Blogovi

Zvezde

Zvezde

Zvezde sudbine ne gledaju odozgo tamo gore s neba tu su unutra sjaje u mojim grudima najvise te na tom mestu ima Nit je jaca zima ni daljina ni tisina niko nema snage da te obrise U ocima tvoj lik samnom pesme pise svako slovo na tebe mirise Nemir
Kad se srca sloze ...

Kad se srca sloze ...

Hajde pozuri bacimo nepotrebno odsecimo tumore bolova izrasline jauka tuzne odjeke ponosa Ostanimo celi u ljubavi goli cistog srca drzeci se i dalje za ruke da ne pukne sto puci moze kad se ispod koze oziljci namnoze Kad vreme nije moglo nista zasto da neka tudja sudbina to moze Mi smo jaci kad se srca sloze Nemir
U tvojim ocima...

U tvojim ocima...

Tu u tvojim ocima bas tu nasla sam neku zaboravljenu napustenu stanicu vozova sa mnogo koloseka u mnogim pravcima I bas tu na putu za nigde Dosla sam gde sam trebala odavno stici nisam mogla cini se nikako to mesto zaobici Nemir

Blagostanje, Uspeh ili Ljubav?

Jedna žena izađe iz svoje kuće i ugleda tri starca s dugim belim bradama kako sede u njenom dvorištu. Nije ih prepoznala. Reče: - Mislim da vas ne poznajem, ali mora da ste gladni. Molim vas, uđite i nešto pojedite. - Je li domaćin kod kuće? – upitaše. - Nije – reče ona. – Napolju je. - Onda ne možemo ući – rekoše. Kad se muž uveče vratio kući, žena mu reče šta se dogodilo. - Hajde reci im da sam kod kuće i pozovi ih! Žena izađe napolje i pozove ih unutra. - Ne idemo u kuću zajedno – odgovoriše. - Zašto? – htela je da zna. Jedan od staraca objasni: - Njegovo ime je Blagostanje – reče pokazujući na jednog od svojih prijatelja; pokazujući na drugog, reče: - On je Uspeh, a ja sam Ljubav. Onda nadoda: - Sad idi i raspravi sa svojim mužem...

Dodji mi

Dodji mi sto pre! Povedi me tamo,gde potok tece Tamo gde letir meni rece Da me volis. Pozovi me igrom reci,nama znanoj I ucini da se u ovoj noci Od zelje,ljubavi i strasti satkanoj Osetim samo tvoja... Pocepaj sunce na dvoje Zastiti telo moje Od hladnog severa, Sto dusu mi razara. Saljem ti brdo pisama iz snova, Nalazim te u potkrovlju golubova, nekom nasem...zamisljenom... Noc kratka,slatka, Tonu misli u snove bez dna Jeza prolaznosti,zbog tvog odlaska... Tuga preti,teram je ja! Zato,kad krenes od mene,uspavaj me! Ne budi me,vec ponovo dodji, Kada procveta lokvanj, Opet,jedne divne noci....
Ponedeljak

Ponedeljak

Resila sam da cu u sledecoj inkarnaciji ziveti u Barseloni i ostariti u dosadnu,cangrizavu usedelicu kojoj sve na svetu smeta,osim njenih macaka i klavira(ne znam da li cu da vezem goblene)..ovo mi bas fino zvuci,onako "filmovito".Setih se, dok sam kuvala kafu za nas dvoje ( jos uvek nas je dvoje,na opste zaprepascenje svih...osim nas) da se i u Barseloni racuna sedmica bas od ponedeljka,pa dok sam dodavala kafu i ko zna koliko kasicica stavila (ne bi mi bilo zao da ce je samo doticni piti...neka ga ubije bar ona) te da je najbolje , ipak, u sledecem zivotu da budem azot ili neki drugi hemijski element iz Mendeljejevog il' slicnog sistema...na Marsu ( slatka planeta)...tamo gde definitivno jos nije pocelo racunanje vremena.Marsovci su...

Izgubljene reci

Te noci sam joj ocutio najlepse reci koje znam... Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet salaša, u fantazmaticnoj oazi koja se u Sahari žita prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima... I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo... I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod...

Čekaj me

Konstantin Simonov - Čekaj me Čekaj me, i ja cu doći, samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj me i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge nitko ne bude čekao više. Čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka. Čekaj me, i ja ću sigurno doći. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Čekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa. Čekaj me, i ja cu sigurno doći, sve smrti me ubit neće. Nek kaže tko me čekao nije Taj je imao sreće! Tko čekati ne zna, taj neće shvatit, niti će znati drugi da si me spasila ti jedina...

VRATA 4

Strepeo je od tih vrata. Razmišljao je – dovoljna je samo jedna reč, pa da Falstaf krene u akciju; samo jedan pritisak na kvaku, pa da zađe u sinovljev tajanstveni svet. Ništa lakše. Pre nego što je spustio šaku na hladan mesing, zažmurio je i zamislio šta će se desiti ukoliko se njegove mračne sumnje potvrde. Kada bi saznao da mu je sin narkoman, prvo bi ga išamarao, za sve ono što je bilo i što jeste. Za sve bezobrazluke, neposlušnost, za godine koje je proveo tresući se od telefonskih poziva nastavnika i roditelja dece koju je Darko maltretirao u školi. Za novac, koji je potrošen na privatne časove, kako njegov sin ne bi ponavljao razred. Za poniživajuće odlaske kod direktora i školskih psihologa, za snishodljivo ulagivanje...
Ne brini,nije bolelo

Ne brini,nije bolelo

Kao dva druga tuga i ja na obroncima placa nemo stojimo. Kao dva druga ja i tuga poraze vise ne brojimo. Kao dva stranca smeh i ja svako je na svojoj strani ulice. Kao dva stranca ja i smeh slutimo kakvo lice ima greh. Kao iz bajke,radost i ja na carobnom cilimu letimo. Kao iz bajke ja i radost poslednju kap zivota delimo. Kao ljubavnika dva,zalost i ja poljupce u kose uplicemo. Kao ljubavnika dva,ja i zalost za bivsim nadanjima urlicemo. Kao da smo jedno,kajanje i ja na vrh gorcine se najvisi popeli. Kao da smo jedno,ja i kajanje nad ponorom crnim snazno se propeli. Na dno nas nase beznadje dovelo ne brini,nije bolelo. Slovenska

Dnevnik jednog sećanja na budućnost

Dnevnik jednog sećanja na budućnost Ne znam, tačno, ni kada sam, zapravo počeo voditi te beleške, ali znam samo, da je to bilo dosta davno.Pre mnogo godina...jedne nedelje, slične današnjoj, pre mnogo ... Sam početak je bio vrlo čudan.Ne znam, da li je to bio jedini razlog, ili ih je bilo više, tek počeo sam, pomalo razočaran nekim svojim virtualnim iskustvima... Nesigurne ruke, neoblikovanih rečenica... skoro da sam odustao.Nikada slično nešto nisam radio.Voleo sam pročitati lepu reč, čuti što mnogi žele, ali nisam bio vičan pisanju, što mi ni sad nije bolja strana.Nisam se, nešto posebno ni izražavati znao.Sad se, malo više trudim, ali, ne obraćajte pažnju na moje greške, da li pravopisne, ili jezičke, već na ono što želim...

DODJE MI

Da bukvar ponovo u ruke uzmem, da pronadjemo slovo kojim pocinje tvoje ime, koje toliko voleh, i da ti kazem da si ti onaj koji je zaboravio da sam u svim ostalim slovima ja i samo ja...Za tebe uvek radjana u svim slovima i pesmama od tebe nijedna procitana. Skisla su polja, poleglo klasje, nemirno nebo nad njima i sama sam nemirna. Ovog leta sve je rastrzano i tesko previse ucmalse sanjivosti, premalo topline sunca ima previse malo i suzu iz oka da osusi... .Nije ovo ni prvo ni poslednje hladno i kisno leto ali, dusa zna da s ovim odlaze sva slova u nepovrat molitve su mrvte odavno, molitve su izmolili neki drugi njima su uslisene, njima se odazivas slovom svoga imena.. .Tako je siroko nebo, tako su skisla polja, i sucna bice samo...

Za nju

Tvoj vrat, to je trešnjina peteljka... Njen se plod, rumen i krupan radja u mojim grudima. Tvoje oči, to su prozori moje sobe... Kroz njih vidim novi dan, široku pučinu i snove na otoku nade. Tvoj glas, to je timpan... Dubok i jak zvuk, koji dobro razaznajem nagriza prazninu u meni. Tvoj osmeh, to je raspukla zemlja u kojoj sam zakopan.

Sta sanjam i sta mi se dogadja

Dan je osvanuo.Prvi trag mladog sunca se iscrtava na okolnim zgradama. Jos jedna neprospavana noc.Isti ritual ranjene zveri.Isecekujem sutra,a bojim se...Jos jedan dan,ovde,na dlan.Boze,daj mi snage da pobedim sebe. Zamisljao sam taj susret danima.Ona dolazi.Iz daleka mi pruza osmeh,u vidu isprekidane duge.Taj me osmeh najvise plasi.Ne znam sta znaci,sta nosi sa sobom.Pruzam joj ruku.Konacno,slatki dodir stvarnosti.Dodirivao sam je,ljubio,krisom u svojoj sobi,u nocima guste fikcije,secanja i nade,ali sada...Ovaj put je drugacije.Ne znam da li sam spreman.Uzimam joj dlan.Tezak je,vlazan,grebucka me njeno prstenje.Prsti klize,jagodice bubre.Ne!!!Previse je stvarno da bi bilo istina. Hodamo.Kao rasplesane note na pocetku neke pesme,bez...

SMISAO

"Svaciji zivot je posebna prica.I ona ne sme da propadne,da nestane bez traga,zbog toga sam te cekao da dodjes ovamo da ti je ispricam...Ma ko da je u pitanju;evo,ovaj Tanasije,na primer,ima svoju pricu i zna neke stvari koje drugi ne znaju.Sta ce biti sa njima kada jedanput ode?Nista.Vazduh.Sve ce nestati bez traga.Zbog toga moramo preneti ono sto znamo drugima.Nije vazno sta!Ne mora to da bude penicilin ili neki vazan istorijski dogadjaj.Moze da bude ubacivanje sibice u casu ili nesto slicno.Na primer,kako se brane i gube gradovi ili kako preci granicu bez pasosa...I svako u zivotu,a da to i ne zna,ceka nekog da mu preda na cuvenje te stvari.Obicno se to prenosi deci i unucima,ko ih ima,a moze to da bude i neko sasvim slucajan,koga si...

Jos ove noci

Jos ove noci i necu moci vise da te lazem da bez tebe mogu cak i na tren vecnost cela za koju nisam znao da je ima pre tebe kad me nije ni bilo nisam ni znao da me ima jadan je taj sto sam bio nesto tesko ga se secam poceo sam da mislim i da oci imam u tvom zagrljaju tek.

Ajkula

Dopusti mi da te zagrlim i poljubim i kad vreme nije za to tesko mi pada tek tako da te gledam to mi samo uzburka krv. Zato i pogled sklanjas svaki me tvoj pokret izaziva bezbedna nisi u mojoj blizini bezis kad se moje disanje ubrza lako pukne neko dugme dok te vucem ka meni bespomocno se branis dok kao ajkula gladna u dubinu te nosim.
Песма о једном лаву, страшно...

Песма о једном лаву, страшно...

ја из странке сасвим сам ЈА ИЗ СТРАНКЕ САСВИМ САМ дркам Крсту цео дан ДРКАМ КРСТУ ЦЕО ДАН модератор баново МОДЕРАТОР БАНОВО ја се логнух наново ЈА СЕ ЛОГНУХ НАНОВО моја странка мени све МОЈА СТРАНКА МЕНИ СВЕ беџ и балон поделе БЕЏ И БАЛОН ПОДЕЛЕ због тога сам срећан сав ЗБОГ ТОГА САМ СРЕЋАН САВ прдим, серем као лав ПРДИМ, СЕРЕМ КАО ЛАВ куцам стално нешто ја КУЦАМ СТАЛНО НЕШТО ЈА за истину свет нек зна ЗА ИСТИНУ СВЕТ НЕК ЗНА очи су ми буљаве ОЧИ СУ МИ БУЉАВЕ ал'му брате рекох све АЛ'МУ БРАТЕ РЕКОХ СВЕ никад ја не окасним НИКАД ЈА НЕ ОКАСНИМ стани да ти објасним СТАНИ ДА ТИ ОБЈАСНИМ Србију баш волим ја СРБИЈУ БАШ ВОЛИМ ЈА браним је са форума БРАНИМ ЈЕ СА ФОРУМА у странци ме знају сви У СТРАНЦИ МЕ ЗНАЈУ СВИ женску немам шта ће ми...

Nedelja

Tog snenog praskozorja,u osvit sasvim obichog,maglovitog jutra,dok su dosadne kishne kapi dobovale po oknima usnulih prozora,prepoznala je trenutak. Mozda to i nije bio onaj tren,kakvim ga je zamishljala okovana samocom,tek...bio je dovoljan bljesak i..znala je. Teshko je reci kuda su sve dushe krenule,tog,nimalo prijatnog,proletjnog nagoveshtaja svitanja.Malo ko bi rekao da ce to biti sluchajan susret,ali je josh manje onih koji bi se mogli zakleti,da je sudbina tu umeshala svoje prste. Bog samo zna,da li su im tada,u zvezdama bile ispisane sicushne poruke,samo njima vidljive.Tako je...mozda...moralo,bash tada,dok su nebesa plakala,na sastanku dana i noci,tako..i nikako drugachije. Nisam uopste zadovoljna,ma i otkud mi ideja da ovako...

Hvala

Neki ljudi vam skoro nikada neće reći "hvala". Oni se, međutim, ne ponašaju na takav način zato što su nezahvalni i zato što misle da u potpunosti zaslužuju vaše poklone, ili trud i vrijeme koje ste uložili u njih. Takvi zapravo misle da nisu vrijedni vaše pažnje i izbjegavajući da vam zahvale oni pokušavaju da negiraju i izbrišu činjenicu da je neko radi njih učinio žrtvu, da se radi njih, nevažnih i sirotih, neko odrekao svoga novca ili vremena. Kad im poklanjate plodove svoga rada ili ih darujete nekakvom sitnicom ili nečim vrijednim, oni će izustiti kakav smiješan uzdah, oboriti oči ili gledati u stranu, odmahnuti rukom da otjeraju taj momenat u kome se ističe njihovo nemanje, ali i njihovo postojanje i važnost. O, da imaju da vam...

Ispovesti Alise.. ili confessions after midnight

Dosadni dani smenjivali su se u ritmu svakodnevnice. Znao je napamet svaki kamen na potezu od stana do posla. Kraljevic Zemlje iza Ogledala je uglavnom provodio dane mislecu na macku lutalicu koja mu se izmigoljila.. Posle svega je samo ostao trag njenih zensko - mackastih sitnica u jednom stanu.. Odakle su vidi ceo Dunav i nebo nad Beogradom.. Uzareno, cinilo mu se danima.. Ostao je bez Alise, nju mu je poklonio slucaj.. I sada je djavo dosao po svoje zbog te srece kratkotrajne i uspavljujuce.. Predosecao je da ce mu se to desiti.. Kao izmoreni moreplovac , koji iako se ne vidi nigde , oseca kopno.. moze gotovo da mu dotakne obrise u daljini horizonta.. bio je upleten u neki haoticni polozaj, kome, i pored toga sto je znao uzrok...

PITANJE....

DA LI JE BOLJE BITI ŽRTVA SOPSTVENE GLUPOSTI ILI ŽRTVA TUDJE PAMETI?........ Ovo je neko moje razmišljanje i ujedno pitanje za sve moje prijatelje ..i one koji to još nisu..i za sve blogere sa ovog Foruma
Lovina

Lovina

Ne znam jesam li lovac il' plen kad ti se prikradam korakom sporim. U vecnost pretvaram svaki nas tren i sagorela jos uvek gorim. Ne znam koliko jos zivota imam previjam se i cvilim od zestine. U sebe dok noz tvoj pohotno primam udar je groma il' snaga plime. Ne znam jesam li talas blagi il' bujica dok tocim sokove iz mog pehara. Jesam li plasljiva srna ili lavica koja ti vrata pozude spremno otvara. Ko sam ja dok se izvijam,molim i izgubljena nadjeno uzmem? Jesam li okrutna kad znam da bolim ili pitoma u blazenstvu mrem? Slovenska
VRHUNAC

VRHUNAC

Prste si upleo u moju kosu uvojke mrsis,kidas, vrelinom besno zezes. Secivom usnu zednu bez imalo milosti rezes. Jezikom hodam smelo po ostrici kamenog maca. Jak si,priznajem nemo, ali od tebe sam jaca. Krvava slika strasti po mapi tela sve vlaznija. Snazan si,sapucem tiho, snazan al' ja sam snaznija. Utrobom plima zelje razlivena,od lave vrelija. Silan si,vrisak se prolama silan al' ja sam silnija. Telom ti svojim pohlepnim pritiskam snazne bokove. Stenjes,jauces,razaras, okivas i pristajes na okove. Maljem me mrvis razbludnim na samo korak od ludila. Reci mi nebesa odnose: Umri i ja sam umrla !!! Slovenska
изгубљено време

изгубљено време

Сањала сам једно изгубљено време бола и очаја, походила у сузама се пробудила. Бол се пролама кроз опустелу душу од страха и ослушкивања, од стрепње за најмилије. У мрачном кутку моје земље с' пушком у руци док бомбе трескају и ракете злокобно фијучу а митраљези штекћу, ватром овенчани. Смрт сумануто јури , једва постизава, дела суноврата и помрачења ума. Одмора нема, стужило јој се од младости коју на олтар приноси, више их и не броји. Не мерим време сатима, данима, ноћима. Лутам у простору растргана. Боле ме помисли, ужас од вести, пале ми куће самртници у души. Далеко на југу на Косову он у блату чучи, кроз мушицу противника чека. Молитву бесконачну изговарам, увезујем почетак с'крајем и сузама је купам неутешним. Први...
BEBA III

BEBA III

Podjemo svo troje dece I ja u Rodić u redovnu nedeljnu nabavku. Prvo smo trebali da idemo sin I ja, što je najbrže I najisplativije, ali kad mladja ćera ču hoće I ona. To mi ne odgovara jer, jes da je moje, I volim je ko oči svoje, ali pare joj kroz prste prolaze……..i to samo moje, dok svoju platu čuva I svaki dinar tri puta prevrne kroz ruke pre nego što ga potroši. Onda hoće I starija da ide da ne ostaje sama kući. I tako, spakujemo se mi u mala kola, jer je velikima Maca otišao na posao I krenemo. U hodniku supermarketa sretnemo moju novu klijentkinju. Ide sa svojom malom ćerkicom I majkom. Od skora mi je klijent pa još ne zna osnovne stvari o meni, a ni ja o njoj, te smo još u fazi persiranja Pozdravismo se, I sad je red da joj...
BEBA II

BEBA II

Spopala me neka infekcija bubrega, ne dao Bog nikome, pa od onih silnih lekova ja zatrudneh…….mislim nije od lekova nego……….ma nije bitno…….trudna sam. I sve ide traljavo. Rizična trudnoća, vrti doktor glavom, slaba si, iscrpljen organizam od bolesti odbacije trudnoću koju ne može da iznese. Probaćemo lekovima, pa ako ostane, ostane. Maca kaže da se ne trujem, već imamo jedno dete, šta ako se meni nešto desi, nije to neophodno, pa šta ako bebi nešto fali……..i tako. Svega toga sam se i ja plašila, ali u sebi, kao i uvek. Ne vidim razlog da nekog opterećujem, ali to je za neku drugu priču. Meni djavo ne da mira, ne mogu u onu klanicu. Rešim da ostavim trudnoću, pa ako ode samo, tako je sudjeno. Moj otac je radio na aerodromu, ode do...

A ja budala...

Sada si samo daleki stranac koji ne umije izmedju redova da me razumije A ja budala vjerovala u čuda šta od mene napravi pjesnička duša luda I stihove svoje pisala za te i u njih tkala tanana čuvstva Dabogda mi ostala pusta Ta moja brbljiva usta!

o zdravlju u casopisama i novinama

U popularnim casopisama o zdravlju i lekovitom bilju skoro nemoguce pronaci adekvatnu informaciju koja bi vredila bar malo! Ovo stvarno nema smisao. Prosecna osoba koja cita recimo neke casopis ili novine bice totalno zbunena njihovimi nejasnim i kontroverznim savetima, i uz to normalno pre ce da dobije zelju da i ne pomislja o zdravom nacinu zivota njega da nesto uradi po tom pitanju. A nije mi jasno ni odakle novine uzimaju ponekad podpune gluposti za publikaciju. Prosto dobijam utisak da izmisljau same u redakcije da bi su popunjali prostor u svojim casopisama. Zakljucak: vise do njih stete njego koristi. P.S. primenu slova "č" i "ć" batalila sam
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top