Zenonov paradoks

[Dragoljub69]

"Suština je" su reči tj.komunikacija zvučnim rečima ili pismenim ili mimikom (govorni znaci za gluvoneme) ili opipom (Brajeva azbuka)...
Za jedne znači ovo ,za druge ono,za neke je siva,za druge meka...

Osim toga,kako uopšte neko ko negira realni svet može da komunicira kad je to moguće samo u realnom (nepouzdanom) svetu?
Ili ste vi te stvari po sebi?
De ste transcedentni!

 

[Svetozar ot Ružičić]

Bla bla bla, došli ste na filozofiju a niste kadri ni da pokušate da shvatite skeptični odnos prema svetu oseta (tj. sveta objekata prostora i vremena kakvog vi zamišljate). Već ga se držite kao pijani plota. Pa nije vam ovo nauka i naučni forum gde bez sveta oseta nema rasprave. I tako godinama .....

Nemoj da se ljutis na nas, ras-krinka-ni, nismo ti mi krivi sto ste se ti i oziman primili na nesto sto ne postoji.
Na glupost.
Skepticizam sam po sebi je bezvredan . . . treba razmisljati na osnovu opazenog a ne samo sumnjati.
Takvom jednom besmislenom sumnjom, gde se sumnja samo da bi se sumnjalo, ne moze se stici nigde osim u psihijatrijskog bolnici kao neko ko pati od paranoje.

Ne postoji nikakva stvar po sebi.
Nego je to nada gubitnika koji ne mogu da priznaju da su gubitnici nego misle da ce pobediti u nekom drugom, vanzemaljskom, svetu.

Ne moze na osnovu bilo cega da se dodje do ispravnog logickog zakljucka da postoji stvar po sebi.
Moze samo da se umislja i da se po 500 puta svaki dan ponavlja.
Medjutim, mozes ti da ponavljas i 5 miliona puta svaki dan kako "stvar po sebi postoji" ona nece postojati pa nece.

Sve je prolazno, druze, nista nije vecno.
Ne postoje nikakvi apsoluti.
Nema Boga.
Bilo da je rec o Hriscanskom Bogu, transcendentnom Bicu ili o naucnoj teoriji svega.

 

[krinka5]

Osim toga,kako uopšte neko ko negira realni svet može da komunicira kad je to moguće samo u realnom (nepouzdanom) svetu?
:

Ova rečenica bi se mogla primeniti i za onoga ko tvrdi da se svet sastoji od atoma i podjednako bi bila glupa

Ne negiram ja svet objekata samo ga stavljam u pravi kontekst , svet objekata je vezan za opažaje i nigde izvan toga.

 

[krinka5]

Nemoj da se ljutis na nas, ras-krinka-ni, nismo ti mi krivi sto ste se ti i oziman primili na nesto sto ne postoji.
Na glupost.
Skepticizam sam po sebi je bezvredan . . . treba razmisljati na osnovu opazenog a ne samo sumnjati.
Takvom jednom besmislenom sumnjom, gde se sumnja samo da bi se sumnjalo, ne moze se stici nigde osim u psihijatrijskog bolnici kao neko ko pati od paranoje.

Sumlju kao filozofski metod prvi je primenio Dekart i nije došao do psihijatriske bolnice već do značajnih saznanja.

Ostalo je glupo i komentarisati jer se suprotstavlja samoj filozofiji .

 

[oziman]

Nemoj da se ljutis na nas, ras-krinka-ni, nismo ti mi krivi sto ste se ti i oziman primili na nesto sto ne postoji.
Na glupost.
Skepticizam sam po sebi je bezvredan . . . treba razmisljati na osnovu opazenog a ne samo sumnjati.
Takvom jednom besmislenom sumnjom, gde se sumnja samo da bi se sumnjalo, ne moze se stici nigde osim u psihijatrijskog bolnici kao neko ko pati od paranoje.

Ne postoji nikakva stvar po sebi.

Да разумеш сам концепт ствари по себи знао би да су и појмови "постојање" и "непостојање" непримењиви на њега.

За ствар по себи не можемо рећи да она постоји, јер за нешто што не познаје простор и време, што је дакле 0 димензија и 0 трајања, не можемо за то рећи да "постоји" али, такође не можемо за то рећи ни да не постоји. У томе је поента. У антиномији.
У нечему до чега смо у филозофији дошли, а што не улази у форме нашега сазнања, у простор, време и каузалитет. Самим тим то је нешто потпуно другачије од свега што познајемо.
Зато смо томе доделили атрибут "трансцедентно". а не рецимо непостојеће или постојеће а сазнању тренутно непознато.

Не, него је то изван могућности сазнања. Изван саваког атрибута...трансцендентно. Сазнању непојмљиво. Изван домашаја његових форми простора, времена и каузалитета.

Ево ти овај Шопнехауров цитат у коме је он то лепо објаснио:
То је и све што се о трансендентном може рећи позивајући се на сазнање.

"Јedino u odnosu na pojave pojmovi prestanka i trajanja nalaze svoju primenu, a ne u odnosu na ono što se u pojavama manifestuje, to jest u odnosu na suštinu-po-sebi stvari; zato, primenjeni na tu suštinu, ti pojmovi više nemaju nikakvog smisla. To se vidi i u činjenici da je nemoguće odgovoriti na pitanje koje polazi od tih vremenskih pojmova, i da je svaka tvrdnja u davanju takvog odgovora, svejedno s koje strane dolazila, izložena ubedljivim prigovorima. Mogli bismo, doduše, tvrditi da naša suština-po-sebi traje i posle smrti, zato što bi bilo pogrešno reći da ona propada; ali, mogli bismo isto tako da tvrdimo kako ona propada, zato što bi bilo pogrešno reći da ona traje i posle smrti; u stvari, tačno je i jedno i drugo. Tu bi se, dakle, moglo postaviti nešto nalik antinomiji. Međutim, ta bi antinomija počivala isključivo na negacijama. U njoj bi se subjektu suda odricala dva kontradiktorno suprotna predikata, ali samo zato što cela kategorija tih predikata ne bi bila primenljiva na taj subjekt. Ako se, međutim, njemu ta dva predikata odriču ne zajedno već pojedinačno, stiče se utisak da se kod njega dokazuje predikat kontradiktoran predikatu koji mu se odriče u tom trenutku. A to se zasniva na činjenici da se tu porede nesamerljive veličine, ukoliko nas problem premešta na teren koji ukida vreme, a ipak nam postavlja pitanje o vremenskim odrednicama, koje je, dakle, jednako pogrešno i pripisati i odreći subjektu; to upravo znači: problem je transcendentan. U tom smislu smrt ostaje tajna."

Шопенхауер

 

[Dragoljub69]

"Јedino u odnosu na pojave pojmovi prestanka i trajanja nalaze svoju primenu, a ne u odnosu na ono što se u pojavama manifestuje, to jest u odnosu na suštinu-po-sebi stvari; zato, primenjeni na tu suštinu, ti pojmovi više nemaju nikakvog smisla. To se vidi i u činjenici da je nemoguće odgovoriti na pitanje koje polazi od tih vremenskih pojmova, i da je svaka tvrdnja u davanju takvog odgovora, svejedno s koje strane dolazila, izložena ubedljivim prigovorima. Mogli bismo, doduše, tvrditi da naša suština-po-sebi traje i posle smrti, zato što bi bilo pogrešno reći da ona propada; ali, mogli bismo isto tako da tvrdimo kako ona propada, zato što bi bilo pogrešno reći da ona traje i posle smrti; u stvari, tačno je i jedno i drugo. Tu bi se, dakle, moglo postaviti nešto nalik antinomiji. Međutim, ta bi antinomija počivala isključivo na negacijama. U njoj bi se subjektu suda odricala dva kontradiktorno suprotna predikata, ali samo zato što cela kategorija tih predikata ne bi bila primenljiva na taj subjekt. Ako se, međutim, njemu ta dva predikata odriču ne zajedno već pojedinačno, stiče se utisak da se kod njega dokazuje predikat kontradiktoran predikatu koji mu se odriče u tom trenutku. A to se zasniva na činjenici da se tu porede nesamerljive veličine, ukoliko nas problem premešta na teren koji ukida vreme, a ipak nam postavlja pitanje o vremenskim odrednicama, koje je, dakle, jednako pogrešno i pripisati i odreći subjektu; to upravo znači: problem je transcendentan. U tom smislu smrt ostaje tajna."

Шопенхауер
Ko shvati da je "vreme" samo sada,te da je komparacija uma pozicija i superpozicija u memoriji uma tom je jasno da ovaj Šopijev citat govori
o tome kako funkcioniše ego!
Ego je taj koji odbija svoj nestanak!
Ne pristaje da rikne ni za živu glavu!
Prihvata svaku religiju,pa i ovu o STVARI PO SEBI tj filozofskog Božu!

 

[Svetozar ot Ružičić]

Sumlju kao filozofski metod prvi je primenio Dekart i nije došao do psihijatriske bolnice već do značajnih saznanja.

Ostalo je glupo i komentarisati jer se suprotstavlja samoj filozofiji .

Bitno je da ti imas stav i da si ga izneo.
To sto on nema veze s realnim, to nema veze.

Ako se pod sumnjom podrazumeva ispitivanje onoga na cemu se temelje tvoji zakljucci, onda je rec o pozitivnoj vrsti sumnje.
Mi cesto zaboravljamo kako smo dosli do svojih zakljucaka posto se uglavnom fokusiramo na zakljucke, tako da samo njih pamtimo kao i to da smo ih nekada logicki ispravno izveli.
Medjutim, ponekad se desava da dodjemo do zakljucaka bez razmisljanja.
Zbog toga moramo da se preispitamo da bi otkrili uljeze.
Znaci secamo se kako smo do tih zakljucaka dosli, ili gledamo da li je moguce doci do njih, tako sto generalizujemo prethodno opazeno, i tako otkrivamo koji zakljucci su dobri a koji su samo uljezi.

Medjutim, sumnja je cesto kod mnogih takozvanih filozofa, tj. ekstremnih skeptika, patoloska.
Tu se radi o najobicnijoj paranoji.
Takvi ne sumnjaju da bi proverili da li su do zakljucaka dosli logicki vec zato sto se boje da ce nekada u buducnosti morati da donesu neki drugi zakljucak.
Dakle, previse se boje gresaka.
Zakljucci zavise od opazenog a kako prolazi vreme tako prikupljamo nove opazaje sto moze, ali ne mora, da dovede do novih, drukcijih, zakljucaka.
Te patoloske slucajeve ta relativnost iritira . . . oni bi da im zakljucci budu apsolutni tj. bezvremenski.
Pa zbog toga odustaju od bilo kakve tvrdnje kod koje postoji i najmanji nagovestaj da je moguce da je pogresna.
Kako, naprimer, mozes da znas da je lisce koje opazavamo stvarno zuto?
Sta ako nase oko nije dovoljno savrseno da ga vidi u nekoj drugoj, istinitijoj, boji?
Zatim, kako mozemo da govorimo o onome sto ce tek da bude kad buducnost nije zagarantovana?
To sto mislim da ce sutra svanuti ne znaci da ce svanuti . . .
"Znanje je nemoguce."
"Prestajem da razmisljam", kaze skeptik "zato sto je besmisleno."
Dakle, skeptik je zaboravio svrhu razmisljanja.
Umislio da je svrha razmisljanja nekakvo misticno, imaginarno, apsolutno znanje.
A ne najobicnije predvidjanje.

Dekart je nebitan . . .
Tim tvojim citiranjem samo nam pokazujes ko si i sta si.
Tj. bubalica.

Poenta je da se svaki zakljucak izvodi, ne sumnjom, vec razmisljanjem.
Dosadan si.

 

[oziman]

Ko shvati da je "vreme" samo sada,te da je komparacija uma pozicija i superpozicija u memoriji uma tom je jasno da ovaj Šopijev citat govori
o tome kako funkcioniše ego!
Ego je taj koji odbija svoj nestanak!
Ne pristaje da rikne ni za živu glavu!
Prihvata svaku religiju,pa i ovu o STVARI PO SEBI tj filozofskog Božu!

Опет ти са својим пројекцијама твог страха од смрти.
Ко овде говори о томе.

Свет је представа не зато што се неко плаши смрти него зато што се ради о чињеници.

"To da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

Свиђало се то неком или не. Објектитван свет је представа а ставр по себи је супстанција свега. И то сазнању отвара многа питања и могућности контемплације о којима сирови материјалисти и позитивисти не могу имати ни појма.
Да ли су та питања за некога утешна или узнемирујућа нема никакве битности за иста.

И узгред, одакле ти право да себе уздижеш на некакав херојски пиједстал?

Пази молим те. Као да су сви остали осим тебе толико жељни ове "дивне" егзистенције у којој смо па желе да је продуже ва вјеки вјеков.

Сачувај свој страх од смрти за себе а немој да га пројектујеш на друге.

 

[krinka5]

Bitno je da ti imas stav i da si ga izneo.
To sto on nema veze s realnim, to nema veze.

Ako se pod sumnjom podrazumeva ispitivanje onoga na cemu se temelje tvoji zakljucci, onda je rec o pozitivnoj vrsti sumnje.
Mi cesto zaboravljamo kako smo dosli do svojih zakljucaka posto se uglavnom fokusiramo na zakljucke, tako da samo njih pamtimo kao i to da smo ih nekada logicki ispravno izveli.
Medjutim, ponekad se desava da dodjemo do zakljucaka bez razmisljanja.
Zbog toga moramo da se preispitamo da bi otkrili uljeze.
Znaci secamo se kako smo do tih zakljucaka dosli, ili gledamo da li je moguce doci do njih, tako sto generalizujemo prethodno opazeno, i tako otkrivamo koji zakljucci su dobri a koji su samo uljezi.

Medjutim, sumnja je cesto kod mnogih takozvanih filozofa, tj. ekstremnih skeptika, patoloska.
Tu se radi o najobicnijoj paranoji.
Takvi ne sumnjaju da bi proverili da li su do zakljucaka dosli logicki vec zato sto se boje da ce nekada u buducnosti morati da donesu neki drugi zakljucak.
Dakle, previse se boje gresaka.
Zakljucci zavise od opazenog a kako prolazi vreme tako prikupljamo nove opazaje sto moze, ali ne mora, da dovede do novih, drukcijih, zakljucaka.
Te patoloske slucajeve ta relativnost iritira . . . oni bi da im zakljucci budu apsolutni tj. bezvremenski.
Pa zbog toga odustaju od bilo kakve tvrdnje kod koje postoji i najmanji nagovestaj da je moguce da je pogresna.
Kako, naprimer, mozes da znas da je lisce koje opazavamo stvarno zuto?
Sta ako nase oko nije dovoljno savrseno da ga vidi u nekoj drugoj, istinitijoj, boji?
Zatim, kako mozemo da govorimo o onome sto ce tek da bude kad buducnost nije zagarantovana?
To sto mislim da ce sutra svanuti ne znaci da ce svanuti . . .
"Znanje je nemoguce."
"Prestajem da razmisljam", kaze skeptik "zato sto je besmisleno."
Dakle, skeptik je zaboravio svrhu razmisljanja.
Umislio da je svrha razmisljanja nekakvo misticno, imaginarno, apsolutno znanje.
A ne najobicnije predvidjanje.

Dekart je nebitan . . .
Tim tvojim citiranjem samo nam pokazujes ko si i sta si.
Tj. bubalica.

Poenta je da se svaki zakljucak izvodi, ne sumnjom, vec razmisljanjem.
Dosadan si.

Hajde pročitasj nešto u životu pa tek onda serendaj , nema nikakvog smisla da ovoliko brabonjaš o Dekartovoj sumlji a da ništa od toga nisi pročitao. Hajde zdravo imam pametnija posla

 

[Svetozar ot Ružičić]

Lako je da dodjes ovde i da glumis.
Reci su jeftine.
Treba iza toga stajati nesto . . . naprimer razmisljanje.
Ne sumnja, zato sto je sumnja sama po sebi bezvredna, vec razmisljanje.
Razmisljanje ti donosi zakljucke, sumnja ih u najgorem slucaju negira, u najboljem proverava.

Previse citas.
Trebao bi da prestanes da citas.
Onda bi mogao da pocnes da se bavis pametnim stvarima.
Inace samo pricas price.

- - - - - - - - - -

Да разумеш сам концепт ствари по себи знао би да су и појмови "постојање" и "непостојање" непримењиви на њега.

Nemoguce je razumeti besmisleni koncept.
Ono sto ti ovde govoris je "da si prihvatio ono o cemu ja govorim, makoliko besmisleno to bilo, onda bi govorio isto sto i ja govorim".

За ствар по себи не можемо рећи да она постоји, јер за нешто што не познаје простор и време, што је дакле 0 димензија и 0 трајања, не можемо за то рећи да "постоји" али, такође не можемо за то рећи ни да не постоји. У томе је поента. У антиномији.

Problem je u tome sto ti ne razumes nacin na koji razmisljanje funkcionise nego lupas gluposti.
Ako za nesto nema dokaza da postoji (kao sto nema za tu tvoju "stvar po sebi") onda je sasvim logicno zakljuciti da to nesto ne postoji.
Nemoj da budes kao ovi Hriscani "vi nemate dokaza da Bog ne postoji".
Kako nemam . . . pa sama cinjenica da nema dokaza za njegovo postojanje je dokaz.

 

[oziman]

Nemoguce je razumeti besmisleni koncept.
Ono sto ti ovde govoris je "da si prihvatio ono o cemu ja govorim, makoliko besmisleno to bilo, onda bi govorio isto sto i ja govorim".

Не да си прихватио оно о чему ја говорим, него да си прво научио шта уопште значи концепт "ствари по себи" и које знање и разлози истинитости стоје иза њега.
То није нечија празна тлапња него нешто што има аподиктичке доказе иза себе. Векови су прошли пре него што смо дошли до поделе свега на појаву и ствар по себи

Наравно. За неког попут тебе ко за то знање никада није чуо, нити је способан да га разуме и када га чује, исто је као да тога ни нема. И ја ту не могу ништа учинити.

Problem je u tome sto ti ne razumes nacin na koji razmisljanje funkcionise nego lupas gluposti.
Ako za nesto nema dokaza da postoji (kao sto nema za tu tvoju "stvar po sebi") onda je sasvim logicno zakljuciti da to nesto ne postoji.

Ти би хтео да ти сервирам научне доказе за ствар по себи. Да ти изнесем нешто у шта ћеш гледати.

Жао ми је. Докази за поделу свега на појаву и ствар по себи нису у гледању него у мишљењу заснованом на непосредном искуству.

Ако ниси способан непосредно увидети да нема објектинвог света ако нема субјекта наспрам кога је, никакав посредан доказ ти тај увид не може пружити.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ti si jak na recima ali vrlo slab na dokazima.
Ne moze da se razume pojam "stvar po sebi" zato sto je nedefinisan tj. ne odnosi se ninasta.
To je i razlog zasto je nemoguce odrediti da li postoji ili ne postoji.
Kad je nesto nedefinisano, ne mozes da kazes da postoji ili da ne postoji.
Naprimer, ne mozes da kazes da li "xcfvljsaerou2342scgf" postoji ili ne postoji.
Zasto? Zato sto ne znas na sta se odnosi.
Medjutim, ako znas da je pojam besmislen, onda mozes da kazes.

Nema veze koliko je vekova proslo pre nego sto se pojavila glupost.
Glupost je glupost.

Tako je ozimane . . .
Samo ponavljaj . . . ja nisam cuo za to tvoje "znanje", nisam sposoban da ga "razumem" i ti tu nista ne mozes da ucinis . . .
Ovo poslednjo je jedino tacno.
Ne mozes nista da ucinis u smislu da ne mozes da me nateras da usvojim te tvoje gluposti.
Ne mozes da mi zaglupavis mozak.

Neposredno iskustvo je vrsta naucnog dokaza, glupane.
Ne mora to da bude gledanje.
Gledanje je samo jedan od nacina da se iskusi realnost.
Imamo mi i druga cula.
Imamo i ona okrenuta ka sebi, ka unutrasnjem svetu, tj. ezotericna cula.

Pojam "objektivni svet" je suvisan.
Ono sto postoji to je iskustvo medju kojima su culni opazaji kao i mnoge druge stvari kao sto su naprimer modeli realnost.
Ti bi sve to da negiras.
Narocito opazaje posto izazivaju burne emocionalne reakcije u tebi.
Ti idealizujes slepilo . . .
Svi sad treba da sednemo i da ne radimo nista drugo nego da meditiramo.
Ooooooooooommmm . . .

 

[Dragoljub69]

Kako se zove u psihologiji kad se neko grčevito drži neke iracionalne konstrukcije???

 

[MarieSoLong]

Kako se zove u psihologiji kad se neko grčevito drži neke iracionalne konstrukcije???

vernik, valjda
a idealisticki pravac u filoz. postoji oduvek i iznedrio je filozofe vredne postovanja
nikako nije iracionalna konstrukcija, vec sledi svoju logiku koja je sasvim validna

aj da su ovi ovnovi niceanovci bili ovako iskljucivi, ali ti Dragoljube...
hmm mozda zato sto od idealizma nikakve prakticne vajde nema...tu se ti i ovnovi 'prepoznajete.

jbt, umesto da udare na psihopatski soj ljudi koji realno sve ugrozavaju, pa i same sebe, oni udarili na benigne idealiste. ..muskarcine

 

[Thucydides]

Kukanje je kad trazis pomoc, ovde se samo konstatuje.
A sta je to Dragoljube sto ti imas a Oziman nema?
Dobro, priznajem, logika ti je na nivou koji je zavidan u odnosu na nivo logike koju upotrebljava Oziman.
Zahvaljujuci tome jasno ti je da su Ozimanovi stavovi najobicnije gluposti.
Medjutim, pitanje je, koliko je znacajna ta razlika . . .
Ako bolje osmotrimo, videcemo da sustinski ti zapravo razmisljas isto kao Oziman.
Naime, ti mislis da je zadovoljstvo, tj. mir, jedini cilj u zivotu.
Ako si miran, ako ne patis, ako si apatican (a-patija znaci odsustvo strasti), onda je sto se tebe tice sve okej.
Nije li to malo glupo? Ta tvoja indiferentnost kao cilj?
Znaci bolje biti slep nego biti svestan.
Bolje da ne radis nista nego da nesto radis.
Zato sto je tebi svest i rad patnja . . . pa mislis da je i drugima.

Zadovoljstvo je ono sto je izmedju tacaka A i B. Da bi dosao do kraja zadovoljstva, potrebno je preci liniju izmedju A i B, a to znaci da moras preci polovinu puta ...

 

[Thucydides]

vernik, valjda
a idealisticki pravac u filoz. postoji oduvek i iznedrio je filozofe vredne postovanja
nikako nije iracionalna konstrukcija, vec sledi svoju logiku koja je sasvim validna

aj da su ovi ovnovi niceanovci bili ovako iskljucivi, ali ti Dragoljube...
hmm mozda zato sto od idealizma nikakve prakticne vajde nema...tu se ti i ovnovi 'prepoznajete.

jbt, umesto da udare na psihopatski soj ljudi koji realno sve ugrozavaju, pa i same sebe, oni udarili na benigne idealiste. ..muskarcine

Zar nije dovoljno sto je cio svijet postao idealan, bitno je kresnuti se, a nebitno sto od toga nema nikakve vajde.

- - - - - - - - - -

Niceance cete najbolje omesti ako im tutnete u ruke da stvaraju nadcovjeka.

 

[MarieSoLong]

Zar nije dovoljno sto je cio svijet postao idealan, bitno je kresnuti se, a nebitno sto od toga nema nikakve vajde.

- - - - - - - - - -

Niceance cete najbolje omesti ako im tutnete u ruke da stvaraju nadcovjeka.

sta da ti tutnemo u ruke? tvoj nik?
ti samo mozes neku tuku ili tukija napraviti. logika nula, kao osoba nula
aj setaj

 

[Thucydides]

Polako, imas ti vremena. Jos kad bi znala za sta.

 

[Dragoljub69]

Ne treba meni nikakva pohvala moje pameti ovde na forumu-i sam sam svestan da uz nekolicinu sličnih učesnika i nekoliko moderatora
vladam stopostotno savremenom logikom i da spadam u te racionaliste ovog foruma.
A to da imam luzerski stav po mnogim pitanjima je baš veoma loša procena!
Itekako strasno znam da se borim za ostvarenje nekih svojih,ali i društvenih ciljeva...
Međutim,da -hedonista sam,mada u višem nešto obliku od uobičajenog,jer nisam vernik i znam da me ništa čeka i to za tren jedan u odnosu
na silu onog što zovete "vreme"... I hoću da iskoristim ovaj bljesak brilijanta-premije svemirskog lotoa maksimalno ili bar
najbolje koliko mogu!
Luzeri su pre oni koji računaju na zagrobni život ili na večno vračanje istog,neku reinkarnaciju,vaskrsnuće,te im to izgovor
da ne postižu više (a u stvri su nesposobnjakovići),jer kao-biće prilike još...
Aha-malo morgen!

 

[hakim bej]

Da bi neko postao luzer mora prvo preci polovinu puta.
Da bi stvarno postao luzer mora preci pola od preostalog dela puta.
I tako dalje.

Ili je luzer onaj ko napravi prvi korak?
Sta kaze zenonov paradoks?

 

[Thucydides]

Kad bih bio slomljene volje, tezio bih Nicemu i sputavao bih svakog ko zivi za cilj ili smisao u vremenu i prostoru. Onemogucavao bih sve logicki i racionalno, koliko god to apsurdno bilo, pa ako ih ne bih mogao nagovarati na zagrobni svijet, onda barem da sjede ispod drveta i fokusiraju se na pozitivnu nulu. Bio bih amoralan i protiv vrlina koje samo izazivaju patnju. Patnju bih odricao kroz seks i drogu i napadao bih sve one koji zagovaraju vrlinu, a ne jednakost. Ukinuo bih petice i jedinice u skoli i svi bi prolazili tricom. Zivjeli bismo u sada, jer patnja je tu i ovde, sada i odmah, a ne sutra i prekosutra. Ko se ne ustrijemi direktno ka paceniku, taj je necovjecan, hladan, bez imalo emocionalne inteligencije. Parazit drustva, glupak i zaostao. Takve treba u ludnicu. Cilj zivota je nenaprezanje, opustenost, bezbolnost, vitko tijelo, tamna koza i po mogucnosti svijetla kosa, ona izbijeli na suncu. Rad treba da bude zabava, igra, eksperiment. Niko ne treba da vlada, niko da se spotice o druge kao o kamenje. Cim se javi potreba, nastaje bol, i odmah je treba zadovoljiti na licu mjesta. Dozvoljeno je sve sto ne izaziva bol. Pa mi smo zivotinje, ugledajmo se na njih! Idemo u Afriku, Aziju, Australiju - tamo gdje je ugodna klima. Jao sto ja imam mnogo slika odande. Niko ne zna sta je dobro za tebe sem tebe. Zivot je samo jedan, zivi kao da je poslednji dan!
Sad ko mi kaze da sam sebican, taj nije sa mnom popio nijednog pivkana. Ustvari, ja sam bio sasvim drukciji prije dvije decenije, ali je stigo progres, pa se i ja prilagodjujem.

 

[hakim bej]

Ponovo pišeš pametno.

To može značiti da je najmanje jedan od nas dvojice popio pivkana.

 

[Ljubo2]

Ako moram sada ustati i otici do vrata moje sobe. Moram preci onu tacku koja je bas na polovini izmedju mene i vrata. Kada dodjem do te tacke ceka me jos jedna tacka na polovini. Kada dodjem do te tacke... smanjio sam put..ali me polovina opet ceka.

"Trla baba lan da joj proće dan", je najkraća definicija i kritika bezvrednosti sveukupne svetske filozofije, koja se uvek svodi na to da se rodi genije koji će biti sposoban da izmisli logiku kojom će da negira nešto što svi znaju da u stvarnosti Jeste ili logiku kojom će da dokaže nešto što svi znaju da u stvarnosti NIje. Sve da bi se budale kasnije vekovima ložile na to i u svojoj nesposobnosti da shvate da ih filozof u zdrav mozak hebe, vekovima ga hvalile, slavile i uzdizale do neba.

Tako je i sa "Zenonovim paradoksom". Pitanje je da li je ikada na svetu postojala i jedna budala koja je "morala ustati i otići do vrata svoje sobe" i nije uspela u tome, samo zato što je neka druga budala smislila da to nije moguće, iz razloga što put do vrata uvek ima "dve polovine"

 

[Dragoljub69]

Stvarnost je ,zaista,drukčija od ove koju mi vidimo.
(Ovo objašnjava Zenonovu glupost)
Mi naime "snimamo" film okoline i gledamo ga u glavi planimetrijski!
Oko je naša kamera,a projekcija je u glavi i to kao na bioskopskom platnu!
Naime,dete koje raste prilično dugo uči dubinu pomoću algoritma perspektive.
A stvarnost poseduje sve dimenzije!
Pominjem ovde Hilbertov prostor kojim se izračunavaju dimenzije i najosnovnija je
proizvod kvadrata rastojanja po osama...U pitanju je vektorski račun i trajektorije u svemiru nisu
drukčije moguće.Ljudsko oko je ,najblaže rečeno ,nedovoljno.
Već avioni koji slede radiofar ,lete zakrivljenom putanjom.Što je udaljenost veća,zakrivljenost je (za naše oko!)
veća...
Ko želi da sazna više i da se mane euklidske geometrije (koja je samo jedan prostor)nek prvo savlada analizu vektorskog proizvoda pa dalje...
Malo balistike i svemirskih letova ne može da naškodi...
Inače,matematika i nije bauk neki...Lakša je od sociologije,recimo...

 

[Svetozar ot Ružičić]

Luzeri su pre oni koji računaju na zagrobni život ili na večno vračanje istog,neku reinkarnaciju,vaskrsnuće,te im to izgovor
da ne postižu više (a u stvri su nesposobnjakovići),jer kao-biće prilike još...

Luzer je svako ko omalovazava trud i zagovara lenjost.
Kao sto to ti radis.

Sad, da l se fokusiras na ovozemljsku lenjost, u obliku psihoaktivnih droga, ili na onozemaljasku lenjost, u obliku meditiranja, to je manje bitno.