Ima istine u toj Šopenhauerovoj izjavi.
Pojam časti po meni donekle potiče iz našeg ego-tripa, dakle ako imaš visoko mišljenje o sebi nećeš dozvoljavati da ti čast/ego budu pogaženi. Svako ima svoj minimum, neko bi na sve pristao, a neko je gord i sujetan i ima ogroman ego. Dakle - ponosan si kao čovek, pomalo i sujetan (ili malo više) i ne daš na sebe nipošto. Radije bi gladovao ili ubio nekog nego da se poniziš ili da dozvoliš drugome da te ponižava.
Sa druge strane postoje razni vidovi časti, npr. ljudi koji daju obećanje i gledaju da ga nipošto ne pogaze, ljudi koji ne pristaju na poraz, ljudi koji se bore u ratu i radije se ubiju nego da se predaju, nekad su npr. ljudi zbog osramoćene sestre ili kćerke oružjem kretali na krivca, pa čak imamo one crnogorske osvetnike što su sinove svetili ubistvom krivca itd. Sve to izvire iz ličnog osećaja časti.
Danas je čast na jako niskoj ceni, ljudi prave razne kompromise, mnogima je karakter klimav. Sa jedne strane je pitanje koliko danas čast uopšte može da pomogne, a koliko da odmogne nekome, a sa druge strane se postavlja pitanje da li časni ljudi sebe preterano kažnjavaju i uskraćuju zbog tog osećanja.
Setih se baš čuvenog albansko-jugoslovenskog glumca Bekima Fehmiua koji je živeo i radio u Beogradu. Imao je rigidan karakter, u inostranstvu nije hteo da promeni ime i prezime iako bi uspeo u Holivudu, u mladosti je tukao svakog ko ga uvredi, kad su krenula sranja u ex yu povukao se i kasnije zbog sukoba na Kosovu izvršio samoubistvo u Beogradu, što je i ranije planirao, čak je hteo da se spali ili svoju porodicu digne u vazduh, a sve zbog osećaja časti i neprihvatanja raznih situacija. Dao je besu - i nema povlačenja. Iz protesta je bio spreman da uništi sebe.
Sa druge strane danas kao da najbolje prodju ljudi bez časti, beskrupulozni, razne hijene od ljudi, jer im je svejedno, svakome se uližu za napredak. Njima čast leži u rezultatu, ne u stilu življenja, odnosno lizali bi nekome cipele ako bi im to donelo odredjeni rezultat. Sećam se čuvene izjave Arnolda Švarcenegera iz mladjih dana - da bi rado jeo izmet ako bi mu to donelo pobedu na bodybuilding takmičenju. Šikanirao je protivnike, ponižavao, čak postoje vrlo jake indicije da se u početku karijere prodavao za novac raznim muškarcima - mogulima tog biznisa kako bi ga progurali. Ali on je ipak uspeo, drugi nisu... ili jesu, ali na dosta slabijem nivou. Njemu je pojam časti ležao u cilju koji je imao, ne u sredstvima.
