ZEN PRIČE

[Jasna]

Kojice,- Hvala Ti !

Nema na čemu. Nisam namerno.. izvini..

 

[faraonn]

Nema na čemu. Nisam namerno.. izvini..

...sve je kako valja, Koy !

 

[Jasna]

Glas sreće

Poslije Benkeieve smrti, jedan slijepi čovjek, koji je živio u blizini učiteljevog hrama, reče prijatelju: "Pošto sam slijep, ne mogu da vidim čovjekovo lice, pa moram da mu ocjenjujem karakter po zvuku njegovog glasa. Obično, kada čujem nekoga da drugome čestita na njegovoj sreći ili uspjehu, čujem i skriveni ton zavisti. Kada se izjavljuje saučešće zbog nesreće drugog, čujem radost i zadovoljstvo, kao da je onom što saučestvuje zaista drago što je nešto dobiti ostalo u njegovom sopstvenom svijetu.
Sudeći po onome koliko ja znam, Benkeiev glas je uvijek bio iskren. Kad god je iskazivao sreću, nisam čuo ništa osim sreće, i kad god je iskazivao tugu, tuga je bila sve što sam čuo."

 

[Nina]

POTČINJAVANJE DUHA
Jedna mlada žena se ozbiljno razbole. "Toliko te volim" , reče svom mužu, "i ne želim da te napustim. Nemoj otići od mene nijednoj drugoj ženi. Ako to učiniš, vratiću se kao duh i prouzrokovacu ti beskrajne patnje."
Uskoro žena preminu. Muž poštovase njenu poslednju želju prva tri meseca, ali onda srete drugu ženu u koju se zaljubi. Uskoro se veriše.
Odmah posle veridbe, duh se poče svake noći pojavljivati pred čovekom, optužujući ga što nije održao obećanje. Duh beše prevejan. Znao je tačno šta se događa između njega i njegove nove dragane. Kada god bi svojoj verenici dao neki poklon, duh bi ga opisao u detalje. Čak bi ponovio i razgovor, što je čoveka toliko mučilo da nije mogao noću oka da sklopi. Neko mu reče da svoju muku ispriča učitelju zena koji je živeo u blizini sela. Naposletku, u očajanju, jadnik otiđe do njega da traži pomoć.
"Tvoja bivša žena je poslala duha i zna sve što i ti", komentarisao je učitelj. "Šta god uradiš ili kažeš, šta god pokloniš svojoj dragani, on zna. Mora da je vrlo mudar duh. Zaista, trebalo bi da se diviš takvom duhu. Sledeći put kad se pojavi, nagodi se sa njim. Reci mu da toliko mnogo zna da od njega ne možeš ništa da sakriješ i da mu, ako ti odgovori na jedno pitanje, obećavaš da ćeš raskinuti veridbu i ostati sam."
"Koje to pitanje moram da mu postavim?", upita čovek.
Učitelj odgovori: "Uzmi punu šaku sojinog zrnevlja i pitaj ga koliko tačno zrna držiš u ruci. Ako ne ume da ti odgovori, znaćeš da je on samo tvorevina tvoje mašte i više te neće uznemiravati."
Sledeće noći, kada se duh pojavi, čovek mu stade laskati i reče mu da on zna sve. "Tačno", odgovori duh, "a znam i da si danas išao da posetiš učitelja zena." "Pošto toliko znaš", zatraži čovek, "reci mi koliko zrna držim u ruci!"
Ne beše više nikakvog duha da odgovori na ovo pitanje.

 

[DMSD]

Mala digresija...
Zen (Chan, Son, Dhyana...) se šiba sa onim što se može definisati kao "manir" - definisani način, definisana percepcija, definisano razumevanje... Potrebno je stalno imati na umu da sve, pa čak i metod obračuna sa "manirom", ima tendenciju da se fosilizuje i postane manir. Tako da čak i koan, i mondo i Zen priča mogu postati još jedan Bonno (vezanost). Zen priča može postati anti-Zen...
Imao sam prilike da radim zazen u Sojiji hramu u Tsurumiju (severni deo Yokohame). Inače, Sojiji je najveći Soto Zen hram u Japanu (veći čak i od Eiheijija). Nisam mogao da se otmem utisku da većina monaha i sveštenstva tamo celu dharmu (budističko učenje) vidi kao puku profesiju ili uhlebljenje. Zen je u Japanu, na nivou ogromne većine praktikanata, nažalost postao manir. Poznata je teza da Zen putuje prema istoku. Prešao je Pacifik do SAD-a, pa još jednom Atlantik, do Evrope. Pitanje je gde se sada nalazi živi Zen, živa dharma...Dharma ne prebiva u svom imenu...Dharma ne prebiva u svojoj slici...

 

[Nina]

Кап воде
Учитељ зена по имену Гисан замоли једног младог ученика да му донесе ведро воде да расхлади воду за купање.
Ученик донесе воду и, пошто је расхладио купку, просу оно мало воде што је остало у ведру.
"Глупане", учитељ га изгрди. "Зашто остатком воде ниси залио биљке? Којим правом просипаш чак и кап воде у овом храму?"
Млади ученик у том часу схвати зен. Промени своје име у Текисуи, што значи кап воде.

 

[Nina]

Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi moglo da se ukrade.
Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

 

[Jasna]

Кап воде
Учитељ зена по имену Гисан замоли једног младог ученика да му донесе ведро воде да расхлади воду за купање.
Ученик донесе воду и, пошто је расхладио купку, просу оно мало воде што је остало у ведру.
"Глупане", учитељ га изгрди. "Зашто остатком воде ниси залио биљке? Којим правом просипаш чак и кап воде у овом храму?"
Млади ученик у том часу схвати зен. Промени своје име у Текисуи, што значи кап воде.

Pa šta bi s vodom kad ju je prosuo... nestala je?

 

[Jasna]

Sledeće noći, kada se duh pojavi, čovek mu stade laskati i reče mu da on zna sve. "Tačno", odgovori duh, "a znam i da si danas išao da posetiš učitelja zena." "Pošto toliko znaš", zatraži čovek, "reci mi koliko zrna držim u ruci!"
Ne beše više nikakvog duha da odgovori na ovo pitanje. [/COLOR]

Gde je nestao duh?

 

[Jasna]

Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi moglo da se ukrade.
Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

Šta će mu Mesec?

 

[oziman]

Šta će mu Mesec?

U tome je problem jer mu ne treba Mesec vec taj lopov obraca paznju samo na materjalne stvari.
Ova Zen prica je analogija koja ukazuje na razliku izmedju onih koji misle samo na svoje zivotinjske potrebe hranu i razmnozavanje ( ili filozofski receno onih koji slede samo impulse svoje individualne volje) i onih koji osim senki na zidu pecine mogu da primete i sunce ( u ovom slucaju mesec) iza njihovih ledja. Ili koji mogu da skrenu paznju sa pojave na transcendentni svet stvari po sebi.

Ove reci Isusa Hrista govore o istom:

Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu
Mat. 6.24

 

[Jasna]

U tome je problem jer mu ne treba Mesec vec taj lopov obraca paznju samo na materjalne stvari.
Ova Zen prica je analogija koja ukazuje na razliku izmedju onih koji misle samo na svoje zivotinjske potrebe hranu i razmnozavanje ( ili filozofski receno onih koji slede samo impulse svoje individualne volje) i onih koji osim senki na zidu pecine mogu da primete i sunce ( u ovom slucaju mesec) iza njihovih ledja. Ili koji mogu da skrenu paznju sa pojave na transcendentni svet stvari po sebi.

Ove reci Isusa Hrista govore o istom:

životinjske potrebe... i sam znaš bez čega sve čovek ne može da živi...
ako ne ispuni te osnovne potrebe, ne može ni u mesec da gleda... šta god mesec u ovoj priči bio...
da li bi čovek koji bi mislio samo na svoje životinjske potrebe bio čovek...
ja takvo nešto nikad videla nisam...
Lopov je krenuo u potragu za bogatstvom... a bio je zadovoljan polovnom odećom koju je dobio?
Jok... ne štima...

Učitelj je dao lopovu ono što je mogao da mu da. Da ga učini srećnim nije mogao.
Ne može učiniti nemoguće.
Put koji prolazi mora da prođe sam.

 

[oziman]

životinjske potrebe... i sam znaš bez čega sve čovek ne može da živi...
ako ne ispuni te osnovne potrebe, ne može ni u mesec da gleda... šta god mesec u ovoj priči bio...
da li bi čovek koji bi mislio samo na svoje životinjske potrebe bio čovek...
ja takvo nešto nikad videla nisam...

Ne bi bio covek slazem se.. a takve si itekako videla. Sta vise mozes da ih vidis kad pozelis .. dovoljno je da odes na ulicu, okrenes se oko sebe, i primetices ljude kojima je jedini cilj delanja u zivotu hrana i razmnozavanje. Kojima je jedini predmet razmisljanja hrana i razmnozavanje i sve sto ima bar neki makar posredan dodir sa time. Sve sto nije sa tim u vezi, takvi nisu nikada videli, jer nisu obratili paznju.
Tako da si u pravu, Nije sve sto hoda na dve noge covek.
Postati covek nije nimalo lako.

Učitelj je dao lopovu ono što je mogao da mu da. Da ga učini srećnim nije mogao.
Ne može učiniti nemoguće.
Put koji prolazi mora da prođe sam.

Ne bih rekao da je Zen ucitelj olicenje srece koju bi pozeleo da da nekom drugom.
Onaj ko sledi Budin put stavlja sebe kako iznad nezadovljstva tako i iznad srece, kako iznad zla tako i iznad dobra. Nesto mnogo "transcendentnije" je u opticaju Zen prica a ono je iznad dobra i zla, kako bi rekao NIce, pa i iznad srece.
Ako je tvoj put dostici srecu mislim da si ga promasila

 

[Nina]

Pa šta bi s vodom kad ju je prosuo... nestala je?

On je kap vode i sebe covek ne prosipa ..vec daje drugima..

Gde je nestao duh?

Duh je bio u njegovoj glavi..trenutak kada se suocio sam sa sobom..duh je nestao..je nikada nije ni postojao.

Bar ..ja ovako kapiram..

 

[Nina]

San

Veliki taoistički učitelj Chuang Tzu sanjao je da je leptir koji leprša između cvetova tamo-vamo. U snu nije bio svestan sebe kao osobe. Bio je samo leptir. Iznenada se probudio i otkrio da leži u krevetu, kao ljudska osoba ponovo. Ali onda se je zapitao: "Jesam li ja čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam leptir koji sanja da je čovek?"

 

[oziman]

San

Veliki taoistički učitelj Chuang Tzu sanjao je da je leptir koji leprša između cvetova tamo-vamo. U snu nije bio svestan sebe kao osobe. Bio je samo leptir. Iznenada se probudio i otkrio da leži u krevetu, kao ljudska osoba ponovo. Ali onda se je zapitao: "Jesam li ja čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam leptir koji sanja da je čovek?"

O ovoj prici opsirnije imas ovde:
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4929

A postoji i tema:
http://forum.krstarica.com/threads/257788

 

[Nina]

Hvala ..procitala..

Ima kada sanjam da sam leptir..ili velika ptica...koje me fasciniraju i inspirisu...svojim rasponima krila..oblikom i velicinom tela ...skladno upakovanim..i nebeskim visinama kojima lebde..kao da sanjaju..(dosta sam radila na temu velikih ptica i snova ..)..

 

[Nina]

Istočnjački mudraci kažu jednostavno: "Da bi se upoznalo ono što ne umire u smrti, treba prvo upoznati ono što ne umire u životu."

"Pre nego što se nagnemo u ponor vremena kako bisno se zapitali 'ko sam bio? ko ću biti?' treba pokušati da se odgovori na pitanje: "Ko sam ja?""

"Ako nekog Zapadnjaka pitate šta je suprotno od smrti, on će automatski odgovoriti: 'život'. Na to isto pitanje, Istočnjak odgovara: 'to je rodjenje.'
Patrik Ravinjan

 

[Borac za prava zivotinja]

Bio jednom vojni lekar ciji je posao bio da prati vojnike i isceljuje im rane na bojnom polju. Ali svaki put, cim bi zakrpio kojeg vojnika, taj bi odjurio natrag u bitku i na kraju poginuo...
To se uvek iznova dogadjalo i konacno lekar vise nije mogao dalje... "Ako im je sudjeno umreti, zasto ja moram pokusavati da ih spasim? Ako moje znanje nesto znaci, zasto onda idu natrag u rat da bi poginuli?", pitao se. Ne mogavsi da shvati kakvog smisla ima biti vojni lekar, osecao se krajnje zbunjeno i nije mogao da nastavi sa svojim poslom. Stoga se uputio u planine.
Nakon ucenja sa zen-majstorom tokom nekoliko meseci, konacno je shvatio svoj problem i sisao s planine da bi nastavio svoju praksu.Kad je nakon toga zapao u sumnju, jednostavno je rekao: "Zato sto sam lekar!"

 

[DMSD]

Poštovanje Borcu za prava životinja...
Možda je ova pričica prava illustracija pravilnog pristupa "Putu sedenja", ili pravilnog pristupa bilo kojem duhovnom učenju...Podvlači nekauzalistički pristup. Dakle: ne sedim da bih nešto postigao (zato što svest o cilju jeste još uvek želja, a znamo da u Budizmu "želja jeste uzrok patnje"...), već sedim radi sedenja...To isto dobro ilustruje Knjiga o Jovu iz Svetog pisma... Nisu ideja i svrha liturgije postizanje Božije milosti (želim nešto da dobijem), već isključivo ljubav prema Gospodu (želim nešto da dam).
Dozvolite mi samo donekle drugačije krajeve pričice (i unapred izvinite ako su suviše rogobatni):
opcija 1.
...Kad je nakon toga zapao u sumnju, jednostavno je rekao: " Tri kilograma soli."
opcija 2.
...Kad je nakon toga zapao u sumnju, shvatio je da je sumnja samo sumnja, da je lekar lekar, a da je lečenje samo lečenje."
opcija 3.
...Kad je nakon toga zapao u sumnju, sumnja mu je izgledala drugačije...Izgledala mu je kao tanušni beli oblak koji polako ulazi u ram prozora da bi ubrzo zatim iz njega izašao...Za to vreme, lekar i prozor se nisu ni pomerili..."

 

[Borac za prava zivotinja]

Poštovanje Borcu za prava životinja...
Možda je ova pričica prava illustracija pravilnog pristupa "Putu sedenja", ili pravilnog pristupa bilo kojem duhovnom učenju...Podvlači nekauzalistički pristup. Dakle: ne sedim da bih nešto postigao (zato što svest o cilju jeste još uvek želja, a znamo da u Budizmu "želja jeste uzrok patnje"...), već sedim radi sedenja...To isto dobro ilustruje Knjiga o Jovu iz Svetog pisma... Nisu ideja i svrha liturgije postizanje Božije milosti (želim nešto da dobijem), već isključivo ljubav prema Gospodu (želim nešto da dam).
Dozvolite mi samo donekle drugačije krajeve pričice (i unapred izvinite ako su suviše rogobatni):
opcija 1.
...Kad je nakon toga zapao u sumnju, jednostavno je rekao: " Tri kilograma soli."
opcija 2.
...Kad je nakon toga zapao u sumnju, shvatio je da je sumnja samo sumnja, da je lekar lekar, a da je lečenje samo lečenje."
opcija 3.
...Kad je nakon toga zapao u sumnju, sumnja mu je izgledala drugačije...Izgledala mu je kao tanušni beli oblak koji polako ulazi u ram prozora da bi ubrzo zatim iz njega izašao...Za to vreme, lekar i prozor se nisu ni pomerili..."

Poštovanje, DMSD.

Meni je posebno zanimljivo to što je lekar ponovo zapao u sumnju, iako mu je zen učitelj pomogao da shvati svoj problem.
Ova zen pričica me je podsetila na jednu kinesku bajku po imenu "Klesar koji nikada nije bio zadovoljan".
Vešti klesar iznenada postaje nezadovoljan svojim mogućnostima i društvenim položajem. On je čovek koji – stremeći savršenstvu – hoće da bude neko drugi. Uz pomoć vile preobražava se u razne oblike, ali se ni u jednom ne oseća potpunim i zaštićenim od surovosti okolnog sveta. Naposletku želi da bude stena, nadajući se da će tako biti večan i neuništiv. Međutim, kada počnu da ga klešu, on shvati kako je najbolje da se vrati u svoj prvobitni oblik.
Za razliku od gore navedene zen priče, bajka o klesaru nema mnogo veze sa tradicionalnim taoističkim pričama o individualnoj transcendentaciji slobodnog čovekovog duha koji luta među svim tvorevinama taoa; ovo je priča o čovekovom traganju za identitetom. Konačni cilj transformacija je, u suštini, spoznaja kako ne treba raditi, to jest opšte mesto ove priče jeste ne-delanje. Preobražaji su faze kojim čovek iskustveno dolazi do zaključka da treba da bude zadovoljan onim što jeste. Jer, koja je poenta biti stena ako je i ona uništiva i to upravo od strane klesara – što je (anti)junak priče i bio na početku? (Sve ima svoju svrhu, i svako je deo životnog kruga.)

Znam da sam otišla malo off. Pardon.
Sve kineske i japanske priče čine mi se pomalo zen. Čak je i haiku uvek nekako zen.

p.s.Vaša opcija pod 3 - vrlo lepa metafora.
"Sve je prolazno kao proviđenje, opsena i morska pena" ... pa i sumnja.

 

[DMSD]

Rekao bih ipak da je konačni cilj transformacija, spoznaja kako ne treba raditi, medjutim takodje kako i treba raditi...Mislim da ovde nije presudan antagonizam izmedju delanja ili wu-wei, već pomak, u svom najuopštenijem pogledu...
Rekao bih da je u vašoj pričici bitan onaj pomak od "Ja-u-odredjenom-kontekstu" ka "kontekst-sam-po-sebi". Od "uzrok-posledica" ka "izdvojenost"...Transendiranje ega kao skupa projekcija, i upliv u ogoljenu realnost i sirovost trenutka koji upravo sada "guramo"...Apsolutno "sada"...
Vezano za sumnju kso nešto što je postojalo i pre i posle transcendiranja...
Apsolutno svi sadržaji postoje i pre i posle "skoka"...Jedina razlika je identifikacija ili neidentifikacija sa istima...Strah nastavlja da postoji, sumnja takodje, radost takodje, tuga takodje...Razlika je što mi nismo više naša sumnja, nago smo "posmatrač naše sumnje"...To se odnosi i na sve druge sadržaje...
Moram, na kraju ovog svog posta dodati ono čime je trebalo da ga započnem:
Pretpostavljam da...

 

[Nina]

Тунел
Зенкаи, син самураја, допутова у Едо где постаде пратилац једног високог службеника. Заљуби се у службеникову жену и би откривен. У самоодбрани, усмрти службеника, а затим побеже са женом.
Обоје касније постадоше крадљивци. Али жена беше толико похлепна, да се Зенкаиу поче гадити. На крају, оставивши је, отпутова далеко, у покрајину Бизен, где постаде лутајући просјак.
Да би се искупио за своју прошлост, Зенкаи одлучи да у свом животу учини неко добро дело. Знајући за опасни пут који се пружао над једном литицом, а узрок смрти и повреда многих људи, он одлучи да пробије тунел кроз планину.
Док је дању просио, Зенкаи је ноћу копао тунел. Када је прошло тридесет година, тунел је био 684 метра дуг, 6 метара висок и 9 метара широк.
Две године пре но што је посао био готов, син службеника кога је усмртио, а који беше искусан мачевалац, пронађе Зенкаиа и дође да га из освете убије.
"Даћу ти радо свој живот", рече Зенкаи. "Само ми допусти да завршим овај посао. Оног дана када буде готов, можеш ме убити."
Тако младић сачека на тај дан. Неколико месеци прође, а Зенкаи је и даље копао. Младић се умори не радећи ништа и поче да му помаже у копању. Помажући му годину дана, поче се дивити Зенкаиевој чврстој вољи и карактеру.
Најзад тунел беше завршен и људи могаше да га безбедно користе.
"Сада ми одсеци главу", рече Зенкаи. "Мој посао је обављен".
"Како могу одсећи главу свом сопственом учитељу?", упита младић са сузама у очима.

 

[Allah Ford]

Ko veruje u Budu greši
Ko ne veruje u Budu greši

 

[Allah Ford]

Ovo nije baš zen ali je blizu
Rek'o mi jedan da pjevači mlate pare k'o slamu. A samo zavijaju, k'o vukovi kadno upadnu u ovce. E, i ja ću svega mi na svjetu, prodat sve ovce Šefiku i odo' i ja zavijat. A i znam to, ihhh kol'ko sam puta samo zavij'o dok sam čuv'o stado. E slušaj: Čuuuuuuuuvam ovceeeeeeee, a govedaaaaaa ričuuuuuuuuuuu....ooooooj - tako mi prije pet godina kazuje jedan čoban, na jednoj zelenoj livadi, stješnjen u nekakvu staru jaknu, s brčinama gušćim od žbunja...
Sretnem ga nedavno. Slučajno, nepotrebno, na asfaltu u crnom odijelu, bez brkova i s crnim naočarama. Nakesih se kao da mi je drago što ga vidim, a u glavi upoređujem njegov prijašnji i sadšnji "luk"...
- Znači postao ti pjevač - upitah ga radoznalo.
- Ma jok. I dalje sam čoban, valjda tak'a sudbina - nasmješi se i pokaza zlatan zub.
- Čuj čoban, ne bih rekao kako izgledaš - kao ja se čudim.
- Jašta nego čoban. No se to sad zove ministar u kantonu. A narod je k'o stado treba čobana - kaže on.
Ne bih da se petljam, što ti je reć' društveni progres. Razmišljam o tome i pokušavam se sjetiti čarobne formule. Ah, da: Čuuuuuvam ovceeeee, a goveda riččččuuuuu...