" Ljudsko oko raspoznaje neverovatnih 7.000.000 boja pri čemu određene kombinacije izazivaju odbojnost i nemir, a druge stvaraju atmosferu sreće, ravnoteže i mira. "
http://www.alo.rs/saveti/38242/Koja_je_boja_samo_tvoja
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ljudi moji, nemojte raskidati ozbiljne veze, i ostavljati prave ljubavi, da vas ovakve pesme ne bi mučile do kraja života:
Verujte mi na reč. A i ako mi ne verujete... ništa zato...
Elem, belem, i pevecov melem...
Voleo sam je više nego sebe. I onda mi je bivša devojka poslala bezazleni sms (iz dosade, ili zle namere, nisam siguran). I ona više nije bila moja. Plakala je, i plakala, i lila suze velike kao njen debeli nožni palac. I vikala kako sam je prevario i kako je nikada nisam ni voleo. Ma nije htela da čuje nijednu jedinu moju reč odbrane.
Pa ne mogu ja zabraniti budali da mi pošalje sms.
I onda je počeo Muzički festival EXIT, i gužve svakog dana... Viđao sam je sa drugaricama. I zadnjeg dana vidim je sa jednim crnim...
Juče su Photoshoponja & Photoshopulja chatovali na Facebook-u oko jednog minuta, pomenuli smo ih na ovom blogu - http://forum.krstarica.com/entry.php/23733-Facebook-Photoshoponja-Photoshopulja - dok nisu jedno drugo obrisali sa liste prijatelja. A danas su se sreli u gradskom autobusu a da nisu ni znali da su to oni... kompleksaš i kompleksašica...
I Photoshoponja joj ispriča priču o Snežani i sedam patuljaka.
Naiđe džin i zarobi Snežanu i sedam patuljaka. I zatraži od Snežane da mu ******, da joj ne bi pojeo patuljke. I ona odbije. I on joj pojede pet patuljaka. I ona pristane da mu ****** da bi joj ostala ona dva patuljka. I tako ona puši, puši, puši, a džin joj pojede još pet patuljaka. Ona ga pita: „Što si pojeo još pet...
Skoro pročitah da zaposleni građani ove zemlje ostavljaju bankama na ime kamata za dozvoljeni minus u proseku oko 10.000 din. iliti 100 evra.Kada se to pomnoži sa brojem zaposlenih u ovoj zemlji a s obzirom na činjenicu da većina koristi dozvoljeni minus ispada da banke samo od kamata na dozvoljeni minus zarade oko 100 milina evra godišnje.
Koristeći te dozvoljene minuse, upšte ne živimo bolje niti više trošimo na sebe,naprotiv imamo manje novca.Samo prvi mesec kada iskoristimo dozvoljeni minus mi trošimo jednu platu više(ako smo se zadužili za celu platu).Od sledećeg meseca mi možemo da potrošimo samo našu platu, naravno umanjenu za mesečnu kamatu.
Ja ovako laički savetujem vas da se suzdržite ako treba i pozajmite od prijatelja...
Давно је то било... С обзиром да имам слабо памћење последњих година, потрудићу се да се присетим што више детаља. Рецимо да је то било негде око 2003ће године...
Прво што ми пада на памет је реч "стандардно". Зима, хладно, снег/лед, градски превоз спор и закочен, а трамваји, наравно, ван употребе још од првог сивог облачка. У Пожешкој улици на Бановом Брду аутобуске станице препуне људи завијене у топле јакне, шалове и рукавице; поспани, нестрпљиви, нервозни или тотално изнервирани, ситуација је свима била иста; аутобуси си ишли споро и сви до једног су били претрпани другим поспаним и нервозним људима који су на сваки могући начин покушавали да се, као и сви остали, на било који начин помере са почетне тачке, на путу ка...
Mozes li odoleti mojim godinama?
Mozes li me hladno gledati
dok se kao breza na vetru
pred tvojim ocima izvija moja mladost?
Zacarala sam te osmehom kao carobnim stapicem.
Opekao te moj dodir
ti se uplasio.
Uplasile se tvoje godine moje mladosti,
tvoja zrelost moje naivnosti
tvoja grubost moje neznosti.
Uplasio te sjaj u oku mom
kojim sam te u zvezde kovala.
Tvoja snaga postade nemoc
u trenu
kada se moje godine sudarise sa tvojom sujetom.
Izaci cu kao pobednik.
...
Mozda...
Reč koja joj je zarobila sve misli, najgori neprijatelj. Posmatrala je putanje kapljica koje su se slivale niz staklo zastajkujući kod svake manje prepreke, na tren bi se zaustavile, pa kao u usporenom filmu koji naglo ubrza, sjurile se nestajući. Kojim je putem ona krenula?
Kroz roletne na prozorima dopirale su senke uličnog svetla, jedini beličasti tragovi koji su narusavali tminu.
Neko je prosao, narusio skladno postavljene senke na zidu, pokvario sliku, zaljuljao vazduh. Prokletnik...
Mozda nije trebala ići u grad na ručak to popodne. Možda ga ne bi srela, možda ne bi potrošila čitavo popodne sastavljajući okrnjene komade sopstvenog sećanja čekujići zaborav da pokuca. Možda ju je uhvatio san pa nije čula i...
...
Za zeleniji pogled
Procveta nada da ćeš mi doći
dok mazi me vetar i šapuću kiše,
pod prozorom mojim jorgovan se plavi
-opet noć prolećna na tebe miriše.
Grlim te u svakoj prosutoj rimi
i molitvom osvetljavam puteve tvoje,
neka te ne plaše senke prošlosti
čuva te u otkucajima srce moje.
Znam da je praznina okovala dušu,
na mestu gde spavaju snovi tvoji,
potrebna je jedino moja toplina
da pogled ti još zelenije oboji.
Ps.Još koja rima...a onda ću prestati da ti pišem.
...
...
Pred san...
Na rubu moje nesanice
večito stražariš jedino ti,
ponekad mi uzdah samo otmeš:
Bože,zar nestvarni smo mi?!
Kao fenjer na oštrom severcu
tuga leluja i grli mi skut,
ne vredi...uvek je potrebno dvoje
da bi se mogao ukrstiti put.
Ps.Spavaj mirno,neka te ne plaše košmari....ja te čuvam. :heart:
...
Josh jednu pesmu si napisao samo za mene !!!
Hvala Ti dusho moja !!!:cmok2::cmok2::cmok2::cmok2:
Kao vetar shto sad jako duva,
kao majka shto dete chuva,
kao nashe noci bez sna,
TAKO TEBE VOLIM JA!!!
Kao pchela shto za cvetom traga,
kao choveku osoba draga,
kao Narcis shto voli sebe,
TAKO JA VOLIM TEBE !!!
Kao kisha shto u jesen pada,
kad je vrucina, a nema hlada,
kao neshto lagano, lako,
TEBE JA VOLIM TAKO !!!
Kao stara stvar shto u prashini se gushi,
kao nemir i bol na dushi,
kao zbunjen kad kaze "molim"!
TAKO JA TEBE VOLIM !!!:zag:
.
.
.
O...P R I N C I P I M A :...Z N A N J E...I...P R I M J E N A ... (Uopšteno)
.
.
.
Sad mi je malo jasnije...dakle, kao što je i logično, jedino kada otvorim šaku u nju nešto novo može da stane, da mi se da. Jedino kada otvorim Sebe...u moju realnost nešto novo može da uđe. Dobro, to zaista vidim validnim.
Ali šta ako Ja otvorim šaku a na moj dlan padne ono što ne želim da uzmem, ono što ne želim da iskusim? Moram li i to da prihvatim, moram li i to da proživim? Ako gledam princip davanja i dobijanja izgleda mi da Ja ne mogu da biram šta želim da iskusim-uzimam, već da po ovom principu davanja-dobijanja moram da vjerujem svima i svemu što mi se daje, da će mi oni koji daju kroz svoje davanje znati šta je po njima najbolje za...
Svejedno, izmaglica je prošla sedamo u kola.
- Jao, moram još da ispečem jagnjetinu. Skroz sam zaboravila.
- Jao.
- Ne izvodi i požuri. Vidi koliko je sati i stišavaj tu muziku, ne čujem šta mislim.
- Ajao.
Sad, nije da ja ne volim Slave, poput njene, Đurđevdana. Mi nismo imali slavu. Iskreno, oduvek mi je malo smetala razlika između onog kako su mi popovi objašnjavali, šta je to Slava u naroda jel’ slavskog i onoga kako je taj isti narod, te iste slave slavio i o njima se obnašao. Sve mi je to godinama, imalo sve manjeg smisla, ali lagao bih, ako bih rekao da ne volim da se o takvim prilika sretnem sa nekolicinom dragih ljudi, poželim im mir i uspeh na pravdi jedinoj. A tu je nekako i miris pečene jagnjetine koji obećava. Osim toga...
Sto se tice stonog fudbala u Srbiji otvaram jos jednom ovu temu posto mislim da je od prosle teme vezano za stoni fudbal proslo dosta vremena i da su se ljudi malo vise upoznali sa stonim fudbalom u proteklih godinu dana. Imali smo prilike da gledamo i strucno komentarisemo Svetsko prvenstvo na eurosportu, da organizujemo i ucestvujemo na vise odigranih turnira u Srbiji, i sto je najvaznije radimo na stvaranju Asocijacije Srbije u stonom fudbalu.
Klubovi stonog fudbala kao sto su Club 33 iz Beograda i Tamis Towers iz Panceva rade na popularizaciji i vracanju stonog fudbala na puteve stare slave:)
Novosti iz stonog fudbala u Srbiji su:
-Da bi usli u Svetsku asocijaciju stonog fudbala ITSF moramo da igramo i organizujemo...
Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?
Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u...
Legenda:
Deda Ivan i deda Pera su lovili ribu jednog lepog letnjeg jutra pored jedne, dopola u vodi,dunavske rakite i to na pecaljke "dubinke".Deda Ivan s jedne strane rakite,a deda Pera s druge strane...Riba nije grizla i oni su se raspričali o svemu i svačemu...Tek oko podne,deda Ivan je dohvatio pecaljku, da proveri mamac i počeo da izvlači...Utom se savio štap i deda Peri! Zgrabio je deda Pera svoj štap i potegao!
Tečko nešto je obojici bilo na pecaljkama!
Ipak,ubrzo su shvatili da su jedan drugog upecali i da jedan drugog vuku!!! Pokidali su najlone i tako se posvađali oko toga ko je kome "prebacio"preko najlona da ih niko nikad više nije video zajedno...
Deda Ivan je umro prošle godine u 102.god.svog pecaroškog...
Baš mi je palo na pamet jutros kako vremenom sve više i više menjam ne samo raspoloženje, već i muzičke navike kako se menjaju godišnja doba, uključujući i "abnormalije" poput ovih bednih desetak stepeni u sred Maja, kada bi svi trebali šetkati naokolo u majčicama tokom dana i duksićima uveče, a da nam bude i udobno i dovoljno toplo.
Ponekad, doduše, bez obzira na samo vreme, raspoloženje prevagne u odluci šta slušati, uz kakvu muziku spavati ili ubaciti u MP3 player za klackanje u autobusu ili šetnju. Pošto nemam laptop niti išta slično, mobilni obavezno nosim sa sobom u kupatilo dok se tuširam :mrgreen: Dakle, da, ako je iko sumljao, istina je - totalno sam music freak, a to će se videti i sada, a i u budućnosti :cool:
Dakle...
Kažu pre neki dan - još jedan pokušaj samoubistva je sprečen! I to na Brankovom mostu! Nekako, taj most je baš popularan! Nisam čuo da je neka osoba skoro želela da skoči sa Savskog mosta. A, podsetimo, taj most je skoro renoviran. Nadležni su tvrdili da je čak duplo povećan kapacitet mosta, mada, nije mi jasno kako i zašto - kada su ostale dve kolovozne trake, odnosno onoliko koliko ih je i bilo pre renoviranja mosta. Zar nije milije da skočite sa tog, novog, popravljenog mosta? Uostalom, sada tuda prolazi duplo više vozila...
Šalu na stranu, u poslednjih nedelju dana bilo je bar tri pokušaja samoubistva!!! To bi značilo da bismo mogli, ako se nastavi ova tendencija, svaki drugi ili treći dan da budemo svedoci nestanka jednog života...
Dočekasmo konačno i tu novu vladu! Verovatno bi trebalo da sada budemo mnogo srećni, verovatno će nam sada - u demokratsko-socijalističko-evropskosocijalnom okruženju - biti neuporedivo bolje. Poteći će nam "med i mleko"! Ustvari, neki do nas već počinju da uživaju boljitke "novog doba" u Srbiji, neki bi rekli doba stranačke trgovine. Koji to neki, verovatno se pitate.
Prvi na spisku "pijavica" nove vladajuće koalicije jesu narodni predstavnici u Skupštini Srbije! Zašto? Pa, evo, ljudi već polako pakuju kofere i idu na kolektivni odmor! I to samo posle četiri dana rada, odnosno zasedanja!!! Kako kažu, radili su i u toku kampanje, a i ništa nije toliko urgentno da bi radili i u avgustu?! Osim, naravno, nazaobilazne sage o južnoj, pitanje...
Želeo bih s vama da podelim nešto čega sigurno niste svesni. Ovoga niste svesni ni vi, ni vaši roditelji, ni vaša deca, pa, iskreno, ni autor ovog teksta. O čemu je reč? Dakle, kao što sam ranije rekao, ono čega niste svesni jeste da smo svi mi milijarderi! Svi mi, odnosno naše "glave", vrede 400 evra, pa i 700 evra! Kako je ovo moguće?
Pre neki dan, spletom poslovnih okolnosti, bio sam u Klubu poslanika na Dedinju, gde sam, u društvu visokog diplomatskog sloja u Srbiji, spoznao ovu istinu. Istinu koju su prezentovali ili, još bolje, obelodanili upravo te diplomate. Otkriveno je, naime, da je u našu zemlju ušlo oko sedam milijardi evra stranih donacija, kredita, zajmova, pozajmica i čega još ne! SEDAM MILIJARDI!
Tako su se stranci...
Ovaj grad je bio nekada Verona
naše ljubavi i naše sreće
a sad je palanka monotona
u kojoj život u nazad teče
Bio je i Pariz i Venecija
i Šantičev Mostar
sa Čarobnim šumama u Beču
dok smo i ti i ja
verovali u ljubav večnu
Dok si ti verovala meni
a ja se zaklinjao u tebe
i tako u nizu
Mostovi na Peku
bili su mostovi na Seni
A ovih sto metara Svetog Save
Šanzelize u Parizu
Ovaj maleni grad
kao duh potonule ladje
izgubljen medju zvezdama
koje mu mira ne daju
još ne može odgovor da nadje
zašto velike ljubavi
uvek kratko traju
Milan Višnjić
http://www.fontanasnova.com/
Chat između Photoshoponje (kompleksaša) i Photoshopulje (kompleksašice), vođen danas, u trajanju od jednog minuta, dok su jedno drugom bili na listi prijatelja na Facebook-u.
Kompleksašica: Šta bre 'oćete vi muškarci što imate samo dva mudašca?! Kad budete imali tri onda mi se javite!
Kompleksaš: Šta bre 'oćete vi žene što imate samo dve sisice?! Kad budete imali tri onda mi se javite!
Kompleksašica: Ae odjebi bre nakazo! Znaš li ti bre ko sam ja?!
Kompleksaš: Ae bre nakazo nemam pojma ko si bre ti!
Kompleksašica: Obrisaću te sa liste prijatelja!
Kompleksaš: Obrišeš mi bulju!
Kompleksašica: Brate, ti si lud! Ja te žalim!
Kompleksaš: Mojne da me bratiš da ti ne bi' pokaz'o šta je incest! Žali ono na šta piškiš!
Kompleksašica...
Nije lako onima što su oženjeni, ali ni onima što su neoženjeni. Oženjene kući čeka nadrndana žena sa usranim pelenama i pričom „Svi su se snašli osim nas“; ali čeka ga i ručak. Neoženjene ne čekaju ni pelene ni prazne priče; ali ni ručak.
Ima jedna izreka koja kaže: „Svi muškarci su dobili ono što su zaslužili. Ostali su neoženjeni.“
Šta ćemo kad ne znamo zašto smo ovde, kao golubovi koji su se izlegli iz jaja, a onda lete i misle da sve postoji zbog njih. I uvek biramo između dva zla. Da li odabiramo manje?
Kaže jedan moj kolega otprilike ovako. Moja draga ženica ima 122,74 kilograma bez odeće, a 124,72 kilograma sa odećom. Znači nosi tačno 1,98 kilograma odeće. Što znači da na sebe navlači 2 kilograma prnja. Pa je6em ti zimu! I...
Šta sve čovek može da čuje tamo gde se skidaju dlake?
U jednom frizerskom studiju, kod frizerke ili brice, kako god, danas, po ovako kišnom danu, pada šišanje i brijanje... inače frizerke su skupe, ali i univerzalne. Po danu šišaju kosu na glavi, a po noći predele oko Venerine planine ili jajca...
Najbolja od njih najmanje jednom mi je rekla kako ona ima najglavniju i najbolju (najprvu, ali „najprvu“) mašinu za šišanje i brijanje glave i mudda, kakvu, da je citiram, „ma nema bre ni u Japanu“. Da joj poverujem; ali ako bih joj poverovao ispalo bi da je njena domaća radinost, konkretno izrada mašinica za košenje ljudske trave na svim (dostupnim i nedostupnim delovima tela) otišla daleko iznad japanske tehnologije...
Nije bez razloga...
Nije nam se nešto dalo
mnogo tesno nebo beše
tvoj me pogled zanemoćo
da koleno odmah klecnu
bez vazduha iznebuha
poljub tebi poslah etrom
no oluja strka neka
odnese nam veze vetrom
ti na istok ja na zapad
tražimo se vazda tužno
dok ti snivaš ja vilenim
kada usnim ti se žurno
osmehuješ svet da budiš
kad će prestat večni juriš
večna patnja za ljubljenim
sve u nadi trag ti sledim
i obzorje u dan nudim
sve za pogled zaljubljeni
ma nek srce skroz poludi
da mi dodješ da me budiš
da snovima čežnju ljubiš..
APČ
Toliko toga bih ti rekla,a nisi tu da čuješ me,
znam da nebo svuda je i da makar vidiš me,
srećna ili tužna sve to podnosim sama,
ali najteže je priznajem kad spusti se tama.
Plačem da niko ne vidi,ridam i duša ječi,
nema tog leka koji bi mogao ovu bol da izleči.
Ništa ne može da mi te zameni,navika čudo je,
iako su prošle godine i dalje bez tebe čudno je.
Znam ne mogu da vratim vreme, šta je bilo bilo je,
ali vreme da se vrati i to za nas malo je.
toliko toga sam prošla, i sazrela do sada,
da ću postati ovakva znala si ti to još tada.
tek sad shvatam neke stvari koje nisam razumela,
da me naučiš i posavetuješ najbolje si umela.
Fali mi često da ti se izjadam,uvek si me slušala,
najvredniju utehu samo si mi ti bezrezervno pružala...
Hodajući mokrim ulicama po užasno jakom vetru, i prdeći na svakog drugog prolaznika, ugledao sam Crvenčarapicu, svršim joj po licu, u crvenom kaputiću, odvalim joj kliću. Bila je sama. U ruci joj qrrččeva-salama. Ne bih rekao da je uživala u dokonoj šetnji, jer čini mi se da joj se prisralo i kao da je žurila kući da ne napuni gaće, iako nije izgledalo kao da je u “kud me noge odvedu” tumaranju. Jela je nešto bureku nalik zamotano u (uobičajeno) ružni toaletni papir. Nekoliko zagriza nedostaje pa da devojka oglođe celu kobasicu, odbaci papir i sakrije tu neprivlačnu prehrambenu radnju u hodu. Okrenuo sam se za njom; imala je urednu kacigastu crnu kosu, kao da joj je neko posejao šerpu na glavu. A kosa i nos su moje aktualne boljke...
Roditi se u pravi čas svakako je milost neba; ali umreti u pravi čas takođe je milost neba.
Lijeh - ce
Vrlina je moralna snaga u obavljanju svoje dužnosti, koja nikad ne treba da postane navikom, već da uvek sasvim nova i izvorna proizlazi iz načina mišljenja.
Kant
Чуо сам за случај, овде у мојој средини,
како је један локални функционер, иначе, средњошколац,
уписао неки приватни факултет....
И....елем, пошто је човек стално заузет,
којекакви састанци, ручкови, није био у могућности
да полаже испит, па је послао свог шофера
са службеним аутом, да оде на поменути факс,
како би професори човеку уписали оцену....
Мислим....не видим ништа спорно у томе....оцени...
ипак, човек је све уредно платио....
Јес. да се шушка, да је плаћено из општинског буџета....
али прави професор не проверава одакле је лова...
Глупих и нешколованих грађана има много.
Ко је био паметан и купио диплому на време,
тај је до данас могао и да докторира!
Шта ви мислите о приватним факултетима...? ;) ;) ;)