Питање је лоше постављено јер полажи од аксиома који гласи "свет је реалан" или објекти постоје као објекти и изван свести. Када се пође од тих погрешних постулата уобичајеног мишљења, логично је да ћемо запасти у антиномије. Из погрешног постављеног питања нормално је да ће следити немогући одговори, а све зато јер људи нису ни чули за највеће откриће у филозофији а то је корелативност субјекта и објекта.
Берклијева корелативност субјекта и објекта:
https://forum.krstarica.com/threads/da-li-je-svemir-beskrajan.847145/
Дакле, питање треба да гласи:
Да ли је опажај у нашој свести, а који зовемо "свемир" и са којим наше сазнање једино има посла, бесконачне величине?
Одговор је јасан, није. Оно што опажамо а што је састављено из субјективних осета боје, а што чини слику коју ћемо назвати "звездано небо нада мном" та слика коју је створио мозак, која је састављена из наших сопствених осета, није бескрајна јер је то слика, опажај испред мог унутрашњег чула, који има своје димензије ограничене мојим видним пољем.
Ова слика мноштва галаксија пример је онога са чиме једино можемо имати посла приликом истраживања свемира а ова слика безброј галаксија која задивљује својом огромношћу, реално гледано није ништа друго до осет црне боје у мојој свести, прошаран осетима беле боје, опет у мојој свести, а све то уређено у опажај испред мог унутрашњег чула састављен из мојих сопствених субјективних осета.
Ма шта сада радили, ма како сада овај опажај комбиновали у судовима, извлачили правила и доносили закључке из тог комбиновања, једино ћемо имати посла са сликама у својој свести састављеним из осета а "ствар по себи" или свемир изван свести, остаје недоступан сазнању, трансцендентан.
На крају да приметимо да опажај који зовемо "свемир" јесте коначан, али у свести постоји и нешто што је бесконачно а то је трајање. Трајање није простор, док атрибути "коначно" и "бесконачно" важе само за простор не и за недељиво трајање. Тако да можемо рећи да је трајање изван просторних категорија коначности што значи да је оно бесконачно. Унутрашње опажање трајања исто је што и доживљај воље, а воља је нешто најближе ствари по себи.
Дакле, суштина ствари по себи је бесконачна у том смислу да је она изван просторних форми опажања интелекта и изван просторних одређења.
https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.257013/
Берклијева корелативност субјекта и објекта:
https://forum.krstarica.com/threads/da-li-je-svemir-beskrajan.847145/
Дакле, питање треба да гласи:
Да ли је опажај у нашој свести, а који зовемо "свемир" и са којим наше сазнање једино има посла, бесконачне величине?
Одговор је јасан, није. Оно што опажамо а што је састављено из субјективних осета боје, а што чини слику коју ћемо назвати "звездано небо нада мном" та слика коју је створио мозак, која је састављена из наших сопствених осета, није бескрајна јер је то слика, опажај испред мог унутрашњег чула, који има своје димензије ограничене мојим видним пољем.
Ова слика мноштва галаксија пример је онога са чиме једино можемо имати посла приликом истраживања свемира а ова слика безброј галаксија која задивљује својом огромношћу, реално гледано није ништа друго до осет црне боје у мојој свести, прошаран осетима беле боје, опет у мојој свести, а све то уређено у опажај испред мог унутрашњег чула састављен из мојих сопствених субјективних осета.
Ма шта сада радили, ма како сада овај опажај комбиновали у судовима, извлачили правила и доносили закључке из тог комбиновања, једино ћемо имати посла са сликама у својој свести састављеним из осета а "ствар по себи" или свемир изван свести, остаје недоступан сазнању, трансцендентан.
На крају да приметимо да опажај који зовемо "свемир" јесте коначан, али у свести постоји и нешто што је бесконачно а то је трајање. Трајање није простор, док атрибути "коначно" и "бесконачно" важе само за простор не и за недељиво трајање. Тако да можемо рећи да је трајање изван просторних категорија коначности што значи да је оно бесконачно. Унутрашње опажање трајања исто је што и доживљај воље, а воља је нешто најближе ствари по себи.
Дакле, суштина ствари по себи је бесконачна у том смислу да је она изван просторних форми опажања интелекта и изван просторних одређења.
https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.257013/
Poslednja izmena:
