Paradoks osećanja

[Banovic Strahinja]

Ponekad mislimo da imamo lepo iskustvo, da smo sretni ili zaljubljeni—ali kasnije shvatimo da možda i nije bilo tako sjajno. To postavlja duboko pitanje: Da li naše razmišljanje o tome šta osećamo mogu biti različita od samog osećaja?
Ljudi nekad kažu da je "bol iluzija“ ili da je "sreća samo hemija“. Time misle da, iako nešto deluje stvarno, možda nije ono što izgleda. Ali to vodi do pitanja: Može li samo iskustvo biti lažno ili iluzorno?
Na primer:
Ako mislim da sam zaljubljen, da li to znači da zaista jesam — ili samo verujem da jesam, dok osećaj možda i nije stvaran?
Ako mislim da uživam u nečemu, da li zapravo patim?
To zvuči teško za prihvatiti. Ako nešto osećam- zar to nije dokaz da to zaista doživljavam? Može li se zaista desiti da osećamo nešto, a da toga nismo svesni?
Na prvi pogled, izgleda da ne možemo sumnjati u sopstveno iskustvo. Ako osećam bol ili radost, to je stvarno, ali postoje zbunjujući slučajevi:

-Prvi put se zaljubim. Ne znam šta je to, pa pitam nekog drugog da mi objasni. Treba mi pomoć da razumem sopstveni osećaj.

-Probam nešto novo i nisam siguran da li mi se sviđa. Tek kasnije odlučim da li mi se dopada ili ne.

-Ljudi sa lošim navikama i zavisnostima ponekad ne shvataju da su patili dok ne prekinu naviku. Tek tada kažu: "Nisam znao koliko mi je bilo loše.“
-------------------------------------------------------------------------------------------------

Šta se dešava u glavi ljudi, zašto osoba pati/propada, a da ne shvata da pati/propada sve dok to ne prođe, ili dok ne dodje do završnog čina?
Zašto naša uverenja o tome šta osećamo nisu uvek tačna?
Kada možemo verovati sopstvenim emocijama?

 

[Nemoguća Могућност]

za one racionalne - sa vise saznanja bice i vise prezrenja...
sa druge strane intuicija i emocija.

Svaka emocija je dobra, ali samo utoliko koliko zelimo da je pojmimo,
imam utisak da ljudi ne slusaju svoja tela a ni svoje duse.

intuicija je emocija od koje sve zapocinjem a zavrsavam sa analitikom. Pogotovo kad se nalazim na 'nepoznatom terenu' (ne fizickom nego duhovnom)

Mada kao vecinom racionalan, uzivam da budem emocionalan - to mi se cini jako vaznim za mentalno zdravlje i odzavanje opsteg stanja. Ukljuciv i odnos da univerzumom (za vernike sa Bogom). Nisu nam emocije tek tako date, to je mudrost miliona godina od prvog osecaja.

Propadaju samo tvrdoglavi.

 

[milsu]

Питање свесности, а и искуства. Што смо свеснији, као и што имамо више искуства, умемо боље да препознамо ситуације у којима се налазимо и да одредимо наш однос. Мада осећања нису толико битна, она су нешто површно. Нешто што је битно то би била духовност а не емотивност.

Mada kao vecinom racionalan, uzivam da budem emocionalan - to mi se cini jako vaznim za mentalno zdravlje i odzavanje opsteg stanja. Ukljuciv i odnos da univerzumom (za vernike sa Bogom). Nisu nam emocije tek tako date, to je mudrost miliona godina od prvog osecaja.

За Православне Хришћане емотивно доживљавање вере је забрањено и нека врста греха односно погрешног веровања. Јер љубав није емоција, него духовно привлачење, а смисао вере је да постанемо обожени, а не да доживљавамо емоције.

 

[Zelena milja]

Ljudi nekad kažu da je "bol iluzija“ ili da je "sreća samo hemija“. Time misle da, iako nešto deluje stvarno, možda nije ono što izgleda

Na sva osećanja utiču procesi koji se dešavaju u mozgu. Sve je hemija. To ne znači da naše emocije nisu stvarne. Još kako jesu.

 

[Banovic Strahinja]

intuicija je emocija od koje sve zapocinjem a zavrsavam sa analitikom

Da li je intuicija zaista emocija?

Na sva osećanja utiču procesi koji se dešavaju u mozgu. Sve je hemija. To ne znači da naše emocije nisu stvarne. Još kako jesu.

Ali zasto cesto pogresno tumacimo emocije?
Zasto je nekad “ko se tuce- taj se voli”, a zasto nekad shvatimo da ne volimo ljude za koje smo mislili da ih volimo?
Da li je misljenje o onome sto osecamo vaznije od osecaja?