Kažeš mi ovih dana da zaboravim ,
otpočnem ubrzano zaboravljati sve što je ostalo.
Kažeš mi glasom punim jasnoća u njemu se krije
ideja odlaska i brisanja nečijeg tuđeg doživljaja.
Tamni pogled slušajuć te.
Kažeš i to izgleda kao da uredno sričeš svaki jedinstveni slog
izrastao iz svakog najkraćeg i najdužeg otkucaja,
najdaljeg proviđenja i najbliže varke.
Kažeš kako je prošlo to što nije naše
a mi smo i ono što smo izgubili.
A meni nije teško gubiti uvek je veći zalog ustati na istom putu
ići tim putem skupa sa svim što nas čini dolazeći iz pređenih deonica.
Baš kao u banci prvo ulog pa kredit onda otplata.
Na primerima u praksi najbolje se stiče znanje.
U naselju ima puno kuća,kuće su svuda ali temelje niko nevidi
a kad temelj i osnova proklizaju
kuće se ruše po glavama ukućana.
Kažeš,uvek si znala lepo govoriti,
pitanja naviru najviše kud su najtanji šavovi.
Brane ne sprečevaju bujice kad krene silovita voda ,
voda koja glača okolno kamenje i dekoriše i restauriše prirodu čiji postaje pejzaž.
Uvek isti motivi.Uvek iste priče.
Trudiš se da mi dokažeš razloge za takve namere.
I šta to povlači val u tebi,što kroz tvoje reči iskazuje
tebi vlastite potrebe,želje i sne
Neki su ostvareni neki čekaju vreme u kom će se ostvariti.
I tada ,kad već budem učinio to.
Ubrzano izbrisao taloge sećanja,u vatri sagorim sve svoje pesme,
na ledu zamrznem osećanja potom pružim kojom se završava reč,
šta misliš šta očekuješ da će se desiti?
Da li ću zaista nestati,da li ćeš ti nestati?
Zar zaista ništa više neće biti mi.
Veče je.Modro plavetnilo neba baca senke na prolaznike,na kuće
u bašte međ ljiljane i poljsko cveće.
U senci zagasite noći škripe točkovi modernih automobila
lome se granje, stabla tiho pucketa kora koje opojno miriše na smolu
na vetar, na melanholiju u koju sve polako zapada.
U povorkama sa zapada dolaze trgovci prodavci duša,sitni razbojnici,
obezglavljena deca kolevke naroda.
Za njima leti fijuk mraka,udar groma i bljesak munje.
Vidim u daljini puščana zrna iz olovnih cevi kako vire.
Krećem ka reci idem na brod pod palubu
da otplovim s one strane stare reke.
Šta ću naći kad je pređem?
S one druge drugačije strane.Drugačije su koncepcije i shvatanja,izmenjeni maniri.
Po ulicama hodaju celina ispunje iznutra.
Sa zidova rastu zelene mahovine a sa praga širi se dom
obavija svod kristalne kupole velikog slatkog kruga.
otpočnem ubrzano zaboravljati sve što je ostalo.
Kažeš mi glasom punim jasnoća u njemu se krije
ideja odlaska i brisanja nečijeg tuđeg doživljaja.
Tamni pogled slušajuć te.
Kažeš i to izgleda kao da uredno sričeš svaki jedinstveni slog
izrastao iz svakog najkraćeg i najdužeg otkucaja,
najdaljeg proviđenja i najbliže varke.
Kažeš kako je prošlo to što nije naše
a mi smo i ono što smo izgubili.
A meni nije teško gubiti uvek je veći zalog ustati na istom putu
ići tim putem skupa sa svim što nas čini dolazeći iz pređenih deonica.
Baš kao u banci prvo ulog pa kredit onda otplata.
Na primerima u praksi najbolje se stiče znanje.
U naselju ima puno kuća,kuće su svuda ali temelje niko nevidi
a kad temelj i osnova proklizaju
kuće se ruše po glavama ukućana.
Kažeš,uvek si znala lepo govoriti,
pitanja naviru najviše kud su najtanji šavovi.
Brane ne sprečevaju bujice kad krene silovita voda ,
voda koja glača okolno kamenje i dekoriše i restauriše prirodu čiji postaje pejzaž.
Uvek isti motivi.Uvek iste priče.
Trudiš se da mi dokažeš razloge za takve namere.
I šta to povlači val u tebi,što kroz tvoje reči iskazuje
tebi vlastite potrebe,želje i sne
Neki su ostvareni neki čekaju vreme u kom će se ostvariti.
I tada ,kad već budem učinio to.
Ubrzano izbrisao taloge sećanja,u vatri sagorim sve svoje pesme,
na ledu zamrznem osećanja potom pružim kojom se završava reč,
šta misliš šta očekuješ da će se desiti?
Da li ću zaista nestati,da li ćeš ti nestati?
Zar zaista ništa više neće biti mi.
Veče je.Modro plavetnilo neba baca senke na prolaznike,na kuće
u bašte međ ljiljane i poljsko cveće.
U senci zagasite noći škripe točkovi modernih automobila
lome se granje, stabla tiho pucketa kora koje opojno miriše na smolu
na vetar, na melanholiju u koju sve polako zapada.
U povorkama sa zapada dolaze trgovci prodavci duša,sitni razbojnici,
obezglavljena deca kolevke naroda.
Za njima leti fijuk mraka,udar groma i bljesak munje.
Vidim u daljini puščana zrna iz olovnih cevi kako vire.
Krećem ka reci idem na brod pod palubu
da otplovim s one strane stare reke.
Šta ću naći kad je pređem?
S one druge drugačije strane.Drugačije su koncepcije i shvatanja,izmenjeni maniri.
Po ulicama hodaju celina ispunje iznutra.
Sa zidova rastu zelene mahovine a sa praga širi se dom
obavija svod kristalne kupole velikog slatkog kruga.
