Podjemo svo troje dece I ja u Rodić u redovnu nedeljnu nabavku. Prvo smo trebali da idemo sin I ja, što je najbrže I najisplativije, ali kad mladja ćera ču hoće I ona. To mi ne odgovara jer, jes da je moje, I volim je ko oči svoje, ali pare joj kroz prste prolaze……..i to samo moje, dok svoju platu čuva I svaki dinar tri puta prevrne kroz ruke pre nego što ga potroši. Onda hoće I starija da ide da ne ostaje sama kući. I tako, spakujemo se mi u mala kola, jer je velikima Maca otišao na posao I krenemo. U hodniku supermarketa sretnemo moju novu klijentkinju. Ide sa svojom malom ćerkicom I majkom. Od skora mi je klijent pa još ne zna osnovne stvari o meni, a ni ja o njoj, te smo još u fazi persiranja Pozdravismo se, I sad je red da joj predstavim decu. Rukuju se ovi moji, sve uljudno, ona ih gleda onako mlade I nasmejane pa me pita:
“Koliko dece vi imate Ljiljo?”
“Dvoje-troje” odgovorih
“Kako? Dvoje ili troje” stade ona zbunjena
“Dvoje mojih I jedno tudje” odgovaram uz osmeh
“ Ja sam znate usvojena” uz kez od uveta do uveta upade starija ćera.
“Kako je to humano od vas, da pored svoje dvoje dece usvojite još jedno” s puno
poštovanja mi se obrati “Svaka čast”
Odustala sam od daljeg objašnjavanja I svi smo se slatko smejali celo veče.
Elem, starija ćera je ćerka Macine mladje rodjene sestre. Član je naše porodice sa svim obavezama i pravima. Ja sam njoj ujna, a ona je meni starija ćera već 5-6 godina.Ne možemo stalno da objašnjavamo, jer posle ove izjave slede pitanje u stilu, pa kako ste mogli da se naviknete, pa ona je odrasla osoba, pa gde su joj roditelji, pa zašto, pa kako…….ubitačno je I nepotrebno Mnogo je jednostavnije da kažem da imam troje dece. I imam, A I nju odmah prijatelji salete pitanjima pa kako ti je tamo, da li te ujna maltretira (valjda podrazumevaju da je ujka dobar), brat I sestra su mladji mora da te nerviraju, da li ti ujna uzima celu platu………..i sve tako…….lepo ljudi ne veruju da je moguće da se svi slažu. Strašno.
Jako smo ponosni jer su naučili da žive zajedno, da se slažu, dopunjuju I pomažu. Mislim da smo Maca I ja obavili doooobar posao. Sinu postavljamo pitanje “gde su ti sestre” a njima dvema “gde vam je brat”. Vezani su svo troje. Raspravke, grljenje, ljubljenje, maženje, sredjivanje kuće, pozajmljivanje para I kola, garderobe, priče o momcima I devojkama……..sve je tu. Posebno su devojke vezane……ovaj mali ….muško ko muško malo drvendekasto, ali one su svuda zajedno. I svi imaju svoje obaveze. Mi tako funkcionišemo. Devojke su zadužene za kuću, veš, peglanje, sin za vožnju, pomaganje ocu u svim mogućim poslovima , ja za nabavku, kuvanje, cveće I pse I normalno kućni budžet je kod mene.I svi rade. Nema lenčarenja. Naučeni su da budu organizovani Obzirom da moj život prodje u rokovima, a Macin se meri minutama, deca su u tom duhu vaspitana. Kada Maca dolazi po nekog kaže “stižem za sedam minuta” I lele onom koji nije tu u zakazano vreme. Organizacija I metode moje mame su upalile.
Odluke se donose zajednički. Sazove se savet, posedamo za okrugli sto I problem se izloži. Ovaj sistem su počela I deca da primenjuju kada ne mogu kod mene da prodju sa svojim zahtevom. Prvo kažu meni a ja onda vrebam pravi momenat, gadjam vreme I raspoloženje mog dragog muža, pa mu saopštim dečiju želju. On po pravilu odmah kaže “ne može” čime me tera da obrazlažem. Nakon tog razgovora deca dobiju šta žele. Uopšte mi nije jasno zašto moj muž tako postupa, kad lepo zna da izgubi svaku bitku, ili bar većinu. Ali ne, on kao muškarac mora da kaže “NE” pa makar ga posle pretvorio u “DA” Nema veze, moje je da isteram dečiju zamisao, ukoliko je odobravam, a da ne povredim njegov ego. Tako je odvajkada izmedju bračnih suparnika.
I tako, Maca I ja imamo troje odrasle dece, napokon malo vremena za sebe I naše prohteve. Uživamo oboje, dok su deca tu oko nas, dok ih život ne razveje. Kada dodje I to vreme, a doći će, opet ćemo dogovor, razgovor, kafa………ali u proširenom sastavu. Do tada………..
Ja imam Macu,
I tri kuce,
I jednog klinca,
I dve klinceze,
Ja imam ceo svet
PS napisah već ovo u jednoj priči, ali niko nije primetio
“Koliko dece vi imate Ljiljo?”
“Dvoje-troje” odgovorih
“Kako? Dvoje ili troje” stade ona zbunjena
“Dvoje mojih I jedno tudje” odgovaram uz osmeh
“ Ja sam znate usvojena” uz kez od uveta do uveta upade starija ćera.
“Kako je to humano od vas, da pored svoje dvoje dece usvojite još jedno” s puno
poštovanja mi se obrati “Svaka čast”
Odustala sam od daljeg objašnjavanja I svi smo se slatko smejali celo veče.
Elem, starija ćera je ćerka Macine mladje rodjene sestre. Član je naše porodice sa svim obavezama i pravima. Ja sam njoj ujna, a ona je meni starija ćera već 5-6 godina.Ne možemo stalno da objašnjavamo, jer posle ove izjave slede pitanje u stilu, pa kako ste mogli da se naviknete, pa ona je odrasla osoba, pa gde su joj roditelji, pa zašto, pa kako…….ubitačno je I nepotrebno Mnogo je jednostavnije da kažem da imam troje dece. I imam, A I nju odmah prijatelji salete pitanjima pa kako ti je tamo, da li te ujna maltretira (valjda podrazumevaju da je ujka dobar), brat I sestra su mladji mora da te nerviraju, da li ti ujna uzima celu platu………..i sve tako…….lepo ljudi ne veruju da je moguće da se svi slažu. Strašno.
Jako smo ponosni jer su naučili da žive zajedno, da se slažu, dopunjuju I pomažu. Mislim da smo Maca I ja obavili doooobar posao. Sinu postavljamo pitanje “gde su ti sestre” a njima dvema “gde vam je brat”. Vezani su svo troje. Raspravke, grljenje, ljubljenje, maženje, sredjivanje kuće, pozajmljivanje para I kola, garderobe, priče o momcima I devojkama……..sve je tu. Posebno su devojke vezane……ovaj mali ….muško ko muško malo drvendekasto, ali one su svuda zajedno. I svi imaju svoje obaveze. Mi tako funkcionišemo. Devojke su zadužene za kuću, veš, peglanje, sin za vožnju, pomaganje ocu u svim mogućim poslovima , ja za nabavku, kuvanje, cveće I pse I normalno kućni budžet je kod mene.I svi rade. Nema lenčarenja. Naučeni su da budu organizovani Obzirom da moj život prodje u rokovima, a Macin se meri minutama, deca su u tom duhu vaspitana. Kada Maca dolazi po nekog kaže “stižem za sedam minuta” I lele onom koji nije tu u zakazano vreme. Organizacija I metode moje mame su upalile.
Odluke se donose zajednički. Sazove se savet, posedamo za okrugli sto I problem se izloži. Ovaj sistem su počela I deca da primenjuju kada ne mogu kod mene da prodju sa svojim zahtevom. Prvo kažu meni a ja onda vrebam pravi momenat, gadjam vreme I raspoloženje mog dragog muža, pa mu saopštim dečiju želju. On po pravilu odmah kaže “ne može” čime me tera da obrazlažem. Nakon tog razgovora deca dobiju šta žele. Uopšte mi nije jasno zašto moj muž tako postupa, kad lepo zna da izgubi svaku bitku, ili bar većinu. Ali ne, on kao muškarac mora da kaže “NE” pa makar ga posle pretvorio u “DA” Nema veze, moje je da isteram dečiju zamisao, ukoliko je odobravam, a da ne povredim njegov ego. Tako je odvajkada izmedju bračnih suparnika.
I tako, Maca I ja imamo troje odrasle dece, napokon malo vremena za sebe I naše prohteve. Uživamo oboje, dok su deca tu oko nas, dok ih život ne razveje. Kada dodje I to vreme, a doći će, opet ćemo dogovor, razgovor, kafa………ali u proširenom sastavu. Do tada………..
Ja imam Macu,
I tri kuce,
I jednog klinca,
I dve klinceze,
Ja imam ceo svet
PS napisah već ovo u jednoj priči, ali niko nije primetio
