Срби су вековима били нечије ЖРТВЕ!
Не кажем да није било и других народа који су на овај или онај начин нестајали,..
али има нешто што је у овом, српском "нестајању" ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ!
Историја бележи неке догађаје, за неке још увек постоје живи сведоци,.
али
КО су ти људи који не дозвољавају да ИСТОРИЈА испише истину,.
Ову тему бих обрадила кроз лик једног историчара уметности.
У питању је једна жена, врло храбра жена, која преко 30 године ради на
сакупљању, обради и документовању ГЕНОЦИДА над српским народом
у периоду од 1941. до 1945. и од 1991. до 1992 године
Неколико пута је била физички нападана,...једном ударац са леђа у потиљак,
други пут је један муџахедин уперио пиштољ у њу,...а
онда оно што нису успели да ураде време и брисачи трагова геноцида над Србима
цивилима,
учинила је непозната плаћеничка рука,..
ЗАПАЛИЛА је место где се налазило 1.600 докумената из те непроцењиве историјске
и докумантационе грађе,..све је нестало у ватреној стихији
*********************************************************
KAKO SAM POčELA
- Oduvek sam se bavila istorijom civilizacije. Poštovala sam dokument svakog
naroda. Kada mi se učinilo da mogu da poslužim i mom narodu sakupljajući
dokumente sa određenom temom, nesebično sam se predala tom poslu.
Krajem 80-tih prekodrinskim Srbima pružila se prilika da i oni konačno završe
nedovršen posao, kao što je otkopavanje jama i sahranjivanje svojih ubijenih u
Drugom svetskom ratu. Znala sam da taj trenutak otkopavanja jama i identifikacija,
koliko je bila moguća, predstavljaju samo jedan sekund u istoriji i da će,
ako se to ne dokumentuje i istraži, zauvek biti završena priča, pa sam rešila
da to ne dozvolim.
Podnela sam elaborat Srpskoj akademiji nauka i dobila jednoglasnu podršku na
Odeljenju za izučavanje genocida nad Srpskim i ostalim narodima. Elaborat sam
završila i otišla na teren. Obišla sam veliki broj jama, pokupila materijal i predložila
našim institucijama-Akademiji nauka, policiji, medijima- da se svi na svoj način
uključe u taj posao. Smatrala sam da tako veliki i važan poduhvat prevazilazi
mogućnosti jedne ličnosti. Malo ko je pomogao. To je početak moga rada. tada
još nije bilo rata...
........
*************************************************************
О невољама које су ову храбру историчарку уметности,
Бојану пратиле све време док је прикупљала доказе о геноциду,.
.а нарочито одважност коју је показала за време оних тешких санкција
(1991. и 1992.) и у то време правила изложбе
не само у Србији него по Европи,....па све до подметнутог пожара...
сазнаћете ако пажљиво прочитате овај текст,...
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3292
.
Не кажем да није било и других народа који су на овај или онај начин нестајали,..
али има нешто што је у овом, српском "нестајању" ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ!
Историја бележи неке догађаје, за неке још увек постоје живи сведоци,.
али
КО су ти људи који не дозвољавају да ИСТОРИЈА испише истину,.
Ову тему бих обрадила кроз лик једног историчара уметности.
У питању је једна жена, врло храбра жена, која преко 30 године ради на
сакупљању, обради и документовању ГЕНОЦИДА над српским народом
у периоду од 1941. до 1945. и од 1991. до 1992 године
Неколико пута је била физички нападана,...једном ударац са леђа у потиљак,
други пут је један муџахедин уперио пиштољ у њу,...а
онда оно што нису успели да ураде време и брисачи трагова геноцида над Србима
цивилима,
учинила је непозната плаћеничка рука,..
ЗАПАЛИЛА је место где се налазило 1.600 докумената из те непроцењиве историјске
и докумантационе грађе,..све је нестало у ватреној стихији
*********************************************************
KAKO SAM POčELA
- Oduvek sam se bavila istorijom civilizacije. Poštovala sam dokument svakog
naroda. Kada mi se učinilo da mogu da poslužim i mom narodu sakupljajući
dokumente sa određenom temom, nesebično sam se predala tom poslu.
Krajem 80-tih prekodrinskim Srbima pružila se prilika da i oni konačno završe
nedovršen posao, kao što je otkopavanje jama i sahranjivanje svojih ubijenih u
Drugom svetskom ratu. Znala sam da taj trenutak otkopavanja jama i identifikacija,
koliko je bila moguća, predstavljaju samo jedan sekund u istoriji i da će,
ako se to ne dokumentuje i istraži, zauvek biti završena priča, pa sam rešila
da to ne dozvolim.
Podnela sam elaborat Srpskoj akademiji nauka i dobila jednoglasnu podršku na
Odeljenju za izučavanje genocida nad Srpskim i ostalim narodima. Elaborat sam
završila i otišla na teren. Obišla sam veliki broj jama, pokupila materijal i predložila
našim institucijama-Akademiji nauka, policiji, medijima- da se svi na svoj način
uključe u taj posao. Smatrala sam da tako veliki i važan poduhvat prevazilazi
mogućnosti jedne ličnosti. Malo ko je pomogao. To je početak moga rada. tada
još nije bilo rata...
........
*************************************************************
О невољама које су ову храбру историчарку уметности,
Бојану пратиле све време док је прикупљала доказе о геноциду,.
.а нарочито одважност коју је показала за време оних тешких санкција
(1991. и 1992.) и у то време правила изложбе
не само у Србији него по Европи,....па све до подметнутог пожара...
сазнаћете ако пажљиво прочитате овај текст,...
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3292
.
