Noćas ne želim spavati
noćas te želim budna sanjati
i cijelu ovu majsku noć
za tebe stihove pisati
Zamolit' ću tihi povjetarac
da noćas nam poštar bude
da te sa rumenom zorom
sanjive rime probude
I mjeseca,staroga druga
pozvat' ću u pomoć
da umjesto mene
noćas ti on
poželi laku noć
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ovo bi verovatno trebalo biti zalepljeno na tvom ogledalu, gde bi mogao/la to procitati svaki dan. Mozda u to ne verujes, ali ovo je 100% istina:
1. Na svetu je sigurno dvoje ljudi koji bi umrli zbog tebe.. 2. Najmanje 15 ljudi te voli na neki nacin. 3. Jedini razlog zašto bi te iko mrzeo je zato što bi želeo da bude baš kao i ti. 4. Tvoj osmeh može doneti sreću svakome, čak i ako mu nisi drag. 5. Svake noći NEKO misli na tebe pre nego ode na spavanje. 6. Nekome značiš sve na svetu. 7. Ti si poseban/na i jedinstven/a. 8. Neko za koga ne znaš ni da postoji, voli te. 9. Kad napraviš i najveću grešku, nesto dobro izadje iz toga. 10. Kad misliš da ti je ceo svet okrenuo ledja, pogledaj ponovo. 11. Uvek zapamti komplimente koje si primio...
Danas 19.05.2009.
Stalni gosti, bivše osoblje i upravnici popularnog restorana „Zvezda“ obeležili su 14. godišnjicu rušenja ovog nekada kultnog mesta za mnoge Beograđane. Mesto radnje bio je prostor na uglu Ulice kneginje Zorke i Bulevara oslobođenja, nekad ulica Ivana Milutinovića i Bulevara JNA, u dvorištu u kojem se sada nalaze tri kontejnera Hidrotehnike koja je izvela „završne radove“ na kafani koja je hranila 35 porodica. Mnogi su se pitali, a i danas se pitaju: zašto je srušen restoran u srcu grada, a punih 14 godina niko ništa na tom mestu nije sazidao.
- Nema nijednog racionalnog razloga za to što se, evo punih 14 godina, okupljamo ovde, na ruševinama, umesto da ljudi tu rade, a gosti uživaju. Dobro se zarađivalo na ovom...
There's a devil waiting outside your door (How much longer?)
There's a devil waiting outside your door (How much longer?)
And he's bucking and braying and pawing at the floor (How much longer?)
And he's howling with pain, crawling up the walls (How much longer?)
There's a devil waiting outside your door (How much longer?)
And he's weak with evil and broken by the world (How much longer?)
And he's shouting your name and asking for more (How much longer?)
There's a devil waiting outside your door (How much longer?)
Loverman! Since the world began
Forever, amen, till the end of time, yeah
Take off that dress, oh
I'm coming down, yeah
I'm your loverman, yeah
'cause I am what I am what I am what I am what I am
L is for LOVE, baby
O is for...
Nista ti ne razumes
moj najrodjeniji blesane,
uobrazeni prince
sto te je zivot razmazio.
Da znas kolike sam noci
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.
Ti si za mene jos uvek
parce tek rodjenog mesa:
ovaj musavko sto vristi
i celi kucu potresa.
Ja sam te,lepoto moja,
naucio da hodas.
Svima sam placao pice
kad su ti zubi nikli,
ja sam ti dao zivot.
Nije te donela roda.
A onda smo se,odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve sto kazem
zaista ne razumes,
i kao da sve sto umem
ti triput bolje umes.
U redu,pametna glavo.
Ja sam te ljuljao,kupao,
ponosio se tobom,
nemuste reci sricao
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao.
I kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,
nego sam sav osedeo,
moj...
Ponestale su mi reci
I osecam neku prazninu u sebi
Kao da bih zelela nesto reci,ali ne mogu
Kao da bi trebao nesto cuti,ali ne mogu ti to pruziti
Ovo je je poslednja pesma posvecena tebi
U kojoj se spominju tvoje oci i tvoj lik
Sutra vec ispred mene ce biti prazan papir
A ja cu stvarno misliti o tebi,ali bas nista,nista necu napisati
U mojim mislila mozda se rodi neki stih
Koji ce opisati noc kada smo se prvi put poljubili
Ili ono kisno jutro kada smo zajedno cutali
Ali stih ce u meni umreti i nestati,ja cu ga ubiti
Osecam krivicu sto ovo cinim
Pocinjem da zaboravljam tvoj smeh i pogled
Jer svoju srecu kad me sa osmehom gledas znam samo pretociti u stih
Ali ti to nisi znao shvatiti i razumeti
Ponestale su mi reci,i od danas vise...
Likovi:Kralj Malj,kraljica Mica,princeza Keza,pastir Lino,savetnik Zloća,luda Guda,sluga Cuga,paž,vračara Veca,vitez od Sirije,vitez od Proje,vitez od Makaronije i vitez od Slamarice.
Paž:Ništa na svetu nije lepše od bajke,te nevidljive ruke koja te za čas odnese u san.Učini ti se kao da je ljuljaška ili vrteška,pa lebdiš sve dok se ne probuduš...............
(..................................................)
Kraljica:kralju,kralju,sve sam čula.Ti si genije!Kako si se samo dosetio! Nije ti glava uzalud velika!:think:
(...........................................................................)
Princeza Keza::sad2:Nek vam bude!!!!!!!!Ali samo jedan bod dajem za savetnika Zloću!!!!
(.............................................)
P.S...
treba mi pomoc kako da namestim da kad pustim film slika i ton mi se koce i nema sanse nista da pogledam a ima tako dobrih horora na Watch-Movies-Link-Net ,
inace ja obozavam starije horore kao sto su: LMstreat,Gospodari pakla,Groblje kucnih ljubimaca.......
od novijih mi je Texsaski masakr ekstra
- Ja sam glas koji dolazi sa mesta mira I dobrote, koji vam donosi poruku.
- Pridjite bliže mestu da mogu videti dobrotu u vašim očima.
- Ovde sam da vas pozovem na putovanje u mesto ljubavi i dobrote, zato opustite svoje telo i otvorite um za širenje dobrote.
- Zato što je dobrota jedini sjaj za naše mesto.
- Priđite bliže da mogu da vidim dobrotu u vašim očima.
- Hajde igrajte se samnom dobrote I osetite kako dobrota uzima vaše telo.
- Pratite me do mesta ljubavi I dobrote.
- Moraš da veruješ u sve što kažeš ili uradiš, u tome je poenta vi imate hiljadu problema i zato nemožete reći drugom volim te, vi dolazite iz mraka i teško vam je naći svetlo, nemožete da se koncentrišete stalno gubite kontrolu, bol vašoj glavi je toliki da ona...
Kao beskrila ptica
sa moga čela
misao uzavrela
je poletela
i u zagrljaj joj hrli
da je na uzdah prigrli
da je zagreje
dok samoća veje
da mi ne bude sama
dok boluje za nama
tamo negde
u dubokim daljinama...
Koliko puta sam te
iz snova vadila
proplancima tvoga
tela mahnito letela
Usnama svojim
tvojim spletkarila
Uzdahe ti mamila
sobom te opijala
Tebe se zedna
napajala dok su
nam se tela vrela
mahnito spajala
Strasno tvojim se
rukama predavala
u divljem ritmu
sa tobom izgarala
do ludila te vodila
sve granice rusila
i tebi se potpuno
drhteci prepustila ...
Nemir
Zvone olucima novembra
prodane magle neke,
jeseni jedne tuzne
kao nabujale reke,
i krvotok moj
u izandjala uvijaju blata..
Jer,dragi moj tata,
sve je to i tesko i nezno,
tvoj sin je zaljubljen beznadezno
i nem je kao kamen..
ej,tugo maloletna!
A sta drugo zna da kaze
kad su mu razmisljanja setna,
kad nema pravdanja
za svoje ponasanje,
za svoja tajna vrludanja.
On nece da prizna,
da njegov je pogled ostao tamo
preko sedamnaeste
na jednoj,kako da kazem,
a da ne slazem,
devojci ili zeni..
koju sanja ociju otvorenih,
pa kazi ti,tata,meni
kako da prezivim nestrpljenje,
jer..
Volim je,dragi tata,
ma,volim je k`o mladjeg brata
srcem punim,
ne smem da kazem i vise..
dok sumorni novembar
po olucima tone sve tise,
jer ga surovo gone...
Pod istim suncem sanjamo snove
ti svoje,ja svoje.
Iz istog neba po nama liju proljetne kiše
jedno od nas ih voli manje,jedno više.
I iste nas boli bole.
I isto nam srca vole.
I mada nas sudba baci
na dvije različite strane
saznanje da postojiš ti
srećom mi boji dane.
A da smo kojim slučajem mi
života naših staze ukrstili
pod ovim istim suncem
Ti i Ja
sanjali bi isti san,
a za proljetne kiše ove
bio bi nam dovoljan
samo jedan kišobran.
Jeste da je zla i imperijalisticka i da steti zubima, ali meni se vrati leto i jesen, neke '86... Restorancic u Kosutnjaku koji smo zvali "Kod Rajke", zbog blajhane konobarice koja je licila na Lepu Brenu.
Odem sa tatom u setnju i on naruci "kiselu" vodu, a meni Coca Colu. I onda ja (stara pet godina) pijem i gledam u one mehurice, a on mi objasnjava da u tome ima ugljen- dioksida. A oko nas suma.
Leto tih godina, zna se, Rogoznica (to je blizu "Sibekina"), kada su se jedne noci mestani izbezumili zbog providnog macaklina pa su mog oca zvali da ga uhvati jer su se plasili da je otrovan (a on se kao veterinar, izgleda, bokje razumeo od njih koji tu zive celog zivota). I ono neveofvatno jezero izmedju "nase" plaze i otvorenog mora...
" Bezdan " - Đorđe Balašević
" Nema me više u tvojim molitvama,
Više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
Kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
Kad se vraćam nisi budna,
Ne goriš,
Gasne naša zvezda čudna,
Lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
Vetar nudi neke rime,
Kupujem,
Pristaju uz tvoje ime,
Dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapuces dok snivaš,
Plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
Kao da opet počinje...
Ali me ne voliš,
To se uvek drugom desi,
Govoriš,
Ali više ne znam gde si,
Da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
Ispod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna. "
Uh... kako me je rastužilo...
Umro je jedan tata. I jedan deda. Neko ko je bio voljen i potreban.
Oči su mi pune suza. Znam kako to boli. I želim da imam moć da ga bar malo, malčice ublažim... Ali ne mogu. Ne znam.
Ne znam ni kako da se borim sa ovim svojim... sada već uveliko „punoletnim“. Tatu nemam više od 19 godina. Ne, neću i ne mogu da se sećam tih prvih dana. Samo znam da vremenom sve dođe na svoje, da se svi vratimo nekim svojim životima i sve nekako ide... Promeni se, prilagodi, ali život ide. Jedino što ostaje to je taj tupi bol, osećaj praznine koji nema šta i nema ko da popuni. Nekad se sasvim umiri, nekad se probudi i oseća svom snagom... Jedino što godine promene, je sposobnost da se sa tim živi. Normalno. Ili, bar...
Želeo je more a dobio planine,
Tražio je sunce a dobio beskrajno prazan svod ,
Patio je za letom, a zima je ovde večna.
Čitavo je detinjstvo i mladost bespomično čekao
to toplo doba koje na severu nikada nije nastupilo.
Prve bore urezane na njegovom licu zapovedile su da krene na put,
u potragu za dalekim jugom.
Grozničavo je grabio napred
ne osvrćući se,
ne gledajući oko sebe,
ignorišući zelene zvukove mirisnog proleća.
Sede kose stigao je na jug.
Letnje sunce palilo je beskonačnu površinu mora.
Osmeh na izboranom licu starca
očajnički je tražio je osmehe žitelja tog mesta večnog sunca.
Nisu se smejali.
Patili su za svežinom belih predela mirnog severa.
Bilo mu je hladno.
njoj
Hajde da ne spavamo noćas
i ceo život ako treba
jer mnogo toga
dugujemo jedno drugom
a kraj nas uvek negde vreba
Hajde da proživimo
ovo kratko od života
ostanimo do kraja budni
jer ponekad snovi znaju
da budu uzaludni
Hajde da vreme ne gubimo
i da se nudimo i ljubimo
dok nas ne izda
i ljubav i snaga
i dok se pučina talasa
jer nam nema drugog spasa
Može nam se desiti
ako se samo na tren
u snovima izgubimo
da kad se probudimo
od naših želja
ne ostane
ni traga ni glasa
Sinoc sam usnila tezak san,
kao ja sam umrla
a ziva docekujem dan...
Prolazi jedan dan i drugi
a ja jos setam u snu
i prepustam se polako tugi...
Oko mene sve poznata lica
smese mi se i ne placu
a nebo je prepuno ptica...
A onda dodje i dan treci
ja ocekujem ukop svoj
i to je bio kraj mojoj sreci...
Nista od bola nisam videla
sama sam sebe oplakala
i zbog toga se postidela.
Zar je to sve u mom zivotu
i nema nista vise da se desi,
a nisam spoznala svu lepotu...
Cudan je zivot ta igrarija
niko me ovde ne zali
uhvatila me neka manija...
Jecala sam gorko u snu
sama sam svoj zivot zalila
a ti mi nisi bio tu...
Zora je ubrzo svanula
suze me probudise iz sna,
ziva sam, Boze, ziva JA...:)
E posto mi se blizi slava i ja moram da ocitam slavaricu rekoh da je podijelim i sa vama. Ko zna, mozda nekom zatreba;)
Slavarica
Va slavu i cast.
Svete, Zivonacalne, Jedinosusne i Nerazdjeljive Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha. Da se Gospodu Bogu, Svetoj Zivonacelnoj Trojici smijerno poklonimo i pomolimo.
Va slavu i cast
Svi prisutni: Va slavu i cast
Sve za Slave Visnje, krepke i nebeske, i blagoga Hrista, i Casnoga Krsta: da se blagome Hristu smjerno pomolimo, a Casnome krstu duboko poklonimo.
Va slavu i cast.
Prisutni: Va slavu i cast.
U premnogim molbama i moljenjima nasih, Vladicici - nasoj Bogorodici i prisno Djevi Mariji, i prastateljstvo casnih, Nebeskih i Bestjelesnih Sila: Mihajla, Gavrila, Rafaila, Urila...
Znao sam da ti postojis negde,u svetu,
radi mene.
I ja sam te naslucivao u svakom susnju,
i u najmanjem pokretu,
kao kad se od plavog gutljaja daljina
zagrcnu zene.
Mi smo bili tako usamljeni,
ali smo se kroz snove jedno drugom uputili.
Znali smo da se medju tolikim ljudima
ne moze sam biti
...i mi smo se naslutili.
Branko Miljkovic
Ps.Za one koji veruju da svako ima svoju "drugu polovinu"..
Nikada ga nisam doživela (ne računajući '99.) ali sinoć sam sanjala - rat. Tu, ispred moje zgrade u parkiću. Došli su neki čudni ljudi u uniformama, nisu bili ni „naši“ ni „njihovi“. To su jednostavno bili vojnici željni krvi, slabi moćnici sa puškama koje rado ispaljuju strah i smrt. Ja sam bila u hodniku svoje zgrade sa svojim komšijama sa kojima inače ne pričam mnogo, ali smo sada bili najbliži rod. Neće kod nas, neće na nas, eno ih tamo u parkiću teraju one ljude tamo, samo ih teraju i to je sve, nije to tolika strahota. Ali zašto sada pucaju na njih? Zašto je bacio granatu na ženu? Zašto su uopšte došli da nam „lome bagrenje“? Suze. Ko su oni? Ne znam, ali mi smo sada ovde bezbedni, nisu došli nas da napadaju. Otvaram vrata zgrade...
Da li si nekada
očaran pao
pred lepotom jedne žene
ali si pokošen stao
i gledao je nemo
kao sa mrtve straže
i nisi smeo ništa da joj kažeš
Jesam pa da
bilo me stra
i ona to zna
Jesi li se kajao posle
kada su godine prošle
i ona to zna
isto kao ja
Zar ti nije bilo žao
gde ti je bila hrabrost
i tvoja pesnička mašta
zar nisi znao
da prolaznost
propuštenim prilikama
ne prašta
Šta je nagnalo
strahove tvoje
da li snaga harizme njene
ili grč osećaja tvojih
koji neće moći da udostoje
ni odsjaj lepote te žene
Da li bliski susret
iznenadne sreće
ili moguće ostvarenje
dugo nedosanjanog sna
ko to zna
i nikada to niko
saznati neće
Da li si nekada
očaran pao
pred lepotom jedne žene
jesam pa da
i ona to zna
i još nisam ustao
Da uzalud sam se...
Nek budem uvek prva...Drage moje...
Mi žene unosimo radost u našim životima i našim domovima,
Mi žene koje smo uvek uz naše najmilije i oni uz nas,
Mi žene koje Volimo i oni Vole nas,
Mi smo divna stvorenja i zato za naš dan i naš ponos,
Srećan nam osmi mart...
Srećan nam DAN ŽENA....
Pesnički uzdah za sva vremena,
slikara tema,raskošna bajna,
i ma koliko sve o njoj znali,
žena je bila i ostaće tajna!
San...
" Pomisliš li ikada samo na mene,
kada Sunce padne u suton,
ili kada noći su vrele ?
Da, znam da tome nisi sklon.
Postojim li negde u tvojim snovima ?
Barem na minut, ili na tren.
Pišeš li ime mojim slovima,
ili sam san, zaboravljen ? "
Helena...
Ranjeno srce...
" Ranjeno srce, slomnjena duša,
već odavno spremna da ´mre...
Šta se to zbiva kad´ srce sluša,
ovu jadnu dušu, samo na tren ?
Vetrovi neki, slobode davne,
odneše moje srce, daleko...
Postade deo, moje tajne...
Da li na mene misli neko ?
Vetrovi silni sada stanite,
želim da srce mi ponovo kuca...
Dušu mi moju vratite,
jer ovako, život mi puca. "
Helena...
Kad godine polako prodju
i stavimo tacku na kraju
saberemo srecu u jednu vrecu,
saberemo tugu u drugu,
koja ce vreca biti veca?
Mora, ali bas mora
da bude veca ona
u kojoj je sreca...
Kad vreme izbrise tragove tuge
seticemo se samo lepih dana,
zaboravicemo sve
sto nam je na srcu rana.
Moramo, ali bas moramo
na zivot promeniti pogled,
s godinama sticemo mudrost
ne mozemo patiti unedogled.
Kad godine minu
zalicemo sigurno...
jer uvek se za necim zali...
zato, ne dajmo im da idu brzo
da ne bi prazni u srcu ostali.
za prijatelja-miwku (odgovor) ;):bye:
Opet guja diže glavu
Ne terajte nas da dignemo mač
Ne terajte nas da povratimo staru slavu
Не терајте нас да ради права закукамо за правдом
Не терајте нас да тражимо новог Стевана Шупљикца
Не терјате нас у туђи тор
Не терајте нас да браћу браћом не зовемо
Не терајте нас да за вама идемо
Не призивајте мараме црне
Не дозивајте плач
Не терајте нас да дигнемо мач
Bila je....normalno pesma.......ali ajmo.....još koji put........svakako pesmu.................z:poz:
NAGOVEŠTAJ
Da li si ikada, nagoveštaj suze
U očima nečijim, ugledati htela
To rađanje suze, što dade i uze
Da bi *očaj* svoj, tkanjem žala plela.................
Na ivici oka, odsjaj tame, trena
Začetoga plača, što se čuti neće
Obrisat će strepnja -probuđeno snena-
Noseći odsjaj otrgnute *sreće*...............
U tom su času, postale oči
Iskričavom tajnom što znaju da plene
Pogleda rasutog po nebeskoj ploči
Tek izniklo cveće -*željno* da uvene.............
Tren se taj videti ne da
On je samo po slutnji znan
Čednost tela, dragom kad se preda
Tek načeti, nikad dovršeni san.............
ZK