Čekajući ....
da dodjes u moj zivot
od mrvica pravim najlepše svetove
pakujem tugu u prazne kofere
i na lice stavljam osmehe...
Nadam ti se...
Čeznjivo gledam u daljine i
Slutim...
srce te moje prepoznati mora...
iste smo tuge delili,iste snove sanjali
u besanim nocima ljubavi nadali
na nas susret željno čekali...
Čekajući...
na dlanove stavljam srce svoje
u mislima prizivam ime tvoje
Dodji mi...milo moje...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ova pošast nova
što informatika se zove
i njene moći pir
samo je oblik novi
u kom se javlja stari vampir
što put do Boga magli,preči
pod izgovorom da bolest leči
cilj mu je da svet onečoveči
Nekrofilija je njegov san
na koji je osudjen i sam
Zanimljiv tekst koji će nekome možda biti smešan a nekoga će možda i proći žmarci jer je imao slično iskustvo :roll:
Radnja priče se dešava oko Nove godine ali verujem da se ista priča ponavlja pri svakoj kupovini, muškarci jednostavno to ne mogu podneti :lol:
Ovo je priča jednog takvog momka :lol:
U ovo doba godine aktuelne su novogodišnje odluke i iskoristiću priliku da jednu svoju odluku podelim sa vama. Nikad više ne idem sa devojkom u kupovinu. Nikad, nikad, nikad. Ni u ludilu. :dash:
Nije mi teško da obrazložim zbog čega.
Sve je počelo potpuno naivno.
-Ljubavi,bliži se Nova godina. Je l' bi mogao da mi praviš društvo dok kupujem neku krpicu koju ću da obučem za doček? -pitala me je devojka jednog decembarskog prepodneva...
Malopre smo gledali neku ludačku emisiju na TV, baš ludačku, a i ima ludačko ime... i smejali se... Znači ovo nije normalno čega sve ima kod nas... kakvih sve nafuranih riba koje misle da su najlepše na svetu itd.
I ja se setim nečega što sam doživeo jednom davno...
Bio sam nezaposlen i išao s vremena na vreme u Biro rada, na evidenciju. I... to jutro...
Stao sam u red, ali mi se nije stajalo u gužvi. Gurnuo sam dva prsta u usta, kad sam bio siguran da to niko ne vidi, i, iako još nisam doručkovao, povratio više žuči i želudačnih sokova nego ostatke sinoćne večere. Odglumio sam kako mi nije dobro i društveni paraziti su mi pritekli u pomoć. Odglumio sam nesvesticu jedva se uzdržavši da ne prsnem od smeha. Znam da ljudi koji boluju od...
Jednom dok je padala kiša (nije bitno da li pada kiša ili nebo na nas piša), stajao sam na pešačkom ostrvu čekajući zeleno svetlo na semaforu. Kad jedno dete reče majci: "Mama, ajmo kući da uzmemo kišobran." I još dodade: "Kad će se upaliti zeleno? Ajde da prenesemo semafor na ovu stranu ulice!" I ja pretrčim ulicu kroz crveno, u nameri da mu donesem semafor. I obuhvatim ga, pa povuci, pa potegni, stenjem i vučem, vučem i stenjem... i tako upalim zeleno svetlo. I dete pređe ulicu sa majkom i ode kući da uzme kišobran, da bi moglo da kisne. Šteta što je kiša odmah stala. Čiča miča i gotova priča. Čiča miča upala vam pevčetina u piča. Ha ha ha...
Kažeš mi ovih dana da zaboravim ,
otpočnem ubrzano zaboravljati sve što je ostalo.
Kažeš mi glasom punim jasnoća u njemu se krije
ideja odlaska i brisanja nečijeg tuđeg doživljaja.
Tamni pogled slušajuć te.
Kažeš i to izgleda kao da uredno sričeš svaki jedinstveni slog
izrastao iz svakog najkraćeg i najdužeg otkucaja,
najdaljeg proviđenja i najbliže varke.
Kažeš kako je prošlo to što nije naše
a mi smo i ono što smo izgubili.
A meni nije teško gubiti uvek je veći zalog ustati na istom putu
ići tim putem skupa sa svim što nas čini dolazeći iz pređenih deonica.
Baš kao u banci prvo ulog pa kredit onda otplata.
Na primerima u praksi najbolje se stiče znanje.
U naselju ima puno kuća,kuće su svuda ali temelje niko nevidi
a kad temelj i...
Da mi je neko rekao da će biti mraz u maju ne bih mu verovao.
Malopre sam na ulici ugledao Snežnog čoveka, odnosno Jetija.
Posle prvog iznenađenja obratio sam mu se nemuštim jezikom: „Otkud ti ovde? Znaš da si retka zverka i da te svi traže.” Odgovorio je: “Da, potpuno si u pravu, ali te žene i njihova emancipacija. Pih! Moja žena nije htela više da kuva, pa sam bio primoran da siđem u grad. A i evo mraz u maju me probudio iz prolećnog sna.“
Osetio sam bliskost sa njim i prijateljski smo se zagrlili.
Ispiškio mi je na nogavice nekoliko kockica leda. Od njih sam napravio majskog sneška. I voleo bih da se oženim pre nego što se on istopi.
Ali avaj! Ja kuvam sam sebi; nisam Snežni čovek, odnosno Jeti. A i sad je maj. Koji će nam kijak...
Bio sam mlad i naivan, ali ne i glup i lud. Odrastao sam u Srbiji 90-tih, uz „nike patike“, 12 nula na novčanicama i filmove tipa „Crni bombarder“, „Mi nismo anđeli“, „Do koske“... I koliko god se trudio da budem kulturan i lepo vaspitan – bilo je nemoguće... E, onda su krenule nagle erekcije i polucije. I meni se tražilo žensko. A nikako da uhvatim nešto... I odem ja na gradilište, i rintam po ceo dan, zaradim koliko mogu, pa pravac u javnu kuću. Odem ja tako u tajnu javnu kuću, pošteno platim najružnijoj qrvi (smatrajući da najlepšu ne zaslužujem), kad ona meni uzme sve pare, pogleda me popreko, proceni, opali mi šamarčinu i veli: „Marš bre, džiberu jedan, nije to za tebe!“ I ja je napadnem, da mi da onu stvar, kad dođu makroi i...
Da mi je neko rekao da će biti mraz u maju ne bih mu verovao.
Majska noć, a napolju mraz. Hladno mi je i setih se nečega od zimus.
Prozivale me neke gološijanke da sam deda, samo da bih im napisao „Yebo te ko te gleda“. Ma može da tucca deda. Ada ne znaju šta propuštaju. Ja kad ***** tresem se kao pas kad sere. Pa može da bude da (na makroplanu) tuccam kao pas, a pošto se tu stvara ubrzanje da bude da (na mikroplanu) tuccam kao komarac. E, sad, pas iz sebe izbacuje nešto, a ja u nju ubacujem nešto. On isteruje, a ja uterujem. He he he. Ali ne obećavam sex unapred, on se dešava spontano... Pa, sad, nisam konj da tuccam jednom godišnje; ili mačak , pa samo u februaru (veljači); mi kerovi tuccamo tokom cele godine, naročito kad je zima...
Kroz moju ulicu upravo prođoše tri najlepše Novosađanke. Napucane, doterane, ma pomislio bi čovek da uopšte ne idu u klonju. Istina, čuvaju se od vetra, da im ne oduva kilo šminke sa lica. Izašle same u grad, da ulove nekog bogatuna, jer bogatuni danas nisu išli na maraton, i same se vraćaju, jer nisu nikoga ulovile. Izgledaju kao da su izašle iz nekog Madoninog spota. Budući da nikada nisu izašle iz Srbije, odnosno išle u inostranstvo, naivno misle da se ljudi na zapadu oblače kao u spotovima. Spolja gladac a unutra jadac. Digle nos i glavu u nebo, vide sve ljude po terasama, a ne vide nikoga na ulici, dok nosem rasteruju oblake. Broje oprane gaće i majice na žici, a sudaraju se sa prolaznicima. I još im viču: "Šta nas diraš bre?! Mi...
Likovi smo, nego šta. Najgore je to što je on oženjen i ima decu. Valjda žena neće oralno da ga zadovolji. Izgleda da joj je dosadila jedna te ista alatljika.
Danas sam ga video i nije mi se „pohvalio“ da ga je peklo dok je žuborio. Znači nije ga uhvatila picajzla. Malo je popio i zaneo se.
U tom zanosu, na današnjem Fruškogorskom maratonu, naišli smo na momka i devojku koji su se nešto raspravljali. Ona ga je podsetila na jednu od njih dve juče. Rekao sam mu da nije, ali on je insistirao na tome da jeste... i jeste...
I prišao im je i rekao mu: „Šta se ti raspravljaš sa njom bre? Sinoć mi je pušila.“ On se nađe u čudu. Kosa mu se nadigla kao četka za čišćenje WC šolje. Ponašao se kao da je ta četka koju je neko uzeo u ruke i očistio...
Jedan moj poznanik, inteligentan, pametan i totalno blesav, rano je oćelavio, pre svojih 30 godina, ali da ne bi izgledao kao deda obrijao je i redovno brije kosu sa strane, a pustio jareću bradicu, te je dobio nadimak Jarac.
Tip redovno ide u teretanu, diže tegove preko svojih mogućnosti, radi kao sivonja, naduvao se kao žabac na seciranju, u sebe trpa raznoraznu hemiju, steroide i proteine, ali i pored svega toga ne može da uradi sklekove čak ni na tri prsta, a kamoli na dva, kao ja... ha ha ha...
Pa kad dođe na posao, zaglavi u *****ru po pola sata... ne može da dođe sebi sve dok se ne oslobodi od silnih proteina... Sve pozatvarano i pozaključavano, niko ne može da izađe iz banke i da uđe u banku sve dok security Jarac ne isprazni...
Moj prijatelj i kolega, publicista, profesor i najzad doktor filozofije, oženio se pre izvesnog vremena sa duplo mlađom ženskom, čija je jedina vrednost upravo to što je mlada. Inače ništa ne vredi; oblači se i izgleda kao Marilyn Manson. Njegovo ime nećemo otkriti, a ona se, jadna, zove Tatjana... Tanja... Tanjica... mala željna kiticinih glavica...
Na venčanju, on se lepo obukao, a ona kao kakva rokerka:
http://img402.imageshack.us/img402/5594/akrepi.gif
Mala je nimfomanka, udara se kao štuka, a on mator i istrošen, ne može da podnese njen tempo. Pa kad legnu u krevet rade one stvari dok on može, a kad zanemoća ona navali na njega kao sumanuta... pa udri... pa udri... i na kraju se on ispovraća po njoj... kao prase...
I tako se...
Da li je nekada neko od vas čuo za cyber jaja i cyber piliće?
Ovako. Uzme se kućište od starog kompjutera, u njega se stavi malo slame, i jedno dve kokoši. Potreban je i pevac, da ih posećuje s vremena na vreme. (Naravno, celu ovu operaciju treba da izvede samo i jedino onaj ko razlikuje kokoš od pevca.) I onda svako jutro u kućištu osvane barem po jedno jaje. To su vam cyber jaja. Ako ih stavite pod kokoš, pod sebe ili nekoga, a onda izležete pile - to vam je onda cyber pile. :D
E, sad, morate da numerišete sva jaja brojevima 1 i 0; tako se prave binarna jaja. Numerisanje jaja vrši se tako što se sva jaja provlače kroz okrugle minđuše. Ono koje može da prođe označava se brojem 0, dok se ono koje ne može da prođe označava brojem 1...
Ha ha ha!
Pitanje broj 1: Da li je Kleopatra farbala kosu u bež boju?
Pitanje broj 2: Da li je Aleksandar Veliki imao plavu ili crvenu kuburu?
Pitanje broj 3: Kakva je kola vozio Gaj Julije Cezar?
Ha ha ha... pucam... xD
Odgovori:
Kleopatri su pravili farbu od kamilje balege... Aleksandru je kubura poplavela od Desanke a pocrvenela od Roksane... A Cezarova dvokolica bila je marke "Alea iacta est"...
Jedan moj poznanik, doktor, ginekolog, zvanično je medicinski stručnjak, da ne kažem naučnik, razume se u sve (i najniže i najviše) nivoe nauke, dok je nezvanično zapravo običan mehaničar, da ne kažem zanatlija. Da bi skrio svoj pravi identitet daćemo mu ime Pičkonja Donjomehaničić.
Otklonio je sve moguće vrste kvarova na hiljadama pičaka, popravio je hiljade pokvarenih pičaka, ali nikako nije mogao da napravi novu ***** ili da već postojeću ***** upotrebi u privatne svrhe. Za njega je to jednostavna stvar, mislim to što mu se s vremena na vreme dogodi da razmaže menzis po licu, kao što se pekaru dogodi kada mesi puter kiflu da mu se razmaže pekmez po licu; i jedan i drugi oližu premaz. Ha ha ha...
Naime, čovek je bio posvećen nauci...
Najlepša devojka u mom zavičaju leži na krevetu kao krava, masturbira i gleda pauka kako plete mrežu na plafonu i polako joj se spušta među noge. I ona baš da vidi šta će – kad on pravo na gaće. Skine ih ona i još više raširi noge, kad on pravo u njenu pećinu. Isplete mrežu oko ulaza, da ni smrad ne može pobeći iz nje, ona se cimne i on je ujede za kliću. Gleda ona kako se muve lepe na mrežu i ugibaju od smrada, žao joj je i njih i njega, ali je besna što ju je ugrizao a da nije svršila, pa prdne iz sve snage i oduva ga kao što bura oduva more. E jadni njen Rade paočnjak, završio je kao mrlja na zidu njene sobe po kojoj je širio svoje mreže...
Svađaju se Gaćko i Čarapko ko je veći smrad. Gaćko kaže da napred smrdi na pišalino a pozadi na kakućino, a Čarapko kaže da celom dužinom i širinom smrdi na buđave noge. Sudija Kurtonko, koji spolja smrdi na gumu a unutra na spermo-kajganu je sudija. Šta mislite kakvu je presudu doneo? Ajmo brzo... like like like... he he he... xD
Ima ljudi koji su navikli da kao ritual prethodnom danu prinesu žrtvu u vidu mokrenja tačno u 03:00. Ali šta se događa kad vreme krajem oktobra bude vraćeno jedan sat unazad? A borac protiv vremena ne može da izdrži, pa se nađe u dilemi: da li da mokri u gaće ili da čeka sat vremena; ili pak da dubi na glavi i vrati mokraću ka gore? U mozak? Ojha! A šta se događa kad krajem marta vreme bude pomereno jedan sat unapred? Onda mora da piša i ako ga ne tera. E, tu na scenu stupaju one zalihe iz mozga, iz oktobra, pa se nekako transportuju u mokraćnu kesu i izbacuju vani.
Noćas moj komšija naručuje kurvu za sat vremena sex-a. Ona dolazi u 01:59, on joj daje 100 €, ona uzima i u 02:00 izlazi napolje sa pričom da je zapravo 03:00, te da mu je...
Jutros sam sreo bivšu princezu. Ona je sada baka i prodaje jaja na jednojj pijaci. Kako se dogodilo to da princeza završi na pijaci?
Bio jednom jedan seoski bogataš koji je imao tri sina.
Jednog dana najstariji od braće reši da ode u svet kako bi pronašao svoju sreću, pa reče ocu: „Ej, matori, odo' ja.“ Bogataš ga upita: „Sine, treba l' ti para?“ Najstariji sin tada napuni džepove novcem i ode.
Jaše ti on tako na konju i stigne do kućice u kojoj je živela jedna baba. Ugledavši je, on siđe s konja i obrati joj se: „Pomoz bog stara-majko.“ - „Bog ti pomogao“, odgovori mu baba. „Kojim si dobrom došao momče?“ Bogatašev sin joj odgovori da je pošao u svet da traži sreću. Na to će baba njemu: „E, momče, na dobro si mesto došao. Ako okopaš...
Evo mi koji ne postimo kurčinjamo ruke drugih ljudi.
Ovo je novi fenomen, ali zapravo jako stari. Kad muškarac izvrši malu nuždu, ne opere ruke, a onda se rukuje sa nekim čovekom – on kurčinja njegove ruke. I sa kim god da se pozdravi – on iskurčinja njegove ruke i sve delove tela koje on dodirne kurčinjavim rukama.
E, sad, mogu misliti kako stvari stoje kad neki muškarac nekoj ženi iskurčinja usta. Onda imamo kurčinjava usta; još ako se radi o nekim maturantkinjama ili studentkinjama, mogu misliti kako one kurčinjaju obraze drugarica i drugova... i usta svojih momaka...
Onda imamo kurčinjave brave i krave, pa ako su zapišali travu u parku i kurčinjave trave... kurčinjava vrata i prozore, kurčinjave miševe i tastature, kurčinjave...
Kako ide sex u kombajnu dok isti leži u garaži? Ima li zime?
Žena kupila kombajn, a komšinica ga koristi sa njenim mužem. Kako im nije zima?
“Ja sam taj kombajn svojom krvlju i znojem platila da mi služi za žetvu, a ne da se ti u njemu ***** sa mojim mužem!”, veli joj Rajka Kombajnka.
Čuo sam da u Mjanmaru (nekadašnjoj Burmi), ako si muškarac, kad napuniš 24 godine dobiješ na poklon od države 4 žene ili 3 žene i kravu, ili 2 žene i 2 krave, po izboru, u zavisnosti šta ti više treba - ***** ili mleka.
To je licemerije. Bolje da im ponude ovcu umesto krave, jer onda dobiju i jedno i, ovaj... drugo...
Ili je bolje 1 žena i 3 krave... i onda čovek može da započne privatni biznis.
I setim se one kokoške iz jednog starog crtaća: “Tražim...
Ijao ljudi da znate kakvu sam salatu malopre probao u gradu. Vrh! U pitanju su morski plodovi: gomila anusa od hobotnice pomešana sa gomilom anusa od meduze. Restlovi. Šupak od hobotnice je tvrd kao krastavac i ima one bodlje, kao armature, a šupak od meduze izgleda kao pihtije (ladetina); pa kad se pomeša... mmm... milina... Ima neki čudan i neodređen ukus, teško da bi se mogao uporediti sa bilo čim. Ma topi se u ustima... Waldorf salata i kavijar su za ovo nula; ma nula! 100% najprva i najglavnija salata sveta. Dobar tek. Prijatno. :)
Nakon sinoćnjeg sna zapitao sam se da li je moguće izvesti suicid u snu. Naime, ja mogu s vremena na vreme da kontrolišem svoje snove i da sanjam ono što unapred odredim. Ili da u snu shvatim da sanjam – pa da sam određujem dešavanja u snu. Tako je bilo i sinoć. Sanjao sam prvo kako prelazim preko drumsko-železničkog mosta na Dunavu, preko onog malog pešačkog dela, i u jednom momentu shvatio da to nije taj most, jer je u snu bio drugačiji, iskarikiran; izgledao je mlitavo, kao muzički instrumenti na čuvenoj Dalijevoj slici „Košmar mlitavih violončela“. Tada sam shvatio da sanjam. I prvo sam zamislio da most nema ogradu – i čim sam to pomislio on je više nije imao. Stajao sam na mostu bez ograde i razmišljao šta bi bilo ako bih skočio na...
Jutros sam bio u jednom velikom marketu. I u delu gde je mesara jedan čovek pita trgovca: „Imate li svinjsku glavu... mozak... srce... želudac... bubrege... creva... papke?...“ Pripade mi muka. Ne razumem kako neko može da jede sve ovo. I ne izdržah a da ga ne pitam: „Komšija, snimaš horor ili hoćeš da se renoviraš?“ Svi oko mene se nasmejaše, a on me samo čudno pogleda.
Izađem napolje i, besan, naišavši na jednu devojku koja prodaje kokice, uhvatih aparat i počeh da ga cimam levo-desno, pa ovako-onako, pa tamo-vamo, u pravcu istok-zapad, sever-jug, ma u pravcu svih strana sveta... I ona me pita: „Šta to radiš budalo jedna?!“ – „Kokam kokice!“, velim ja. Ha ha ha.
Otišao sam kući uzeo bicikl i izašao napolje. Provozao sam se po gradu...
Na današnji dan pre tačno dvadeset godina, jedan moj vršnjak i poznanik je prvi put u životu pojeo govvno. Inače je pojeo najmanje dva govneta što mi znamo; a možda i više što ne znamo.
Uglavnom, imali smo oko 15 godina i niko od nas nije bio deda, kao sad, niti je yebao sve što gleda, kao sad. Bila je zima, ali bez snega. Mi se napili u parku i taman da se ispišamo... kad tamo, pored jedne jele, leži jedno gowno. Nedaleko odatle neka strugotina. I jedan seronja kaže da ćemo skupiti 100 DM ako ih naš drug Gorandija Gownožderac izjede. Brzo se skupi nas desetak huligana i sakupimo mislim oko 900 tadašnjih jugoslovenskih dinara, odnosno 100 tadašnjih nemačkih maraka i čekamo njegov odgovor. Naravno, zezali smo se. Ali on ozbiljno...
Nemoguće je da postoje "veliki" i "mali" ljudi, i "lepe" i "ružne" žene, s jedne strane; a s druge strane, ni dva brata blizanca ni dve sestre bliznakinje nisu potpuno jednaki. Sve oko nas počiva na nejednakostima i veštini nemogućeg, da se preko nemogućeg učini moguće... Svet nikome nije dat, sami smo došli ovde kroz pâd, niti je ovo jedini svet, a život (i/ili živeti) jedina vrednost. Teško je menjati nešto što nije vredno promena, u stvari isto je kao zahtevati zemaljsku pravdu, uzdati se u lopova ili verovati lažovu. Da li je u pitanju samo izjava ili izazov – tek, ništa nije nemoguće ako je neko spoznao sebe. Samospoznaja je početak mudrosti. Biti svoj po svaku cenu. Tada je nemoguće mogućnost i "privremeno nemoguće ništa"; tada...
..
Noć dolazi nečujno
kao što stidljiva žena
dolazi tiho svom ljubljenom,
ustreptalog srca,topla
sa rečima požude na usnama.
Noć leži lenja,bešumno
pod okruglim licem Meseca
kao što žena privijena
uz telo svog ljubavnika,
podatna i zadovoljna,
ravnomerno diše,nepomična.
Noć je radoznalo dete
što luta prostorom neomedjenim
izmedju Zemaljskog i Nebesnog.
Uvlači se tromo
kroz prozore i vrata
u sobu zaljubljenih
koji snove istovetne sanjaju.
Udje neopaženo i zastane
u očima njihovim,
od plamteće vatre i neusahlih drhtaja
ponovo rodjenim.
Sve do jutra Noć-starica,
gluva i nema,
torbari od vrata do vrata
i prodaje gladnim ljubavnicima
šarene paketiće
zvezdanih kolačića,
i mirisne kornete pudinga
mesečeve svetlosti.
I kada,umorna od...
Nesto sam htela da kazem
u jednom dahu, jednom trenu
glasno...
da samu sebe cujem
da cuje ovo trperenje u meni sto zove se TI.
Htela sam da viknem
da probudim sebe iz sna koji ne postoji
koji sam izmislila JA
dala mu pocetak
i ime
i...
o kraju necu da mislim.
Htela sam da kazem nesto
jasno, vazno, konacno
ALI naisao si ti
i izgubih se u tvom osmehu
ponovo,
nedorecena...