Zvazda mi je sve,
Zvezda zivot je
srce moje je
uvek uz tebe
Zvezdo volim te
Napred Zvezda aleeeeee,
napred Zvezda ale,
napred Zvezda ale,
napred Zvezda ale,
napred Zvezda aleeeeee
Kad lose krene mi
tada se ja setim
da moji drugovi
na Marakni svi
pevaju o Zvezdi
Napred Zvezda aleeeeee,
napred Zvezda ale,
napred Zvezda ale,
napred Zvezda ale,
napred Zvezda aleeeeee
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
James Blunt ( James Hiller Blount ), je rođen 22. Februara 1974.
On je Engleski pevač i textopisac , čiji je prvi album ´´Back to Bedlam´´
a naročito singl ´´You´re Beautiful´´ doneo veliku slavu, njemu 2005-te godine.
Njegov repertoar je mix pop, rock i acoustic-tinged Soft rock-a.
Dobitnik je dve BRIT nagrade i dve Ivor Novello nagrade isto tako je nominovan
za pet Grammy nagrada u 2006.-oj godini.
Snimio je svoj drugi album ´´All The Lost Souls´´ , 2007.-me godine...
You're Beautiful
´´ My life is brilliant.
My life is brilliant.
My love is pure.
I saw an angel.
Of that I'm sure.
She smiled at me on the subway.
She was with another man.
But I won't lose no sleep on that,
'Cause I've got a plan.
You're beautiful. You're...
SKUPA
Šefovica nije nešto bila visprena, pa je firma plaćala čoveka iz druge firme za izradu obračuna. Na svako moje pitanje zašto je nešto tako a ne ovako, odgovarala je "Zato jer je tako". Vidim ja da od učenja nema ništa. Nosi kući da radiš jer po tri puta radim isto. Moj muž kaže da dam otkaz. E to vala neću. Moralo da se radi prekovremeno a ja sam trebala da idem po malu u jaslice. Šefovica reče "Odvedi je kući pa se vrati u kancelariju". "Pa kome da je ostavim pobogu. Nije to ceger za pijacu pa da ga okačim". E, takvo je razumevanje bilo. A računska mašina je bila od ko zna kada. Ukucaš broj pa povučeš ručicu. Desna ruka mi je i danas jača od tog bildovanja. Plata je bila veoma mala, malena. U odnosu na Macinu...
San li je, java li je?!
Deset godina u trenu nestade, sve je ponovo isto, a nista vise nije isto.
Ponadah se da me nije video, zaokrenuh i zakucah se u prvi izlog.
Vencanice, rukavice, velovi, tasnice....(Nazdravlje)!
- Koliko ja znam, cerka ti je premala!
Odskocih kao da me munja pogodila ( mozes pobeci ali se ne mozes sakriti) i okrenuh se uz nezapamceni napor: Otkud ti?! Kao da smo se juce rastali, kao da je Sidnej tu preko puta. malo ulevo. Kao da izmedju nije protekla reka deset godina duga!
- Sto se krijes?
Ja, "zapanjih" se?! Nisam te videla, nisam ni sanjala, i...slezem ramenima (kao i uvek, znalacki tumaci taj moj gest, ali nemam izbora).
Da sednemo negde, kaze - sutra se vracam pa...
--------
Zaista, otkud ti u...
Kao klinka sam zelela da sto brze odrastem- da i ja budem velika! Pa sam se stoga trudila da budem sto ozbiljnija, sto zrelija- i u tome mi je nekako uvek uspevalo. Skolu sam zavrsila ranije nego ostali tako sto sam preskocila jedan razred (duga prica), u srednjoj sam bila dobar djak- pri kraju sam se zahvaljujuci plesu malo opustila i pocela da se zabavljam, faks sam zavrsila za tri godine, i eto sad i master za godinu dana. Sve u svemu- gotovo je... A tako je bilo zabavno dok sam studirala- kako sam bila glupa sto sam zelela da sto pre zavrsim!
Kad se samo setim koliko sam izlazila u poslednjih par godina, pa onda sva ta silna letovanja, pa planovi, avanture- a najveca briga: poloziti ispit!
A sad je sve zavrseno. Mislim, mogu ja jos...
ovu pesmu napisao sam povodom četrdeset godina od prvog...čovekovo sletanja na Mesec
Od čega si bežao
u šta si verovao
kad si se na Mesec peo
Šta si u stvari hteo
Šta te nagnalo
da li samoća
i hladnoća
koju si sam izazvao
ili ti je postalo malo
to što na zemlji imamo
Da li si verovao
da ćeš mir pronaći tamo
Da li si hteo
da Zemlju raselimo
pa da se otudjeni
još više želimo
e moj čoveče
previše je Robinzona na svetu
Priznajem
i ja sam hteo
sve zbog nje
i na drugu planetu
i mahao sam
i kopao rukama obema
samo da bih sreo
onu koje nema
Ponekad i sada
u iskušenje padam
iako imam
onu koju imam
iako se onoj koju sanjam
još pomalo nadam
kad me želja povuče
da poletim
korena se svojih setim
i sve otpada
jer znam gde pripadam
Ovu...
Znam
u nadolazecm ludilu gubim
tragove prosle i stope voljenja,
ja,sto tek umem da ljubim,
ocajnik sam,ni dete ni zena.
Slutim
u grcu sto telo mi slama
da nestajem obicna,sazdana od placa,
ja,kojoj su ljubavnice tuga i tama,
dok snaga posledneg talasa sve je jaca.
Osecam
u rukama snaznim strasti nabujale
da jos ovaj put licim na zenu
ja,u koju su sve nesrece ovog sveta stale,
spustam na zivot crnu koprenu.
Pamti
moj glas,dodir i vapaj
kad zatvore se za mnom vrata,
ti,koji si mom zivotu smisao uzeo
pamti moj bol i samo ocaj
ti,koji me nisi voleo ni hteo.
Slovenska
Htela ja to da priznam ili ne, al jedno je cinjenica: opasno je ostaviti me samu! Eto, moje uloge danas su eskalirale od pateticne devojke koja umire za svojim deckom koji je otisao na more do lake devojke (da ne upotrebim bas neki gori izraz za samu sebe :) ) kojoj nije nikakav problem da izadje sa svojim bivsim "deckom" koji je u prolazu kroz Beograd. E sad, kad bi se ovaj blog zavrsio na ovome, verovatno bi svi pomislili: evo je jos jedne sto misli da vara kad samo skrene pogled sa svog decka. Eh kamo srece da je tako!
Na moju zalost, a verovatno na vasu "srecu" ili bolje da kazem zadovoljstvo, moja prica se ne zavrsava na tome- jer da se sve samo tako zbilo ne bih imala nista iole interesantno da podelim sa vama (zato sam i rekla...
Parkić
Prolazila je žurno pokraj tog parka svakodnesno proteklih desetak godina, svaki put kada bi išla i vraćala se sa posla. Bio je to omanji parkić na mestu nekadašnje velike garaže srušene za vreme rata. Ruševine su rasčišćene ali gradski oci nikako nisu mogli da se dogovore šta bi tu trebalo da ponikne, pa je priroda vremenom travom i žbunjem ponovo zaposela to parče zemlje. Uskoro pojavili su se ljudi koji su tražili parkić u kome će njihova deca moći bezbrižno da se igraju a da ne brinu da li će podleteti pod kola ili loptama porazbijati nečije prozore.Komunalci su došli, počupali žbunje, posadili drveće i travu, napravili stazice, postavili ljuljaške i klackalice.
Niko nikada nije posebno obraćao pažnju na taj parkić jer je...
...imena prolaze kao reka, neki likovi, neke ruke se pruzaju ka meni, neke za vrat, neke za oci, neka su prijatna, neka ne. Sedim na kamenu kraj reke i ne znam sta cekam u smiraju nekog sunca koji nije bio juce. Sunca dolaze i zalaze, i dalje ne znam sta cekam iako me neki zov uznemirava koji odjekuje i pretpostavljam da nije upucen meni. Previse je blag, previse zanosan dok izlazi iz reke, zadovoljavam se zavodljivoscu trenutka kad se ribe skupljaju u obliku nekog imena, zatim pojavi se i lik.
Pricinjava mi se Tanja sa likom neopisljivim i ocima koji zure ka meni, osmeh koji je upucen meni, ruka izranja i pruza mi se kao da je moja vlastita, kao da sam oduvek ima pravo na nju, kao da je rodjena zbog mene.Osecam u sebi da ne postoji...
Samo sam pesak
koji klizi kroz prste tvoje.
Ne pokusavaj da trazis bljesak
jer odsjaj sam samo krvi iz rane moje.
Samo sam san
koji umoran usnis pred zoru.
Ne trazi da ti donesem nasmejan dan
ja oticem kapima nepovrata ka svome moru.
Samo sam tren
kojeg si se juce docepao.
Ne pozeli da me zadrzis strascu zanesen
ja sam stranica stare knjige koju si besno istrgao.
Samo sam zena
koju si nekada strasno zeleo.
Ne gledaj moja dva oka tako ledena
polako kreni stazama svojim,nikada me ti me nisi voleo.
Slovenska
...Blogom! Verovali ili ne, trazim pravi blog pa evo vec ravno 4 meseca! Na jednom gde sam ranije bila- svi su otisli! Postalo je dosadno, monotono... A nema nista goreg nego kad na blogu postane dosadno! To mu onda dodje kao nekada pisanje dnevnika- a to mi je uvek lepse da radim sa olofkom i lepom sveskom nego ovako da kuckam nesto sto znam da niko ni nece procitati.
I posto je taj blog gotovo zamro, odlucila sam se da trazim nov kutak. Vi koji ste vec duze vreme ovde, verovatno vam zvuci cudno sto se nisam odmah setila Krstarice, ali verujte mi, ni sama ne znam kako mi je danas pala na pamet a i kako mi proteklih dana (meseci) nikako nije padala na pamet!
Mozda nekima zvuci ludo, ali nakon ove silne potrage dosla sam do zakljucka da...
Jer čoveka bez senke
Sunce nikada
ogrejalo nije
Jer duše bez ožiljaka
bez belega
takav čovek ne postoji
nema njega
jer nije se rodio
onaj koji nije osetio
da ga ljubav vodi
i da ga zbog iste
patnja melje i drobi
Jer taj je umro davno
pre nego što je život udahnuo
taj je izdahnuo
još u majčinoj utrobi
Tata, nemoj da budeš lovac
Autor: Nedeljko Popadić
Nedeljko PopadicTata,nemoj da budeš lovac:
pogledaj moje tužno lice...
Tata,prodaj nekome pušku.
Tata,šta su ti krive ptice?
Tata,možeš da budeš lekar.
Možeš da kopaš rudnike crne.
Tata,možeš da budeš pekar.
Tata,šte su ti krive srne?
Tata,ne kupuj više metke.
Tata,molim te dozovi sebe.
Tata,shvati,pucaš u nekog
- ko ne može u tebe!
Molim za oproštaj. Neznam gramatiku, ali učim...i trudim se! Hvala.
Potonule su mi sve lađe, srušene sve kule. Kompas sam izgubila, u mračne vode zaplovila.
Spasila sam lenger nade. U čamcu sam malom, krhom.Samo galebovi saputnici nadleću, tišinu i šum valova kricima prepliću. Suze moru predajem, da ih čuva, da pamti okršaje životne, ljute.
Hvatam vesla, s žudnjom i žurbom za napred za novo, bolje sutra . Ostavljam beznađe.
Gledam vesla, lagano klize , svaki zaveslaj me obali bliži, obali spasa, novg početka. Ostavljam na dnu mora jedan životni deo prepun, bogat, smeo. Mislima ga preslažem prebrajam i u srcu evidentiram.
Krah, udar pokleknuo meje... Život po nekad šibne nenadano resko, bol se pamti večno, rana krvari ali ljubavlju...
Kada sam završila srednju ekonomsku školu, preko omladinske zadruge sam radila u Genexu, u kulama, i to u struci. Zapazila me šefovica jer sam imala kliker za knjigovodstvo i obećala da će prvom prilikom urgirati za mene kada se ukaže slobodno mesto. Za to vreme ja sam slala, uredno i vredno, molbe na druge oglase. U jednoj firmi koja je raspisala konkurs za radno mesto mladjeg knjigovodje, u konkursnoj komisiji, a i celoj firmi se posvadjaju čiju će ćerku da prime na to radno mesto, kuvaričinu ili vazačevu. Da ne bude ni po babi ni po stričevima, konkursna komisija reši da primi totalnog anonimusa i izbor padne na mene. Stalan posao, divota.
Počnem da radim odmah sutradan. Beše 13-ti u mesecu. Šefovica mi je bila, za mene...
U misao me svoju kao ciodu pribodi
dozvoli da trnes kod svakog uboda.
Nisam ja ni na zemlji ni u vodi
ptica sam samo i sloboda.
U oko me svoje kao biser ugnjezdi
dozvoli da lepotom uzdah ti otmem.
Samo sam at koji nebom jezdi
i pomahnitalo ti se utrobom propnem.
U narucju tvom sam ogrlica
koju divljinom svojom kidas.
Ni dete,ni zena,tek samo ptica
ne mozes u kamen da me uzidas.
Ni uzde nemas da me ukrotis
da po tvoj meri kasom gazim.
Trenutak sam samo koji lovis
opazenog vec-ja da te spazim.
Slovenska
Smatraj svaki dan kao jedan ceo, odpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.
Vladika Nikolaj Velimirović
Ljubav je kao suza: rađa se u očima, a pada na srce.
Ljubav je kao vatra: što veća, to više dima.
Ljubav je kamen kušnje kreposti.
Ljubav mladih poput vatre od piljevine: brzo se upali, a još brže ugasi.
Ljubav je cvet, koji u braku donosi plodove.
Ljubav je živuća smrt, i umirući život.
Ljubav je jedina bolest, od koje ne želimo ozdraviti.
Ljubav je stabljika pirinča, presadi je, i ona će rasti, i na drugom mestu.
Ljubav je ljubavi, kamen kušnje.
Ljubav je slatka gorčina.
Ljubav se sastoji od četiri stvari: od uzdaha, od jecaja, od želje za smrću, i mnogo laži.
Ljubav je ,,ribarica,, , koja velike ribe ubija, a s malima se igra.
Ljubav je kao mesec; kad ne raste, opada.
Ljubav je posao onih, koji su bez posla.
Neke ljubavi su kao sneg...
Mislim na tebe sestro moja po srcu,
dišem za tebe u noćima bez meseca i danima bez sunca.
Mislim i kada spavam i kada sam budan na javi koja je teža od košmara.
Znam koje si bitke za mene vodila
i znam da najveću moju bitku biješ, puna sestrinske ljubavi
puna zaštitničke snage.
I zato oprosti ako ti nekad nešto skrivih
i ako rekoh nešto što nisam trebao.
Oprosti na brzopletim rečima i na nepromišljenim delima
A znaj da sestrinsku ljubav nikad izigrati neću,
da tvoje srce nikad strelom neljudskog probosti neću
i tvou dišu uvrediti teškim rečima nikad sve do poslednjeg dana na ovom svetu.
Našli smo se na pustoj poljani što se život zove,
ljubav čista i bezgrešna nam srca i duše spaja.
Veruj u jedno a ja verujem uvek- ti si mi sestra...
Ma ne verujem ja
nekako mi je tesko..
da padnem ,malaksem
da znam da sam sam sebi kriv
bice mi lakse
Ne.nedam se
isto sam sebi pruzim
sta cu vise da duzim
drugome ja ne predajem se
Sta ce drugo da bude
do vecno glave lude
zar da se plasim..zasto da sude
poznajem cudi sto veru nude.
U ogledalu
gledamo se zajedno
prirodno izgledamo
izmedju dva sata ljubavi
najprirodnije
izgleda nadprirodno
samo telefoni zvone
neprirodno
neke ne mozemo da ignoriramo
ponekad prekidamo
neke druge zadovoljavamo
pitaju nas kako smo
a prekidaju nas
kad bi znali sta radimo
ne bi nas prekidali
ne bi imalo potrebe
da lazemo
neprirodno.
Jedna zima u Beogradu. Jaka, puna snega. Nigde nikog na ulicama jer košava duva li duva već treći dan. Ledeno, belo, sve se cakli. Preko snega se uhvatila sjajna kora. Na čkiljavom svetlu uličnih lampi sija kao srebro.
Sedimo u njegovoj podstanarskoj sobi. Nema više para za izlaske, Potrošilo se na kafane, na muziku, prethodnih dana. Tek samo nam klikne da odemo negde . Sedamo u njegova kola I polazimo. Bez obaveza, bez sata bez rasporeda. Divno vreme. A imao je bogami baš dobru platu. Takva firma. Kad ima, ima, kad nema, onda nema. Svejedno, uživali smo u oba slučaja. I tako do sledeće plate. Ništa nam nije smetalo da ostanemo u njegovoj sobi uz viršle, jogurt I kikiriki. Bile su nam jednako drage te večeri kao I one sa društvom u...
Napustile su me iluzije, zatvorilo se nebo za snove, ostalo je razgolićeno življenje i razbacane životne priče pločnicima.
Šta ću sad, kuda ići.
Raskršće sa hiljade putokaza. . .ja bi na put
sazdan od pregaženih kamena na kojima je sama istina maga postojanja.
Poslednja suza bicerika ispraća strahove, isčekivanja a ja se hvatam nadanja i verovanja.
Ostavljam tovar na raskršću, teret života zakopavam, dobra srtretnom prolazniku ostavljam
i lagana, kao nova na put života krećem iznova.
Napuštam putokaze ovozemaljske i bacam pogled na zvezde nebom razbacane.
Slediću pravac i smer u njima obeležen, ka njima.
O, zvezde treptave u laganom pokretu što se nebom šetate,
povedite me . . .
Pely , 19 VI
Prva slika u mom prvom albumu; moj prvi drug, prijatelj, dečak sa tajanstvenim osmehom i rumenim obraščićima. Druženja, igra, priče, roleri, vožnja bicikla, zajednička užina i naša klupa. Skrovište na najvišem drvetu našeg parka i urezana dva slova naših tajnih imena, dva prijatelja. Razmišljali smo kako da ovekovečimo prijateljstvo, naklonost, privrženost. Plave oči, osmeh tajanstven uvek na raspolaganju kada je potreban, to je moj prvi prijatelj.
Ispratili smo jedno drugom djetinstvo. Kad smo počeli da hodamo velikim koracima kroz život, koracima odraslih ljudi, naš se dečji puteljak pretvorio u dve odvojene staze, lagano smo se udaljavali jedno od drugog, od djetinstva, od zajedničkog života. Novi život je bio nemirniji i sve manje...
Univrezijada:
Univerzijada je, posle olimpijskih igra, najveće i najmasovnije sportsko takmičenje koje se može organizovati u jednoj zemlji.
Oragnizuje se svake druge godine u nekom od gradova zemalja – članica Međunarodne federacije univerzitetskog sporta. [COLOR="Blue"][B][URL="Univerzijada je, posle olimpijskih igra, najveće i najmasovnije sportsko takmičenje koje se može organizovati u jednoj zemlji. Oragnizuje se svake druge godine u nekom od gradova zemalja – članica Međunarodne federacije univerzitetskog sporta."
Onda kada po tebe dodju
Da mi te uzmu,od mene te odvedu
U tisini kada se noc prostre nad nama
Nemoj dozvoliti da ostanem sama
Ti se okreni povedi me sa sobom
Tamo gde vetrovi ne duvaju
Tamo gde vlada tama
Tamo gde vecnost zatire sve tragove
Povedi me,ne dozvoli da bez tebe docekam svitanje
Samo mi ruku crvsto stegni,i nece me savladati strah
Neka se svi ovi dani i godine pretvore prah
Neka za nama procvetaju ruze
Neka za nama poteku suze
Neka dogore svece,samo da nas ne rastave
Nemoj dozvoliti,nemoj,ne
Sve cu oprostiti,sve cu podneti
Da sa tobom odletim,da sa tobom nestanem
Onda kada po tebe dodju
Necu im dati da bez mene podju
Sklopicu oci i cvrsto verovacu
Da jedino tako dotacicemo srecu
Tamo negde iznad neba,kad nismo mogli na ovom svetu
Stizu nas godine
bez prava na pomilovanje
godine koje se nikad
za nasim suzama ne osvrcu
i ne mare za nase osvrtanje
Stizu nas godine
koje su vec odavno prosle
ali su uvek
u secanja nasa dobrodosle
A stizu i one
zbog kojih nase raspolozenje tone
i kojima se radujemo
kao racunima
za struju i telefone
Stizu nas godine
koje nemaju sluha za nase kajanje
godine nase vise manje
ali to nije razlog za ocajanje
i opravdanje za odustajanje
Crveni oblacak od prekinute arterije i zbunjeni pogled jos uvijek zivog covjeka. Lom oruzja, varnice usred dana...Iz blizine, sistanje u ritmu koji slabi kao da se udaljava...Ukus krvi,znoja i prasine. Strah ne postoji, samo predsmrtna usredsredjenost.
Caos!
Osvajaci su ex yu i srpska hard rok/heavy metal grupa,osnovana u kragujevcu 1990.god
Grupu su osnovali:[pevac] Zvonko Pantovic-Cipi,gitarista Dragan Urosevic,klaviajturista nebojsa Jakovljevic,bas gitarista Sasa Popovic,i bubnjar Misa Raca
U rad benda bip je ukljucen i basista Dejan Dacovic,kao imkalvijaturista Laza Ristovski koji je povemeno nastupao sa Osvajacima...
Na sboja prva dva albuma pretstavili su se glam metal zvukom,a najveci uspeh postigle su njihove balade S kim cekas dan i Mozda nebo zna...............
............................pesme poput "maska[sam];gde da pobegnem;tiha predaja;dusa kad izneveri;kad me ostave svi;s kim cekas dan;mozda nebo zna;......i danas su veliki hitovi...
osvajci su izdali svoj prvi...