Bes.
Bes smenjuje bol.Sutnula sam i slusalicu i soljicu...mrlja na tepihu se sirila.Nije me briga.Stavis tacku i kreces dalje...saputala sam,a osmeh na licu je i dalje stajao...ne,nije bio zaledjen,nije bio ni izvestacen.Osmeh oslobadjajuci.Otvorila se neka nevidljiva kapija kroz koju sam zelela da prodjem,rasterecena,slobodna,potpuno slobodna.Prosla sam...osetila sam to.
Cujem kako Kiki peva ,ili vristi,smeje se...sta li je to ( i dalje osmeh,sada siri ) .Moj lepi decak.Secam se...slike naviru...Bio je cetvrtak,30.06.1994. 11.10 ...carski rez...moj Kiki...pegice bele na slatkom nosicu,sok-soba...budjenje iz anestezije,vrelo leto...9 dana u bolnici..."Zaljubi se princ u Cicu..." to je prva pesmica koju je cuo od mene,prva od kada je...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Helena je u grčkoj mitologiji ćerka Zevsa i Lede, žena kralja Sparte, Menelaja, koju je oteo Paris, trojanski princ, zbog koje je počeo rat između antičke Grčke i Troje, poznat kao Trojanski rat. Helena Spartanska poznatija je kao Helena Trojanska, iako je bila Grkinja a ne Trojanka.
Legende o rođenju
Helena je imala dve moguće majke.
Po jednom verziji ona je kći Nemeside, boginje odmazde, kazne, koju je u obliku guske obljubio Zevs prerušen u labuda. Nemesida je položila plavo i srebrno jaje, koje su nekako došle u Ledin posed. Helena se rodila iz jednog od jajeta, a Leda ju je uzgajila kao sopstvenu kćer.
Druga verzija kaže da je Nemesida bila u svom prirodnom obliku. Afrodita je pomogla svom ocu da obljubi Nemesidu lukavstvom...
http://tekstovi-pesama.com/Tose-Proeski/Igra-bez-granica/23098/1/
Igra bez granica
" Da se bar mogu probuditi u svijetu ljubavi,
bez starih drugova i ovih nakaza sto su me stalno pratili,
da te bar mogu poljubiti bez losih sjecanja na hladna proljeca,
bez slike stradanja sto se bas na nas zalijepe.
Ref.
Jer moj je zivot igra bez granica,
umorna prica, trganje stranica,
na kojim nista ne pise.
Jer moj je zivot vjecito padanje,
kad zbrojim poraze nista ne ostane,
samo jos vucem navike,
i sve na tome ostane.
Da te bar mogu probuditi, kavu ti skuhati, u krevet donjeti,
pa te poljubiti, al' toga nema i ne postoji,
da se bar mogu zaljubiti u malu seljanku na nekom proplanku,
gore u svemiru tako da dolje ne vidim.
Ref.
Jer moj je zivot...
Tražim te...
" Tražim te u svojim snovima,
iz kojih ne želim da budim se.
Strah i tuga srce mi otima.
Moja si želja u kojoj davim se.
Tražim te među oblacima,
želim da vidim lik tvoj.
Tražim te po uspomenama,
a znam da nećeš, više biti moj.
Tražim te među zvezdama,
sestrice te ne vidoše,kažu.
Tražim te po svojim mislima,
čak me i one sada lažu.
Tražim te u svom srcu ranjenom,
i gle´ sve vreme si tu bio.
U srcu mom, jadnom i zgaženom,
samo si se vešto,tiho i nežno krio. "
Helena...
Kao lupez,pod maskom postenja,
prikrada se oluja sve blize.
Na kraju sam mojih snovidjenja
Zgrabice me,brza je,sustize.
Omamljene setama sanjara,
daljine nemo vape i zovu.
Cule su urlike mojih damara,
plen sam u tom stradalnom lovu.
Kao varalica,osmeha laznog,
docepao me se ocaj izgnanika.
I niceg vise tu nema vaznog
samo je u oku proslosti slika.
Pritajena sad samo cutim
i cekam da potopi se moja ladja.
Krvav dodir zla u zilama slutim
Zarobljenik sam u tamnici beznadja.
Zapretene u mrezi od pene
tuge me guse prahom nevoljenja.
Praznina se docepala mene
moga danas i svih mojih htenja.
Sklupcana u svom cemeru bolim
ne cujem se i ne trajem vise.
Izgubljena,al ' jos silno volim,
zivot kuca sve tise i tise.
Slovenska
ПРОЂОХ КРОЗ ЦЕНТАР ГРАДА САДА ОРИЛО СЕ СРБИЈА СРБИЈА
А МЕНЕ ЈЕ ЗАДИВИЛО
БОЖЕ МИЛИ КАКО СМО МИ ЛЕП НАРОД
БРАВО ПИРГАВА ЈОШ СТО ТИ ЖЕЛИМ
ЧАВИЋУ НАПРЕД ЋЕРАЋЕ ТЕ СЕ ВИ ЈОШ
Tri stvari se ne mogu sakriti: ljubav, planina, i čovek na kamili.
Najpre se treba svideti očima, a onda srcu.
Ljubav i vlada (krevet i kruna), ne trpe društva.
Pri hladnoj se kuhinji, i vruća ljubav ohladi.
Voleti u nevreme, isto je što i mrziti.
Ljubavi i smrti, niko ne može izbeći.
Ako se kleveću i grde, onda znaj, da se vole.
Vruća ljubav brzo se ohladi.
Ne vole oni, koji ne pokazuju svoju ljubav.
Gde je ljubav u pitanju, lekar je magarac.
U ljubavi i ratu, sve je dopušteno.
Kome se ljubav smije, taj poznaje samo šalu i radost.
Ljubav nije vatra, koja se drži u rukama.
U ljubavi i parnici, gubi se samo, onoliko koliko se u njih uloži.
Ljubav daje ljudima vrednost.
Ljubav i ambicija ne trpe društva.
Voli me, da te mogu voleti, drži...
ovo su stihovi moji
reči da ih se duša seća
bili bi uvek i neizmerno dobro
da nas je pratila samo ta dečija sreća.
detinjstvo nase lepo je bilo,
toliko da cesto poželim
da se ti dani vrate
da nas radosti tadašnje
kroz čitav život naš prate.
i ljubavi prvih tu je bilo
i suza
i boli
al nista lepše ne peče
nego kad se dečije voli.
znam da mišljenje ovo delim
sa svim srcima ,,onih,, dana
sa duhom detrinjstva kojeg čuvam
da i sećanje sačuvam,želim.
samo da nit ne pogubimo
zato društvo moje,već ljudi odrasli, zaboraviti nemojte nikad gde ste i sa kim rasli.
Ugašen osmeh
Spuštena zavesa radosti,
vremena koja ozbiljnost nameću,
vremena tuđih merila,
ljubavi oslobođena,
vremena sumraka i očajnog nadanja,
na dnu srca pohranjena.
Preteći tutanj, prašinom obvijeni,
kameni odron samo se čuje,
zatrpava uspomene
stabljike ljubavi lomi
nežne latice kida,
semenke neplodni kamen prima.
* * *
Zvonki smeh i eho čujem,
stvarnost , istina il' privid se nadvija.
Nada sa dna srca ,
Uplakana, žustro radošću podignuta.
Osmeh zaboravljen, odnekud se probija, doziva,
vera razapeta al' ushićena se javlja,
ljubav pustinju ispunjava
vrt prelep u srcu gradi,
miris, lepotu i boju nekadašnju vraća.
Danas idemo Maca I ja kroz Zemun. Joj, meni nešto teško, nisam ni jela ništa osim nekih grickalica, a već je 16 sati, pa ova vrućina………..Uglavnom, zamolim ja Macu da svrati negde da naruči pljeskavicu za poneti, za njega I mene, pa da smažemo odmah kad dodjemo kući. Baš mi se prijela. Retko se to meni desi, ali se desi a I on nije neki ljubitelj posebno ne po ovakvoj vrućini. Ipak, stade ispred jednog kioska brze hrane. Vrati se za par minuta I kaže da će najbrže stići pileće belo. Dobro, rekoh, može piletina ali sa svim prilozima osim ljutog. Ode Maca, a ja ostah u kolima da čekam. Vraća se sa uredno zapakovana dva paketa u kesi. Polazimo I on se smeje.
“Što je bilo lepo samo da znaš”
“Šta je bilo lepo?”
“Ovo dvoje prodavaca. Iz...
Šefovi se ponašaju isto kao i dominantni majmuni, obeležavajući teritoriju, učvršćujući autoritet i ističući svoju hijerarhijsku nadmoć, zaključili su istraživači sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u studiji o ponašanju ljudi na rukovodećim mestima u firmama.
Istraživanje je pokazalo da menadžeri uglavnom nose tamna odela sa košuljama i kravatama jarkih boja, kao što se dominantni mužjaci nekih vrsta majmuna razmeću nekim živo obojenim delovima svoje anatomije.
I dok u prirodi takvo ponašanje ima za cilj da zavede potencijalne partnerke, u kancelariji je cilj isticanje svog mesta u hijerarhiji.:zcepanje:
"Oko 200 vrsta poznato je po nadmenom kočoperenju i udaranju u grudi. Homo sapiens evoluirao je pre više od dva miliona godina da...
Reč lapsus je latinskog porekla i označava neku grešku.
Postoje tri vrste lapsusa:
* Lapsus calami (u bukvalnom "greška perom") - greška u pisanju
* Lapsus linguae (u bukvalnom "greška jezika") - greška u jeziku, govoru
* Lapsus memoriae - greška u mišljenju, pamćenju
Lapsus se događa kada smo umorni, kada imamo briga i paralelno mislimo na dve svari...kada imamo tremu...
Definicija lapsusa:
Sigmund Frojd je smatrao da lapsusi nastaju usled javljanja nesvesnih želja, snova, itd. Odnosno lapsus je psihološki motivisana napetost između jezika i podsvesti.
Evo jednog lapsusa. . . valjda od treme. . .
Mi smo imali nas...Odzvanjalo je mojim umom,mojom utrobom,sklupcana misao u porodjajnim bolovima.Bolelo je jako.Gde i kada smo se izgubili,zasto? Urlik u meni.Jesam li jos uvek pupcanom vrpcom ljubavlju mojom za njega vezana ili mi vise nismo...Volim li ga i koliko cu padova i letova u sunovrat da proletim da bih shvatila...Hocu li ikada da shvatim da vise nema nas? Uporno me opseda ta misao dok ustajem tromo sa stolice,onako rascupana i musava od suza,dok provlacim prste kroz kosu i krecem da skuvam jos jednu kafu.Moram do mojih,moram Aleksu da probudim,dogovorio se sa Denjom,oko tog pismenog iz matematike.Trebalo bi i njima da se javim,makar na kratko.Gaga je juce dosla ...Vanja me ocekuje...ja bih jos jednu kafu..Moram da je...
Ovih dana ne mogu da dočekam da počne prenos skupštinske sednice. Obožavam da je gledam kad vidim kako predivno izgleda ona renovirana skupštinska dvorana sa državnim znamenjem. Ma nema je u Evropi. Vidi ove naše bivše republike kao da su u učionici srednje škole. Jad i beda. A naša velika,pa sva u duborezu i galeriju ima kao nekad bioskop sa balkonom. A da ne pričam kakvu elektroniku imamju,samo sede i prstom pritiskaju,ne moraju ni da ustaju,vala i ne ide da se narodni poslanici umaraju stajanjem.
A oni ljudi što sede tamo kako su samo lepo obučeni, svi nose italijanska odela i svilene kravate,čisti i uredni, ima i nešto žena i o njima ne može čovek da kaže ništa loše. Doterane,uredne, lepih manira. A kako samo ozbiljno...
U senci jedne lipe
stoji jos nasa klupa
i prkosi godinama...
Ista je kao nekada
samo je isarana
jos nekim slovima...
Uvek kada je vidim
na tebe me seti,
imena nasa jos stoje...
pogled mi stane
i shvatim koliko
imena godina broje...
Nikada nisam vise
gradom kada setam
sama na nju sela...
Stoji kao spomen
ili sam ja tako
da je gledam htela...
Ona je nesto
sto mi je od tebe ostalo
osim tuge u srcu
i slike tvoga oka.
ostali su mi u srcu
ko rana duboka...
Neka je, ponosno nek stoji
i godine secanja nek broji...
Ljudi sa dva srca ili kako drugačije nazvati sportske legende koje su ostavile dubok trag u svetskom sportu. Zašto dva srca? Jedno kuca za njih a drugo za sve one koji uživaju u njihovim majstorijama. Ima ih na našu sreću mnogo a ja ću po sopstvenom izboru da pomenem samo njih nekoliko. Na prvom mestu je fudbalski virtouz tamnoputi Brazilac Edison Arantes do Nascimento - Pele. Kralj fudbala.Sa kojom lakoćom je taj postizao golove a protivnike dovodio do očaja.
Bokserski leptir sa žaokom ljute pčele, sportski baletan ubojite pesnice, jedan jedini Muhammad Ali.
Plivački div,nedostižni junak svih prvenstava,plivač, Michael Phelps.
Medju njima počasno mesto zauzima niko drugi nego naš Čavke – Milorad Čavić. Pola srca je...
Kad je videla
moje pijane obrve
i kao u konja
raširene nozdrve
osmeh oko glave
i moje oči plave
kao šljunak iz Morave
pročitala me je iz prve
sad nema smisla više
da bilo šta napišem
ovu pesmu napisanu pre sto godina posvećujem mom drugu..TIGRU SIBIRSKOM
Oprosti majko
i ti si žena
al više me sludela
sisa njena
Ti me zadoji mlekom
a ona otrovom
i još tragam za apotekom
i ne znam
hoću li je naći
u životu ovom
Oprosti majko
što ovaj stih zapisah
ali od davnih vremena
uvek je postojala
neka žena
i vrh ambisa
njena sisa
I tako Bog stvori ženu
i podiže joj cenu
na terenu
Od kada je sveta
i veka
i od kada je žena
rodila čoveka
nemilosrdni rat se vodio
ko je u stvari koga
prvi rodio
Ipak jedna ga je rodila
i za ruku vodila
a druga veruje
sa velikim pravom
da može misliti
njegovom glavom
I tako Bog stvori ženu
i posadi je kao antenu
na zvezdanu stenu
a čoveku ostavi mesto
u mračnom suterenu
ovu pesmu posvećujem svojim virtuelnim prijateljicama
:
KONAČNO DODJE I TAJ DAN...VREME JE ZA ZASLUŽENI ODMOR...PRIPREME SU VEĆ PAR DANA U TOKU.-..U TORBE SE TRPA SVE I SVAŠTA A NAJVIŠE ONO ŠTO NE TREBA...SUTRA KREĆEMO..SVI PORODIČNO...IDEMO NA MORE ..DODUŠE PANONSKO ALI JE MOJE MORE MOJ ZAVIČAJ...MOJA VOJVODINA ...MOJ
BANAT...A TAMO STARA MAJKA..TETKE UJINE BRAĆA I SESTRE...I STARI ŠKOLSKI DRUGOVI...PA BOGAMI ZAISTA VEĆ POSTARIJI...A TEK ŠOROVI ALI NE VIŠE PRAŠNJAVI ALI I DALJE ŠIROKI I ASVALTIRANI...OSTAJTE MI ZDRAVO BLOGERI I PIŠITE...PIŠITE NE ODUSTAJTE...VRAĆAM SE BOŽE ZDRAVLJE ZA TRI NEDELJE...I NADAM SE ..DA MI NEĆE TREBATI PASOŠ KADA SE BUDEM VRAĆAO..JER KAKVE SU NAŠE POLITIČKE PRILIKE I TENDENCIJE NE BI ME NI TO ZAČUDILO...
DOVIDJENJA
:bye::bye::bye:
Možda bih ja još nastavila to silno maltretiranje, mislim da radim i privatno i u državnoj firmi, možda i neke druge poteze ne bi povukli zarad te moje odluke, pardon naše, možda bi se onaj moj čovek još neku godinu maltretirao kao najgori crnac..........da se nisam isposvadjala sa direktorom moje državne firme. Beše to ovako.
Ta je firma bila jednim delom na budžetu i to naučnom. Znači, imali smo doktore nauka, magistre, inženjere, tehničare, pa na dole. Dodje negde početkom jeseni 1992. neko povećanje para od države, i ja sam normalno odmah to iskoristila za povećanje plata. Po mojoj zamisli to je trebalo da se raspodeli na ravne časti, linearno svima. Ali, glavnokomandujući (i sam sa najvećim mogućim zvanjem) kaže da...
Ovo je svet naš
jer nas uvek više ima
od onih sa Volstrita
sa Crvenog Trga
i Dedinja
Ovo je svet naš
jer nas uvek više ima
a njih je mnogo manje
oni imaju svoje pare
i svoj uticaj
al nemaju onaj blistavi sjaj
u očima
kao sirotinja
Oni imaju
svoje jahte i avione
svoje paviljone
i svoje eskadrone
i umesto srca digitrone
a umesto osećaja silikone
Oni imaju sve
što novcem može da se kupi
jer ih nisu učili
kada su bili mali
da bi više imali
kad bi od svog blagostanja
malo i drugima dali
Oni imaju sve
ali ne i svoje sne
i zato imaju voštano lice
i kao sve zvezde padalice
pate od nesanice
Sada, kada iz ovog ugla gledam, ne znam kome je, u tom trenutku bio draži susret.Meni nikada nije bio problem navezati kontakt sa nepoznatom osobom, iz prostog razloga, što tih kontakata, nije bilo puno, a i u njihovom izboru mi je pomagao moj osećaj za prepoznavanje ljudi.Lagao bih, kada ne bih priznao, da me je taj isti osećaj, nekoliko puta i prevario.Ovaj put ne...
Upoznali smo se, i vrlo brzo prešli na ti, što mi je bilo malo neobično, ali vrlo korisno za daljnji razgovor, i bliži kontakt.Kako?Vrlo jednostavno!
Pored sveg ostalog, on je bio i duhovit.Na moje pitanje, ili konstataciju:,,Sedite,...?,, , on se okrenuo, kao tražeći nekog, i uz smešak odgovorio:,, ...Nisam primetio, da još nekog ima...,,. Naravno, uz moj uzvraćeni...
Lepo je imati drugarice, pa bile i one virtualne, koje ne zaboravljaju, takve, drugove. Hvala im na lepoti njihove duše.
Hvala za ružu čiji miris "dopire" preko tastature...:heart:
Teško mogu bilo koga da zaboravim..
ko u mom srcu dođe tu i ostaje meni drag i sećanje na njega nikad ne prestaje dok moje srce kuca...HVALA DRUZE...:zag::bye:
OVAKO SE CENI DRUGARSTVO NAŠE....
OVAKO JE SLOGA.....
OVAKO LJUDI TREBA BITI...
ISKRENOST, POŠTOVANJE.....
Jeste li sreli skoro
čoveka koji se smeje
a da mu pritom
iz očiju
neka zebnja ne veje
Gde živi čovek
čovek koji se smeje
bez gorčine u osmehu
i grča na licu
možda u nekom vicu
Ja odavno nisam sreo
čoveka
sa osmehom na licu
svi nekud žure
i kao da žmure
i ne vide da je autobus
za kojim jure
odavno napustio stanicu
Godinu dana nakon što sam postala vd šefa računovodstva, Zoran mi je rekao da misli da mi više nije potreban, ali da će uvek biti tu da mi pomogne i da se čujemo za konsultacije kao kolege. Uhvatila me panika. Ali, stegneš zube i ideš dalje.
Naravoučenije: Najbolji način da ideš napred je kada nemaš kuda nazad.
I tako ja nastavih i postah šef računovodstva.
Zoran i ja smo se redovno čuli, povremeno i vidjali i prilikom jednog takvog susreta mi je rekao da razmišlja da otvori privatnu firmu za knjigovodstvo, ali ne poznaje oblast knjigovodstva trgovine. Rekla sam da to nije loša ideja, da ni ja ne znam taj deo, ali ću naučiti. On me je samo pogledao, nasmejao se i rekao...