Srce mi peva
od srece skace
on me ljubi i voli
vise me ljubav ne boli.
Sreca je moja
danas u meni
cuci u srcu sto kuca
ti si sad deo moga srca.
Ljubav je lepa
najlepsa tajna
ljubav je slatka
samo da nije kratka.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
-"Cudi me da mi u jednom trenutku ne pominjes mladica.."
-"On me ne zanima"
-"Naravno da te zanima.Naravno de se ponekad upitas zasto je njega odabrala".
-"Ne pitam se".
-"Lazes.Ja bih,recimo,volela da znam zasto se moj sused nije razveo od svoje dosadne zene koja se stalno smeska,brine o kuci,o ishrani,o deci,o racunima koje treba platiti.Ako se ja pitam,pitas se i ti".
-"Htela bi da kazem da ga mrzim zato sto mi je preoteo zenu"?
-"Ne.Htela bih da cujem da si mu oprostio".
-"Nisam za to sposoban".
-"To je jako tesko,ali nemas drugog izbora:ako to ne ucinis,uvek ces misliti na bol koju ti je naneo,a tada bol nece proci nikada.Snaga mrznje te nece nikud odvesti,ali snaga oprostaja,koja se ispoljava kroz ljubav,uspece da promeni tvoj...
Feelings - Morris Albert...
" Feelings, nothing more than feelings,
trying to forget my feelings of love.
Teardrops rolling down on my face,
trying to forget my feelings of love.
Feelings, for all my life I'll feel it.
I wish I've never met you, girl; you'll never come again.
Feelings, wo-o-o feelings,
wo-o-o, feel you again in my arms.
Feelings, feelings like I've never lost you,
and feelings like I've never have you again in my heart.
Feelings, for all my life I'll feel it.
I wish I've never met you, girl; you'll never come again.
Feelings, feelings like I've never lost you,
and feelings like I've never have you again in my life.
Feelings, wo-o-o feelings,
wo-o-o, feelings again in my arms.
Feelings...(repeat &...
Konflikti su stari koliko i čovečanstvo i nemoguće je zamisliti jednu organizovanu zajednicu bez njih. Jer, kako bi naš narod rekao: sto ljudi sto ćudi. Međutim, iako se stalno susrećemo sa njima, još uvek nismo postali imuni i oni nas veoma često dovode do frustracija, mentalne iscrpljenosti, stanja očaja, a vrlo često i do blažih oblika depresije.Dr Friedrich Glasl, ekonomista i konsultant za organizaciju, specializovan za rešavanje konflikata, kaže: “Konflikti do te mere utiču na našu sposobnost shvatanja i mišljenja da nismo u stanju jasno videti stvari oko nas i u nama samima. Kao da naše oči gube sposobnost vida, a naš poglad na nas same i na suprotnu stranu u konfliktu postaje sve jednostraniji i iskrivljeniji. Naša sposobnost...
Vrati se...
" Vrati se i poljubi me...
Vrati se i kaži mi : Volim Te...
Vrati se jer silno želim te...
Vrati se jer samo sećam se...
Vrati se i snažno grli me...
Vrati se jer molim te...
Vrati se bez tebe nestajem...
Vrati se za tobom umirem...
Vrati se tugu izleči mi...
Vrati se i voli me..."
Helena...
Želim te...
" Želim te jako, želim te silno,
k´o suva zemlja letnju kišu,
k´o vrele usne rumeno vino,
k´o ljubavna slova kada se pišu.
Želim te još uvek, kao nekada,
k´o zagrljaj snažni, dodire nežne,
k´o srce kad´ je spremno da strada,
k´o zimsko jutro smetove snežne.
Želim te, kao nekada..."
Helena...
Označava dva pojma – podzemni svet u kome borave mrtvi i boga podzemnog sveta. Zapravo, prvobitno Had je bilo samo ime boga, ali vremenom dobio je i drugo značenje. Had je takođe poznat kao Pluton ili Orko u Rimskoj mitologiji, Aita u Etruićanskoj mitologiji, a u hrišćanstvu kadkad označava mesto na koje idu duše onih koji su zgrešili.Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region i veoma je bio ljut kada bi se to desilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, svirep u ratu, ali bio je pravedan i nije bio zao bog. Bio je morbidnog karaktera i zato nije bio omiljen među bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga je mešela sa smrću i bojala ga se. To je greška jer smrt donosi...
D moll - Đorđe Balašević
" Odlutaš ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dođe d mol.
Spusti se k'o lopov po žicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I teško prođe sve to.
Jedan d mol me dobije.
Kako odeš ti, u sobi je.
Glupi d mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tišinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.
Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za d mol?
Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da malo smuvam dan,
Ali je lukav d mol.
Pusti da se svetla svud priguše,
Sačeka poslednje zvezde namiguše.
Vuče mi rukav: 'idemo.'
Plaši me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi d mol sa...
ja sam samo zrno peska
sena koja zidom hoda
lutka kojom ti se igras
i nemirna svoja voda.
neka mene u mom klasju
u brazdama zaoranim
na poljani mog detinjstva
gde ja moje igre branim.
a stura cu opet hteti
da poletim punim letom
da odzivim sa osmehom
a ne tmurnim danom,setom.
neka mene u nemiru
Dunavskoga vira mutnog
u sumarku iznad brda
u talasu tebi cudnog.
jer i ako samo zrno
iz pustinje tople peska
zelim biti mir nemira
i rec ona, teska , reska.
neka mene sred mog cela
gde godine brazde oru
ja sam ipak prejak vetar
na tvom hladnom,sivom moru
zato zelim da krilima
ovog dana ja poletim
sve sto zelim jeste Boze,
da pozivim, da se setim...
Uobičajeno jutro.
Manje - više kao i svako drugo.
Krećem na posao, obavljam nešto kreativno što spremam za neki od narednih tekstova, ulazim u tramvaj i krećem.
Na jednoj od stanica gledam kroz prozor na trotoar preko puta i zapazim Gospoju u belom mantilu, sa belim šeširom, tamnim naočarima i belim štapom u levoj ruci.
Hm... Žena ne vidi. - pomislim.
Gledam i dalje u Gospoju, a ona jezdi preko trotoara sa sve mantilom, šeširom i belim štapom.
Jedan čiča, takodje sa štapom ali običnim, smeđim, okreće se sumnjičavo za Damom.
Pratim je pogledom jer mi je čudno da kao reper za kretanje ne koristi zidić sa desne strane i štap ne drži u desnoj ruci.
Možda poznaje put, mislim se opet...
Najednom Gospoja naglo zaokrenu u levo i...
Dolazis polako meni
usne mi lagano taknes
divis se ti meni kao zeni
zelis da mi se primaknes...
U meni nespokoj vlada
kad dodir tvoj osetim
da li cu moci ikada
na krilima da ti doletim?
Jos sam u zalu za njim
ti tako dobro to osetis,
ne dicim se vise sa tim
ali ti moj strah osetis.
Prolaze dani ko sati
strpljivo cekas na me,
znas sve sto treba znati
da bi se molio za me...
Volis me i to ne krijes
u oku ti vidim svoj lik...
molim se da nikad suze ne lijes
i zato ti pisem ovaj stih...
Moze i vecnost da prodje
a da ja ne nadjem mir...
idi za srecom ako ti dodje
moja tuga nije moj hir... :(:heart:
Skoro kao dan
svanulo mi je jutro
opet je bilo tesko
prepoznati javu
ili je sve to bio san
Svanulo je tako sumorno
svega je bilo nocas
od pakla do raja,
ljubavi i zaborava
tako se osecam umorno
I opet na pocinak...isto
sanjati i buditi se
moram spavati i cekati
i pitanja kada ce svanuti
jutro kristalno cisto.
Ova noc mi postaje vazna
Ne razmisljam o tebi i nama
Vec o jednoj zeni,koja mi nije ni prijatelj ni rod
O zeni zlatne kose,koju ne poznajem,ali joj dugujem
Jedne tople noci ti si postao moj
U tvojim ocima ja sam pronasla ono,za cim sam zudela
U toj noci koja je tako cudesno mirisala
Ja sam tudjeg coveka zavolela
Da li ona zna,da li ona sluti
Da te volim,i da te zelim
Da li ponekad u nocima dugim,pomisli da te sa nekim deli
Da li nekad zaspi u zoru,razmisljajuci o ljubavi koja boli
Njena je kosa boje zlata,a moja je poput ponocnog neba
Ja ne znam na kojoj strani ona spava,i da li se smeje od srca
Ona i ja se nikada u zivotu ne bi ni srele
Da ne postojis ti,da ne volimo tebe
I mozda me krivi,mozda me mrzi
Ali ljubav ne bira,ona se...
Cekaj me i ja cu sigurno doci,
samo me cekaj dugo,
cekaj i kada zute kise
noci ispune tugom.
Cekaj me i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge niko
ne bude cekao vise.
Cekaj i kada pisma prestanu
da stizu iz daleka,
cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.
Cekaj me i ja cu sigurno doci,
ne slusaj kad ti kazu,
kako je vreme da zaboravis
i da te nade lazu.
Nek` poveruju i sin i mati
da vise ne postojim,
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji.
I gorko vino za moju dusu
nek` piju kraj ognjista,
cekaj..i nemoj sesti s` njima
i nemoj piti nista.
Cekaj me i ja cu sigurno doci,
sve smrti me ubiti nece,
nek kazee ko me cekao nije:
taj je imao srece!
Ko cekati ne zna,taj shvatiti nece,
niti ce shvatiti drugi,
da...
Pre mnogo godina jedan isposnik-koji ce kasnije biti poznat kao Sveti Saven-ziveo je u jednoj od obliznjih pecina.
U to doba Viskos je je bio samo pogranicno mestasce,naseljeno razbojnicima,odmetnicima od zakona,krijumcarima.bludnicama,pustolovima,ubicama koji su tu dolazili da predahnu izmedju dva zlocina.Najgori od svih,neki Arapin po imenu Ahab,sprovodio je nevidjeni zulum u mestu i citavoj okolini,ubirajuci stravican danak od seljaka koji su,uprkos svemu,nastojali da zive dostojanstveno.
Jednoga dana Saven napusti svoju pecinu,zakuca na Ahabova vrata i zamoli ga da ga primi na konak.Ahab se nasmeja:"Zar ti ne znas da sam ja ubica,da sam jos u svom rodnom kraju skratio za glavu poprilican broj ljudi i da tvoj zivot...
Viskos je bio steciste otadnika,sve dok veliki zakonodavac Ahab,koji je i sam doziveo preobracenje putem Svetog Savena,nije uspeo da ga preobrazi u mesto mirnih i cestitih ljudi.
Medjutim,ono sto se nezna,tice se nacina na koji je Ahab ostvario svoju nameru.Nijednog trenutka nije pokusao nikoga da ubedjuje,jer je odlicno poznavao ljudsku prirodu,koja iskrenost smatra slaboscu,pa bi njegov ugled bio doveden u pitanje.
Zato je pozvao nekoliko drvodelja iz obliznjeg mesta i nalozio im da,prema nacrtu koji im je dao,naprave nesto na mestu gde se danas nalazi raspece.Desetak dana su mestani danonocno slusali udarce cekica,gledali majstore kako testerisu daske i zakivaju klinove.Po isteku tih deset dana,na trgu je osvanula nekakva dzinovska...
Sutra kad čuješ zvona
znaj da sam umro ja
dodji do moga groba
djevojko najdraža
Nad mojim grobom
nemoj da plačeš
smej se i pevaj ti
jer ja sam umro
željan života
i tvoje ljubavi....
p.s.ove stihove sam ukrala od svog muža
U tvoje ime noćas točim
i naiskap ispijam čaše tuge
u zanosu pijanstva gorkog
praznim sve jednu iza druge
Dok nazdravljam samoj sebi
bolan smiješak prelijeće mi licem
licem pijanice
što pouzdano zna
da pije iz bureta bez dna
Osluškujem...tvoj glas u daljini čujem
Da li me to uho vara
il' ispijena tuga to u meni progovara!?
Jedanaest minuta.Citav svet se vrti oko necega sto traje jedanaest minuta.
I zbog tih jedanaest minuta u jednom danu,od dvadeset i cetiri casa(ako predpostavimo da svi vode ljubav sa svojim zenama svakog dana,sto je besmislica i laz!)...
...dakle,zbog tricavih jedanaest minuta oni se zene,izdrzavaju porodicu,podnose deciji plac,izmisljaju kojekakva objasnjenja i izvinjenja kad stignu kasno kuci..
...gledaju desetine,stotine drugih zena sa kojima bi voleli da setaju pored Zenevskog jezera...
...kupuju sebi skupu odecu,zenama jos skuplju,placaju prostitutkama da im nadoknade ono sto im nedostaje...
...izdrzavaju jednu dzinovsku industriju kozmetike,dijete,gimnastike,pornografije,moci...
...a kad su u drustvu drugih muskaraca,suprotno od...
Razmišljanje o toj najlepšoj reči od koje mi se ***** podstakli su zvuci pesme koja ne samo da mi para uši već svaku sivu ćeliju. „Ljubav je samo reč i ništa više..“ Zaista, šta je to? Kažu smisao života, ono najlepše i neuhvatljivo, neki najopevaniji apsolut ***** li ga. Svaka reč traži svoju definiciju u jednojezičnom rečniku. Šta piše za ljubav? Jel to dođe kao neko snažno osećanje privrženosti, veliko požrtvovanje, jaka emocionalna naklonost? A koliko snažno, koliko veliko i koliko jako? Hajde da kažemo u zapadnocentričnom sistemu kada nekoga voliš dao bi mu „sredinu palačinke“, daljinski i bubreg. Za nekoga znači, za nekoga ne. Valjda se sve to stepenuje. Pa je neka ljubav jača a neka slabija. Kako apsolut može biti slabiji...
Nekada sam bila
zaljubljena u Jesenjina...
a ti si mi govorio da sam luda.
Ja mozda jesam bila luda
ali sam htela da verujem u cuda.
Nekad smo njegove stihove pili
upijali s prvom jutarnjom rosom...
Ja ga volela, pored tebe,
i cekala ga u snu
da ga zavedem mojom kosom.
Nekad sam citala samo njega
i volela sve sto on kaze...
Ni slutila nisam da i pesnik,
ma koliko velik bio,
moze i da me slaze.
Nekada si me ubedjivao
da si muskarac njegova roda...
da volis mene, moje cutanje
i da me neces ostaviti,
ali da ti je vazna tvoja sloboda.
Stihove koje ti danas pisem
nije napisao Jesenjin...moj,
kada ih procitas, bar pomisli,
da si ostao na mome ramenu,
kakav bi bio zivot tvoj?...:)
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla,
al` ja u krcmu-svratio,
a ona ne znajuci-prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj..podjednako,
a za korak se razmimoisli,
da,..mora da je bilo tako...
Miroslav Mika Antic
Ps.Morala sam jos jednom da otisnem Miku u blog,jer je prolece,a price o ljubavi nikada dovoljno,dragi moji...
iz dela KO JE LJUBIO TAJ NE LJUBI VISE
Sve sto zivi na ovome svetu
neki oziljak ima...
Da nisam rodjen za poetu
bio bih medju lopovima.
Slabacak i nizak, ali pravi
bio sam medj decom u tuci
i tako cesto sa nosem u krvi
u predvecerje vraco sam se kuci.
Govorio sam, nisam plako
uplasenoj majci kad mi dodje:
,,Nista, o kamen samo se spotakoh,
a vec sutra, sve ce da prodje.''
Pa i sada kad u krvi nema
vatre sto je znala da me draga,
preko mojih se preleva poema
ona ista drska, divlja snaga.
A po zlatu mojih,reci, svako,
i po redovima sto se divno viju,
prepoznati uvek moze lako
vetropira starog i deliju.
Kao i onda, smeo sam, a kosa
i korak su mi sasvim nesto drugo.
Nekad sam iso krvavog nosa,
a sad sa dusom krvav idem dugo.
I ne...
Snage nemam ni da pevam, ni da patim
Dolaze gorki trenuci,
Sve sto osecam hteo bih dati,
jer sami naviru zvuci.
..........................................
SUZE
Suze...opet gorkih suza sjaj.
I tuga tmurna me ovi.
Odleteli u beskraj
Skrhani moji snovi.
Sto dalje! Zar muka tih
Nije dosta, odahnuti treba,
Zaboraviti na njih
Izmucena srca do neba.
Ko peva to pod senkom breza snen?
Ti glasovi ko poznati traju.
Pa to su suze, razumem,
I ceznja prema rodnom kraju.
Ali, U svom sam zavicaju sad
I srce od suza boli.
Eh, valjda ce mi dati groba hlad
Zaborav i san koji volim.
daleka vesela pesma
Daleko-daleko od mene uhvatim
Kako veselu pesmu peva neko.
Hteo bih i ja da je pratim,
Al srce moje bol je seko.
Uzalud dusa njoj stremi,
Takav...
Idi od prozora
Ne dolazi pod prozor, molim.
I travu ne gazi.
Odavno te vec ne volim.
Ne placi, nit se mazi.
Zalim te dusom svom, a ne volim.
Zasto maris za moju lepotu?
Zasto mi mira ne das? Sto li
kidas se u zivotu.
Tvoja ja nikad necu biti.
Nikoga sad ne volim. Vidi...
Ne volim, al zalim, sto kriti.
Samo od prozora idi.
Da, bila sam tvoja zanemari.
Nikoga sad ne volim. Vidi...
Ni tebe...Al, ne zalim.
Samo od prozora idi.
Sergej Jesenjin - iz knjige NEVINIH RUKU MED
Na svu srecu,ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvat nasih kratkih ruku..
I prolazi vreme,ruke nam jacaju,
ali ne rastu.
A da zakoracis?
Ne,ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?
Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice?Ti?!
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog!
Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.
Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se-upasces u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa!
Postaces medjuvreme
i ostaces zauvek sa mnom bez mene.
Nikola Vranjkovic
Ps.Pesmu sam dobila od nekog sa...
Ovo je pesma jedne kosulje,zaljubljene do okovratnika u jednu sasvim banalnu drvenu stipaljku i glasi:
Drzis me na ovoj ljuljasci da se ne okliznem.Da mi suze ispare na suncu.
Zahvaljujuci tebi moci cu malo da se nasalim sa stokom i zivinom u ovom dvoristu.
Nadimacu se.Raskopcacu svu dugmad na svom platnenom telu.
Celo popodne bicu zastava koja rukavima samara vetar i mirise na sapunicu i nebo.
Drzi me cvrsto,ali nemoj da mi zavidis.
Mene popodne peglaju.
Miroslav Mika Antic / Novi Sad -1954.god./
Ps.Za sve koji vole Miku..a posebno za Alekseja od Arlekina.