Kubanita, prvo mi je jako zao sto si sigurno tuzna i osecas se nesrecno, samo, bez obzira sto imas dete. Ipak je to dete od 10 godina. Ono jos ne moze da ti pomogne, da te posavetuje.
Nadam se da imas roditelje ili neku blizu rodbinu kojima bi rekla o svom problemu.
Citajuci tvoje pismo, vidim da se bojis da doneses jednu takvu odluku.
Ne znam zasto se danasnje zene boje razvoda ako su u radnom odnosu?
To mi nikada nece biti jasno. Hajde da si bez posla, da zavisis od nekoga, to nikome, ni najgorem neprijatelju ne bih pozelela jer se eto ja nalazim u takvoj situaciji i jos zivim sa nekim koga ne volim.
Ali necemo o meni.
Zivot je strasno okrutan i ne verujem da se nisi nasla u nekoj situaciji gde ti je doticni (zivot) pokazao svoje zube. Verovatno si sama podizala to dete, vodila ga kod lekara... isla na roditeljske sastanke.
Ne znam sta da ti kazem, ali ako je sve tako kako pises tacno, sta ce ti takav covek. Jos si relativno mlada da mozda sretnes nekog drugog, mozda si ga i srela pa ne smes nama da kazes... Mi to ne znamo, a ja bih bas volela da se upravo to desilo.
A ako nije, nemoj se plasiti toga sto ces biti sama... Pa ja mislim da ti je upravo sada potreban mir i spokoj, da ga ne gledas vise, narodski receno.
Sama procedura oko razvoda je jednostavna. To bar znam.
Necu da pricam o sebi jer je to jos tuznija prica od tvoje, eto pokusavam da se nekako izborim, ne uspeva mi za sada, ali valjda cu ponovo uspeti da se dignem na noge. Veruj mi nisi najjadnija osoba na svetu, ima i gorih slucajeva pa prema tome dobro razmisli sta ti je ciniti, forumasi su ti rekli ono sto i ja mislim da treba da uradis, a sada je na tebi da prelomis.
Zelim ti svu srecu. Cuvaj dete. Jer ipak ono je najvaznije i treba sto manje da se istraumira. Ali po tvojoj prici, on ga nikad nije nesto ni gledao, pa, samim tim, bice lakse da se odvoji od takvog oca.
Ako imas podrsku u familiji to bi bilo sjajno, da se lepo sklonis na par dana, par meseci dok se ne snadjes i sredis svoj zivot, jer to sto si napisala da ti se desava vec 20 godina, vau, to je stvarno grozno. Kao da si izdrzavala zatvorsku kaznu, mislim bilo bi ti bolje u zatvoru nego sa takvim covekom.
A to da te nije varao, nikad nemoj biti 100 posto sigurna, mada koja bi ga gledala takvog.
Ako zelis da pises, mozes da mi se javis privatnom porukom.
Elem, nisam za razvod po svaku cenu. Ali.... Ti nećeš biti samohrana majka jer će tvoj muž biti dužan da plaća alimentaciju. Dakle dete ćete ''hraniti'' oboje. Tvoje dete odrasta sa čovekom koji mu i nije neki model niti uzor.
) ali je tvoja konstatacija bila:''Kad bih ja imao lenjog muža....'' što je priznaćeš smešno. Diskutujemo o NJENOM viđenju problema jer svrha teme i nije da presudimo ko je u pravu, zato nam nije bitno da znamo obe strane. Ne znam da li je čovek prstom mrdnuo, ali je NJEN utisak da nije. Obratila se za podršku, ne za presudu....
