Još dok smo bili podstanari, i ja trudna sa starijim detetom, moj Maca je pričao da bi voleo da ima kombajn. Ja sam to čudo videla samo na slici. On je doduše i tada o mašinama znao mnogo, nešto i o kombajnima, ali nikada nije vozio, niti rasturio, niti popravljao nijedan. Samo je čovek želeo da ima tu grdosiju od mašine. I tako čitajući novine, moj muž nadje oglase da se prodaju kombajni. Pozva telefonom, od nekih odustade odmah, a sa nekim ljudima se dogovorio kad dolazimo i gde. Normalno, na taj put povede i mene jer nisam bila mnogo trudna. Bože, gde smo sve bili. Po nekim selima, gudurama, blato do kolena. Ma ono naše selo je metropola za ova sela. Izvozasmo se mi tako malo trudni po Srbiji i nekupismo ništa. Ali je bilo lepo i interesantno i truckavo. Kada sam se porodila, moj muž opet čita novine, i opet nadje oglas za kombajn. Ovaj put je išao sam iz razumljivih razloga. Dodje s puta sav sretan i ozaren i kaže:
" Ženo, našao sam kombajn".
Ja opet kafu, sedi, računaj, podignem kasu uzajamne pomoći u firmi, dodamo još para iz šteka za crne dane, pri tom ostanemo bez dinara, pitamo Macinu sestru i njenog muža da se uortačimo, oni pristanu, i tako je moja Maca dobio napokon tako željenu igračku, a i zet mu vala nije ništa bolji. Ta kasa uzajamne pomoći je mnogo dobra stvar. Svi svakog meseca odvajaju odredjenu sumu u tu kasu i svakog meseca neko drugi ima pravo da dobije novac na gomili. I tako štediš svakog meseca, pare i ne nosiš kući nego ti blagajnik odmah na isplati plate odbije deo za kasu (ako bi odneo kući potrošio bi). Vrlo praktično.Mnogo nas je tako ostvarilo neke svoje finansijski zahtevnije planove.
Doteraše taj kombajn vozom do stanice Aleksinac, a odatle ga je Maca dovezao kući.Ah, da....pre toga moj svekar je skinuo platna sa ograde i kapiju da bi povećao prostor za ulazak u dvorište. Ulazi se pod uglom od 90 stepeni i kapija treba da bude 5m široka. Posle porušiše celu ogradu.......nije im se više svidjala, te napraviše novu sa adekvatnom kapijom. Onda su njih dvojica rastavili tu mašinu na delove, da vide šta ima unutra. Kao i svim dečacima ovaj deo im je solidno išao od ruke. Doduše, imali su sistem ostavljanja delova po redosledu skidanja. Ali, kada je trebalo sastaviti, e to im je išlo znatno teže.Nisu imali nikakvo uputstvo. tek kasnije je Maca došao do kataloga gde su svi delovi obeleženi kataloškim brojem, pa opis, pa tehnički crtež, ima mnogo crteža ali je sve crno-belo i nije ni malo interesantno. Svuda po avliji su bili delovi. Oni nervozni, umorni, prljavi, pale cigaru na cigaru, ne smeš da im se obratiš. Iako su se obojica razumeli u mašine, svejedno kombajn su prvi put sastavljali. Svekrva nabrala jagoda, oprala, pa mi gura u ruke onu činiju i kaže
"Idi mu odnesi da jede malo. Ja ne smem, ima da viče do boga na mene.
"Majke, pa znači na mene da viče?" govorim smejući se i uzimam činiju,
"Neće na tebe, nosi mu". Eh, pusta majka........
Pridjem, on me pogleda smrkuto, vedje mu se sastavile, crn u licu (a inače je tamnoput, sve ga ovi iz cigan male vikaju "kume"), prljav, nervozan, cigara mu visi na levom kraju usana i klati se gore-dole. More znam ja znanje, ne dam da prvi progovori jer je to onda vikanje. Smeškam se (jer gleda svekrva) i kažem
"Nemoj da si počeo da vičeš........majka ti poslala jagoda da se osvežiš. Ona ne sme da ti pridje. Oćeš?"
"Ma kakve jagode bre" poče, pa snizi glas......."posle ću" odgovori.Pametan je.......
"Kasnije će majke, kada se opere" vraćajući se govorim.
Bože,bože......mi žene moramo biti pravi virtuozi diplomate.
Sastaviše njih dvojica to čudo. Kada je došlo vreme za žetvu, odoše prvo da ovršeju naše, tj. prvo njive Macinih roditelja, da se negde sa strane ne obrukaju. Zatim je posao krenuo jer su svi dolazili da im oni žanju. I tako osta do danas.
Naš sin je odrastao uz kombajne i sve ostale mašine. Sada imamo dva. Noviji je sinovljev a stariji je Macin. Dete samo vozi to čudo i zna sve oko njega sam da uradi.Za sve ove godine izmenjao je moj muž više kombajna. Neki su prodati pa kupljen drugi, a dete uvek uz njega i tako nauči.......mada ima još mnogo da nauči, ali mu je otac zadovoljan......a to poštena da budem znači da mi je sin skoro savršen, kakav je ovaj matori zacepojla.
Svakog leta u julu mesecu je žetva. Svakog leta moj muž i sin su na crnačkom poslu. Svakog leta ja jurim da uradim obračune i da odem kod njih. Ovoga leta prvi put za 24 godine nisam otišla iz poslovnih razloga. Posao je za njih dvojicu izuzetno težak, prljav, puno prašine, radi se po najvećem suncu i moji momci budu jako, jako umorni. Ako se ne daj bože nešto pokvari, znaju da ne spavaju cele noći i ujutru da nastave žetvu. A meni, kada obojica ujutru krenu jedan za drugim, prvo otac a za njim i sin, svak na svojoj grdosiji, puno srce. Raj.
Maca vozi
majkin sin....i Macin....vozi.....mora da je talenat za volan zbog onog slaloma na Gazeli kad mi Maca ne dade ni kafu da popijem
" Ženo, našao sam kombajn".
Ja opet kafu, sedi, računaj, podignem kasu uzajamne pomoći u firmi, dodamo još para iz šteka za crne dane, pri tom ostanemo bez dinara, pitamo Macinu sestru i njenog muža da se uortačimo, oni pristanu, i tako je moja Maca dobio napokon tako željenu igračku, a i zet mu vala nije ništa bolji. Ta kasa uzajamne pomoći je mnogo dobra stvar. Svi svakog meseca odvajaju odredjenu sumu u tu kasu i svakog meseca neko drugi ima pravo da dobije novac na gomili. I tako štediš svakog meseca, pare i ne nosiš kući nego ti blagajnik odmah na isplati plate odbije deo za kasu (ako bi odneo kući potrošio bi). Vrlo praktično.Mnogo nas je tako ostvarilo neke svoje finansijski zahtevnije planove.
Doteraše taj kombajn vozom do stanice Aleksinac, a odatle ga je Maca dovezao kući.Ah, da....pre toga moj svekar je skinuo platna sa ograde i kapiju da bi povećao prostor za ulazak u dvorište. Ulazi se pod uglom od 90 stepeni i kapija treba da bude 5m široka. Posle porušiše celu ogradu.......nije im se više svidjala, te napraviše novu sa adekvatnom kapijom. Onda su njih dvojica rastavili tu mašinu na delove, da vide šta ima unutra. Kao i svim dečacima ovaj deo im je solidno išao od ruke. Doduše, imali su sistem ostavljanja delova po redosledu skidanja. Ali, kada je trebalo sastaviti, e to im je išlo znatno teže.Nisu imali nikakvo uputstvo. tek kasnije je Maca došao do kataloga gde su svi delovi obeleženi kataloškim brojem, pa opis, pa tehnički crtež, ima mnogo crteža ali je sve crno-belo i nije ni malo interesantno. Svuda po avliji su bili delovi. Oni nervozni, umorni, prljavi, pale cigaru na cigaru, ne smeš da im se obratiš. Iako su se obojica razumeli u mašine, svejedno kombajn su prvi put sastavljali. Svekrva nabrala jagoda, oprala, pa mi gura u ruke onu činiju i kaže
"Idi mu odnesi da jede malo. Ja ne smem, ima da viče do boga na mene.
"Majke, pa znači na mene da viče?" govorim smejući se i uzimam činiju,
"Neće na tebe, nosi mu". Eh, pusta majka........
Pridjem, on me pogleda smrkuto, vedje mu se sastavile, crn u licu (a inače je tamnoput, sve ga ovi iz cigan male vikaju "kume"), prljav, nervozan, cigara mu visi na levom kraju usana i klati se gore-dole. More znam ja znanje, ne dam da prvi progovori jer je to onda vikanje. Smeškam se (jer gleda svekrva) i kažem
"Nemoj da si počeo da vičeš........majka ti poslala jagoda da se osvežiš. Ona ne sme da ti pridje. Oćeš?"
"Ma kakve jagode bre" poče, pa snizi glas......."posle ću" odgovori.Pametan je.......
"Kasnije će majke, kada se opere" vraćajući se govorim.
Bože,bože......mi žene moramo biti pravi virtuozi diplomate.
Sastaviše njih dvojica to čudo. Kada je došlo vreme za žetvu, odoše prvo da ovršeju naše, tj. prvo njive Macinih roditelja, da se negde sa strane ne obrukaju. Zatim je posao krenuo jer su svi dolazili da im oni žanju. I tako osta do danas.
Naš sin je odrastao uz kombajne i sve ostale mašine. Sada imamo dva. Noviji je sinovljev a stariji je Macin. Dete samo vozi to čudo i zna sve oko njega sam da uradi.Za sve ove godine izmenjao je moj muž više kombajna. Neki su prodati pa kupljen drugi, a dete uvek uz njega i tako nauči.......mada ima još mnogo da nauči, ali mu je otac zadovoljan......a to poštena da budem znači da mi je sin skoro savršen, kakav je ovaj matori zacepojla.
Svakog leta u julu mesecu je žetva. Svakog leta moj muž i sin su na crnačkom poslu. Svakog leta ja jurim da uradim obračune i da odem kod njih. Ovoga leta prvi put za 24 godine nisam otišla iz poslovnih razloga. Posao je za njih dvojicu izuzetno težak, prljav, puno prašine, radi se po najvećem suncu i moji momci budu jako, jako umorni. Ako se ne daj bože nešto pokvari, znaju da ne spavaju cele noći i ujutru da nastave žetvu. A meni, kada obojica ujutru krenu jedan za drugim, prvo otac a za njim i sin, svak na svojoj grdosiji, puno srce. Raj.
Maca vozi
majkin sin....i Macin....vozi.....mora da je talenat za volan zbog onog slaloma na Gazeli kad mi Maca ne dade ni kafu da popijem
