Dakle, reč je o ukidanju srpske patrijaršije u drugoj polovini XVIII stoleća.
Али у другој половини XVIII века беше настао очајан тренутак. Ту веру и молитву погазише му Грци и преотеше му цркву у којој се Богу молио
, наметајући му неразумљив језик грчки. Намере су Грка биле врло прљаве а у исто време и врло провидне. Због тога изазваху револт у душама и срцима Срба. Беше постављено питање духовнога ропства Грцима. Услед тога многи ватрени људи одбацише и помисао да робују поред Турака и Грцима, т
е због тога решише се пре да уђу у мухамеданство, па да буду равноправни са Турцима, него ли да остану хришћани па да у цркви робују Грцима. Због тога су прешли у мухамеданство Гора, Качаник, Торбеш и Меглен.
…
Кад је 1766. године укинута Пећка патријаршија дошли су у Босну фанариоти из Цариграда и преузели управу. Први се звао Данило (1766-1769)[6].
Прва им је брига била да осигурају себи приходе, те одмах преузеше право на приход од „тепсије“ – црквени тас, у који прилажу присутни хришћани у цркви. Да би што више прихода имали, наредили су да се тас проноси за време службе и јутарње
по неколико пута. Та чисто материјална страна послужила је владикама као повод те су обратили више пажњу на богослужење а и сами су често ишли и обилазили цркве контролишући углавном да ли се уредно проноси „тепсија“.
..... За сто и више година није записано
ниједно добро дело фанариота, ниједна задужбина, ниједан случај пожртвовања владика за народ и паству своју.
Први и последњи циљ њиховог рада био је експлоатација пастве ради материјалне добити.
…
Као и свуда, тако су и у Босни и Херцеговини владике фанариоти покушавали
да уведу грчки језик при богослужењу, али како сем владика и њихових протосинђела нико не знађаше грчки, то су се обично задовољавали да се за десном певницом одговара грчки а за левом словенски. Кад није било протосинђела онда је сам владика певао или читао грчки, нарочито символ вере, оче наш и друге молитве.
....Њихова главна брига била је
скупљање димнице и других прихода а као Грци, чим би накупили толико пара, да могу купити неку бољу епархију ближе Цариграду, напуштали би Зворник и ишли у Малу Азију, Тракију, Источну Румелију и другде.
…
....Очувано је предање да је народ од интрига и опадања од стране владика и њихових сарадника Грка, многе муке пропатио
...По свему изгледа да ни свештенство, ни масе, нису биле свесне шта им је од Грка спремано. Тек кад су видели и познали Грке на делу, тек онда се јавља незадовољство и револт који доводи до дуге и тешке борбе.
..
Наиме, они су још
1913. и 1914. године наименовали комисије које су ишле од цркве до цркве, и где год је био који
запис над светитељем на словенском језику, они су га црном бојом немилосрдно премазали, искваривши сваки естетички укус, и преко тога написали грчким словима име свеца. Сем тога, сељаци су нам причали да је свака црква имала цело коло црквених књига и то су те комисије пред црквом
спалиле. Исто тако су спаљивали и мање дрвене или папирне иконе на којима је био већи запис нпр. приложника и др.
У једном селу у Меглену десио се овакав случај: црква је имала једну
скупоцену плаштаницу извезену златом, онај уобичајени текст на плаштиницама био је написан словенски. Кад је комисија наишла на плаштаницу, осуди и њу да се спали. Одбор црквени молио је да се то не чини, јер је то злато, драгоценост. Комисија одговори овако: „Нас је Веницелос послао и
наредио да свако слово словенско уништимо и ми морамо плаштиницу спалити“. Кад за то дозна село, намах се скупише сви људи и захтеваше да се плаштеница поштеди. Комисија не пристаде. Сељаци припрете, и најзад споразумеше се да иду код владике, па да он пресуди. Владика пресуди ствар тако да цртеж може остати, али
текст мора се уништити. Зато узе маказе, одсече га и задржа себи, а сељаке упути код мајстора који им приши грчка слова од хартије што се меће на мртвачке сандуке и за то се добро наплати.
Одличан текст, прочитајте, ја сам га много скратила овде
(Изводи из: Историја Српске Цркве, Радомир Поповић, Димитрије Калезић, друго допуњено издање, Београд 2001.)
https://vidovdan.org/istorija/o-fanariotima/
Такође је врло инфоративан и овај текст:
Срђан Новаковић, у својој књизи «Срби и Фанар»,
наводи да тежња фанариота била обнова “грчке државе”, укључујући Србију, Влашку и Молдавију, а ова рестаурација новојелинизма, имала је за циљ културно-административну доминацију на просторима Балкана и Анадолије. Ова тежња за превлашћу “Грка“ на Балкану и асимилацији негрчких народа, позната је као Велика идеја (Megali idea).
http://borbazaveru.info/content/view/15426/1/