U našoj kafani pojavila se nova konobarica. Mlada. Nekih 20-ak godina. Zvala se Marija. Iako i nije bila lepa, bila je dovoljno mlada i lepo građena da četiri pijana tridesetogodišnjaka zabalave nad njom kao deca nad čokolinom. U kafani se više nisu čuli Ceca, Nino i bratija. Počeli su neki novi zvuci. Jedna melodija mi je ostala u sećanju...
’’But I feel Im growing older, and the songs that I have sung
Echo in the distance, like the sound of a windmill goin round
I guess Ill always be a soldier of fortune’’
Stari dobri Deep purple. Kako sam ja bio stalan gost u kafani i ostajao još neko vreme pošto bi se moje društvo razišlo, sve češće bi sedela za mojim stolom. Razgovarali bi o muzici, o svemu. Postala je moje rame za plakanje, neko...
Instalirajte aplikaciju
Kako da instalirate aplikaciju na iOS
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane.
Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Filteri
Prikazivanje samo:
Učitavanje...
Ma ne......nije mi ništa.......i ništa me ne boli.
to je samo modrica od vetra. Blesavo fijuknuo, onako nenajavljeno, odjednom.i eto-ostavi trag na mom licu. I to što curi-nije suza......to nebo plače.
A i taj ožiljak u grudima....ma ništa strašno..unapred plaćena sopstvena glupost.
Ne brini se, prijatelju moj, za mene. Proći će sve to.
Samo ono što ostaje da žulja, kao kamičak u cipeli-e to ne valja.Jedino dobro u svemu je ako naučimo da tom stazom ne idemo više, jer je prašnjava, duga i nimalo laka.
I puna kamenčića koji mogu da ti otežaju hod.
Niz drvored kroz koji hodam, počinje gužva. Valjda je mnogo ljudi koji moraju tuda..
:confused:
Volecu one koje vodi ambicija , jer me mogu nadahnuti.
Volecu i one koji nisu uspeli, jer me i oni mogu necemu poduciti.
Volecu kraljeve,jer su i oni samo ljudi, ali, volecu i krotke, jer nose u sebi bozansko.
Volecu bogate, jer su uprkos svemu usamljeni, ali, volecu i siromasne, bas zato sto ih je prepun svet.
Volecu mlade, zbog vere koja plamti u njima, ali, volecu i stare, zbog mudrosti koju su spremni da podele sa drugima.
Volecu lepe, zbog odsjaja tuge sto im obitava u ocima, ali, volecu i ruzne, zbog spokoja njihovih dusa.
Docekacu taj dan sa ljubavlju koja dolazi iz dubine duse.
Og Mandino-Najveci trgovac na svetu
Kao dete, bio sam rob svojih impulsa: sada sam , pak, kao i svi odrasli, rob svojih navika.
Svoju slobodnu volju godinama sam stavljao u sluzbu svojih brojnih navika, i ono sto sam u proslosti cinio vec je obelezilo stazu koja ozbiljno preti da mi zatoci buducnost. Mojim postupcima upravljaju moj apetit, moje strasti, predrasude, pohlepa, ljubav, sredina u kojoj se krecem i navike: ali najgori tiranin izmedju toga jesu navike.
Pa prema tome, ukoliko vec moram da budem zatocenik navika, neka to bar budu dobre navike.
Moje rdjave navike moraju biti pocupane kao korov, i nove brazde uzorane da se u njih baci dobro seme.
Stvoricu, dakle, sebi nove navike i postati njihov rob.
Og Mandino-Najveci trgovac na svetu
Kodeks casti i hrabrosti
po pricanju ima svako
poverenje i postenje
zasto covek gubi lako
Presveto i graciozno
istupaju svi od reda
gazec polja predhodnika
crv sarkazma u njih gleda
Divljanje od slepog besa
jurisnici prazne glave
glupom nadom u besmrtnost
sve pirove borbe slave
Pogubna je ta ideja
da zlo seme zemljom nice
od nasilja do propasti
robovanju kad kraj bice.
Sad jednostavno ne znam odakle da pocnem. A htela sam da vam pricam o sebi. A i ne znam da li ima sta zanimljivo za ispricati. Mozda i ima. Konstantno sam u nekom sr..nju. Valjda od rodjenja.
Secanja mi krecu od mojih nekih 7.godina. Znaci prvi razred OS. Tu bas i nije bilo nista zanimljivo,sem sto je meni, kao klinki, bilo suuuupeeer! Pored zgrade gde sam zivela, bio je neki potocic, gde je stanovala ona plava,cista glina. Milina jedna. I moja mama se radovala.Blizu je bila fazanerija i ooooogromna livada sa raznovrsnim poljskim cvecem i isto toliko raznovrsnim mirisima...jos su mi u nosu...Livada je bila oivicena sumom prepunom lesnika pa samim tim, logicno i vevericama. Idila. Cista poezija. E,kad smo se doselili u tatino rodno...
Nije mi tesko da pricam o tebi
Nije me strah da presudim sebi
Hrabra sam i kada treba da te pred svetom branim
Kukavica sam,kada treba da volim
U svakoj zori ja trazim ljubav
Cekam da se sunce na nebu pojavi
Da led u meni otopi
I dozvoli mi da volim i samo volim
Kada jednom cujes korake koji odlaze
Kada osetis oko tebe da sve pocne da mirise na propadanje
Onda u tebi se nesto preokrene
Izgubis hrabrost da volis ,iz straha da ne ostanes povredjen
Zelim da zivim u kuci sa hiljadu ljudi
Nasmejanih i hrabrah da se medjusobno vole
Treba mi svet otvoren za ljubav toplu kao sunce
Otac i majka su teško prihvatili vest kako je njihova tek rođena beba skoro sasvim zdrava. “Skoro sasvim” značilo je da novorođenče nije imalo uši. Lekari su roditelje tešili tvrdnjom da će se problem lako rešiti čim dete odraste i nađe se prikladan davalac.
Vreme školovanja za dečaka je bilo vrlo teško. Često je kući dolazio uplakan zbog ismejavanja, dobacivanja i čudnih pogleda vršnjaka. No, vremenom se privikao na svoj nedostatak, te postao najbolji učenik. Zatim je otišao u daleki grad na studije.
A onda, jednoga dana, dobio je pismo: “Dragi sine. Imam radosnu vest za tebe. Mama i ja smo pronašli davaoca. Dogovorili smo operaciju za vreme tvojih letnjih praznika. Volimo te.”
Mladić se presrećan, nakon uspele opreacije i kraćeg...
Poslije zatisja
uvijek bura dodje,
a sudba svega sto postoji
je da bude i prodje.
Tako ce i vremena ova huda
odnijet sa sobom lica luda.
Zaborav je usud svega
kise proslost ruznu brisu,
a suncev blistavi sjaj
mraku ce stati u kraj!!!
Pčela je stvorenje koje je bar u jednome veoma slična čoveku: brine se za budućnost. U dobra vremena radi za zle dane, leti za zimu. Ali uzmite košnicu i premestite je u tropske krajeve, gde cele godine cveta cveće. Tamo se događa nešto što će svakoga, ko to prvi put čuje, i te kako iznenaditi. Pčele prestanu raditi, više ne proizvode med. To i nije potrebno jer im ne preti vreme u kojem nema cveta. Kad nema briga za zimu, nema ni meda.
Dajte ljudima neku brigu i oni se pokrenu. U njima se bude moralne ili stvaralačke snage i oni nešto preduzimaju. Ne vredi mlade ostaviti da rastu u blagostanju i osloboditi ih svega što služi za razvitak i korišćenje njihove snage otpora. Stalno obilje sredstava i hrane pretvara ljude u trutove.
Neki se čovek zaustavio ispred cvećarnice kako bi naručio i poslao cveće za svoju majku udaljenu 320 km. Kada je izašao iz automobila primetio je uplakanu devojčicu koja je sedela na rubu pločnika. Upitao ju je u čemu je problem, a ona je odgovorila: ''Htela sam da kupim crvenu ružu za mamu, ali nemam dovoljno novaca.''
Čovek se nasmešio i rekao: ''Dođi, kupićemo ružu za tvoju mamu.''
Naručio je cveće za svoju majku i kupio ružu devojčici. Na izlazu iz cvećarnice ponudio joj je da je odveze majci.
Devojčica je rekla: ''Prihvatam, ako možete. Povezite me.'' Na to ga je vodila do groblja gde je položila ružu na svež grob.
Čovek se vratio u cvećarnicu, opozvao isporuku, uzeo cveće koje je platio i odvezao se 320 km do kuće svoje majke.
Tragovi nezne gradje
kao kapi kise sto rose
kroz maglu jureci senke
te male noge bose
Vapaji prolome nebo
gde iskra zara sija
ratnika od malena
to tamnu sudbinu vija
Dok kamen lomi snaga
mesaju se dugine boje
bes u oknu pakla
gde nevinost trazi svoje
Trnovit put od rodjenja
bez nade sumornog lika
prolazi kroz iskusenja
zamiruca decija slika.
Generacija u procesu potrošnje su ljudi od 25-50 godina, ova generacija je pokretač i nosilac celog sadašnjeg sistema a ipak iskorišteni do granica opšteg ludila. Ljudi u ovim godinama su pod tolikim pritiskom da ih to dovodi do najbrutalnijih poteza procenat smoubistava u ovoj generaciji je najveći, ova generacija je pred sve većom moralnom i etičkom dilemom naleze se pod tolikim pritiskom da polako sve više nas počinje da puca, sve je više ljudi ove generacije koja jednostavno nevidi izlaz iz začaranog sistemskog kruga. Sve je više onih koji popuštaju pod pritiskom što se manifestuje na ceo sadašnji sistem i dolazi do urušavanja.
U ovu generaciju spadaju radilice koje nešto zaista privredjuju to su; poljoprivrednici, fabrički radnici...
Pojam masovnog ludila je najbolja definicija za trenutno stanje ljucke svesti u globalu, opšte je ludilo zavladalo planetom, u dubokoj je krizi moralna svest čoveka, sve je postalo imajne a ne znanje, više nije biti, nego imati.
Masovno ludilo nama upravlja na taj način da nas sistem stiska do krajnjih granica gde polako počinjemo da ludimo.
Ludila su izmedju generacija različito manifestuvana, ali to nisu nikakve razlike što sadašnji sistem nemože da kontroliše.
Podela generacija je sledeća;- Potroseni (penzijoneri, stari seljaci koji nemaju stečena prava na nekakva primanja, ljudi preko pedeset godina)
-U procesu potrošnje (tu spadaju ljudi od 25-50 godina)
- U procesu pripreme za potrošnju ( studenti,srednjoškolci I ostala omladina...
Ja ne mogu reci jos uvek
da sam odrasla potpuno
i shvatila sve tajne
koje mi zivot sprema...
A ima godina iza mene
ima, nije da nema...
I ne mogu reci da sve znam
jer niko zaista ne zna sve...
ucim jos uvek ponesto
i sebe svima dajem...
A ima godina iza mene
ali ja trajem i trajem...
Ponekad se ponasam
luckasto i nezrelo malo
ali ja tako volim
i to me cini srecnom...
A ima godina iza mene,
cini mi se, zivecu vecno...
Ponekad me i tuga lomi
srce mi drhti a oci me peku,
ali ja plivam i dalje
niz moju prelepu reku...
A ima godina iza mene
moram i sakriti poneku...;)
Citav moj zivot stade u pesmu
a cinilo mi se ima ga dosta...
kada sve saberem i izbrojim
srecna sam, vrlo srecna...
A ima godina iza mene
mladost i nije tako vecna...:)
Kralj je tražio prikladnog čoveka za važan državni položaj, pa stavi svoje dvorjane na ispit. Snažni i mudri ljudi okružiše ga u velikom broju. “Vi mudri ljudi”, reče kralj, “imam jednu poteškoću i želim videti ko ju je od vas sposoban rešiti.”
Povede zatim prisutne do velikih vrata na kojima je bila ogromna brava kakvu još niko nije video. Kralj reče: “Evo, ovde vidite najveću i najtežu bravu u mom kraljevstvu. Ko je od vas u stanju da otvori tu bravu?” Jedan deo dvorjana samo je odrečno klimao glavom. Neki, koji se ubrajahu među mudre, izbliže pogledaše bravu, ali priznaše da je ne mogu otvoriti. Kad su tako rekli mudraci, i ostatak dvora složio se u tome da je problem pretežak da bi ga oni mogli rešiti. Samo jedan od vezira priđe...
Uzmi osmeh …i … daruj ga onome ko ga nikad nije imao.
Uzmi zrak sunca …i … učini da odleti onamo gde vlada noć.
Otkrij izvor …i … okupaj onoga ko živi u blatu.
Uzmi suzu …i … položi je na lice onoga ko nikad nije plakao.
Uzmi hrabrost …i … stavi je u dušu onoga ko se ne sme boriti.
Otkrij život …i … pripovedaj o njemu onome ko ga ne može shvatiti.
Uzmi nadu …i … živi u njenom svetlu.
Uzmi dobrotu …i … daruj je onome ko ne zna darivati.
Otkrij ljubav …i … pokaži je čitavom svetu.
(Mahatma Gandi)
Zaćutala su pera
ne čuje se njihovo škripanje po papiru
je li to mudrost odlučila
da se povuče,
da razmisli na miru!?
Bježe bezglavo pjesnici
jel' se ono bijela zastava vidi
nece li to priznati poraz
il' sklonut' od šamara gluposti obraz!?
Kako su nas prestrašil, kako su uterali strah u kosti?
Terorizam...rec koja se u medijma svaki dan spominje po nekoliko puta.
Čoveku koji je shvatio kako da iscenira ponašanje svakog ljuckog bića na ovoj planeti svaka čast. Svaki dan slušamo kako, negde nekom neko nešto, svaki dan ista priča kako su loši momci uradili nešto loše a dobri nešto dobro, svaki dan slušamo kako loši momci imaju nekakvo strašno oružije sa kojim će da unište neki narod.
Najbilji primer današnjice je tihi terorizam protiv svagog coveka koji nemisli onako kako to sistem zahteva od njega, t.j Zapadna civilizacija protiv svih ostalih, hrišćanstvo protiv drugih religija, beli čovek protiv svakog drugog čoveka koji nije njegove boje n.p.r
-Stalno nam pričaju kako...
Reči su emocije pretočene u konvenciju. Da li je fer emocijama staviti kalup?
Neko će primetiti da na taj način emocije postaju razmenljive, komunikativne...
Ali to je gotovo nemoguće. Kako čovek pokušava svoje emocije da pretvori u nešto racionalno
... to se kosi sa zdravom pameću.
Zato je vrlo bitno imati uživo komunikaciju sa ljudima ili pustiti da misle šta god im volja.
Zato moje forumsko prisustvo uvek balansira na granici suludosti.
Nađa
Kad se u pete krv sjuri,
Tad se zna da Nađa venama juri.
Svako ko joj pridje u emotivnoj je buri.
Crna kosa ka obrvama žuri.
Trepavice se njišu kao zastavice.
Usne sjajne kao medom mame.
Ta beba nam krasi dane.
Sa njom provedeni sati
pravi su životni ukrasi.
Kad Nađa poraste,
i ponosno životnom pistom kroči,
tad će svako morati da pazi, i oprezno gazi.
Moj sasma posebni prijatelju, zahvaljujem ti na spremnosti da me saslusas. I samnom ti je znano koliko se silno trudim da opravdam veru koju imas u mene.
Hvala ti, takodje, i za ovo mesto na kojem sad prebivam. I neka me nikad, nista, ni posao ni zabava, ma koliko casti ili zadovoljstva u sebi nosili, ne odvoje duze vreme od ljubavi koja drzi na okupu moju milu porodicu.
Pouci me kako da igru zivota igram posteno, odvazno,samouvereno i srcano.
Daruj mi nekolikko prijatelja koji ce me razumeti, a ipak mi i dalje ostati prijatelji.
Podari mi blagostivo srce, kao i um koji nece zazirati od putovanja, premda na mom drumu, mozda, nece biti putokaza.
Omoguci mi da imam smisao za humor, kao i, tu i tamo, malo slobodnog vremena koje...
Svako može da bude veliki čovek... zato što svako može da bude koristan. Ne morate da imate diplomu da biste bili od koristi. Da biste bili korisni nije neophodno da se pravilno izražavate. Jedino je potrebno da imate dobro srce i dušu punu ljubavi.
Martin Luter King
Jednoga dana, dok se vraćao iz škole, Mark je primetio da su dečaku ispred njega ispale iz ruku i rasule se knjige koje je nosio, zatim dva džempera, palica za bezbol, rukavice i mali magnetofon. Mark je čučnuo i pomogao dečaku da pokupi sve što mu je ispalo. Pošto su išli u istom smeru, pomogao mu je da ponese stvari. Dok su išli zajedno, Mark je saznao da se...
Na grobu anglikanskog biskupa u kriptama Vestminsterske opatije bile su ispisane sledeće reči:
Dok sam bio mlad i beskrajno maštovit, sanjao sam o tome da promenim svet. Kada sam odrastao i postao mudriji, otkrio sam da se svet neće promeniti, pa sam donekle suzio svoj vidik i odlučio da promenim samo svoju zemlju.
Ali, i to je, izgleda, bilo neizvodljivo.
Kada sam ušao u godine duboke starosti, u poslednjem beznadežnom pokušaju, odlučio sam da promenim samo svoju porodicu, one koji su mi bili najbliži. Ali, gle, nisam uspeo da promenim bilo koga od njih.
I sada, dok ležim na samrtnoj postelji, odjednom shvatam: Da sam samo sebe najpre izmenio, onda bih promenio i svoju porodicu.
Njihova inspiracija i ohrabrenje pomogli bi mi da...
Hronika
Upozoravajući podaci o porodičnoj torturi nad slabijim polom
Svaka treća žena žrtva nasilja
Autor: S. Tuvić | Foto:NORTHFOTO | 30.11.2008. - 00:02
Dvadesečetvorogodišnju M. D. muž je je punih sedam godina skoro svakodnevno tukao. Od silnih udaraca po glavi, oslepela je potpuno na jedno oko, na drugom nosi dioptriju od minus 15, a stalnim pesničenjem izbijeni su joj i svi zubi. Utočište od sigurne smrti našla je u Sigurnoj kući u Beogradu. Njeno troje dece smešteno je u hraniteljsku porodicu.
Iako je za sada našla svoj mir i sigurnost od muža nasilnika, problem D. M. nije rešen. Njeno troje dece je smešteno u hraniteljskoj porodici, a kada izađe iz Sigurne kuće, čeka je neizvesna sudbina .
Natalija Marković ni posle...
Zlostavljane i progonjene žene teško bivaju zaštićene
Koordinatorka savetovališta protiv nasilja u porodici i sigurnih kuća u Beogradu Vesna Stanojević objašnjava da se proganjanje i nasilje najčešće događa upravo u partnerskim odnosima. Počinioci zločina su gotovo uvek bivši partneri sa kojima su brak ili veza već okončani.
„Postoje jasni znaci po kojima možemo videti da li je neko potencijalni nasilnik. Ali to ćemo uvideti samo ako zaista želimo da vidimo. Devojke traže opravdanje za nasilnike govoreći sebi da je samo ljut i da je to prolazna faza. Prelaze preko niza zabrinjavajućih situacija i sa takvim muškarcem ulaze u bračnu zajednicu. Vremenom stvari postaju sve gore, a često završe smrtnim ishodom. Ako smo voljni da prepoznamo...
Aktivizam u Smederevu
Nikada nisam shvatio zašto se u nekim društvima ne vrednuje društvenokoristan rad.
Ukratko, ako radite nešto za opštu stvar, za druge, a nikako za sebe, ljudi vam se, u najboljem slučaju, smeškaju - obično komentarišu da vam je dosadno i da nemate preča posla, da želite da profitirate na ovaj ili onaj način, i na kraju obično proveravaju da li tu ipak postoji neka skrivena korist.
A koristi ja mislim da ima. I ona nije tajna. Koristi ima najviše za druge, za ljude kojima pomažete.
Isto je i sa dobrovoljnim prilozima, volonterskim radom u ustanovama i organizacijama kojima je to potrebno, nema boljeg osećanja nego da znate da ste, u ovom svetu u kojem niko ni o kome ne brine, vi barem na trenutak brinuli i o...
Aktivizam
Šta je za mene aktivizam? To i nije baš pitanje sa kojim se budim, nije ni pitanje sa kojim idem pod tuš ili na wc šolju. Aktivizam sigurno nije kada me mrzi da izbacim koru od banane iz sobe pa se ona ubuđa tu nakon neodređenog vremenskog perioda i prizove voljene mi prijatelje mrave. Aktivizam definitivno nije kada komšiju mrzi da pomeri pokvareni kamion koji je ostavio ispred mog dvorišta, pa kadeta starijeg 5 godina od mene samog i dužeg od prosečnog crnogorskog glisera, moram da parkiram milimetarski precizno kako ne bih zakačio ono malo delova koji su ostali čitavi na njemu. Aktivizam nije sigurno i to što su svi ležeći policajci na putu ka gradu sa periferije uništeni, pa istog tog kadeta ne moram ni da usporavam kada...
Mog druga Peru
iz vrtica znam,
drago mi je sto sam
mogo da ga upoznam.
Moj drug Pera,
prijatelj je pravi,
njemu uvek mogu
reci vazne stvari.
Ako imam problem,
treba da ga resim,
ja pozovem Peru,
on nikad ne gresi.
Juce sam trebao
da pricuvam seku,
to mi tesko palo
jer hocu na reku.
On je odmah znao
sta ciniti treba,
bio sam mu zahvalan
od zemlje do neba.
Doveo je svoju seku
da pricuva moju,
onda im je dao
za slikanje boju.
Kad smo s reke dosli
one su slikale,
po rukama , telu,
svud se isarale.
On je odmah za sve
resenje imao,
brzo ih je obe
lepo okupao.
A mama i tata
kad su kuci dosli,
pitali su kako smo
sa njima prosli?
A Pera im rece:
Sestre smo pustili
da se malo druze,
a mi smo se krili.
E moj Pero, druze,
genije si...