Zasto i sta?

[marzivu]

Jeste, ovo je preprost naslov teme i pitanje. Ali je zivot isto toliko nejasan. Jasan u nejasnoci tolikih kontradiktornih boja i kontrasta, nedostatku finaliteta, resenja. Odluke individue se ponavljaju. Sve potvrdjeno mi deluje kao zatvoreni krug, zatvor, i kad ga uporedim sa svim detaljima manifestacije koji i dalje nisu dobili svoj zvanicno obelezje, niti neku paznju, jer je pitanje da li postoje uopste van moje percepcije, postane usamljeno. Sve sto vidim u okvirima, pocinje i zavrsava se. Nigde smisla, nigde izlaska. Nigde spasa, nigde kraja, osim kraja u samom sebi. Sve predstavlja svoju vrstu besmisla. Ali zivot ide dalje, i ne pita...

 

[pura moca]

 

[Gost 436702]

Ali zivot ide dalje, i ne pita...

iebe ne vadi

 

[Antihejter]

Jeste, ovo je preprost naslov teme i pitanje. Ali je zivot isto toliko nejasan. Jasan u nejasnoci tolikih kontradiktornih boja i kontrasta, nedostatku finaliteta, resenja. Odluke individue se ponavljaju. Sve potvrdjeno mi deluje kao zatvoreni krug, zatvor, i kad ga uporedim sa svim detaljima manifestacije koji i dalje nisu dobili svoj zvanicno obelezje, niti neku paznju, jer je pitanje da li postoje uopste van moje percepcije, postane usamljeno. Sve sto vidim u okvirima, pocinje i zavrsava se. Nigde smisla, nigde izlaska. Nigde spasa, nigde kraja, osim kraja u samom sebi. Sve predstavlja svoju vrstu besmisla. Ali zivot ide dalje, i ne pita...

 

[Antihejter]

iebe ne vadi

Koliko je on inteligentan...morao sam da se koncentrišem i tri puta pročitam da bih ga shvatio. I još sam zadovoljan što sam uspeo da shvatim.
On je blagoslov za moždane vijuge, meni je mnogo drago što je neko takav došao. Zakrečili smo generalno...on me pokrenuo.

 

[Gost 436702]

Koliko je on inteligentan...morao sam da se koncentrišem i tri puta pročitam da bih ga shvatio. I još sam zadovoljan što sam uspeo da shvatim.
On je blagoslov za moždane vijuge, meni je mnogo drago što je neko takav došao. Zakrečili smo generalno...on me pokrenuo.

Jeste, samo ona tamo priča o suicidu.. Znaš mi mišljenje, nećem opet

 

[Dozzimer85]

Preživljavanje i uživanje je život...uglavnom više ovo prvo nego ono drugo...

Preterano razmišljanje te dovede u ovakvu dilemu i depresiju. Rad oslobađa. Kakav takav rad...

 

[Dozzimer85]

Jeste, ovo je preprost naslov teme i pitanje. Ali je zivot isto toliko nejasan. Jasan u nejasnoci tolikih kontradiktornih boja i kontrasta, nedostatku finaliteta, resenja. Odluke individue se ponavljaju. Sve potvrdjeno mi deluje kao zatvoreni krug, zatvor, i kad ga uporedim sa svim detaljima manifestacije koji i dalje nisu dobili svoj zvanicno obelezje, niti neku paznju, jer je pitanje da li postoje uopste van moje percepcije, postane usamljeno. Sve sto vidim u okvirima, pocinje i zavrsava se. Nigde smisla, nigde izlaska. Nigde spasa, nigde kraja, osim kraja u samom sebi. Sve predstavlja svoju vrstu besmisla. Ali zivot ide dalje, i ne pita...

Trčiš stazom koju si dobio.
Više puta tokom života menjaš smer i pravac te staze ali ti je trčiš...

Bio miš ili slon...

 

[Antihejter]

Ja sam prvo mislio da je život interakcija sa ljudima. I da zavisi kakav će biti od okruženja.
Uglavnom, ceo život tražim smisao. Ne vidim ga u pojedinačnim primerima, samo kao šraf u toku onog što zovemo "civilizacija".
Smisao života će se jednom valjda otkriti, za milijardu godina fazon ali verujem da jednom hoće.
I ispašće da je Biblija tačna, da su pred Bogom svi jednaki, lepo rečeno da smo svi nebitni.
Kao pojedinci.

 

[Antihejter]

I da Bog ne postoji, to sam uzeo izreku jer mi u ovom kontekstu odgovara.

 

[Gost 436702]

Citirala bih ovom prilikom našeg renomiranog filozofa @pura moca
Smisao života je upravo u netraženju smisla

 

[Dozzimer85]

Služimo opstanku vrste...

Tehnologija i ljudska prava su nam omogućila da mislimo da postojimo za više od toga.

Naravno da je život interakcija, i sa živim i sa neživim svetom oko nas.
Radimo, učimo, živimo.
Matrica postojanja sa konstantnom koju zovemo Vreme. Prolaznost. Zadovoljstvo odnosno nezadovoljstvo...

 

[Antihejter]

Citirala bih ovom prilikom našeg renomiranog filozofa @pura moca
Smisao života je upravo u netraženju smisla

Bravo

 

[georgejune]

Jeste, ovo je preprost naslov teme i pitanje. Ali je zivot isto toliko nejasan. Jasan u nejasnoci tolikih kontradiktornih boja i kontrasta, nedostatku finaliteta, resenja. Odluke individue se ponavljaju. Sve potvrdjeno mi deluje kao zatvoreni krug, zatvor, i kad ga uporedim sa svim detaljima manifestacije koji i dalje nisu dobili svoj zvanicno obelezje, niti neku paznju, jer je pitanje da li postoje uopste van moje percepcije, postane usamljeno. Sve sto vidim u okvirima, pocinje i zavrsava se. Nigde smisla, nigde izlaska. Nigde spasa, nigde kraja, osim kraja u samom sebi. Sve predstavlja svoju vrstu besmisla. Ali zivot ide dalje, i ne pita...

say what

 

[Gost 436702]

Bravo

A ne, sve zasluge su njegove.. Pozdravimo ga aplauzom kad se pojavi

 

[Antihejter]

A ne, sve zasluge su njegove.. Pozdravimo ga aplauzom kad se pojavi

Ne znam ima li aplauz među smajlićima haha

 

[Gost 436702]

Ne znam ima li aplauz među smajlićima haha

 

[Antihejter]

Al' sam ćorav, vidi koliki smajli

 

[Antihejter]

say what

what

 

[Dozzimer85]

Neko je zadovoljan sa vrlo malo.
A nekom sve na ovom svetu nije dovoljno..

Ali svi guramo i nosimo svoj "kamen ili krst", dok nas ne pregazi ili sahrani...

 

[Ana5slova]

To je samo egzistencijalna kriza, u najboljem slucaju.
"Find something you love and let it save you'

 

[Antihejter]

Šta je sad ovo, kakvi gosti sa imenima?

 

[marzivu]

Pogledajte prilog 1199217

e sad, kad ode malo dublje, kako cu ja da znam sta ja znam u odnosu na sebe... sta ti je zivot uopste :/

 

[marzivu]

Koliko je on inteligentan...morao sam da se koncentrišem i tri puta pročitam da bih ga shvatio. I još sam zadovoljan što sam uspeo da shvatim.
On je blagoslov za moždane vijuge, meni je mnogo drago što je neko takav došao. Zakrečili smo generalno...on me pokrenuo.

nisam ovo ocekivao, hvala, mada mislim da ga pretera

 

[marzivu]

Preživljavanje i uživanje je život...uglavnom više ovo prvo nego ono drugo...

Preterano razmišljanje te dovede u ovakvu dilemu i depresiju. Rad oslobađa. Kakav takav rad...

i taj rad me, kad mi oci nadraze stimulansi, odnese u neku drugu pricu, neki drugi svet. Cesto se disociram, osecam se kao da sam sve vreme budan u snu, kad sam u "prajmu"