Da bukvar ponovo u ruke uzmem, da pronadjemo slovo
kojim pocinje tvoje ime, koje toliko voleh, i da ti kazem
da si ti onaj koji je zaboravio da sam u svim ostalim slovima
ja i samo ja...Za tebe uvek radjana u svim slovima i pesmama
od tebe nijedna procitana.
Skisla su polja, poleglo klasje, nemirno nebo nad njima
i sama sam nemirna. Ovog leta sve je rastrzano i tesko
previse ucmalse sanjivosti, premalo topline sunca ima
previse malo i suzu iz oka da osusi...
.Nije ovo ni prvo ni poslednje hladno i kisno leto
ali, dusa zna da s ovim odlaze sva slova u nepovrat
molitve su mrvte odavno, molitve su izmolili neki drugi
njima su uslisene, njima se odazivas slovom svoga imena..
.Tako je siroko nebo, tako su skisla polja, i sucna bice
samo je zauvek raskinut neraskidiv krug slova
I ostaje dovoljno dana da sunce razbije tmine
osusi polja i poleglo zlatno klasje digne
da napuni ambare, samo za me nijedno nije.
Cudno je sto moje srce ne brine- prezalilo te.
(Biljana)
kojim pocinje tvoje ime, koje toliko voleh, i da ti kazem
da si ti onaj koji je zaboravio da sam u svim ostalim slovima
ja i samo ja...Za tebe uvek radjana u svim slovima i pesmama
od tebe nijedna procitana.
Skisla su polja, poleglo klasje, nemirno nebo nad njima
i sama sam nemirna. Ovog leta sve je rastrzano i tesko
previse ucmalse sanjivosti, premalo topline sunca ima
previse malo i suzu iz oka da osusi...
.Nije ovo ni prvo ni poslednje hladno i kisno leto
ali, dusa zna da s ovim odlaze sva slova u nepovrat
molitve su mrvte odavno, molitve su izmolili neki drugi
njima su uslisene, njima se odazivas slovom svoga imena..
.Tako je siroko nebo, tako su skisla polja, i sucna bice
samo je zauvek raskinut neraskidiv krug slova
I ostaje dovoljno dana da sunce razbije tmine
osusi polja i poleglo zlatno klasje digne
da napuni ambare, samo za me nijedno nije.
Cudno je sto moje srce ne brine- prezalilo te.
(Biljana)
