Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.472
Ima li vlast strategiju širu od Ćacilenda
Sandra Petrušić
Za početak je održao sopstvenu lekciju o hrišćanskim vrednostima rugajući se Novom Sadu jer mu je pukao pomen žrtvama, što zvuči podjednako morbidno i glupo kao reći da je nekom pukla sahrana jer se nije okupilo dovoljno ljudi. Potom je pohvalio divne ljude iz Ćacilenda koji pesmom uzvraćaju na „nasilje blokadera“, jer je baš lepo od njih što majci pod nadstrešnicom poginulog Stefana Hrke pevaju pesmu „Pošla majka da potraži sina“, a na kraju se osvrnuo i na samu Dijanu Hrku, uz tvrdnju da je suviše pristojan da bi o njoj govorio, ali da nije baš toliko pristojan da ne bi insinuirao da je ona plaćena za to što radi.
I dok je ne skidajući se sa televizijskih ekrana govorio šta god mu padne na pamet, uspeo je da ni rečju ne pomene jedino što bi kao predsednik morao – katastrofalan izveštaj Evropske komisije koji se odnosi na kvalitet rada njegove vlasti i činjenicu da je Vlada Švedske odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i ta sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
Dakle, predsednik nas je uskratio za objašnjenje najosnovnijeg – imaju li ikakav program u okviru novih okolnosti? I ima li nečeg više od pokušaja da se zadrži vlast, kakva god bila i nad kojom god olupinom od zemlje uspostavljena, osim torture, uvreda i kuknjave da doživljavaju „nezapamćene pritiske“ i nepravdu i na domaćem i na stranom terenu.
Sada smo u vrlo specifičnoj situaciji i čini mi se da oni poslednjih nekoliko meseci, ako ne i svih ovih godinu dana, nemaju jasnu strategiju šta treba da rade i kako da uguše sveopštu pobunu u društvu. Moj utisak je da trenutno primenjuju sistem – daj da probamo sve. Od smanjenja marži do prebijanja ljudi na ulici. To nisu koherentne poruke, to nije konzistentna politika. Na primer, tako je propagandnu meru o smanjenju marže bacio u etar, istrošena je van predizborne kampanje i ne može da se ponovi u kratkom roku. To se ozbiljnom političaru nikada ne bi desilo“, kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Ozbiljnom političaru se ne bi ni dogodilo da počne da gubi finansijsku pomoć iz inostranstva i da mu odlaze investitori, a da on samozadovoljno šalje poruku koliko je podigao penzije i koliko će podići plate, baš kao što mu se ne bi dogodilo da dočeka sankcije NIS-u i da saopšti da nema pojma šta će da radi, da će biti mnogo teško, ali da mu ne pada na pamet da se povuče i to prepusti nekom ko ume. Takođe, ozbiljan političar bi u takvoj situaciji tražio istraživanje javnog mnjenja da bi video šta narod misli, a Vučić ga traži da bi preko fingiranih brojki plasirao ono što bi voleo da narod misli.
I može mu se, jer pod kontrolom drži i Ipsos i više od 90 odsto medijskog prostora spremnog da mu objavi naslov: „Novo istraživanje Ipsosa – Vučić pregazio opoziciju“. I analizu (primer je prenet iz Kurira) iz koje saznajemo da je SNS za samo mesec dana porastao sa 48,2 odsto podrške na 49,1, a da studenti imaju 9 odsto, iz čega sledi zaključak kakav nikada nijedna profesionalna agencija ne bi objavila: „Građani Srbije su konstantno, svakodnevno svedoci odgovorne i državničke politike predsednika Republike Aleksandra Vučića… Uprkos pokušaja da blokadama, provokacijama, nasiljem i lažnim izveštavanjem obezvrede i omalovaže sve što država radi, narod je, kako pokazuje istraživanje, jasno odgovorio – veruju Vučiću i njegovom kursu stabilnosti, opipljivim rezultatima“.
Imajući u vidu da prema svim ostalim istraživanjima studenti imaju veću ili bar istu podršku kao i SNS, postavlja se pitanje da li je Ipsos stvarno autor pomenutih brojki i pomenute epske naracije (do sada nisu ni potvrdili, ni demantovali) ili je to SNS pamflet upriličen sa ciljem da njihovim biračima digne moral, a ostalima spusti. Baš kao što se ne zna ni da li su brojke koje iznosi MUP o prisutnima na skupovima (recimo, u Novom Sadu je prema Arhivu javnih skupova bilo preko 110.000 ljudi, a prema podacima MUP-a 39.000) naređenje iz vrha partije ili humanitarni rad direktora policije Dragana Vasiljevića.
I to uspešni humanitarni rad jer je u najavi neverovatnih povećanja svih mogućih plata, Vučić izjavio da će država „naći snage“ da dodatno poveća plate za policiju, a posebno za JZO. Nema veze što JZO nije fingirao cifre, uspešno je uterivao strah u ljude (toliko uspešno da se Marko Kričak poimence našao u rezoluciji Evropskog parlamenta) i glasno (pendrekom) najavljivao da je represija najvažnija strategija vlasti u ovom trenutku. Ali se onda postavlja pitanje zašto nije najavljeno povećanje za BIA kada su se već sa toliko žara upustili u nadzor i prisluškivanje građana, da su iznedrili aferu Miše Bačulova (zvanična verzija glasi: hteo je da pokuša samoubistvo, a da kao žrtva padne Vučić i njegova porodica?!), a prema nezvaničnim podacima otkrili da Dijana Hrka planira štrajk glađu, pa su na vreme istakli svog štrajkača – predsednika Odbora za pravosuđe i SNS poslanika Uglješu Mrdića, koji je odokativnom metodom utvrdio krivce za pad nadstrešnice i sada traži njihovo hapšenje.
Konsolidacija ili totalno odlepljivanje
6. 11. 2025.Sandra Petrušić
Evidentno je da režim nema program kojim bi zaustavio narodni bunt i da je ušao u fazu – hajde da odjednom probamo sve, ali je uz manjak morala i čovečnosti, a višak novca i sile, uspešno uspeo da odloži svoj odlazak sa vlasti
Nakon neumesnog pitanja Aleksandra Vučića da li se 1. novembra u Novom Sadu igra neka utakmica, očito je izostao smeh na nešto što se u njegovom svetu naziva duhovitošću, pa je usledio krizni marketing. Prvo su mu napisali tekst izvinjenja i poslali ga u Predsedništvo da ga pročita kako zna i ume, potom su u poslednjem minutu proglasili dan žalosti, a onda su čitav državni vrh obukli u crno i odaslali na parastos u Hram Sv. Save. Nakon što je kao jedini u farmerkama i patikama, ali na dostojanstven način (bar tako su preneli državni tabloidi) odao poštu stradalima u padu nadstrešnice, Vučić je preuzeo mikrofon od patrijarha Porfirija i glasno stavio tačku na trodnevni trud ljudi zaduženih za već pomenuti marketing.Za početak je održao sopstvenu lekciju o hrišćanskim vrednostima rugajući se Novom Sadu jer mu je pukao pomen žrtvama, što zvuči podjednako morbidno i glupo kao reći da je nekom pukla sahrana jer se nije okupilo dovoljno ljudi. Potom je pohvalio divne ljude iz Ćacilenda koji pesmom uzvraćaju na „nasilje blokadera“, jer je baš lepo od njih što majci pod nadstrešnicom poginulog Stefana Hrke pevaju pesmu „Pošla majka da potraži sina“, a na kraju se osvrnuo i na samu Dijanu Hrku, uz tvrdnju da je suviše pristojan da bi o njoj govorio, ali da nije baš toliko pristojan da ne bi insinuirao da je ona plaćena za to što radi.
I dok je ne skidajući se sa televizijskih ekrana govorio šta god mu padne na pamet, uspeo je da ni rečju ne pomene jedino što bi kao predsednik morao – katastrofalan izveštaj Evropske komisije koji se odnosi na kvalitet rada njegove vlasti i činjenicu da je Vlada Švedske odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i ta sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
Dakle, predsednik nas je uskratio za objašnjenje najosnovnijeg – imaju li ikakav program u okviru novih okolnosti? I ima li nečeg više od pokušaja da se zadrži vlast, kakva god bila i nad kojom god olupinom od zemlje uspostavljena, osim torture, uvreda i kuknjave da doživljavaju „nezapamćene pritiske“ i nepravdu i na domaćem i na stranom terenu.
Od smanjenja marži do prebijanja ljudi
„Mislim da u velikoj meri precenjujemo vlast Aleksandra Vučića, njihove sposobnosti i inteligenciju, i da to radimo već godinama. Oni imaju mnogo para i mogu da kupe najbolje moguće savete u svetu, ali od njih zavisi koliko su u stanju te savete da primene, a sa druge strane zavisi i od situacije. Vučić u isto vreme pokušava da se barem u očima međunarodne, ako ne i dela domaće javnosti, predstavi kao neko ko je spreman da donekle prizna neku grešku i da se povuče jer je prenaglio, ali odmah nakon toga imamo Ćacilend, njegove kriminalce i batinaše, i muziku koja se pušta ženi koja je izgubila dete. To su šizofrene poruke jer on jedan dan sluša ono što mu savetuje neki skupi inostrani savetnik, a sutradan uradi nešto gde probije njegova izvorna radikalština.Sada smo u vrlo specifičnoj situaciji i čini mi se da oni poslednjih nekoliko meseci, ako ne i svih ovih godinu dana, nemaju jasnu strategiju šta treba da rade i kako da uguše sveopštu pobunu u društvu. Moj utisak je da trenutno primenjuju sistem – daj da probamo sve. Od smanjenja marži do prebijanja ljudi na ulici. To nisu koherentne poruke, to nije konzistentna politika. Na primer, tako je propagandnu meru o smanjenju marže bacio u etar, istrošena je van predizborne kampanje i ne može da se ponovi u kratkom roku. To se ozbiljnom političaru nikada ne bi desilo“, kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Ozbiljnom političaru se ne bi ni dogodilo da počne da gubi finansijsku pomoć iz inostranstva i da mu odlaze investitori, a da on samozadovoljno šalje poruku koliko je podigao penzije i koliko će podići plate, baš kao što mu se ne bi dogodilo da dočeka sankcije NIS-u i da saopšti da nema pojma šta će da radi, da će biti mnogo teško, ali da mu ne pada na pamet da se povuče i to prepusti nekom ko ume. Takođe, ozbiljan političar bi u takvoj situaciji tražio istraživanje javnog mnjenja da bi video šta narod misli, a Vučić ga traži da bi preko fingiranih brojki plasirao ono što bi voleo da narod misli.
I može mu se, jer pod kontrolom drži i Ipsos i više od 90 odsto medijskog prostora spremnog da mu objavi naslov: „Novo istraživanje Ipsosa – Vučić pregazio opoziciju“. I analizu (primer je prenet iz Kurira) iz koje saznajemo da je SNS za samo mesec dana porastao sa 48,2 odsto podrške na 49,1, a da studenti imaju 9 odsto, iz čega sledi zaključak kakav nikada nijedna profesionalna agencija ne bi objavila: „Građani Srbije su konstantno, svakodnevno svedoci odgovorne i državničke politike predsednika Republike Aleksandra Vučića… Uprkos pokušaja da blokadama, provokacijama, nasiljem i lažnim izveštavanjem obezvrede i omalovaže sve što država radi, narod je, kako pokazuje istraživanje, jasno odgovorio – veruju Vučiću i njegovom kursu stabilnosti, opipljivim rezultatima“.
Imajući u vidu da prema svim ostalim istraživanjima studenti imaju veću ili bar istu podršku kao i SNS, postavlja se pitanje da li je Ipsos stvarno autor pomenutih brojki i pomenute epske naracije (do sada nisu ni potvrdili, ni demantovali) ili je to SNS pamflet upriličen sa ciljem da njihovim biračima digne moral, a ostalima spusti. Baš kao što se ne zna ni da li su brojke koje iznosi MUP o prisutnima na skupovima (recimo, u Novom Sadu je prema Arhivu javnih skupova bilo preko 110.000 ljudi, a prema podacima MUP-a 39.000) naređenje iz vrha partije ili humanitarni rad direktora policije Dragana Vasiljevića.
I to uspešni humanitarni rad jer je u najavi neverovatnih povećanja svih mogućih plata, Vučić izjavio da će država „naći snage“ da dodatno poveća plate za policiju, a posebno za JZO. Nema veze što JZO nije fingirao cifre, uspešno je uterivao strah u ljude (toliko uspešno da se Marko Kričak poimence našao u rezoluciji Evropskog parlamenta) i glasno (pendrekom) najavljivao da je represija najvažnija strategija vlasti u ovom trenutku. Ali se onda postavlja pitanje zašto nije najavljeno povećanje za BIA kada su se već sa toliko žara upustili u nadzor i prisluškivanje građana, da su iznedrili aferu Miše Bačulova (zvanična verzija glasi: hteo je da pokuša samoubistvo, a da kao žrtva padne Vučić i njegova porodica?!), a prema nezvaničnim podacima otkrili da Dijana Hrka planira štrajk glađu, pa su na vreme istakli svog štrajkača – predsednika Odbora za pravosuđe i SNS poslanika Uglješu Mrdića, koji je odokativnom metodom utvrdio krivce za pad nadstrešnice i sada traži njihovo hapšenje.
