanja koja u javnom zivotu takvi ljudi sire najbolje je anulirati tako sto ih izbegavate u sirokom luku i odabirate sta pratite i koje informacije primate, inace mogu da budu zarazni i da upropaste vasu volju za zivotom i zivotnu radost.
Svaka osoba postavlja sebi neke zivotne ciljeve i nastoji da se oni ostvare, ako zivi u okruzenju nepopravljivih cinika, kritizera i pesimista, ako jos ucestvuje u razgovoru i druzi se sa njima, sva je prilika da ce njihova losa energija preci na nju.
Amerikanci su najvise istrazivali nezadovoljnike, nesposobnjakovice, cinike, prazne kritizere i pesimiste.
To je jasno da u americkom, kao u ostalom ni bilo kom ozbiljnom drustvu u politici, menadzmentu bilo gde takvi nemaju sansi da ista urade i na marginama su.
Na americkom sajtu:
lifehappiness.org/psychologyofhappiness/
mozete procitati:
Nezadovoljni ljudi teze da budu pesimisti: oni preuvelicavaju negativan uticaj dogadjaja i vode njihovo misljenje u najlosija scenarija.
Optimisti teze da imaju bolje postovanje i vise su otporni na negativne dogadjaje. Oni koriste pozitivno misljenje kao mehanizme samomotivacije i samoodbrane.
Naprotiv, za zivotnu radost, srecu, uzivanje svakom od nas potebna je dobra, pozitivna energija.
U javnom zivotu i oko nas ima mnogo onih koji su cinici, stalno nesto kritikuju i sire pesimizam.
Obicno takvi ljudi su nesposobni, nisu stanju nista da urade i ljubomorni su na uspeh drugih ali nastoje da totalnim kritezerstvom i cesto poluskrivenim sirenjem pesimizma i defetizma steknu neke poene.
Oni su cak u stanju da pricaju i o licnim i porodicnim nevoljama nekih trecih, narocito javnih licnosti.
A to vec zadire u privatnost i nije korektno, a i sto biste dangubili i gubili vreme kupeci jos dodatno negativne energije.
Pesimisti, cinici i kritizeri ne mogu biti dobri lideri, politicari, poslovni ljudi.
Sva sreca u poslovanju vlasnici takve brzo prepoznaju pa ne mogu postati menadzeri, a ukoliko neki menadzer ispolji takva ponasanja brzo ce kao kufer biti izbacen.
Grozna osecanja koja u javnom zivotu takvi ljudi sire najbolje je anulirati tako sto ih izbegavate u sirokom luku i odabirate sta pratite i koje informacije primate, inace mogu da budu zarazni i da upropaste vasu volju za zivotom i zivotnu radost.
Svaka osoba postavlja sebi neke zivotne ciljeve i nastoji da se oni ostvare, ako zivi u okruzenju nepopravljivih cinika, kritizera i pesimista, ako jos ucestvuje u razgovoru i druzi se sa njima, sva je prilika da ce njihova losa energija preci na nju.
Amerikanci su najvise istrazivali nezadovoljnike, nesposobnjakovice, cinike, prazne kritizere i pesimiste.
To je jasno da u americkom, kao u ostalom ni bilo kom ozbiljnom drustvu u politici, menadzmentu bilo gde takvi nemaju sansi da ista urade i na marginama su.
Na americkom sajtu:
lifehappiness.org/psychologyofhappiness/
mozete procitati:
Nezadovoljni ljudi teze da budu pesimisti: oni preuvelicavaju negativan uticaj dogadjaja i vode njihovo misljenje u najlosija scenarija.
Optimisti teze da imaju bolje postovanje i vise su otporni na negativne dogadjaje. Oni koriste pozitivno misljenje kao mehanizme samomotivacije i samoodbrane.
