ZEN PRIČE

[Nina]

Тако дакле?
Учитеља Зена Хакуина суседи су хвалили као човека који живи чедним животом.
Близу њега живела је једна лепа девојка чији су родитељи држали продавницу хране. Изненада, без икаквог упозорења, њени родитељи открише да је у другом стању. Ово разљути родитеље. Девојка не хтеде да призна ко је отац, али после много кињења именова Хакуина.
У великој љутњи родитељи одоше до учитеља. "Тако дакле?", беше све што он рече.
Када се дете родило, донели су га Хакуину. Он је већ изгубио свој углед, што га није много бринуло, али је веома добро водио рачуна о детету. Добијао је млеко од својих суседа и све друго што је детету требало.
После годину дана девојка-мајка није могла више издржати. Рече родитељима истину - да је прави отац детета један младић који је радио на рибљој пијаци.
Мајка и отац девојке одмах отиђоше до Хакуина да га моле за опроштај, и искрено се извине, а и да му узму дете назад.
Хакуин је био предусретљив. Уступајући им дете, све што је рекао било је: "Тако дакле?"

 

[Nina]

Учење о ћутању
Ученици школе Тендаи учили су се медитацији још пре но што је зен стигао у Јапан. Четворица њих, међу собом блиских пријатеља, обећаше једно другом да седам дана неће проговорити.
Првога дана су сви ћутали. Медитација им је успешно започела, али када паде ноћ и уљане лампе почеше да жмиркају, један од ученика не издржа да не узвикне слуги: "Намести те лампе."
Други ученик, изненађен, чувши овога да говори, примети: "Не би требало да изговоримо ни једну једину реч."
"Глупаци. Зашто причате?" упита трећи.
"Ја сам једини који није проговорио", закључи четврти.

 

[Nina]

Размена мишљења за преноћиште
У случају да покрене и добије расправу о будизму са онима код којих је, сваки лутајући свештеник може да остане у зен храму. Ако је поражен, мора да оде.
У једном храму у северном делу Јапана живела су заједно два брата свештеника. Старији је био учен, а млађи приглуп и без једног ока.
Један лутајући свештеник наиђе и замоли их за преноћиште, прописно их позвавши на дискусију о узвишеном учењу. Старији брат, уморан од напорног рада тог дана, рече млађем да га замени. "Иди и захтевај разговор у тишини", упозори га.
Тако млади свештеник и странац одоше до олтара и седоше.
Убрзо после тога путник устаде, отиђе до старијег брата и рече му: Твој брат је диван младић. Поразио ме је."
"Препричај ми разговор", рече старији брат.
"Па", објасни путник, "прво сам ја подигао један прст, представљајући Буду, просветљеног. Онда он подиже два прста, означавајући Буду и његово учење. Ја подигох три прста, представљајући Буду, његово учење и његове следбенике о хармоничном животу. Затим он продрма својом стиснутом песницом пред мојим лицем, показујући да сви поменути потичу из једне суштине. Тако он победи, и ја немам права да останем овде." Ово рекавши, путник отиђе.
"Где је тај човек?", запита млађи, дотрчавши до свог старијег брата.
"Чух да си добио дискусију."
"Ништа ја нисам добио. Испребијаћу га."
"Реци ми тему дискусије" запита старији.
"Зашто ли је, чим ме је угледао, подигао један прст, вређајући ме да имам само једно око. Пошто је странац, помислих да треба да будем учтив према њему, па подигох два прста, честитајући му што он има оба ока. Онда тај неучтиви бедник подиже три прста, сугеришући да нас двојица имамо само три ока. Ја се наљутих и пођох да га ударим, али он побеже напоље и то оконча ствар!"

 

[faraonn]

...price ?
- da li Zen ima svoje price i da li smijemo pricati Nesto sto su drugi zivjeli ?
-ako koristimo ih pred 'spavanje'-treba pricati jer sanjivi duh sve moze da podnese...

 

[tetragramaton]

kišni dan
monitor blješti
brdo gluposti

 

[faraonn]

...proljece zalazi
u jutarnjem suncu
gubim tragove proslog.

 

[Nina]

Pravi prijatelj

U davno doba behu u Kini dva prijatelja. Jedan bese izvrstan

, a drugi isto tako
izvrstan slusalac. Kad bi prvi svirao ili pevao o nekoj planini, drugi bi govorio:
- Vidim tu planinu kao da je pred nama.
Kad bi svirao o potocicu, onaj sto je slusao, znao je uskliknuti:
- Cujem vodu kako tece!
No dogodi se da se onaj sto je slusao razboli i umre. Njegov prijatelj presece tada zice na svojoj harfi i nikada vise ne zasvira. Otada je prerezivanje zica harfe postalo znakom velikog prijateljstva..............

 

[Jasna]

 

[Nina]

Koja je svrha budinog ucenja?

Onaj cempres tamo.

Voleo bih da se ne sluzish metaforama koje sadrze konkretne objekte.

U redu. Necu se pozivati na konkretne stvari.

Dakle, koji je smisao budinog ucenja?

Onaj cempres tamo.

 

[Jasna]

to razumem.. al ono sa harfom ne...

 

[Nina]

Ni ja ..ali ne moramo sve ni da razumemo...

 

[Borac za prava zivotinja]

Pravi prijatelj

U davno doba behu u Kini dva prijatelja. Jedan bese izvrstan

, a drugi isto tako
izvrstan slusalac. Kad bi prvi svirao ili pevao o nekoj planini, drugi bi govorio:
- Vidim tu planinu kao da je pred nama.
Kad bi svirao o potocicu, onaj sto je slusao, znao je uskliknuti:
- Cujem vodu kako tece!
No dogodi se da se onaj sto je slusao razboli i umre. Njegov prijatelj presece tada zice na svojoj harfi i nikada vise ne zasvira. Otada je prerezivanje zica harfe postalo znakom velikog prijateljstva..............

Tužno.

Nema više prijatelja = nema razloga za uživanje u lepoti.
Pravo uživanje u lepoti moguće je samo kad se ona (lepota) deli? Otud i samoodricanje svirača ...
Ili možda cela priča ima veze sa jednim budističkim zapisom koji glasi: Čoveka koji bere uživanje kao cveće, zarobila je smrt, koja će ga odneti kao što vihor odnosi uspavano selo.
Sad nešto, što nema veze sa zenom, nego sa Aristotelom: "Prijateljstvo je jedna duša u dva tela". Smrt prijatelja je i odumiranje dela duše.

Neobična priča.

 

[Nina]

Dovoljno je da se oseti...

 

[oziman]

Pravi prijatelj
U davno doba behu u Kini dva prijatelja. Jedan bese izvrstan

, a drugi isto tako
izvrstan slusalac. Kad bi prvi svirao ili pevao o nekoj planini, drugi bi govorio:
- Vidim tu planinu kao da je pred nama.
Kad bi svirao o potocicu, onaj sto je slusao, znao je uskliknuti:
- Cujem vodu kako tece!
No dogodi se da se onaj sto je slusao razboli i umre. Njegov prijatelj presece tada zice na svojoj harfi i nikada vise ne zasvira. Otada je prerezivanje zica harfe postalo znakom velikog prijateljstva..............

Dva prijatelja su simboli dvaju suprotnosti....dva metafizicka principa. Svirac je aktivan JANG, slusalac je pasivan JIN. Oba zajedno cine TAO. Kada pasivan princip nestane i aktivan nestaje sa njime.
Kada slusalac umre i svirac prestaje da svira.
Veliko prijateljstvo je nerazdvojivost JINA I JANGA, muskog i zenskog, aktivnog i pasivnog.

Ova toisticka izreka je kvintesencija cele te price:

Jang je uvek u jinu, Jin je uvek u jangu.
Nema janga bez jina, ni jina bez janga.

Medjutim ove velike istine taoizma svoju pravu potvrdu mogu dobiti tek ako ih posmatramo kroz prizmu zapadne filozofije... ili imamo Elan vital kao aktivan princip i Materiju kao pasivan.
I najvaznije od svega, ako stvar prenesemo u oblast neposrednih cinjenica svesti nacicemo u sebi zategnutost i otpustenost VOLJE, a to je pravo izvoriste i mesto "stanovanja" JINA I JANGA i najneposredniji odraz transcendentnih desavanja izvan pojave.

 

[Tuzni_patak]

Tužno.

Nema više prijatelja = nema razloga za uživanje u lepoti.
Pravo uživanje u lepoti moguće je samo kad se ona (lepota) deli? Otud i samoodricanje svirača ...
Ili možda cela priča ima veze sa jednim budističkim zapisom koji glasi: Čoveka koji bere uživanje kao cveće, zarobila je smrt, koja će ga odneti kao što vihor odnosi uspavano selo.
Sad nešto, što nema veze sa zenom, nego sa Aristotelom: "Prijateljstvo je jedna duša u dva tela". Smrt prijatelja je i odumiranje dela duše.

Neobična priča.

Nije to to....borcice....
Samo si pustila vodu na svoju vodenicu o prijateljstvu, ali nije to zen sustina...

 

[Tuzni_patak]

A vidi i ozimana....e lude kuce....

Smisao zena je pogodio ili procitao, ali njegovo zapadnjacko je dibidus....ali ne bi bio on da nije sopenhauerovski sve deformisao...

 

[faraonn]

...Zen je preformulisan budizam i ociscen indijskih neprizemnosti , kineski praktikalni sistem zivota i shvatanja zivota , je prestrojio zen i takav je otisao prema Japanu zauzimajuci mjesto kami -idolatriji...Zen se uranja u Covjeka , posmatra i odlazi a psihonaliza ostavlja iza sebe exhumanizirane ostatke, dok budizam ide 8-strukim sferama i 4-strukim linijama puteva Djane/ nema nista sa romskim terminom/ ...

 

[DMSD]

Greška je tražiti značenje. Svrha vežbanja Zena (Čana, Sona...) je upravo prevazilaženje "prijanjanja" na bilo šta, pa tako i na značenje (priče). Tražiti značenje Zen priče je kao kad bismo, recimo, krevet koristili za držanje hrane na njemu, umesto frižidera.
Sa druge strane, mogao bih da razumem ideju "ne-zenovske" analize Zen priča (ili haikua). Ukoliko je to konvencija, pojmovni ili racionalni prilaz Zen pričama postaje legitiman. Ali takva pravila igre su "van-zenovska"...

 

[Tuzni_patak]

Prihvatam sugestiju...

 

[Иван Чонкин]

Može jedan "koan" ali na račun zen učitelja?. Zapadnjački.
Vjerovatno su ga neki od vas već čuli no nijesu valjda svi.
"-Koliko je potrebno zen učitelja da zamijene jednu sijalicu?
-Dvojica. Jedan da je zamijeni a drugi da je ne zamijeni.

 

[tetragramaton]

Već sam nekoliko puta rekao DA SE ZEN NE TUMAČI.
Ali pošto vidim da ste svi krenuli stranputicom, pokušaću da vam postavim nešto što je najbliže moguće tumačenje (mada ni to nije ni blizu).
Zen izreka koja kaže: "Očisti svoja usta od reči Buda", poručuje da ne treba tražiti oslonac na neke duhovne autoritete, pa čak ni na velikog Budu. "Ako sretneš Budu na putu, ubij ga!" kaže druga poruka jer je Buda već u tebi a ti samo treba da ga prepoznaš. Ubiti Budu znači uništiti sve ono čemu sebe podređujemo, znači odbaciti gospodara koji je izvan nas a u sebe ugraditi snagu i svetlost svojim ličnim naporom i punom svešću.
Zadatak učitelja je da u svom učeniku probudi učitelja.

 

[DMSD]

Nema zadatka učitelja, nema zadatka učenika...

 

[tetragramaton]

Nema zadatka učitelja, nema zadatka učenika...

Ima li nešto veće od Bude, ima to je ne-Buda

 

[DMSD]

Nema većeg, nema manjeg...

 

[tetragramaton]

Nema većeg, nema manjeg...

ni tebe ni foruma.......a što ja sedim pred kompjuterom????'