Sam kraj zime. Još je hladno, preko dana ima zubatog sunca I još po negde snega Prolazeći kroz podzemni prolaz na Zelenom vencu, ćera vide male zečeve. Dete ko dete, već ludo za životinjama, na majku, zakuka i mi pridjemo. U kutiji, njih nekoliko, guraju se onako mali, čupavi I debeli. Pomazim……….a ono meko,meko…….kao paperje, kao pena.. Šarene loptice se pomeraju, muvaju, prelaze jedna preko druge menjajući oblik. Tek uočiš na toj gomili po neko oko kako te gleda.A uši……….ne znaš čije je čije hahahahaaha. Mnogo su slatki. Čovek se kune kako su to patuljasti zečevi i kako ne narastu, da ovoga što kupimo možemo čuvati u stanu. Znam da laže, ali nam se jedan mnogo dopao, I kupimo ga. Stavim maleno krzneno stvorenje u nedra, pod jaknu, pa u autobus i kući.Objasnim ćeri da ne smemo uneti zeca u autobus, te da zato ne sme da ga dira I mazi dok ne izadjemo na našoj stanici. Baš je bila dobra, tj oboje su bili dobri dok je vožnja trajala. Maca,ne baš prijatno iznenadjen, nemaše kud. Malo se bunio, ali kada je uzeo u ruke tu meku krznenu grudvu bio je kupljen za sva vremena. Sin je imao tri, a ćera šest godina. Deca sretna a i ja ali ne zadugo.
Dali smo mu ime Petronije. Bio je mali, mekan, sladak. Ja izadjem sa decom ispred zgrade i ponesem zeca da pase travu a on jadan sav drhti. Maca povika sa prozora:
"Šta radite sa Petronijem napolju?”
" Pa da malo pase travu" odgovaram ja.
"Pobogu Ljiljana, njemu treba mleka a ne trave, on je još jako mali" viče moj muž sa prozora. "Razboleće se, hladno je.Unosite ga u kuću",
Otkud ja znam da zečevi piju mleko. Damo mu mlekca i on sve popi.Maca zna…………eh, birala sam ja to tamo kraj Morave. Petronije je bio sve živahniji i sve veći. Sin ga onako mali stisne da ga pomazi a ovaj se upiški od straha. Onda je Petronije smislio sistem pa se preko dana, dok su deca bila budna sakriva a uveče bi izlazio.Omiljeno skroviše mu je bilo iza frižidera I zamrzivača koji su u kuhinji bili ugurani u jedno udubljenje u zidu, I to knap. S jedne strane je samo mogao ući. Jednom smo frižider i dva zamrzivača pomerali jer se on nabio pozadi I upetljao u kablove pa nije mogao izaći. Maca, onako krupan, pomera sve ono teško kao tuč I veliko u malenoj kuhinji I psuje……….i psuje………I psuje. Petronije je bivao sve veći..
Uveče, kada deca legnu, Petronije je izlazio iz svog skrovišta ali tako što se zatrči na krevet u dnevnoj sobi i pravac Maci u naručje. Stavi glavu kod Macinog vrata i mazi se. Ako moj muž nije tu, onda hop u moje krilo. Bože kako opušta kada maziš nešto tako meko I nežno. Kao da maziš oblak. On je totalno opušten, uživa dok ruka lagano prolaze kroz dlaku koja se migolji medju prstima, opušta, umiruje, uspavljuje. Ostane da spava na krevetu u dnevnoj sobi dok ja radim po kući. Kao pas ili mačka. I rastao je.
Stradalo je nešto kablova (kad ga ne ubi struja), načeo je tepih, ponešto od igračaka. Sve u svemu nije bio tolika štetočina. Deca su ga mazila i pazila i on je rastao a ja sam čistila i Maca je čistio, I deca su sklanjala svoje stvari.
Maca jednog dana izgovori ono što sam ja mislila da kažem.
"Što mi smdi ova košulja!"
Petronije je počeo da se oseća. Zec kao zec, nije on kriv, ali mi počesmo da razmišljamo šta ćemo sa njim. U selu je Macin brat uzgajao zečeve pa odlučismo da mu damo Petronija koji je već poprilično porastao. Ni traga onom patuljastom zecu.
Kada smo ga odneli u selo ispostavi se da je Petronije žensko. Nema veze, ostade I dalje Petronije. Bio je u posebnom kavezu, mnogo pitom, a kada bi deca došla a ponajviše Maca, Petronije bi poludeo u kavezu. Moj muž ga tada pusti I ovaj krene da se mazi I umiljava. Mnogo je bio pametan ….za jednog zeca. Imao je 18 kg, naš patuljasti zec Petronije.
Ovakav je bio Petronije
Autor LJILJA MMM
Dali smo mu ime Petronije. Bio je mali, mekan, sladak. Ja izadjem sa decom ispred zgrade i ponesem zeca da pase travu a on jadan sav drhti. Maca povika sa prozora:
"Šta radite sa Petronijem napolju?”
" Pa da malo pase travu" odgovaram ja.
"Pobogu Ljiljana, njemu treba mleka a ne trave, on je još jako mali" viče moj muž sa prozora. "Razboleće se, hladno je.Unosite ga u kuću",
Otkud ja znam da zečevi piju mleko. Damo mu mlekca i on sve popi.Maca zna…………eh, birala sam ja to tamo kraj Morave. Petronije je bio sve živahniji i sve veći. Sin ga onako mali stisne da ga pomazi a ovaj se upiški od straha. Onda je Petronije smislio sistem pa se preko dana, dok su deca bila budna sakriva a uveče bi izlazio.Omiljeno skroviše mu je bilo iza frižidera I zamrzivača koji su u kuhinji bili ugurani u jedno udubljenje u zidu, I to knap. S jedne strane je samo mogao ući. Jednom smo frižider i dva zamrzivača pomerali jer se on nabio pozadi I upetljao u kablove pa nije mogao izaći. Maca, onako krupan, pomera sve ono teško kao tuč I veliko u malenoj kuhinji I psuje……….i psuje………I psuje. Petronije je bivao sve veći..
Uveče, kada deca legnu, Petronije je izlazio iz svog skrovišta ali tako što se zatrči na krevet u dnevnoj sobi i pravac Maci u naručje. Stavi glavu kod Macinog vrata i mazi se. Ako moj muž nije tu, onda hop u moje krilo. Bože kako opušta kada maziš nešto tako meko I nežno. Kao da maziš oblak. On je totalno opušten, uživa dok ruka lagano prolaze kroz dlaku koja se migolji medju prstima, opušta, umiruje, uspavljuje. Ostane da spava na krevetu u dnevnoj sobi dok ja radim po kući. Kao pas ili mačka. I rastao je.
Stradalo je nešto kablova (kad ga ne ubi struja), načeo je tepih, ponešto od igračaka. Sve u svemu nije bio tolika štetočina. Deca su ga mazila i pazila i on je rastao a ja sam čistila i Maca je čistio, I deca su sklanjala svoje stvari.
Maca jednog dana izgovori ono što sam ja mislila da kažem.
"Što mi smdi ova košulja!"
Petronije je počeo da se oseća. Zec kao zec, nije on kriv, ali mi počesmo da razmišljamo šta ćemo sa njim. U selu je Macin brat uzgajao zečeve pa odlučismo da mu damo Petronija koji je već poprilično porastao. Ni traga onom patuljastom zecu.
Kada smo ga odneli u selo ispostavi se da je Petronije žensko. Nema veze, ostade I dalje Petronije. Bio je u posebnom kavezu, mnogo pitom, a kada bi deca došla a ponajviše Maca, Petronije bi poludeo u kavezu. Moj muž ga tada pusti I ovaj krene da se mazi I umiljava. Mnogo je bio pametan ….za jednog zeca. Imao je 18 kg, naš patuljasti zec Petronije.
Ovakav je bio Petronije
Autor LJILJA MMM
