Spavas
nadam se da mene sanjas
vole te svi
ali ti volis samo mene
nadam se
a ne mogu da poverujem
da sam ja izabrani
od svih majmuna
koji skacu oko tebe
izvode idiotski ples
smesni su
i ja sam bio
prosta masina
za razmnozavanje
primetila si me
izvukla si me
promenila si me.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Naucio sam...
Najbolji skolski cas je sediti na podu ispred nogu starije osobe.
Naucio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naucio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaze "ulepsao si mi dan"... onda je moj dan nesto
sasvim drugo.
Naucio sam...
Da je najmirniji osecaj na svetu, kada ti dete zaspi u narucju.
Naucio sam...
Da je biti ljubazan vaznije nego biti u pravu.
Naucio sam...
Da nikada ne smes reci ne poklonu od deteta.
Naucio sam...
Da uvek mozes za nekoga moliti, kad nema snage da si moze pomoci na drugi
nacin.
Naucio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti zivot zahteva od tebe,uvek potreban prijatelj s kojim se mozes glupirati.
Naucio sam...
Da je ponekad sve sto neko treba, necija ruka za drzanje i srce za
razumijevanje...
U kojoj kapi da te potrazim
kad led se sa duse bude topio?
Kada bih bol da osmehom ublazim
gubim, jer suzu si mi srece popio.
U kom grumenu plodne crnice
da stope ti na oranici radosti nadjem?
Kada bih bljesak nadanja da obasja mi lice
gubim,jer iz blata svog ne mogu da izadjem.
U kojim vetrovima tvoj dah nestade
da mogu da se ugrejem njime?
Kada bih da vratim sve sto mi dade
gubim,jer ostaju mi samo rime.
U kom plamenu sam sagorela
i koja me varnica jos uvek trazi?
Kada bih iz pepela da ustanem nevesela
gubim,jer vatra jad ne blazi.
U kojoj ljubavi jos mogu da trajem
gde da je nadjem na kraju puta?
Kada bih u ljubav da udjem,da ti se dajem
gubim,dusa mi jos uvek luta.
Slovenska
Svako ima prava na osmeh
Svako ima pravo na osmeh, jednostavno znam, tako nam je suđeno...
Imala sam jedan veoma težak period u svom životu...Baš onako mračan...
To pripisujem depresiji post porodiljskoj...Nije ni malo naivna stvar...
Bio je to period posle porođaja sa drugim detetom...
Depresija, jedan mračan tunel, iz koga sam sama uspela da izađem nazirući daleku škiljavu svetlost...
Sve u svemu dešavalo mi se da se zagledam u jednu tačku i tako piljim kao hipnotisana...
Osećala sam se usamnjeno u prostoriji punoj ljudi...
Trajalo je to moje stanje bar 2-3 godine, obavljala sam ja sve svakodnevne potrebe...ali kao robot...
Muž i ćerka su mi bili ogromna podrška u svemu...
Iz te tame me je trgla jedna stvar tj. jedno malo biće...
Lazem cesto
da cu doci da vidim
one koje sam poznavao
ali kafa se ohladila
kao i ja od njih
milije mi je
sa tobom da budem
ili o tebi da mislim
sve drugo je dosadno
i to uzasno
ne mogu da istrpim
pogled koji me ne voli
savete glupe
sale seljacke
tvoja slika pred ocima mi leprsa
za tvoj zagrljaj i poljubac
sam gladan
lazem ih
necu da ih vidim
niko mi vise ne treba
vise shvatili su.
Zasto svi kazu da nije vojna akademija dobra skola?Ja kazem da je dobra ako neverujete pogledajteVojna akademija konkurs
...izgleda da me hvata praznina....budim se umorna i bolesna...bolesno mi je jutro...glava mi je kao košnica, ne mogu povezati svoje misli...sudaraju se i prave košmar...nikako da mi se dogodi mir...tišina...zaboravila sam kako izgleda sumrak, kako se budi jabuka u mojem dvorištu,zaboravila sam isključiti plin, skuhati kavu...a ništa posebno nije tome razlog...ništa mi se nije dogodilo, ništa me nije zaobišlo...jednostavno sve stoji..kao izmaglica u jesen...i usprkos svemu,nisam ni tužna, ni sretna..ne plačem, ne smijem se...samo postojim, a oko mene...praznina...
Možemo li mi da vodimo naše živote bez onog sanjarenja "šta bi bilo kad bi bilo"?
Da li je moguće da je čovek samo neka savršeniaj životinja, da mu je dovoljna stvarnost oko njega i da mu snovi i pusta maštanja nisu potrebni?
DA li bi smo bili samo ljuštura bez duše da niej tih sanjarenja?
Da li bi smo izgradili piramide, Tadž Mahal da niej bilo sanjarenja, da li bi smo nosegli zvezde i planete da nije bilo sanjarenja?
Ili su moćda baš ta sanjarenja kostur ili skelet našeg bića?
Životinja ma kako savršena niej sposobna za maštanja i sanjarenja i možda su ti naši snovi ciglice kojima je izgradjeno naše biće, naše unutrašnje "ja", ona "božanska" iskra - da li je to gradjevinski materijal naše duše.
Imamo gotovo savršene mašine, ali one...
KO MI TO NARUČI…………….
I pogled sa odsjajem sunca il privida magle
sličan je zori što životom sviće,
mada mi misli.... smirene il nagle
prizivaju pitanje: Ko mi to naruči *piće*..............?
I kada me puti van znanih, daljinama vode
pa mi neznanim.......... snove prepliće,
sve misli moje na isto se svode
pristiglim pitanjem: Ko mi to naruči *piće*.............?
I to : Ko mi ?............. umorom hoda
značaja nema sem novih bora,
sa dodirom životnoga svoda
nasuta čaša ispiti se *mora*
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
ZK
PS
Tek u prolazu..............pozdrav...........
Sam početak maja ove godine. Nedelja je. Lep dan, svetao, nije ni hladno ni toplo, vetar malkice duva, ali nije strašno. Baš kako treba.
Ustajemo moja druga polovina i ja. Uspavali smo se, već je 7 sati......ma nema veze. Psi se raduju, trče, govorim "tišina, ne laj" da ne probude usnuli komšiluk. Znaju da ide doručak i opet formiraju vozić koji ide za mnom. Dajem im da jedu, čuje se samo ubrzano mljackanje, kuvam kafu. Maca uključuje fontanu. Jutarnji mir, voda žubori, čak se i ona tri lajavca ne čuju. I oni uživaju izvaljeni na tremu. Nas dvoje polako i ćutke pijemo kafu. Svako je u svetu svojih misli. Poštujemo oboje tu osamu koja nam je neophodna da zadržimo integritet. Čuju se ptice. Moje i njegove misli probudjene cvrkutom ptica i...
Jedna je suza iz oka krenula
i tu zastala, nije kanula.
Jer ja sam muskarac,
ja pustiti suzu ne znam,
a tako bih rado,
o, kako bih rado plako.
Kako bih rado suzu pustio
da vidi je svako,
jer to je suza od bola,
jada i cemera moga,
sto si mi tako bliska
a tako daleka.
Sto ti se srce nada
i sto te ceka
a tebe nema.
Jer ti si za mene
ko ponornica rijeka,
i bistra i cista
i ziva, ali nevidljiva.
Ti tamo negdje daleko
izlazis na svjetlost dana
i neko drugi zedan pije
nektar sa tvojih usana.
B. Popadic - Aktus
Tajna KGB-a o UFO-u,nema samo SAD-a svoju zonu 51,ovaj dokumentarac dokazuje da nije samo SAD-a ta koja posjeduje vanzemaljsku tehnologiju i biologiju.Ne tako davno deset godina nakon Roswela u sibiru je pao ili bio srušen NLO koji je skoro pa potpuno sačuvan.Od te olupine su rusi napravili svoju svemirski tehnologiju i nove generacije vojnih aviona poput crvene lisice Mig-31,SU-27,Mig-35,najnovijeg čuda Berkuta SU-47 itd ali što su napravili sa tijelima vanzemalajca koja su našli da li su ih koristili za genetska istraživanja ili za nove generacije bioloških oružja? To su pitanja koja ce ostati tajna za sve nas obične smrtnike koji samo znatiželjno pokušavamo otkriti neotkriveno,Rusi su več savladali vanzemaljsku tehnologiju i več vrše...
Ne pamtim kad sam došla s posla u tri popodne. Ima sigurno dva meseca. Tražili ste-gledajte, to je tako kad hoćeš da budeš privatni sektor. Jes da sam se umorila posle skoro 18 godina u tom sektoru, ali nema nazad.............znači samo napred. I baš sam danas nešto umorna. Stalno mi nedostaje tih dva sata sna jer moram i da radim mimo svih radnih vremena, hoću da pišem.............ma svašta hoću, pa nekako ispada da mi je kratak dan. E, danas reših da odem kući u 15 sati, da dospavam ta dva sata, da zalijem svo ono cveće, da se prošetam sa psom, da spremim večeru, da uradim još nešto što sam ponela iz kancelarije, da pijem kafu sa Macom, da sredim malo priče..........
Lepo sam odspavala, ma pomerila se nisam. Kako legoh tako...
Cekala sam te,
kao maj posle snega...
Kao raj posle svega
Sto pakao nudi....
Moju ljubav da prihvatis
Nisi hteo,mozda nisi smeo...
Sada mi je svejedno
Sta ces mi uzeti ili dati...
Sada mi je svejedno
Kojim ces me imenom zvati...
Otisla sam,jer vise
vremena nema,vidici ne postoje
I samo se godine broje...
Cutacu grobnom tisinom
Zaledicu srce kamenim slojevima
I znam,znam da neces ostati sam...
I znam da ces da places u sebi....
I znam da cu srusiti svet u tebi...
I ne prosipaj misli...ne bacaj reci...
Mene ne moze nista da spreci...
Nestacu,u zemlju propascu....
I nikada nikoga,necu voleti vise...
Najbolje,najlepse,najtise....
Obicno
Kad svi nekuda odu
Samo se ti vracas
Mogu se zakleti
Da sam pokusavao
Da te zaboravim
Ali nije lako
Izneverenim nadama se
Odupreti
Trazio sam
U ocima druge zene
Parce svoje plave ceznje
Sanjao utociste
U njenom osmehu
U zagrljaju njenom
Grejao svoju nadu
I lagao svoje zelje
Mogu se zakleti
Da sam prestao
Da te volim
Svima sam to govorio
I svi su mi verovali
Samo ja nisam
Jer jedan izdajnicki
Deo mene
Jos se snazno odupire
Mojoj zelji
Davno utrnuloj
Pesme moje
Ne ostavljajte me nikad
Nasamo sa sobom
Jer jos losem drustvu
Nisam dorastao
Noćas
kao da mi sve zvezde
nisu na broju
kao da ne svetle isto
kao da imaju drugu boju
i nigde ne vidim tvoju
Ili mi se to samo čini
ali nekako u toj pomrčini
kao da su mi napuštene
nekako same
sve zajedno
ali svaka za sebe
i sve me to
u ovoj mračnoj
zemaljskoj tišini
podseća na mene
i na tebe
"Jednom je jedna engleska porodica provela svoj letnji odmor u Nemačkoj. Za vreme čestih izleta u okolinu, članovi porodice primetili su kućicu koja im se činila pogodnom za provodjenje letnjeg odmora.Kada su se raspitali za vlasnika, saznali su da je vlasnik protestantski pastor i pitali su ga da im pokaze kućicu. S obzirom da im se kućica svidela, tražili su od pastora da im je iznajmi za sledeću sezonu.Kada su se vratili u Englesku, kod pregleda plana i rasporeda prostorija, gospodja se setila da nije videla WC u toj kućici i odlučili su da odmah napišu pismo vlasniku radi objašnjenja.
"Poštovani gospodine Pastore, naša porodica je posetila vašu kućicu pre nekoliko dana i sklopili smo ugovor o najamnini. Medjutim, zaboravili smo da...
Oвде има веома, екстремних сцена, само да упозорим унапред.
Данас сам са прозора видео 2 аутомобила са два момка унутра, како "бесно" возе и ваљда се тркају једном малом прашњавом улицом. Ретко чему дајем дозволу да ме изнервира. Али од таквих ствари побесним!
Ово је веома поучан клип за возаче, пешаке, и све који учествују у саобраћају, посебно за оне који верују да ће брзом вожњом стићи негде "на време".
То данас није први пут да видим тако нешто. То је ужасно, посебно кад отворите новине и видите све те трагичне случајеве на нашим путевима и улицама.
Тако, да, ма шта било, и на ма који догађај да касните, молим вас да возите спорије, пажљиво и како је прописано.
Ne osetismo kako nam se u svakodnevni govor ušetaše neke nove reči, tiho, polako a mi ih ćuteći prihvatamo.
I ko je kriv za to?...najviše televizije,ne vode ni malo računa o jeziku. Doduše nisu samo one krive evo baš pre neki dan jedan od ministara na sednici Skupštine promeni ime narodnim poslanicima u zakonske zastupnike. Alo, gospodine ministre, po Ustavu ove zemlje mi smo na zvaničnim izborima birali narodne poslanike.
Možemo da pričamo da li nam se dopada ono šta rade i kako se ponašaju u Skupštini ali ne možeš da ih zoveš narodnim zastupnicima!
Isto tako počeše da dele Srbiju na gradske u ruralne oblasti. Ruralna bi trebala da bude seoska sredina. Nikako mi nije jasno šta fali kad se kaže seoska...možda ne zvuči dovoljno...
Gde i zašto su se izgubile tri reči koje nam sada zaista nedostaju. Kada bi sada glasali koje su to tri reči,teško da bi smo se složili a sve je više situacija gde su nam one zaista potrebne. Ne znam zašto ih je toliko teško izgovorit a siguran sam da bi mnogima legle kao melem na ranu. Ako već ne umemo da ih upotrebimo u pravom trenutku onda predlažem da se donese zakon koji će da precizira situacije kada je poželjno a kada se mora reći HVALA, IZVINI, BRAVO
Već se odavno spremam za neki sopstveni mali biznis. Krenuo bih ja sa njim mnogo ranije al' mi fali para da ga pokrenem a i nikako da se odlučim sa čime bih se bavio jer želim da radim samo nešto što će mi na brzaka doneti velike pare. Izgleda da dočekah taj trenutak. Pročitah da tamo nege daleko postoji jedno mesto sa dubokim kanjonom u kome ima mnogo nekog sitnog, lepo obojenog kamenja. Prvo sam pomislio, kamen ko kamen, ima ga i u ovoj našoj zemlji za izvoz ali oćes vraže,kažu da kad imaš ovaj kamen u ruci zaboraviš sve,ama baš sve,ničeg se ne sećas a kažu da što je kamen manji zaborav je veći. Nisam mnogo razmišljao odmah sam odlučio da se bavim tim biznisom jer mnogo nas ima koji bi želeli da bar na trenutak zaboravimo sve.
Na...
Окрећући речи
ја хтедох рећи
да се понекад
може исто
другачије рећи
jezik Srpski to je, čudo jeste on. . .
јер Српски језик једносмеран није
Једносмеран језик, рађа једносмерно размишљање
једносмерно размишљање рађа једносмерне људе
једносмерни људи рађају једносмерне идеје
једносмерне идеје рађају обостране проблеме
ово црвено ми даде Аппел
http://forum.krstarica.com/member.php?u=169080
Boza je narodno piće al' ga nekako zaboravismo, istina ima je još u nekim malim slastičarnama u koje retko ko zalazi. Znam i one koji je ne piju jer je ne vole.
A što i da pijemo bozu kad ima ovih obojenih vodica upakovanih u lepe flašice,da ih biraš i po boji i po ukusu a i po zemlji uvoza....
Pročitah danas u jednim novinama recept kako se pravi boza pa evo ga i na ovoj strani uz pomoć copy – paste ako neko poželi da se isproba u pravljenju iste:
"Potrebno je pola kilograma kukuruznog brašna staviti u pet litara mlake vode i ostaviti da odstoji desetak sati. Ili celu noć.
Onda lonac sa brašnom i vodom staviti na laganu vatru i ostaviti da krčka tri sata, pa skloniti sa šporeta da se tečnost ohladi.
U međuvremenu 20 grama kvasca...
...ljubav je kao šangarepa; malo odleži, i uvene...
...ljubav je staklo, koje se lomi, ako ga čovek primi, suviše nesigurno, ili suviše čvrsto...
...ljubav je kao rosa, koja podjednako lako padne, na koprivu, kao i na ljiljan...
...kjubav je začin svemu...
...ljubav je kovač sumnji...
...ljubav je skakavac, koji lako skoči, iz srca na jezik...
...ljubav je zašećerena pilula...
...ljubav je početak dobra i zla...
...ljubav je kao rupe na čarapama...
...ljubav je kao more: ko ne zna plivati, potone...
...ljubav je još mnogo štošta,...nju treba istraživati, upoznavati, isprobavati...ovome što ja tu pišem, ne treba isključivo verovati,...nisam je ja izmislio,...ona je stvorila mene, a...ja joj samo zahvaljujem.Pokušajte se i vi naći u njoj...
Svašta dokoni ljudi u kafanama pričaju. Eto pre neki dan razmišljamo glasno, šta je to što ce mo mi jednog dana da unesemo u Evropu al' da bude samo naše.
Ajvar, složi smo se svi, kasno, maznuli ga Slovenci, za srpsku šljivovicu smo opet zakasnili,maznuli je Slovenci, e,onda će mo kajmak,opet kasno maznuli ga Slovenci.
Ima li nešto sto nisu maznuli? Za šta god da se dohvatimo il ga neko maznuo il' nije naše. Ćevapi...ne,nisu naši,sarma...nije naša, burek...jok.
Inat...bolje da ga nemamo, nikad nam od njega ništa dobro nije bilo.
Kad nismo uspeli da prnađemo nešto onda bar da damo ime tom ništa. I svi počesmo da izmišljamo, srpsko ovo,srpsko ono,nikako da se usaglasimo dok čika Stole ne dobaci sa svog stola: da ga zovemo ĐIPIKUR...
Naramak zalosti kao utvara
pretezak za zivot jedan.
Bujica suza lice mi u brazde pretvara
trenutak je toga bio vredan.
Jos nosim tragove poljubaca na usnama
slast njihova iscezla iznenada.
Neka me srusi gorcina i nek' me slama
puna sam nekog potonjeg jada.
Za nas ples haljinu sam od tuga tkala
prozracni veo srece sa lica zbacila.
Tebi sam naramak nadanja dala
neka ti ostane kad budem odlazila.
Moja je osama tek moja kazna
tu grehova proslih secanje zivi .
Odela radosti nek' pristaju ti razna
za nase proslo mi nismo krivi.
Slovenska