Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Srea nam je toliko cesto tako blizu,na dohvat ruke. Jos cesce se dogodi da ne ispruzimo ruku i dohvatimo je... A sreca ne ceka citavog zivota...
:confused: :(
Sa jedne teme.
Pandora je živela u savršenom svetu u okruženju svega dobrog aonda je otvorila kutiju i pustila van sva zla. Brzo ju zatvorila a unutra je ostala samo nada...
"Ostala unutra samo nada"
Pa mislim da je odgovor bar donekle jednostavan.
Ako je svet živeo u blagostanju, sva dobra bila su - van kutije. Unutar same kutije nisu bila "sva zla sveta"- per se, već- sve ono što niej postojalo u spoljnjem svetu.
Pošto je u spoljnjem svetu postojalo sve dobro, unutar je onda po logici postojalo sve zlo- ali i nada!
Zašto?
Pa ako je napolju bilo sve dobro- nada nije imala razlog da postoji? Ako ZNAMO da je sve dobro oko nas i da će i sutra i zauvek biti sve dobro- onda nemamo ni čemu da se nadama? zar ne?
Nadamo se dobrom i nadamo...
Noć
a ja u sobi sama
sa svojim mislima koje me lome.
Tišina
tako bolna i sama
a aveti prošlosti neće da se sklone.
Tuga
obavila mi srce
i obruč stegla, ne popušta.
Glasovi
čuju se oko kuće
To duša moja krike bola ispušta.
Mesec
stanuje u blizini
i sa mnom u tišini plače.
Zvezde
vide se u daljini
a moja kao da se vidi najjače.
Nada
negde ipak postoji
želim da verujem u svoje snove.
Ljubav
kao da korake broji
i hita da stigne još noći ove. :)
logotip korporacije zontik u prevodu ambrela ili kišobran http://www.globalsecurity.org/wmd/world/russia/cbw_fac.htm Korporacija je pod strogom zaštitom ruskih specijalnih snaga http://filakairsoft.30.forumer.com/a/fsb-department-quotaquot-spetsgruppa-quotalfaquot_post85.html Kada bi suvremena biotehnologija bila primijenjena u vojnom području - za proizvodnju oružja kao izlaznog proizvoda, to oružje bilo bi fundamentalno različito od tradicionalnog biološkog (bakteriološkog) oružja. "Tradicionalno" biološko oružje usmjereno je na masovno uništenje. Ono ovisi o mikrobiologiji koja se koristi destruktivnim bakterijama, virusima i toksinima dobivenim izravno iz prirode ili metodama genetičkog inženjerstva. Može prouzročiti velike...
Nesanica mene muci,
pa ne idem cesto kuci,
po ceo dan u kafani,
tako idu moji dani,
Tako idu moji dani ,
nista nije kao lani,
spavo sam po ceo dan,
imao sam miran san.
I kad nesanica prodje,
opet Djole kuci dodje,
da se igra sa decicom,
i sa svojom lepoticom .
Sila je neprikosnovena pravda.
Nepravdu osećaju oni koji je trpe.
* * *
Pravda ili nepravda - kakva je razlika?
Što je za jedne pravda - za druge je nepravda.
Nije srecan sa mnom. I nikad nece biti. Za to bi morao da bude drugaciji. A on nije drugaciji. I nece biti nikada. Znaci nemoze. Mora da ode,
Ja necu da ga gledam nesrecnog. I da znam da mu je stalno u glavi da sam mu ja za tu nesrecu kriva. Nije vazno da li jesam ili nisam- On misli da jesam.
Ali ja znam da ce biti nesrecan svuda. Jer ta nesreca nije u meni. Nosi je u sebi. I nikom ne da da mu to dira.
U stvari je bolje da ode. Za mene sigurno. Ako pogledam bilo koji realni, materijalni ljudski aspekt.
Ali....
On je moja droga. A ja prepisujem sebi kuru odvikavanja.
U poslednjih par dana stalno mi se mota po glavi kako svaki put pomislim da vise volim i da sam srecnija. Bilo bi fino kad bi postojao neki "srecometar", ili "volimetar" (mozda cak i "zaljubimetar), kojim bih mogla da izmerim kolicinu moje srece/ljubavi/zaljubljenosti i tako mogla da uporedjujem sa prethodnima. Ili bi mozda upravo to bila jedna od najgorih naprava?
Kako god, danas mi je po ko zna koji put proslo kroz glavu kako sam sad stvarno zaljubljena. Medjutim nisam li tako mislila i prethodnih zilion puta? I tek sad sam shvatila da ja ni ne znam kako sam se tad osecala. Odnosno, znam da sam bila zaljubljena i da sam volela, ali ne znam koliko. A i to znam samo na osnovu secanja na lepe i ruzne trenutke, a onda kad sam prestala da...
Sam kraj zime. Još je hladno, preko dana ima zubatog sunca I još po negde snega Prolazeći kroz podzemni prolaz na Zelenom vencu, ćera vide male zečeve. Dete ko dete, već ludo za životinjama, na majku, zakuka i mi pridjemo. U kutiji, njih nekoliko, guraju se onako mali, čupavi I debeli. Pomazim……….a ono meko,meko…….kao paperje, kao pena.. Šarene loptice se pomeraju, muvaju, prelaze jedna preko druge menjajući oblik. Tek uočiš na toj gomili po neko oko kako te gleda.A uši……….ne znaš čije je čije hahahahaaha. Mnogo su slatki. Čovek se kune kako su to patuljasti zečevi i kako ne narastu, da ovoga što kupimo možemo čuvati u stanu. Znam da laže, ali nam se jedan mnogo dopao, I kupimo ga. Stavim maleno krzneno stvorenje u nedra, pod jaknu...
Kako je vrelo danas........Sve izgore. Ruže ne mogu da se otvore, prosto su pupoljci sprženi. Latice tek otvorenih cvetova su po ivicama izgorele.........nema šansi da se biljka izbori sa tim. Uvenuće neotvoreni. Žao mi je........ipak biće novih, jake su moje ruže.
Napokon smo svi na okupu.....mislim sva deca i mi. Baš je bilo teško. Ne volim kada smo ovako raštrkani.. Nemojte misliti da sam od onih posesivnih majki...........nisam......ne branim ništa, nek idu, kad će ako ne sad........ja svoju brigu držim u sebi.......samo o tome po nekad pišem, ali njima ne govorim.........zato uglavnom svi misle da sam jaka kao kamen. Ma, sve je stvar odluke. Sin je juče došao sa mora a najstarija ćera danas. Ova mladja ide za desetak dana.
I...
Rekoh, da smo juče imali goste. Eeeeee, to su specijalni gosti iz Sombora. Zapravo, kad god prolaze kroz Beograd svrate bar na kafu. To je naše starije ćere rodjeni brat, sa ženom I ćerkicom Verom . U Somboru imaju labradora Rašu, koji je toliko brljiv da su MMM za njega amateri. Zato se mala Vera ne plaši kuca. Nema potrebe reći da I nju kuce obožavaju, posebno Meš koji je sve ljubi u glavu. Da ne veruješ, ali kako je prvi put video, od tada je njome fasciniran. Doduše, on je inače lud za malom decom. Jedno vreme smo baš imali problem u šetnji jer je zavirivao u kolica. Malo je reći da većina nije odobravala takve izlive ljubavi.
Onda Vera jedno vreme nije dolazila, baš u periodu kada je ovaj blenta naglo rastao. I kada je...
Vreme je, kao i uvek brzo prolazilo, Aleksa je rastao okružen ljubavlju i brigom svih nas. Bilo je jedno dete na tokliko odraslih koji ga vole, maze, utrkuju se u ispunjenju njegovih želja... I naravno, počela su pitanja u fazonu: "Kad će drugo?", na šta je Aleksina mama sa smeškom odgovarala: "Možda, kad Aleksa krene u prvi razred!"
Bilo mi je slatko i zabavno kako se "nije dala zbuniti", imala svoje planove i ideje...
I tako smo bili više nego inenađeni saznanjem da ćemo "s jeseni", pre Aleksinog drugog rođendana ipak dobiti još jednu bebu!
Bila sam dugo na moru, vratila se nekako pred sam termin snajkinog porođaja, a tih dana je još bilo lepo vreme, Aleksa je po čitav dan provodio kod nas, pa smo nas dvoje "skitali", išli "u...
Još dok smo bili podstanari, i ja trudna sa starijim detetom, moj Maca je pričao da bi voleo da ima kombajn. Ja sam to čudo videla samo na slici. On je doduše i tada o mašinama znao mnogo, nešto i o kombajnima, ali nikada nije vozio, niti rasturio, niti popravljao nijedan. Samo je čovek želeo da ima tu grdosiju od mašine. I tako čitajući novine, moj muž nadje oglase da se prodaju kombajni. Pozva telefonom, od nekih odustade odmah, a sa nekim ljudima se dogovorio kad dolazimo i gde. Normalno, na taj put povede i mene jer nisam bila mnogo trudna. Bože, gde smo sve bili. Po nekim selima, gudurama, blato do kolena. Ma ono naše selo je metropola za ova sela. Izvozasmo se mi tako malo trudni po Srbiji i nekupismo ništa. Ali je bilo lepo i...
Ivana dolazi , tiho necujno ,
Ivana prolazi , jasno mi je to ,
na srcu mome , uvek ostavlja trag,
ja joj nikad nisam bio drag.
Ivana volim te, jasno ti je to ,
Ivana ne boj se , ne zelim ti zlo,
samo za tebe , dao bih sve,
da si blize kraj mene.
Kad cujem ime tvoje,
srce moje kuca jace,
a na njemu mali vrag,
da ti drugi nije drag
Eee , Ivana volim te,
Eee , Ivana volim te.
Ovom pesmicom pozdravljam sve blogere veceras i pozivam na smeh...jer jos nam je on besplatan ostao...Ovo je, tigre, moj 201 blog i ako sam preterala...ja ću prestati...samo mi recite;)
Ne nosim više suknje na kocke
ne pletem kikice male
ne pravim balone od žvake
ali jos uvek zbijam šale...
Ne igram vise žmurke
lutke sad čuvam u ormaru
ne vozim rošule po gradu
ali ponekad jos stavim šnalu...
Ne zaljubljujem se svakog dana
al jos je bujna moja mašta
ne preskačem više kanale
iako o meni misle svašta...
Nisam ja ona od nekad
zgodna i privlacna svima
godine čine svoje
ali u meni još duha ima...
Ne vežem više ni mašnu
a ni bubuljica nemam po licu
ne rušim ptičija gnezda
al se još smejem dobrom vicu...
Ne jurim više leptire
ne igram...
Tocak
Svaki dan,staje u jedan krug
ista linija iscrtana na dlanu
maleni ljudi u dolini sunca
sve ide po ustaljenom planu.
Jutarnje guzve,tezak pokret gomile
izguzvana lica gradskih putnika
vrti se ringispil,jos jedna voznja
druge boje,uvek ista slika.
I opet ce ptice otici na jug
kazaljka na satu,obici svoj krug
opet ces cuti plac radjanja i smrti
kad opet vreme svoj tocak zavrti.
Intro
Prozaicni krugovi svetla realnosti
vode me na granicu bola i slutnji
gde tihi zubor vode belezi sve moje nade
u svetu apstraktnom,zivim svoje vreme.
Ja imam dvadeset godina i dve rupe na grudima
dani su sve duzi,ja trazim senke po sobi
otezale misli pritiskaju mi teme
svileni pauci mile po meni...
...da li je tačno,...da su blogovi privatno vlasništvo,...i da nas ovde ne sme niko dirati,...?
I ovako matora i dalje ne kapiram gde prestaje ljubav? (U "zašto" tek ne smem ni da zavirim!)
Da li je to onda kada se probudiš i zapitaš da li je osoba koja spava pored tebe jedina koju tu možeš da zamisliš?
Da li je to onda kada ti postane neudobno na njegovom ramenu?
Da li je pouzdan znak da ljubav prestaje onda kada shvatiš da razmenjujete reči, a suštinski ne znate o čemu pričate?
Ili kada njegove priče postaju dosadne, kada izgubi moć da te nasmeje, kada ti se čini da je i drugima naporan sa svojim pričama (i ako ih taj možda čuje i prvi put... i ako su to iste priče koje su tebi nekad bile duhovite, zabavne)?
Prestaje li ljubav kada shvatiš da više nemaš potrebu da mu činiš zadovoljstva ili kada oboje zaboravite godišnjicu?
Mogu...
Tek što smo nas dvoje završili ručak u Igraonici i spremali se da pođemo (prvo kući po stvari i “rekvizite”, pa na kupanje), zazvonio je telefon.
On se javio jer je bliži, meni još masne ruke, ali ih na brzionu operem kako bih čula zašto zove moja mama. “Deca su tu, nisu ručali, hoće jedan ćevape, drugi pljeskavicu...” “... Sad ćemo mi da pođemo, doneću im, nikakav problem”, kažem i radujem se njihovim vedrim licima, njihovom zvonkom: “Ćao!” kad me vide, priči, šalama, igri... druženju sa njima. “To sam i mislila, rekla si da ćete odmah doći”, kaže zahvalno “baka”, prilično slaba ovih dana, na ovo vreme, sa tim svojim hroničnim bolestima kojima se trudi da nas ne opterećuje.
Počinjem raspremanje stola, tražim telefon obližnje pečenjare...
Mislim da je Kepler malo pobrkao pojmove sto se tice Njutnovog zakona o gravitaciji pa je u svoju formulu za izracunavanje gravitacije BESPOTREBNO UBACIO dijametar nekog tela.Zasto to mislim? Zato sto je DIJAMETAR-posledica,a ne uzrok gravitacije nekog tela ! Pre svega :Njutn je rekao; da svaka masa ima svoju gravitaciju,sto je masa veca to je i gravitaciona sila te iste VECA. Ajde sada da mi neko od astro-fizicara odgovori na pitanje? KAKO CE UZ POMOC '' KEPLEROVE '' FORMULE ZA IZRACUNAVANJE GRAVITACIONE SILE DA IZRACUNA - KOLIKA JE GRAVITACIONA SILA ''BOING-a 747 '' ?- ako znamo da je njegova max. masa ( blizu 480 t ).Koliko ja znam,svaki astro-fizicar ce reci da je to nemoguce JER- avion nije NEBESKO TELO......! Sad ja pitam -GDE JE...
Ljubav je davanje sebe bez ostatka,
uz osećanje bezgranične sreće,
pa čak i za mrvicu koja nam se uzvrati.
* * *
Ljubav bez sreće je žrtva,
a sreća bez ljubavi - koristoljublje.
* * *
O ljubavi se razmišlja srcem, a o braku glavom.
* * *
Brak u kojem se predugo razmišlja srcem
završava se - razvodom.
* * *
Bračno neverstvo je teško i bolno,
ali je najteže i najbolnije, radi braka
izneveriti sopstvena osećanja.
* * *
Ljubomora za ljubav je isto što i lek za bolesnika –
u malim dozama koristi a u velikm šteti.
* * *
Ljubomora kao posledica ljubavi - uredu je.
Ljubomora kao posledica posesivnosti - bolest je.
* * *
Ljubav je najstrastvenija sve dok se ne smogne snage
i hrabrosti da se glasno izgovori –...
Govor je najlošije sredstvo komunikacije medju ljudima,
jer najčešće izaziva nesporazume.
* * *
Najsavršenija sredstva komunikacije medju ljudima je osećanje, pogled i ponašanje.
* * *
Pouzdani merač intenziteta komunikacije medju ljudima su srce i dlanovi,
koji ispoljavaju iste simptome kod najnižeg i najvšeg nivoa komunikacije.
* * *
Ljubav je najviši, a mržnja najniži nivo komunikacije medju ljudima.
Nije sve kako izgleda da jeste...
pa dobro je !
Nije dubokooooOOOO!!!
:zcepanje::zcepanje:
Tvoj zagrljaj me uvek snenu dobije,
mirisom zelje nezno povije.
Osmeh srecan i rec skrivena,
budim se neznoscu umivena.
Pogledaj !
Pale se baklje novih nadanja
u caroliji prepoznavanja.
Teku reke probudjenom strascu,
plima nadosla na tom hodocascu.
Ne pitaj gde su srece vecni izvori
samo mi tiho ime izgovori.
Sapni mi blagim osmehom i dodirom,
budi me dobrotom,iskonskim mirom..
Ne pitaj nikada gde su im izvori,
samo mi tiho ime izgovori.
Usca cemo pronaci bez traganja
u vecnoj igri uzimanja-davanja.
Slovenska