ZAKON POSTOJANJA – istina o postojanju materije, zivota i prirode

[celadon]

Čitaju iz znatiželje, da vide kako se odvijala diskusija. Da vide kako su normalni ljudi odgovorili na besmislenu ideju samozvanog boga. Eto zašto je tema posećena.

 

[Ljubo2]

RISTOB:

Znači, tvoj 'pravedni poredak' dogoiće se 'na kraju', a to je nikad.

Kad gradiš kuću, počinješ od temelja, završavaš sa krovom. Temelj ima značenje haosa, kuća harmonije. Isto je i kad Bog gradi Univerzum, haos mu je temelj, a harmonija je krov. Kad danas pogledamo Univerzum vidimo da je gotovo sav doveden do krova, tj. do harmonije. Još samo jedan crep nedostaje na krovu, a to je ljudsko društvo da ga prevede iz haosa u harmoniju, pa da kuća bude završena. Ali tu se sad pojavio problem. Risto, Simo, evo sad i Celadon i još neki zgrabili taj poslednji crep i ne dozvoljavaju Bogu da ga stavi na krov. Bog kaže, "Crni Rile dodaj mi taj crep", a Rile Bogu kaže: "nikad".

Evolucija društvenog poretka i društveno ekonomskih odnosa odvija se uzlaznom putanjom sama od sebe. Baš kao i evolucija života. Mehanizmi 'pravednosti' ugrađeni su samu evoluciju. To si svakako i sam zapazio i pre nego si sklepao 'filozofiju postanka svega sa svezakonima', tako da tvoje sveukupno filozofiranje za pod voz.

Ovako razmišlja neznalica. Ništa u Univerzumu se ne dešava "samo po sebi", pa ni Evolucija materijalizovane Svesti Univerzuma koja teče od haosa ka harmoniji. Svest uvek u sebi ima terača koji je na to prisiljava. Taj terač se zove Nezadovoljstvo i Zlo koje Svest oseća kada se nalazi u stanju haosa, koje je istovremeno i težnja (volja) koja tera Svest da pređe iz stanja haosa i zla u stanje harmoniju i dobra. Ali problem je što nije dovoljno imati samo želju, tj. volju da se pređe iz stanja haosa i zla u stanje harmonije i dobra. Mora još plus da se ima i ZNANJE o tome šta treba da se uradi da bi se prešlo iz stanja haosa i zla u stanje harmonije i dobra. Pošto se harmonija i dobro u stvarnosti uvek manifestuje kao sistem kretanja i rada, to je nužno da se zna da se samo uz pomoć ZNANJA O PRAVEDNOM I DOBRO ORGANIZOVANOM SISTEMU KRETANJA I RADA može preći iz stanja haosa i zla u stanje harmonije i dobra. A pošto si ti Risto, Đavo i radiš protiv Boga, tako što ne želiš harmoniju i dobro i na sve moguće načine želiš da omalovažiš i sprečiš Božiji pravedan sistem kretanja i rada, sasvim je razumljivo da si rad da moju filozoviju, koja taj Božiji pravedan sistem kretanja i rada opravdava i zagovara, staviš "pod voz".

Šta je pokazao socijalizam kao prelazna faza ka kounizmu u kojem je, po zagovornicina konunizma, trebalo da se ukine država, novac i sve nejednakosti među ljudima?

Pokazao je da celokupno društvo, ušuškano ubeđenjem da će mu teći med i mleko, gubi motive za samodokazivanje, potrebu za veće zalaganje i rad, zapada u apatiju, odaje se lenčarenju, porocima... s jedne strane, dok se, s druge strane, stvara klasa privilegovanih. Na kraju se sam od sebe iznutra urušava takav društveni poredak.

Rile, neznalico, objasnio sam ti zašto se komunizam urušio. Nije se urušio zbog nedostaka motiva za rad, niti zbog pohlepe i pljačke pojedinaca, već zbog istih onih uzroka koji su i u nepravednim porecima omogućavali nerad, pohlepu i pljačkuu, koji iz komunizma nisu bili eliminisani. Ti uroci su država kao politička tvorevina i borba za vlast, zatim, podeljenost društva po verama, nacijama i klasama, i kao glavni uzrok, novac koji omogućuje nerad, pohlepu i pljačku. Društveni i ekonomski poredak koji iz sebe bude eliminisao te uzroke nikad neće da se uruši.

Pametari komunizma toliko su otišli u apsurd da su htjeli i brak da ukinu a seksualni odnosi posve da budu slobodni. I to je s početka bila praksa. (Nije se znalo čija su deca! ). Ali ni godinu dana nije zaživela.

Komunizam nije bio pravedan ni harmoničan poredak i njega ne možeš da podmećeš kao primer da pomoću njega omalovažiš i popljuješ pravedan i harmoničan poredak. Koji nikad nisi ni video, niti znaš šta je. Pa čak i kad pokušavaš da u svoju viziju pravednog poretka ukomponuješ ukidanje braka, opsti seks i decu kao društveno vlasništvo. Ti si možda mlad, pa ne znaš da se u minulom komunizmu to nikada nije ni predlagalo, ni desilo. Takvim nebulozama su samo plašili ljude tadašnji protivnici komunizma. I ti sad se služiš istim lažimma kad sada pokušavaš da omalovažiš i negiraš pravednan poredak, koji bi bio nezamisliv u uslovima slobodnog seksa i uslovima bez zdrave i jake porodice. Slobodan seks nije faktor pravednosti, harmonije i dobra, već nepravednosti, haosa i opšteg zla. Faktor kojim su na razne načine bili obeleženi svi dosadašnji nepravedni poreci, u kojima je žena najčešće bila tretirana samo kao sredstvo zabave muškaraca i kao roba koja na tržištu može slobodno i da se prodaje i kupuje..

Glavni unutrašnji motor evolucije čoveka kao pojedinca je znatiželja. Unutrašnji znači da je ugrađen u evoluciju. Ako bi se čoveku oduzeo mehanizam znatiželje njegova evolucija bi nazadovala.

Hoćeš da kažeš da čovek treba da iskusi sve - i dobro i zlo - da bi na kraju zadržao i činio samo ono za šta zna da je dobro. To isto je i Đavo govorio Evi i Adamu kada su bili isterani iz Raja, "da jedu sa drveta spoznanja dobra i zla, da bi tako na kraju postali bogovi". Sve u smislu one narodne, "Ako ne znaš kako valja, radi kako ne valja, pa ćeš znati kako valja". Tako je upravo evolucija ljudskog društva i tekla do dana današnjeg. I dokle ćemo tako? Zar nam tog zla više nije i preko glave? Zar postoji i još neko zlo koje do danas ljudi nisu mnogo puta ponovili i isprobali? Možda nam još jedino fali Treći svetski rat i totalno samouništenje.I ti se sada našao da se buniš protiv pravednog poretka bojeći se da će na taj način neograničena čovekova slobodna volja, pomoću koje može da se ispuni svaka čovekova želja, pa i želja da se pokrene i taj Treći svetski rat, da bude ukinuta. E, moj Rile, đavole! Svakom svojom mišlju i rečju se odaješ i dokazuješ da si đavolov branilac, učenik i sledbenik.

I to je dokaz da ljudska ideja ne može da sprovede u prsksu 'željenog čoveka i željeni društveni poredak'.

To nije ljudska ideja, već Božija, koju ti kao đavolov učenik, sledbenik i branilac negiraš. Ali ne vredi ti, Rile đavole, pročitao smo te kao knjigu i saterao u ćošak. Nemaš više kud.

Pojedinac evoluira a preko njega društvo.

Tačno, ali ti nisi taj pojedinac. Ti si ĐAVO, Rile. Đavo ne može da evoluira od zla ka dobru. Đavo je uvek zao i uvek ostaje Đavo.

 

[Ljubo2]

CELADON:

Čitaju iz znatiželje, da vide kako se odvijala diskusija. Da vide kako su normalni ljudi odgovorili na besmislenu ideju samozvanog boga. Eto zašto je tema posećena.

Svako postaje Bog ko sazna i hoće da radi sve ono što i Bog zna i radi. Imaš primer zametka u jajetu koke koji zna kako izgledaju pile i koka i koji po tom znanju u svojstvu Boga kreatora kreira pile i koku. Kako taj Bog-zametak to radi? Radi tako što od žumanjka i belanjaka u jajetu, a to znači od haosa pravi kopije samoga sebe, sve dok na kraju na taj način ne kreira pile u kojem su sve ćelije kopije onog zametka koji u jajetu postoji u svojstvu Boga kreatora. I u čemu je sada razlika između tog zametka kao Boga Kreatora i svih onih ćelija u telu pileta i koke kao njegovih kopija? NIje ni u čemu! Svaka ćelija kao kopija je takođe Bog, jer svaka u sebi nosi kompletno znanje o izgledu i građi koke i iz svake, pod određenim uslovima, po načinu kloniranja, bi moglo da se razvije isto takvo pile i ista takva koka.

Prema tome, ako je Bog u svojstvu kreatora čovečanstva taj koji zna šta svaki čovek u čovečanstvu treba da uradi da bi čovečanstvo na kraju uistinu i postalo čovečanstvo, onda i svaki čovek u čovečanstvu automatski postaje Bog kreator čovečanstva koji primi, tj. prekopira od Boga to isto znanje o čovečanstvu koje i Bog zna i počne i sam po tom znanju isto kao i Bog, da kreira čovečanstvo.

U konkretnom primeru, ja sam na neki način dokopao se tog Božijeg znanja o postojanju materije, života, prirode i čovečanstva, i želim da po njemu radim to isto što i Bog, pa si ti, Celadone, u neku ruku u pravu kad za mene kažeš da sam "samozvani bog". I svako ko bude razumeo sve ovo Božansko znanje o pravednom svetskom i ekonomskom poretku, za koje si t, Caledon, gore u svojstvi đavola rekao da je "besmisleno", i ko po svojoj slobodnoj volju bude hteo da radi na realizaciji tog znanja, takođe može sebe da proglasi Bogom. Jedino to đavoli, poput Rileta, Sime i tebe, to nikad neće moći, jer njih Bog nije programirao da ljude uče i nagovaraju na harmoniju i dobro, već na haos i zlo. Da bi na kraju, kad se ceo proces očovečenja zavši, i oni postali dobri, jer će u tom trenutku sva zla da budu prevaziđena i okončana. Više ni jednog čoveka na svetu neće moći da prevare i nagovore na zlo, pa će tako da ostanu bez posla. I hteli ili ne i sami će tako da postanu dobri, kad više ne budu mogli da budu zli.

Možda će neko da mi zameri što u ovakvoj ozbiljnoj diskusiji se pozivam na Boga, anđele i đavole i tako se spuštam na dečji nivo, pa sve ovo što pričam izgleda kao priča za malu decu. Ali ponekad je i to nužno, jer kod mnogih ljudi umovi i jesu dečiji i mogu neku ozbiljniju materiju da svare samo kad im se ona prezentira na laganiji način, kao priča za decu. Iako je to što priča u sebi sadrži redovno veoma ozbljna i za život važna stvar. Pa makar to bila i priča o Ivici i Marici, jer u realnom životu u nepravednim porecimase i takve stvari se dešavaju. Kao na primer kad kradu decu i ljude, ubjaju i vade im organe i za debele novce prodaju.

Napomena: U poslednja 24 sata je bilo 300 pregleda ove teme.

 

[celadon]

I hteli ili ne i sami će tako da postanu dobri, kad više ne budu mogli da budu zli.

To zvuči kao teror dobra nad zlim.

Ljubo, nema harmonije u univerzumu. Ne znaš ni kako je nastao univerzum.
Tvoja priča o ciklusu jaje/pile/koka nije primenljiva na univerzum.
Kada uran pređe u olovo, tu je kraj. Nema ciklusa.
Kada se belančevina jednom denaturiše, tu nema ciklusa .

Nikad iz haotičnog ne nastaje harmonično. Proces je nepovratan.
Šta misliš, kojim mehanizmom će se postići harmonija u društvu? I kada će to početi?

A i ako se nekim čudom to desi, sudbina harmoničnog Sunčevog sistema nije ohrabrujuća.
Neki će begamo, a neki će završite isprženi ko ono jaje u tiganju. Da, zaboravio sam, dotle ćemo svi složno da se uhvatimo za ručice, a i Bog će da nam kaže šta je najbolje za nas.

P.S. Hoće to, da raste broj pregleda, kad stalno pregledavaš sopstvenu temu.

 

[JA KOJI JESAM]

RISTOB:Kad gradiš kuću, počinješ od temelja, završavaš sa krovom. Temelj ima značenje haosa, kuća harmonije. .

Kad gradiš kuću počinješ od ideje. Ako ti ideja nije jasna onda je ta ideja za tvoj razum haos,
ne znaš odakle da počneš. Temelj je već red razuma. Kad si shvatio da je za kuću potreban temelj
znak ti je da si haos već postavoo u red, onoliko koliko je u tvojoj moći.

 

[Ljubo2]

CELADON:

To zvuči kao teror dobra nad zlim.

Ne poznaješ ZAKON POSTOJANJA, odnosno, Zakon nagona samoodanja. To je večita borba Haosa i Zla. protiv Harmonije i Dobra. U vreme dok traje Haos i Zlo, protiv njega se uvek bori Harmonija i Dobro i oni uvek na kraju i pobede. A kad Harmonija i Dobro pobede, tada počinje obrnut proces, počinje borba Haosa i Zla protiv Harmonije i Dobra i oni na kraju uvek pobede. I posle toga sve počinje iz početka, ceo ciklus se na isti način ponavlja u beskonačnost.. Imaš primer "jaje -pile-koka".

I nemoj da sada tebi moram posebno i ispočetka da objašnjavam Zakon postojanja koji sam u ovoj temi već mnogo puta objasnio, pa mi Rile zamera da se stalno ponavljam. Ako te zanima da razumeš Zakon po kojem postoji materija, život i priroda, prvo pročitaj sve moje postove uovoj temi, pa tek onda možeš da stavljaš primedbe, ako nađeš za shodno.

Ljubo, nema harmonije u univerzumu. Ne znaš ni kako je nastao univerzum.
Tvoja priča o ciklusu jaje/pile/koka nije primenljiva na univerzum.

Zakon postojanja nije zakon po kojem postopji jaje-pile-koka, već Zakon po kojem postoji živa i svesna materija koja sama od sebe gradi, kako jaje, pile i koku, tako i ceo Univerzum. Prvo pročitaj ovu temu ili odgledaj moj video, pa kao što rekoh ako nađeš neku pogrešku obda se javi. Ovo ti je link za video:

Kada uran pređe u olovo, tu je kraj. Nema ciklusa.
Kada se belančevina jednom denaturiše, tu nema ciklusa .

Ili kada pojedeš kokino jaje, nema više ciklusa jaje-pile-koka. Samo što si smetnuo sa uma da ovde nije reč o ciklusu jaje-pile-koka, već o jednoj i istoj materiji koja se kroz jaje-pile-koku različito manifestuje na tri različita načina. Pa kad pojedeš jaje, ciklus pretakanja materije jajeta kroz njena tri prirodna oblika i stanja se ne prekida, već se nastavlja. Samo sada ne kroz jaje-pile-koku, već kroz tvoj organizam, u kojem se materija takođe pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja. I ljudski organizam ima svoje tri faze postojanja, kao i sve ostalo. Tako da ciklus pretakanja materije kroz tri oblika i stanja ne prestaje ni u slučajevima kad se pretače kroz kroz različite materijalne forme u Univerzumu. Bez obzira da li je reč o organskoj ili neorganskom prirodi.. Čitaj temu ZAKON POSTOJANJA.

Nikad iz haotičnog ne nastaje harmonično. Proces je nepovratan.

Materija u jajetu koke je haotično stanje, koja putem samoorganizovanja i razvoja prelazi i pile, tj u harmoničnop stanje. Dakle, nije tačno da iz haotičnog stanja ne nastaje harmonično. Imaš primera bezboroj.

Šta misliš, kojim mehanizmom će se postići harmonija u društvu? I kada će to početi?

Eto, opet moram po ko zna koji put da se ponavljam. U mojih desetak poaslednjih postova barem nekoliko puta sam to Riletu objašnjavao.

A i ako se nekim čudom to desi, sudbina harmoničnog Sunčevog sistema nije ohrabrujuća.
Neki će begamo, a neki će završite isprženi ko ono jaje u tiganju. Da, zaboravio sam, dotle ćemo svi složno da se uhvatimo za ručice, a i Bog će da nam kaže šta je najbolje za nas

.

NI jedna materijalna forma u Univerzumu, pa ni Sunce i Sunčev sistem, ne traju po načinu večitog trajanja, već po načinu večitog trojednog ponavljanja. Nadam se da će ljudsko društvo pre da uđe u stanje harmonije i da ću ljudi u njemu uspeti informatički da se povežu u jedinstvenu celinu i biće, pre nego Sunčev sistem i Zemlja kolabiraju i postanu crna jama, i otisnu se kao zrak svetlosti u dubinu Univerzuma u potrazi za nekom drugom, Zemlji sličnom planetom.

P.S. Hoće to, da raste broj pregleda, kad stalno pregledavaš sopstvenu temu.

To me je počelo da zanima samo u poslednjih nekoliko dana, s obzirom da u ovoj diskusiji već duže vreme učestviju samo Rile i Simo, da vidim da li uopšte još iko otvara ovu temu i da li još ikoga to zanima. Sve zbog Riletove tvrdnje da pričam gluposti koje nikoga ne zanimaju. Pa kad je video da je ova tema ipak dobro posećena, onda je počeo da tvrdi da ljude ne zanima to što ja pričam, već to što on, Rile, trabunja. Upravo tako, dobro si čuo, ja pričam, a Rile trabunja.

 

[JA KOJI JESAM]

Tačno, ali ti nisi taj pojedinac. Ti si ĐAVO, Rile. Đavo ne može da evoluira od zla ka dobru. Đavo je uvek zao i uvek ostaje Đavo.

'Đavo' nije pojedinac već intelekt koji u njemu djeluje bez Savjesti.
Tada biće, kao subjekat, sebi daje slobodu da čini što mu njegov intelekt nalaže
bez obzira da li će to što tad čini voditi ka harmoniji ili pak haosu..

- - - - - - - - - -

Savjest služi biću da nadgleda namjere koje intelektom stvara i da upravalja kreacijom
vraćajući pažnju na svoju dušu, u kojoj postoji sve što je neophodno za stvaranje harmonične
predstave.

 

[Ljubo2]

JA+7 KOJI JESAM.

Kad gradiš kuću počinješ od ideje. Ako ti ideja nije jasna onda je ta ideja za tvoj razum haos,

Ne sekiraj se za mene. Ja imma idju i o tome kako se kuća gradi, jer sam svojim znanjem i rukama jednu - kakvu takvu - već napravio. Pogledaj moj video:

. A imam i ideju i o tome kako se i čovečanstvo od temelja do krova gradi, bez potrebe da mi ti objašnjavaš.

 

[Ljubo2]

JA+7 KOJI JESAM:

'Đavo' nije pojedinac već intelekt koji u njemu djeluje bez Savjesti.
Tada biće, kao subjekat, sebi daje slobodu da čini što mu njegov intelekt nalaže
bez obzira da li će to što tad čini voditi ka harmoniji ili pak haosu..
- - - - - - - - - -
Savjest služi biću da nadgleda namjere koje intelektom stvara i da upravalja kreacijom
vraćajući pažnju na svoju dušu, u kojoj postoji sve što je neophodno za stvaranje harmonične
predstave.

Đavo, biće, intelekt, subjekt, , savest, duša ....opet se služiš apstraktnim jasno nedefinisanim terminima. Sve si to mogao da objasniš sa samo tri termina, "svest" koja se u svim svojim postupcima rukovodi svojim iskustvom o tome šta je haos i zlo, a šta harmonija i dobro, koje stiče uz pomoć svojih "7".

 

[JA KOJI JESAM]

Ne sekiraj se za mene. Ja imma idju i o tome kako se kuća gradi, jer sam svojim znanjem i rukama jednu - kakvu takvu - već napravio. .

Ljubomire, ne govorim o tebi već o tvom primjeru.
Pokušaj odvojiti SEBE od primjera i od komentara koje postavljaš na forumu.
Ovdje nismo da SEBE uzdižemo ili pak da SEBE branimo od nekoga.
Ovdje dajemo svoja znanja i iskustva. Tako, kad ti daješ svoja znanja i
iskustva, kroz svoje kometare, ja se ne odnosim prema tebi nit' prema tvojim
znanjima već prema tvojim shvatanjima tih znanja i stoga se odnosim prema
tvojim komentarima.

Pokušaj da se distanciraš od svojih komentara i vidjet' ćeš da i komentari
koji budu upućeni ka tvojim komentarima više neće imati istu emotivnu vrijednost,
nećeš ih više doživljavati kao napad na svoju personu.

- - - - - - - - - -

Đavo, biće, intelekt, subjekt, , savest, duša ....opet se služiš apstraktnim jasno nedefinisanim terminima. Sve si to mogao da objasniš sa samo tri termina, "svest" koja se u svim svojim postupcima rukovodi svojim iskustvom o tome šta je haos i zlo, a šta harmonija i dobro, koje stiče uz pomoć svojih "7".

Pa šta je po tebi onda taj 'ĐAVO' u tome što si rekao???

 

[ristob]

Mene interesuje baš Ljubova personsa. Nauka je već utvrdila kako se postaje 'Bog'.

U Ljubovom slučaju radi se o 'Bogu' za decu u jaslicama.

 

[celadon]

Ne poznaješ ZAKON POSTOJANJA, odnosno, Zakon nagona samoodanja. To je večita borba Haosa i Zla. protiv Harmonije i Dobra.

Večito znači beskonačno u vremenu, trajno. Rezultat je uvek nerešen. Ne može nešto, što traje večito imati kraj. Večito je u suprotnosti sa konačnim.
Kada se postigne ravnoteža u neredu, kada se svo dobro pomeša sa svim zlom i kada ne bude posmatrača sa strane, da određuje šta je dobo, a šta je zlo, nastaje harmonija.

Ti ne znaš, niti možeš znati u kojoj fazi borbe je vasiona u ovom trenutku. Zato se nemoj pozivati na nauku. Ni nauka ti na to ne može odgovoriti.
Ne pominji ni Boga, ni sve svetske religije. Religije ti već vekovima obećavaju da će pravda pobediti: evo, samo što nije, isl.
Pošto si rekao da je borba večita, ne očekuj da će neko tu pobediti. Jer borba je večita...
Tako govoriš, i samo si tu u pravu.

A kad Harmonija i Dobro pobede, tada počinje obrnut proces, počinje borba Haosa i Zla protiv Harmonije i Dobra i oni na kraju uvek pobede. I posle toga sve počinje iz početka, ceo ciklus se na isti način ponavlja u beskonačnost.. Imaš primer "jaje -pile-koka".

Opet si negde zapeo.
Čemu ulaganje energije u borbu protiv zla? Taman kad pomisliš da je stvoreno idealno društvo, zlo će ga unišitti. Toliko energije, toliko dobrovoljnog rada, a sve zarad NIŠTA.
I na kraju te, takvog kakav jesi u tom trenutku, uništi neki meteor.
Tvoj zakon nije ništa drugo do, već utvrđen, Zakon očuvanja energije. S tom razlikom što Zakon očuvanja energije govori i o tome da se, kao krajnji ishod može stvoriti neupotrebljiva energija.
Na dalje, samo možeš maštati kuda i kako će se kanalisati ta energija.

 

[ristob]

celadon,

Bolje da nisi upadao u Ljubov mlin jer otud ti nema izlaza ako na početku ne odustaneš.

Kakav bi Ljubo bio 'Bog' kad ne bi svakog mogo samleti?

 

[celadon]

Ristob, ne brini, izlaza ima.
Ljubo nije loš čovek, fina mu je zamisao da se svi složimo, pa ga pozdravljem jako.

Ljubanu ću, sasvim sigurno, postaviti još pitanja.
Tema mi je zanimljiva. Utopijska i krajnje nenaučna. Kao kad čitaš strip.

 

[ristob]

 

[Ljubo2]

JA+7 KOJI JESAM:

Pokušaj da se distanciraš od svojih komentara i vidjet' ćeš da i komentari
koji budu upućeni ka tvojim komentarima više neće imati istu emotivnu vrijednost,
nećeš ih više doživljavati kao napad na svoju personu.

Teško je ne doživeti nečiji komentar emotivno kad taj neko želi po svaku cemu da negira moje i primerima i logikom utemeljene komentare. I još plus kad taj neko po svaku cenu želi da omalovaži i ismeje moj komentar, a da se pri tome njegov komentar ne temelji ni na čemu drugom do na njegovoj veri. Pogotovo kad ja pokušam da još argumetovanije potvrdim i odbranim moj komentar, a on to, misleći da je on u pravu, ne shvati kao obranu mog komentara, već mog ega. Smešno.

Pa šta je po tebi onda taj 'ĐAVO' u tome što si rekao???

"ĐAVO" je isključivo verski termini, koji za mene ne znači ništa drugo do neko svesno jastvo, nebitno da li je ovozemaljsko ili izvanzemaljsko i nebitno da li je ljudsko ili neko drugo, koje umesto znanja o harmoniji i dobru, nosi u sebi znanje i ubeđenje o haosu i zlu i delujući po tom svom znanju čini haos i zlo. "Anđeo" je takođe verski termin koji ja korstim kada govorim o nekoj svesti koja, suprotno "đavolu", nosi u seb i znanje o harmoniji i dobru i po njemu radi samo ono što ima značenje harmonije i dobra. Jednostavnije da to objasnim, "đavo" i "anđeo" su dve temeljne i osnovne suprotnosti jedinopostojeće prirodne sile i pojave zvane "nagon samoodržanja", kao večite težnje od haosa zla ka harmoniji dobru, gde je "đavo" simbol zla, a "anđeo" simbol dobra. Oboje to je sastavni deo svake svesti, tj. svake ličnosti, a kako će neka ličnost u svom životu da deluje, zavisi od njenog trenutno stepena duhovnog iskustva, tj. znanja dobra i zla, imajući na umu da nikakva druga znanja i ne postoje do znanja dobra i zla. To može slikovito da se izrazi i onim taoističkim simbolom Yin i Yang.

 

[Ljubo2]

RISTOB:

Mene interesuje baš Ljubova personsa. Nauka je već utvrdila kako se postaje 'Bog'.

Sem Biblije ti ne znaš za drugu "nauku", pa zato i možeš da tvrdiš da je "nauka" utvrdila kako se postaje Bog.

U Ljubovom slučaju radi se o 'Bogu' za decu u jaslicama.

To je zato što se Ljubo u svim svojim komentarima poziva na primere iz iskustva, prirodnih nauka i psihologije, koje ti, kad ih porediš sa Biblijom, vidiš kao "nauke za decu u dečjim jaslicama".

 

[Ljubo2]

CELADON:

Večito znači beskonačno u vremenu, trajno. Rezultat je uvek nerešen. Ne može nešto, što traje večito imati kraj. Večito je u suprotnosti sa konačnim.

Kada je reč o postojanju materije, života i prirode, rekao sam da oni postoje VEČITO, ali ne po načinu večitog trajanja, već večitog ponavljanja. Primer: "jaje-pile-koka". Ne vidim šta tu nije jasno.

Kada se postigne ravnoteža u neredu, kada se svo dobro pomeša sa svim zlom i kada ne bude posmatrača sa strane, da određuje šta je dobo, a šta je zlo, nastaje harmonija.

Živa i svesna energija/materija je jedina prirodna sila koja postoji večito, kao svoj i uzrok i posledica, tako što se uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja. Jedno od tih stanja je neaktivno, tj. stanje mirovanja i odmaranja. To je neutralno stanje, tj. nesvesno i sneno stanje u kojem nema nikakvog ni dobra ni zla. Druga dva stanja su aktivna i pokretna, koja mogu da budu neorganizovana, tj. haotična koja svesna materija oseća kao zlo, sve dok se ne razviju do kraja i postanu organizovana i harmonična sa značenjem dobra. U oba slučaja, bilo da je reč o harmoničnom ili haotičnom kretanju, posmatrač sa strane ne može da sudi o tome da li ona imaju značenje dobra ili zla, već o tome mogu da sude isključivo sami živi i svesni kretači koji se kreću haotično ili harmonično. Kada je reč o ljudima u ljudskom društvu kao kretačima, oni svako sveje neorganizovano, nepravedno i haotično kretanje i rad osećaju kao zlo, jer prilikom takvog kretanja i rada teško preživljavaju. A svako organizovano, pravedno i harmonično osećaju kao dobro jer u uslovima takvog kretanja i rada lako preživljavaju.

Imajući u vidu da ljudi i ne postoje, već samo živa i svesna materija koja svojim organizovanim, pravednim i harmoničnim kretanjem gradi ljudski organizam i imajući u vidu da su i sve ostale materijalne forme od kojih je Univerzum sagrađen napravljene od iste materije od koje je napravljen i ljudski organizam, to podrazummmeva da je evolucija svih materijalnih formi u univerzumu tekla upravo iz pravca neorganizovanog, nepravdenog i haotičnog kretanja, rada i zla, u pravcu organizovanog, pravednog i harmoničnog sa značenjem dobra. Dokaz tome su sve materijalne forme od kojih se univerzum sastoji, koje su sve odreda samo harmonični oblici kretanja i rada sa značenjem dobra. Ovo jedino ne važi za organsku prirodu i ljudsko društvo na Zemlji, koji još uvek nisu evoluirali do kraja, do harmnije i dobra, iz razloga jer su poslednja karika na lancu evolucije prirode koja još uvek traje. Ljudsko društvo može lako da privede svoj razvoj do kraja, do stanja harmonije i dobra, ako uspe da shvati zakone harmonije i dobra i primeni ih u praksi, a prestane da živi po zakonima haosa i zla, koje u svom neznaju još uvek smatra zakonima dobra.

Ti ne znaš, niti možeš znati u kojoj fazi borbe je vasiona u ovom trenutku. Zato se nemoj pozivati na nauku. Ni nauka ti na to ne može odgovoriti.

U nauci se tačno zna koji oblici kretanja i rada u prirodi su haotični, a koji harmonični. Haotični su oni koji se stalno prepliću i sudaraju, a harmonični su oni koji se bez sudaranja uvek na isti način ponavljaju. Primeri dobro organizovanog i harnoničnog kretanja i rada su atomi, kao siestemi kretanja i rada elementarnih čestica. To su i nebeska tela kao sistemi kretanja i rada atoma. To su i galaksije kao sistemi kretanja i rada nebeskih tela. To su jednoćelijski organizmi kao sistemi kretanja i rada atoma. To su i tela biljaka, životinja i ljudi. Ljudsko društvo to nije jer se ljudi u njemu uvek iznova međusobno bore za opstanak ratuju i ubijaju.

Ne pominji ni Boga, ni sve svetske religije. Religije ti već vekovima obećavaju da će pravda pobediti: evo, samo što nije, isl.

Religijska učenja se temelje na vizijama vidovitih i prosvetljenih ljudi koji su na neki način, intuitivno došli do saznanja u vezi načina na koji evolucija materije i života teče od nereda, nepravde i zla, ka redu, pravdi i dobru, kao i do saznanja da red, pravda i dobro na kraju uvek pobeđuju nered, nepravdu i zlo. Jedino što religijska učenja u vezi toga u sebi ne sadrže jeste vreme kada će to da se desi i na koji način je jedino moguće da se to desi. Dakle, religijska učenja u sebi ne sadrže znanje ZAKONA POSTOJANJA, koji je istovremeno i ZAKON DOBRA I ZLA ili ZAKLON NAGONA SAMOODRŽANJA. To je Zakon po kojem postoje materija, život i priroda i po kojem teče njihova evolucija. A to podrazumeva, kada je reč o evolucioji ljudskog društva, da ono kroz iskustvo i nauku mora da otkrije taj OSNOVNI PRIRODNI ZAKON da bi moglo da postupi po njemu i svoj razvoj od haosa i zla do harmonije i dobra privede kraju. Što podrazumeva da to bez znanja tog Zakona neće moći da se desi. Da su svetske religije od početka raspolagale tim znanjem, one su odavno mogle razvoj ljudskog društva da podignu na najviši nivo. One to mogu i sada, ako taj Zakon, koji nam je već poznat, ugrade u svoja učenja i preuzmu vlast od političkih svetskih institucija, koje još uvek upravljaju ljudskim društvom po zakonima podele, borbe, haosa i zla, a zatim one urede organizaciju života i rada ljudskog društva po Zakonima harmonije i dobra.

Pošto si rekao da je borba večita, ne očekuj da će neko tu pobediti. Jer borba je večita...

NIkada nigde nisam rekao da je borba večita. Ti si to nešto pobrkao. Svetski ideolozi, političari, pa i filozofi i naučnici, do sada su tvrdili da je borba večita, da u borbi jači preživljava, da je pravo jačega njegovo prirodno pravo i da su dozvoljena sva sredstva održanja. I po tom svom pogrešnom ubeđenju su do sada i vodili ljudsko drujštvo iz rata u rat, iz haosa u haos, iz zla u zlo i iz bede u bedu. Sve zbog toga što nisu otkrili ni znali, niti to još uvek znanju, ZAKON po kojem postoje i evoluiraju materija, život i priroda. Tako an primer, fizičari koji izučavaju materiju, još uvek ne znaju šta je materija. Biolozi koji izučavaju život, još uvek ne znaju šta je život, Psiholozio koji izučavaju svest još uvek ne znajušta je svest. Vernici koji širom sveta veruju u Boga, još uvek ne znaju šta je Bog. I tek ovo sada o čemu ja u ovoj maratonskoj temi pokušavam da objasnim je NEPOBITNO ZNANJE o tome ŠTA su i materija i život i svest i Bog, po kojim zakonima oni postoje, tj. KAKO postoje i ZAŠTO, sa kojim cioljem i svrhom? I ja čikam svakon naučnika, filozofa, teologa ili ideologa sveta, neka argumentovano pobije ovo moje objašnjenje, ako može.

Tako govoriš, i samo si tu u pravu. Opet si negde zapeo.

Da, govorim da sam samo ja u pravu, ali ne zato, kako mi neki zameraju, što imam jak "ego", već zato što svaki svoj stav i svaku moju tvrdnju mogu da argumentujem primerima iz svakodnevnog iskustva i nauke i obrazložim logiku da može i da se razume da sve to što tvrdim može jedino tako i da bude i nikako drugačije.

Čemu ulaganje energije u borbu protiv zla?

Kakvo je to pitanje, s obzirom da se dgovor na njega sam po sebi nameće. Ne postoji tu nešto dvoje od kojih je jedno zlo, a drugo, dobro, koje se bori protiv zla, već su zlo i borac protiv zla jedno i isto. Zlo kad se pojavi je nešto što samo sebe ne podnosi i koje svim silama teži samo sebe da se oslobodi i postane dobro, kao nešto što može da se podnosi. Drugim rečima, dobro i zlo koji se međusobno bore nisu kao dva čoveka, na primer, od kojih je jedan dobar, a drugi zao, pa se onaj dobri bori protiv onog zlog, da ga pobedi, da bi na kraju ostao samo taj dobrica da vlada. Nije to tako. Čim se dva čoveka bore jedan protiv drugog, svaki sa namerom da se oslobodi zla i prevede sebe u stanje dobra, to podrazumeva da niti i jedan od te dvojice boraca nisu dobri, već da su oba zli, I podrazumeva da oni oba mogu da pobede zlo samo ako prestanu da se bore i nikako drugačije, jer upravo borba je ono što ima značenje haosa i zla, a mir, red i rad, harmonije i dobra.

Taman kad pomisliš da je stvoreno idealno društvo, zlo će ga unišitti. Toliko energije, toliko dobrovoljnog rada, a sve zarad NIŠTA.

Tako je, toliko muke i truda da se od jajeta napraavi pile, pa koka i taman kad se u tome uspelo i kad se postigao cilj, koka počinje da stari propada i na kraju umire i počinje da se raspada. Iz čega bi mogao da se izvede zaključak da postojanje i život uopšte i nemaju smisla. Ali tu se promeniti ništa ne može. To je tako uvek bilo i biće. To je jedina mogućnost da postoji NEŠTO, a to je da to nešto većito teži od nepostojanja i zla ka postojan ju i dobru, na način što će večito da se pretače kroz svoja tri oblika i stanja i tako se večito ponavla. Svaki put i samo zato da se izbegne zlo, a ostvari dobro. Uz znanje da sve to tako jedino i može i MORA i da se iz tog kružnog ponavljanja nikada ne može pobeći. To nikada nije počelo. Od uvek je tako bilo i uvekl će tako da bude. To i jeste suština OSNOVNOG PRIRODNOG ZAKONA SVEUKUPNOG POSTOJANJA ili ZAKONA DOBRA I ZLA ili ZAKONA NAGONA SAMOODRŽANJA.

Tvoj zakon nije ništa drugo do, već utvrđen, Zakon očuvanja energije.

To nije zakon očuvanja energije, već zakon nagona samoodržanja. Nagon samoodržanja je jedina moguća prirodna sila i energija koja postoji.

S tom razlikom što Zakon očuvanja energije govori i o tome da se, kao krajnji ishod može stvoriti neupotrebljiva energija.

Uvek su harmonija i dobro krajnji cilj i samo oni mogu da imaju zančenje "neupotrebljive energije". Upravo zato jer su harmonija i dobro krajnjio cilj, koji kad se postigne, više nema čemu da se teži. Posle čega to što se postiglo počinje po malo da stari, propada umire i raspada se. Sve se vraća ponovo u stanje haosa i mirovanja, da bi se snaga, energija kretanja, obnovila, posle čega se ceo postupak ponavlja. Što znači da su haos i zlo jedina moguića pokretačka, priordna sila, snaga i energija koja u prirodi sve pokreće.

 

[JA KOJI JESAM]

Teško je ne doživeti nečiji komentar emotivno kad taj neko želi po svaku cemu da negira moje i primerima i logikom utemeljene komentare.

Jedna od osobina koje stičemo i održavamo prosvjetljenjem jeste i osobina distanciranja. Uzdižući
ovu sposobnost na njeno namjereno mjesto dajemo sebi mogućnost da sagledamo istinu o onima
sa kojima se odnosimo, o onome s čim se odnosimo, kao i o samom sebi u tom odnosu. Znanje o
sebi je uvijek usmjereno ka uzdizanju nivoa svjesnosti kojim sebi pomažemo da ostvarimo
maksimalne potencijale svoe duše. Ne postoji stoga nikakvo opravdanje koje bi svjesno biće moglo
dati sebi i drugim za svoju emotivnost. Emotivnost nam pokazuje (to bi odmah trebli primijetiti) da
smo skrenuli sa svog dušom namjerenog puta. To je alarm da se moramo uzdići iznad situacije i
sagledati je u njenoj cjelocitosti, ne samo vidjeti objetat i njegove radnje već i sebe, prvenstveno
sebe-subjekat i što je najvažnije shvatiti usmjerenje volje subjekta. Usmjerenje volje je ono što za
biće stvara realnost.
...
Ako ti je volja usmjerena ka dokazivanju nepravednosti, istjerivanju pravde, univerzum će ti kroz
objekte tvoje subjektivne predstave ponuditi odgovarujuće mogućnosti kojima ćeš onda moći
opravdati to usmjerenje volje. Ako si nesvjestan tog izbora kojeg činiš iz trena u tren, reagovat' ćeš
na svaku riječ, na svaki pokret objekta s kojim se odnosiš. To je znak tvoje nesvjesnosti i za to,
ukoliko sebe nazivaš svjesnim bićem, nema opravdanja. Ono što svjesno biće tad čini jeste da
preuzme odgovornost za svoj pad... u situaciju u kojoj onda doživljava ping-pong realnost.

I još plus kad taj neko po svaku cenu želi da omalovaži i ismeje moj komentar, a da se pri tome njegov komentar ne temelji ni na čemu drugom do na njegovoj veri. Pogotovo kad ja pokušam da još argumetovanije potvrdim i odbranim moj komentar, a on to, misleći da je on u pravu, ne shvati kao obranu mog komentara, već mog ega. Smešno.

Probaj razumjeti šta sam gore ispisao... ne osuđuj, ne opravdavaj svoje reakcije akcijama drugih
ljudi. Sagledaj motive svog učešća u diskusiji i naći ćeš izvor svojoj emocionalnosti. Niko na ovom
forumu ili Svijetu kojeg sebi projektujem, ne može me načiniti emocionalnim ukoliko ja ostanem iznad
situacije, ukoliko ostanem distanciran od nje i svjestan sebe, svoje duše i motiva svog učešća u njoj.
Ako padnem, svoj pad ne pripisujem drugima već odgovornost izričito preuzimam na sebe. Na meni
je dakle da se probudim i osvijestim sebe u svemu što činim i s čim se odnosim.

 

[ristob]

Ljuče,

Nastavljaš prizemno.

Neko je ovde rekao za tebe da si penzionisano dvešteno lice. Ti si mi to demantovao i ja sam ti poverovao. Stavio tačku.

A ja sve što kažem ovde baziram na istini. Naučnoj i druge prirode. Evo primera:

Nijesam vjernik. Ne bar institucijalni i zatucani.

U mom kraju, odmah posle II www bila je Seljačka radna zadruga. U okviru nje izdig sa stokom na planini (od marta do novembra). Tri žene i jedan muškarac. Sve tri žene su se porodile u januaru sledeće godine.

Zvanično, sama praksa promiskuiteta nije trajala ni godinu dana.

To su istine, Ljupče! Ali ih tebi ne vredi govoriti.

 

[ristob]

I ja čikam svakon naučnika, filozofa, teologa ili ideologa sveta, neka argumentovano pobije ovo moje objašnjenje, ako može.

A ovo su... :

Da, govorim da sam samo ja u pravu, ali ne zato, kako mi neki zameraju, što imam jak "ego", već zato što svaki svoj stav i svaku moju tvrdnju mogu da argumentujem primerima iz svakodnevnog iskustva i nauke i obrazložim logiku da može i da se razume da sve to što tvrdim može jedino tako i da bude i nikako drugačije.

... svi tvoji dokazi!

E, moj, Ljupče...

Simo govori potpuno o istom o čemu i ti. Samo malo na drigačiji način. Ali to: 'malo' je ogromno za tebe. A iako je ogromno ti ga ne vidiš.

Evo to 'malo':

Simo je kulturan u diskusiji. Poštuje sagovornika. Ne vrijeđa ga. Komentariše samo ono što je rečeno. A svoju priču uvijek potkrijepi dokazima. Dosledan je.

A vidi, njegovi dokazi nijesu naučni! Ali su za ono što tvrdi dokazi. To mu uvažavaju i oni kojima je šarlatan isto kao i ti. I priznaju mu dokaze. Jer ih on bazira na iskustvu.

A tvoja priča je čisto fantaziranje. Dječji naivno u nju pokušavaš uplesti nauku, filozofiju i lično iskustvo. A i djetetu vidljivo da to magla rabota.

Daću ti link da se uvjeriš kako je nauka rastumačila 'vantjelesne šetnje' i kako se postaje 'Bog'. A moš i sam naći.

 

[celadon]

NIkada nigde nisam rekao da je borba večita. Ti si to nešto pobrkao.

Jesi rekao. Zato sam te i citirao, a citiraću te opet:

CELADON:

Ne poznaješ ZAKON POSTOJANJA, odnosno, Zakon nagona samoodanja. To je večita borba Haosa i Zla. protiv Harmonije i Dobra. U vreme dok traje Haos i Zlo, protiv njega se uvek bori Harmonija i Dobro i oni uvek na kraju i pobede.

To i jeste problem u tvom izlaganju. Nisi dosledan svojim rečima. Izvrćeš sopstvene reči onako kako tebi odgovara.

Barem se oko nečega slažemo: zlo je nužno kao pokretač promena. Zato zlo i ostaje u ljudima.
Ispraviti zlo, znači dovesti društvo u pasivno stanje.

Ristob ti je to jako lepo objasnio, ali se to objašnjenje tebi nije dopalo. A sada upravo koristiš njegov argument kao svoj. Nisi dosledan, ni sam ne znaš kako bi sve to funkcionisalo.

Dobro i zlo su samo manifestacije tvog uma. Van svesnog bića, sa željama i očekivanjima, ne postoji nikakvo dobro i zlo. Elektroni se vrte oko protona, zna se koje sile to održavaju, i tu nema ničeg dobro i zlog. Planete i sitnija nebeska tela kruže oko zvezda i tu nema ničeg dobrog i zlog. Galaksije su razbacane, nema simetrije, zvezde umiru u agoniji koje nisu svesne, univerzum se širi i udaljava i sve nam izgleda prilično haotično, a univerzum za to ne mari ni malo. Sve je takvo kakvo jeste, sa tendencijom da se menja i dalje, sa ishodom koji ne možeš predvideti.

Ne pozivaj se na nauku. Nauka se bavi istraživanjem. Onog trenutka kada bude sve otkriveno, svi će saznati večitu misteriju Boga.
Čas kažeš da je sva tvoja priča potkrepljena naučnim dokazima, čas ti nauka uopšte ne odgovara, pa kažeš da nije otkrila najvažnije stvari vezane za svet koji nas okružuje.
Ti ne umeš da odgovoriš na najjednostavnija pitanja.


Da li i tvoj zakon postojanja podleže sopstvenoj zakonitosti?

 

[oziman]

Tako je, toliko muke i truda da se od jajeta napraavi pile, pa koka i taman kad se u tome uspelo i kad se postigao cilj, koka počinje da stari propada i na kraju umire i počinje da se raspada. Iz čega bi mogao da se izvede zaključak da postojanje i život uopšte i nemaju smisla. Ali tu se promeniti ništa ne može. To je tako uvek bilo i biće. To je jedina mogućnost da postoji NEŠTO, a to je da to nešto većito teži od nepostojanja i zla ka postojan ju i dobru, na način što će večito da se pretače kroz svoja tri oblika i stanja i tako se večito ponavla. Svaki put i samo zato da se izbegne zlo, a ostvari dobro. Uz znanje da sve to tako jedino i može i MORA i da se iz tog kružnog ponavljanja nikada ne može pobeći. To nikada nije počelo. Od uvek je tako bilo i uvekl će tako da bude.

Може се променити. Може се одустати од тог вечног циклуса рађања и умирања. Одустати од точка Самсаре, достићи Нирвана како се каже у источњачким филозофијама или негирати воља како се каже у Шопенхауровој филозофији.

Ако ниси знао нису сви одушевљени овим дивним устројством живота и света а кога је Хјум лепо описао овим речима:

"Kаjаnje, srаmotа, pаtnjа, bes, rаzočаrаnje, nespokoj, strаh, utučenost, očаj: ko je ikаdа, nа svom životnom putu, izbegаo nemilosrdne prepаde ovih mučiteljа? Koliko ljudi je ištа bolje uopšte i osetilo? Nаpor i sirotinjа, toliko omrznuti od svih, izvesnа su sudbinа ogromne većine: а ni mаlobrojni povlаšćeni pojedinci, koji uživаju u lаgodnom obilju i dokolici, nikаdа ne dostignu ispunjenje ili istinsko blаženstvo. Ni svа dobrа ovog svetа zаjedno ne bi čovekа učinilа istinski srećnim; аli će gа svа zlа nа okupu zаcelo dotući; bilo koje pojedinаčno zlo (а ko se može osloboditi bаš svаkog) bezmаlo je dovoljno dа život učini nepodnošljivim, bаš kаo i nedostаtаk bilo kojeg dobrа (а ko ih može posedovаti bаš svа).
Kаdа bi se tuđin iznenаdа obreo u ovom svetu, pokаzаo bih mu, kаo uzorаk ovozemаljske nesreće, bolnicu prepunu bolesti, zаtvor krcаt zločincimа i dužnicimа, bojno polje prekriveno leševimа, flotu kojа tone nаsred okeаnа, nаrod koji propаdа pod tirаnijom, ljude iznemogle od glаdi, ili kuge. A kаdа bih hteo dа mu pokаžem veselu strаnu životа, ne bi li shvаtio štа su životnа zаdovoljstvа, kudа bih ra poveo? Na bаl, y operu, nа dvor? S punim prаvom bi mogаo pomisliti dа mu još uvek pokаzujem rаznovrsnost bede i žаlosti.

Zаpitаjte se, pitаjte bilo kogа od svojih poznаnikа, dа li bi ponovo proživeli poslednjih deset, ili dvаdeset godinа svog životа. Ne! Ali nаrednih dvаdeset, vele oni, biće bolje.

"I nаdаju se dа he od životnog tаlogа dobiti
ono što im prvi živаhni mlаz ne mogаde dаti".

I nа krаju shvаte (tаko je velikа ljudskа bedа; onа čаk i protivrečnosti uspevа dа pomiri) kаko se istovremeno žаle i nа krаtkoću životа i nа njegovu tаštinu i muku."

Ако се теби ова егзистенција у којој си толико свиђа, тежи ка њеном понављању вечито. Али немој да такво одушевљење ситуацијом у којој смо пројектујеш и на све остале и да и њих тераш на рад и залагање ради очувања "ове мочварне каљуге јада" ва вјеки вјеков.

Ја пљујем на овај твој свет, на његове природне законе, на његовог хипотетичког творца, и на то твоје "уређено друштво" .

 

[JA KOJI JESAM]

Ја пљујем на овај твој свет, на његове природне законе, на његовог хипотетичког творца, и на то твоје "уређено друштво"

Nemojmo pljuvati..."Svijet je moja predstava", kaže Šopenhauer i ja tako potvrđujem.
Pa zar onda mogu pljuvati na tvoj Svijet kad nemam pojma kakav je. Tvoj Svijet je samo
tvoja predstava i ničim ne mogu da je dokučim. U ovom Svijetu, u mom Svijetu, kojeg
ja projektujem kao svoju predstavu, ja percipiram šta si ti i kakav je tvoj Svijet, jedino
toliko mogu. Tako i ti. Kako onda možeš pljuvati na Ljubin Svijet??? Ne možeš.
Pljuješ po svojoj percepciji Ljubinog Svijeta. A pošto je Ljubin Svijet samo Ljubina
predstava, (čak niti njegova, i on je dio te apsolutove subjektivne predstave), onda ono
što možemo reći a ne protivriječiti ovoj tvrdnji o Svijetu jeste, da se ne slažemo sa
percipiranim sadržajem Ljubinih komentara. U Svijetu koji je moja predstava i Ljubo i
Ljubini komentari su... moja predstava, kao što joj i moje tijelo pripada.

Da li to znači da Ljubo i njegovi komentari ne postoje izvan moje predstave?

Ne. To znači da sve to postoji u univerzalnom umu a mi (apsolut) ga ponaosob, iz sakog
subjekta opažamo (percipira) i tu percipiranu vrijednost projektujemo u 'predstavu Svijeta' koja
postoji samo u našoj/njegovoj Svjesnosti, u Svjesnosti datog subjekta.

 

[Ljubo2]

JA+7 KOJI JESAM:

Ne postoji stoga nikakvo opravdanje koje bi svjesno biće moglo
dati sebi i drugim za svoju emotivnost. Emotivnost nam pokazuje (to bi odmah trebli primijetiti) da
smo skrenuli sa svog dušom namjerenog puta.

Sa ovim si negirao celu svoju "nauku" i pokazao da ona apsolutno ništa ne vredi. Negirajući bilo kakvo opravdanje za emotivnost, negirao si i LJUBAV, koju u svojoj "nauci" uzdižeš do neba. Nasuprot kojoj stoji MRŽNJA kao druga emocija po važnosti, bez kojih postojanje sveta ne bi bilo moguće. Pojmovi "ljubav" i "mržnja" imaju isto značenje kao i pojmovi "dobro" i "zlo", bez kojih evolucije materije ne bi moglo da bude, jer tada između haosa i harmonije ne bi bilo nikakve razlike, pa bi tada haos trajao večno.

Ako ti je volja usmjerena ka dokazivanju nepravednosti, istjerivanju pravde, univerzum će ti kroz
objekte tvoje subjektivne predstave ponuditi odgovarujuće mogućnosti kojima ćeš onda moći
opravdati to usmjerenje volje.

Evo, opet si zabrljao. Ne znaš da je i volja ili želja za nečim, ma kakva ona bila, takođe jedna vrsta emotivnosti . Jer ako nisi emotivan, tj. ako nisi u stanju da osećaš ni ljubav, ni mržnju, onda nisu u satnju da osećaš ni dobro, ni zlo, pa onda ne možeš imati ni volju (želju) da činiš bilo šta. A ako nemaš volju da činiš bilo šta, onda nemaš ni snagu, tj. energiju ni da se napregneš i pokreneš. Pa te onda, u tom slučaju i nema, jer sveta bez volje za naprezanjem i kretanjem ne može da bude, jer Univerzum i život u njemu nisu sagrađeni ni od čega drugog do od naprezanja i kretanja.

Probaj razumjeti šta sam gore ispisao... ne osuđuj, ne opravdavaj svoje reakcije akcijama drugih
ljudi. Sagledaj motive svog učešća u diskusiji i naći ćeš izvor svojoj emocionalnosti.

Čoveče, bez emocija ne može da bude volje da se čini bilo šta, pa ni da se učestvuje u diskusijama na ovom forumu filozofije. I ako baš hoćeš, ono što stvara emocije u svima nama i pokreće nas da se ovde javljamo, su naša razumevanja pojmova "istina" i "laž", a to je ono osnovno čime se filozofija od uvek i bavi. I ako se, na primer, po mojim merilima šta je istina, a šta laž,u meni ne bi probudila emocija kada ti izrekneš neku laž, tada se u meni ne bi probudila ni volja da ti odgovorim i upozorim te da nisi izrekao istinu, već laž.

Da bi razumeo kako ovaj svet funkcioniše i postoji, moraš da razuzmeš kako SVEST funkcioniše i postoji, jer sem Svestio ničeg drugog ni nema. A da bi razumeo kako Svest funkcioniše i postoji, moraš da razumeš uzročno posledičnu povezanost i odnos između sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji Svesti, u koje spadaju i emocije, tj. razna osećanja, koja mogu da budu i pozitivna ili negativna, kao na primer, ljubav i mržnja, dobro i zlo, zadovoljstvo i nezadovoljstvo, sreća i nesreća itd. I sva ova osećanja su osnovni putokaz pomoću kojeg usmeravamo našu volju, tj, nas same, tj. sva naša fizička kretanja, koja takođe mogu da budu pozitivna ili negativna, tj, harmonična ili haotična. Sve zavisno od toga da li ih uzrokujemo uz pomoć naših pozitivnih ili negativnih amocija (osećanja). To je jedini način na koji Svest, a time ujedno i ceo Univerzum, može i da funkcioniše i postoji. To je upravo ono što ima značenje jedino postopjeće prirodne sile i pojave zvane "nagon samoodržanja".

Simo, batali celu tu svoju prosvetljeničku filozofiju, bezvredna je i pokušaj da razumeš ZAKON SVEUKUPNOG POSTOJANJA, tj. Zakon po kojem postoji Svest uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - "JA + 7".