Ne pamtim kad sam došla s posla u tri popodne. Ima sigurno dva meseca. Tražili ste-gledajte, to je tako kad hoćeš da budeš privatni sektor. Jes da sam se umorila posle skoro 18 godina u tom sektoru, ali nema nazad.............znači samo napred. I baš sam danas nešto umorna. Stalno mi nedostaje tih dva sata sna jer moram i da radim mimo svih radnih vremena, hoću da pišem.............ma svašta hoću, pa nekako ispada da mi je kratak dan. E, danas reših da odem kući u 15 sati, da dospavam ta dva sata, da zalijem svo ono cveće, da se prošetam sa psom, da spremim večeru, da uradim još nešto što sam ponela iz kancelarije, da pijem kafu sa Macom, da sredim malo priče..........
Lepo sam odspavala, ma pomerila se nisam. Kako legoh tako ustadoh. Ali pre sata me probudi alarm na nekim kolima u komšiluku. Propisno se prenuh iz sna. Uh, nikako nije dobro kad me nešto tako preseče jer odmah počne glava da me boli. Popismo kafu Maca i ja i ajde da idemo na Savu da se ovaj blenta kupa i trči. Koja to euforija nastane kada vidi da obuvam patike. Onda je čuo bip-bip od kola, pa trk do Mace da mu ne pobegne. Uskoči u gepek kao oparen. Otišli smo na mesto gde se kupa. U kerećoj torbi imam dve loptice. Jedna je teška, punjena za bacanje po travi, a druga je lagana, sundjerasta za vodu. Greškom, glupača, uzeh onu tešku i bacih. I za sve vreme imam osećaj da je nešto pogrešno.......ali ne znam šta. On pojuri u vodu a tamo nema loptice. Potonula je. Bolje da je Maca bacao, on ih ne bi pobrkao. Odmah je došao i Džumi i ugnjezdio se pored mene.Dobro, sad, šta je tu je, sutra u radnju po drugu. Uzmem ja onu laganu i bacim a ovaj monstrum neće da ode po nju. Stoji u vodi i blene ko tele u šarena vrata. Bacimo mu drvo, ma jok. Bacimo opet drvo, neće. Bože blesavog li kera. Pričaj, objašnjavaj, neće. Lepo stoji u vodi i gleda me u oči i vidim da me zajeb.........I tako ostadosmo i bez druge loptice. Ajde sad, idemo da šetamo. On traži da mu izvadim lopticu iz torbe, sve poskakuje pored mene. Lepo mu kažem da nema jer je na dnu reke, a on me opet gleda i traži gurajući glavu u torbu. Ne veruje mi pas da sam toliko .......tupava. Bila u torbi mala flaša sa vodom. Prospe Maca pola i baci mu. Ovaj sav sretan odjuri, ali nije to njegova loptica da leti daleko. Ipak donese, mada začudjeno. Spljoštio je samo pogledom i poče da curi po malo vode iz nje. Prolazile dve mlade devojke i on ni pet ni šest pravo jednoj nosi onu unakaženu flašu. Uplaši se dete kad vide velikog nemačkog ovčara sa plastičnom flašom izmedju očnjaka koji sevaju svojom belinom a iz usta mu curi voda. E, stvarno ne znam koji mu je djavo danas. Kao polulud pas...........ništa ne sluša. Inače je jako dobar ali danas mu izgleda bioritam nije kako valja. Pošto od flašice osta neprepoznatljiva gomilica plastike, nastavismo da šetamo. Macu nešto boli noga i kaže da sednemo. Smestismo se na klupu u hladovini a podalje od prolaznika, za svaki slučaj pošto nam je pas malo neuračunljiv. Zapalismo cigare, razgovaramo, kereću ludak dahće ležeći pored naših nogu, Džumi takodje leži kraj nas. E, onda dodje onaj sa brekčućim aviončićem da nas zapraši. Toliko tandrče da ne čuješ sopstvene misli. Posipa nas on sa nekim otrovom odozgo i sve gledam da mu neki deo ne postane višak pa da otpadne i tresne dole. Odmah mi pade na pamet kako li će koleginice u poljoprivrednoj avijaciji da rasknjiže taj deo....zbog PDV-a da ne oštete državu. A oni komarci beže sve od onog letećeg galamdžije pre nego od onog praška što ispušta, pa sve na nas. Izujedaše nas u begu. I tako propisno zaprašeni spakovasmo se i ajde kući.
Izgleda da ne treba da dolazim kući pre 19-20 sati.
Lepo sam odspavala, ma pomerila se nisam. Kako legoh tako ustadoh. Ali pre sata me probudi alarm na nekim kolima u komšiluku. Propisno se prenuh iz sna. Uh, nikako nije dobro kad me nešto tako preseče jer odmah počne glava da me boli. Popismo kafu Maca i ja i ajde da idemo na Savu da se ovaj blenta kupa i trči. Koja to euforija nastane kada vidi da obuvam patike. Onda je čuo bip-bip od kola, pa trk do Mace da mu ne pobegne. Uskoči u gepek kao oparen. Otišli smo na mesto gde se kupa. U kerećoj torbi imam dve loptice. Jedna je teška, punjena za bacanje po travi, a druga je lagana, sundjerasta za vodu. Greškom, glupača, uzeh onu tešku i bacih. I za sve vreme imam osećaj da je nešto pogrešno.......ali ne znam šta. On pojuri u vodu a tamo nema loptice. Potonula je. Bolje da je Maca bacao, on ih ne bi pobrkao. Odmah je došao i Džumi i ugnjezdio se pored mene.Dobro, sad, šta je tu je, sutra u radnju po drugu. Uzmem ja onu laganu i bacim a ovaj monstrum neće da ode po nju. Stoji u vodi i blene ko tele u šarena vrata. Bacimo mu drvo, ma jok. Bacimo opet drvo, neće. Bože blesavog li kera. Pričaj, objašnjavaj, neće. Lepo stoji u vodi i gleda me u oči i vidim da me zajeb.........I tako ostadosmo i bez druge loptice. Ajde sad, idemo da šetamo. On traži da mu izvadim lopticu iz torbe, sve poskakuje pored mene. Lepo mu kažem da nema jer je na dnu reke, a on me opet gleda i traži gurajući glavu u torbu. Ne veruje mi pas da sam toliko .......tupava. Bila u torbi mala flaša sa vodom. Prospe Maca pola i baci mu. Ovaj sav sretan odjuri, ali nije to njegova loptica da leti daleko. Ipak donese, mada začudjeno. Spljoštio je samo pogledom i poče da curi po malo vode iz nje. Prolazile dve mlade devojke i on ni pet ni šest pravo jednoj nosi onu unakaženu flašu. Uplaši se dete kad vide velikog nemačkog ovčara sa plastičnom flašom izmedju očnjaka koji sevaju svojom belinom a iz usta mu curi voda. E, stvarno ne znam koji mu je djavo danas. Kao polulud pas...........ništa ne sluša. Inače je jako dobar ali danas mu izgleda bioritam nije kako valja. Pošto od flašice osta neprepoznatljiva gomilica plastike, nastavismo da šetamo. Macu nešto boli noga i kaže da sednemo. Smestismo se na klupu u hladovini a podalje od prolaznika, za svaki slučaj pošto nam je pas malo neuračunljiv. Zapalismo cigare, razgovaramo, kereću ludak dahće ležeći pored naših nogu, Džumi takodje leži kraj nas. E, onda dodje onaj sa brekčućim aviončićem da nas zapraši. Toliko tandrče da ne čuješ sopstvene misli. Posipa nas on sa nekim otrovom odozgo i sve gledam da mu neki deo ne postane višak pa da otpadne i tresne dole. Odmah mi pade na pamet kako li će koleginice u poljoprivrednoj avijaciji da rasknjiže taj deo....zbog PDV-a da ne oštete državu. A oni komarci beže sve od onog letećeg galamdžije pre nego od onog praška što ispušta, pa sve na nas. Izujedaše nas u begu. I tako propisno zaprašeni spakovasmo se i ajde kući.
Izgleda da ne treba da dolazim kući pre 19-20 sati.
Bas mi se svidelo- podseti me na vreme kad sam imala psa 
Tuga se uselila u srce malog decaka kada nam je neko ukrao Grofa,jer je nevaljalko nalazio staze i nacine da malKo izvidi desavanja izvan naseg dvorista.Umiljatog,medenog...neko ga je uzeo,ne misleci na tugu u dusi decaka.
