Vuk Branković – izdajica ili...

[vujadin]

Наставак 4

Но да изнесемо како овај благочастиви и христољубиви муж ваистину имаше велику жељу и љубав, како би му могуће било да види она велика и дивна места, која споменусмо у овом спису, места, где се где се оваплоти и поживе Господ наш Исус Христос, поставши човек да спаси човека, ревнујући оним богоугодним делима великога архијереја Христова кир Саве, трудима његовим и путовањима, због којих се прославља у спису његова житија. Тако је и овај господин мој хтео учинити. Но када то чуше великаши у његовој отаџбини, дођоше говорећи му: " Ево све видимо, што хоћеш да учиниш и како хоћеш да се разлучиш од нас, најслађи наш господине и хранитељу. Но коме остављаш нас сироте? Ко ли је такав као ти, који нас може бранити, нас и целу земљу отаџбине твоје од навале непријатељских народа? Јер ево многи се цареви убојаше твога имена, дивећи се храбрости твога ума. Јер нећеш ти дати другоме своје славе, нити туђем народу својих корисних. " Таквим и многим другим жалосним речима би задржан од својих од своје намере, коју беше наумио.

Овај благочастиви предржа земљу отаџбине своје, доби многе крајеве угарске земље, а такође и од босанске земље. Многе од јеретика босанске земље обрати у хришћанску веру и крсти их у име Оца и Сина и св. Духа, и присаједини их светој саборној и апостолској цркви. Јер толику своју славу и небројено богатство хтеше оставити, у намери да странствује као ништи и убоги Христа ради, и да постигне живот оних, који страдају ради Христа, скитајући се у горама и пећинама и у прпастима земаљским, говорећи сам к себи: " Тешко мени грешноме, обложеном бригом овога света, и толико сагрешивши Владици своме Христу". И пребиваше непрестано у многом умиљавању и у духовним сузама, дан и ноћ. Од оних монаха тих места која споменусмо, имао је неке као духовне оце, у писму препоручивши се к њима, да им буде духовно чедо у Господу. Такође у писму исповедаше им своје грехе и даваше их њима на расуђивње, да би му дали епитимију, колико припада за његове грехе. А ови духовни оци његови такође у писму даваше му заповести и души корисне поуке, говорећи: " Ако ово извршиш, чедо наше духовно, поверено нам у Господу, што ти заповедисмо, ти ћеш се настанити у бесконачне векове, где је неисказана радост са анђелима и светлост вечна у Господу". Једнога од достоименитих таквих монаха имао је као свога духовнога оца на Јордану, званога Галактиона, и ка овоме имао је велику смелост бринући се за њега, и њему даваше све своје имање, говорећи: " Оче, узми моје имање и подај га ништима", И сам овај христољубиви Драгутин даваше непрестано милостињу ка ништима и страним и маломоћним, хромим и слепим. Сви слушајући о превеликој милостињи његовој, не само из земље отаџбине његове, но и од других околних народа и далеких крајева, сви идоше ка њему у доброј нади, у славни његов двор у Срему, место звано Дебрец, веселим ногама, знајући да ће примити довољно милостиње несказане. А примивши је, радосним и веселим ногама враћаше се сваки својој кући. У срцу његову није се јављала таква мисао, која каже: " Оставимо нешто, да ујутру дамо", или: " неће ли бити доста деци мојој или жени"? На то није пазио, јер беше отац сиротих и бранитељ удовица.

Вазљубљени, изневши ово напред написано о овом христољубивом, сада ћемо говорити о овом преосвећеном архиепископу, смерном Данилу, чијим молитвама и благоразумном поуком објави се житије ових христољубивих царева и краљева српске земље. Пошто је овај преосвећени вољом Божјом и његовом најдарежљивијом силом и благодаћу светога Духа издржао правило богоизабраних монаха Свете Горе, и био наречен игуманом хиландарским, када је живео у том месту, посла ка њему благочастиви краљ Стефан Урош, брат овога христољубивога краља Стефана, говорећи му љубазне речи у писму, овако: " Господару мој и оче, молим ти се у име Божје, брзо пожуривши дођи к нама са свима монасима Свете Горе". И чувши ову вест преосвећени господин мој, пође брзо ка њему. И када је дошао у место звано под град славни Скопље, на реку звану Велика, и ту се славно обрадова господин краљ због доласка овога преосвећенога и његова збора, и учинивши много већање са њиме, посла га ка вазљубљеноме своме брату Стефану краљу, због послова које је имао, Јер овај преосвећени Данило беше му веома мио и познат. А када је овај преосвећени дошао у славни двор његов Дебрец, у земљи званој Срему, и са свима изабраним монасима Свете Горе, и када је чуо благочастиви краљ Стефан за долазак овога преосвећенога, веома се обрадова, као да га је снашла нека неисказана радост, и ту седоше засебно, и овај преосвећени јави му речи брата његова. И тако завршивши све што је хтео, због чега је био послан, и овај христозубиви краљ духовно и телесно развеселивши се са преосвећеним и са целим његовим сабором, дарова му драгоцене и изабране дарове, много злато и светитељске одежде. Такође и жена његова благочастива краљица госпођа Кателина, и њезина и сва његова властела и великаши многим даровима почаствоваше овога преосвећенога, како приличи светитељу. Најпосле благочастиви краљ Стефан узевши са своје трпезе златне панагијаре украшене бисером и драгим камењем, даде му говорећи: " Ево дајем ти у љубави дар за мој спомен". И друге многе праведне ствари колико му је било потребно, све даде овом преосвећеном. И коње своје добре дарова му, који ће га однети на своје место где живише у Светој Гори. А исто тако и све монахе Свете Горе, који су са овим преосвећеним, свакога обдари драгоценим даровима према његову звању.

 

[vujadin]

Наставак 5

А нарочите дарове, које њему приносише од других народа, све ово даваше на чудну своју хвалу и част. И тако се опрости с њим овај господин мој преосвећени архиепископ Данило, и опет оде ка превисоком краљу Стефану Урошу, завршивши све што је хтео. И нађе превисокога краља на месту званом Овче Поље. И даде му гњиге што му писаше брат његов и опет што је имао нарочито да каже, јави му. И сазнавши превисоки краљ како смислено и разумно овај преосвећени све угодно му учини, јер од младости своје овај преосвећени никада не погреши воље овога благочастивога, и веома много обасувши га чашћу, отпусти га са многим даровима ка ћелији његовој.

И када је овај преосвећени дошао тамо на своје место у Свету Гору, после овога одмах оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, где беше игуман, и оде на сред Свете Горе, место звано Карије у сихастарију светога Саве, и ту је волео да буде у иночеству, као што је некада ту живео свети господин наш и учитељ архијереј Христов кир Сава, живећи у великом подвигу, мучећи тело своје постом, бдењем и молитвама, јер само тако живећи, и онима који после његове смрти хоће да наследе то иночко место, овако заповеди, говорећи: да један или највише два да живе у његовој сихастирији. По заповести његовој и овај преосвећени господин мој чинише, живећи у усамљеном пребивању, сваки законски устав испуњујући, и када је много ту живео, дође му на ум благоугодна мисао, да састави списе богоугодних речи и да их пошаље ка оном благољубивоме мужу, т.ј. благочастивоме и христољубивоме краљу Стефану, с којим је имао велико обећање у љубав Божју. И што је био помислио, тако и учини. Све ово завршивши и са свим срдачним благословом и богоизабраним речима и часним списима, све саставивши и са овима посла једнога од својих монаха, старца Атанасија, јављајући му дивне речи. Када је овај дошао до благочастивога у славни двор његов Дебрец, овај христољубиви краљ Стефан учини велику радост и весеље око његова доласка.

И када се мало задржао овај старац код христољубивога краља и када је прошло неко време, паде овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан у љуту болест, и поче веома боловати. И разуме овај христољубиви да неће избећи љуте смрти у тој болести. И опоменувши се у уму своме, поче плакати горко, говорећи: " О јаој мени, о тешко мени јадноме, јер дође време посечења смрти моје, да ме уграби ка оним вечним мукама неспремна", И тако посла писма ка епископима и игуманима и ка свој властели који су силни у његовој отаџбини, говорећи: " Нека вам је знано, вазљубљени, да се приближи време мога престављења, и не знам у који дан и час се растављамо. Но сетивши се маловременога мога живота са вама и љубави коју сам имао према вама у Господу, брзо дошавши, гробу предајте тело моје". Када је такве гласе послао, они који су их примили, брзо пожуривши се дођоше ка овом, благочастивом, обузети великом тугом и жалошћу, и горко са сузама вапијући говорише: " О сунчана зрако истока истоцима, зар тако одлазиш, ти који си просвећивао разуме срдаца наших? Коме ћемо се ми приљубити? Ко је онај који је био слава наша и радост"? Јер просвети се ваистину, о љубимци, живот и рад овога христољубивога. Благодат светога Духа живећи у Њему, стварала је његов богољубиви живот, и у целу земљу изиђе глас о њему, као што је било речено у списима о неким стварима, јер благородни плод неће отпасти од свога корена. Тако је и овај богољубиви муж увек дочекивао смркнуће дана у сваком исправљању и у подвигу истините вере, и опет дочекивао свануће у богоугодним делима, јер је такву власт он примио од Господа, као што рече у свом светом еванђељу, говорећи ка ученицима својима: " Ево дадох вам власт наступати на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску". Тако је и овом благочастивом дао да не могу ни сам сотона ни његови бесови стати против њега или јавити се. Јер приносише Богу непорочну жртву, своје молитве, не само за себе, но и за умно стадо, т.ј. народ отаџбине своје. Јер такве тражи Отац наш небесни, као што рече говорећи ка жени Самарјанки: " Бог је дух, и ко Му се клања, духом и истином треба да се клања. И у толикој љутој болести не изнеможе од таква подвига и исправљања, колико је био навикао, говорећи речи апостола Павла, који је овако рекао: " Када сам у немоћи, тада сам силан, и сила моја се завршава у немоћи".

И када се сабрао сабор отаџбине његове, као што напред указасмо, и овај благочастиви великом жељом свесрдачне љубави ка Богу хтеде да прими монашки образ, говорећи ка целом свештеном сабору епископа, игумана и изабраних монаха, који су дошли на његово престављење, и молио их је, говорећи:" Браћо и оци, молим вас ја грешни, приступивши завршите све по достојанију, што ја грешни желим, ако и нисам достојан, но милостив је Бог свима, у Њега уздајући се, приступам ка оваком делу нелицемерно, јер Он чини вољу оних који Га се боје и молитву њихову ислишиће". И чувши сви речи овога христољубивога, изменише своје мисли у велику скрб и жалост. И пошто је спремљено све што треба за њега, и сам нагнувши се од одра свога, на коме лежаше, и тако отворивши своја богохвална уста, поче говорити: " Колико ми је слатка реч Твоја, владико Христе мој, који си рекао у светом Твоме еванђељу, водећи нас грешне у покајање и рекавши: " ходите ка мени сви који се трудите и обремењени, и ја ћу вас упокојити", и опет " Узмите јарам мој на себе, јер је добар, и бреме моје је лако". И томе ревнујући, ја јадни, хоћу да испуним на себи Твоју реч".

 

[vujadin]

Наставак 6

И када је ово по законском уставу завршено, и тако обукоше га у монашке хаљине, и после овог наложише на њега велики анђелски образ, и нарекоше му име Теоктист монах назван у анђелском образу.

Велики плач и ридање и жалост била је у целој отаџбини овога блаженога, видећи ово што се збива са њиме, и горко вапијући са сузама, говорише: " Зашто се разлучујеш од нас, добри пастиру наш и учитељу? Ко ће се место тебе такав наћи као што си ти, бранећи земљу отаџбине своје? Јер твога имена убојаше се сви који зло мисле. Помоћу Владике твога Христа изгубљено стече, и расточено сабра, и сиромашно обогати, и пало подиже, и неславно прослави, и оно што сасвим никада није било, показа дивно и преславно у својој отаџбини. Неисказана су твоја добра дела, о блажени, којима те Бог прослави на векове. Јер ти си јеретички кукољ духовним српом из корена посекао, и тиме си се назвао обитељ светоме Духу".

Овако су говорили његови вазљубљени жалосним речима, и оставши још мало у животу, овај благочастиви разумним речима саветовао је своју супругу и вазљубљенога сина свога Владислава, и по реду силне државе своје, како ће живети у доброј вери и чистоти, и смислено, и како ће разумно бранити земљу отаџбине своје, од малог до великог упућујући слатким речима својима. И писма посла вазљубљеноме своме брату христољубивоме краљу Стефану Урошу, јављајући му све о својој смрти. А ту је био и монах овога преосвећенога звани Атанасије, и заповеди да му даду све што треба, и дарове драгоцене посла ка овоме преосвећеноме, говорећи: " Прости ме грешнога. господине и оче мој, јер ево идем на пут, на који нисам никада ишао". И док је ово трипут блажени говорио, в ршила се над овим блаженим пјенија и надгробне песме, и тако предаде Господу свој дух, дан је био петак а час девети.

И ово чујте, вазљубљени. Као што је по достојању обичај да се омије тело умрлога водом, тако је било и са овим блаженим. И када су га хтели омити, нађоше га опасана оштрим појасом од сламе по нагу телу његову и обучена у оштру ланену хаљину, а појас од сламе залепио се дубоко у тело његово, и када су хтели да га скину са тела, нису могли. И када су га много квасили водом, једва га одлучише од тела овога блаженога, што све нико није знао за живота његова. Друго чудо чујте, вазљубљени, јер вам истину говорим: Овај благочастиви живећи са женом својом у своме животу, мислим више од двадесет и три године не дотаче се ње, но чувајући се обоје у целомудрију и чистоти, остадоше живећи као брат и сестра. О овоме каже блажени апостол Павле говорећи: да има који имају жене, као и да их немају. И завршивши сва надгробна пјенија и узевши тело овога блаженога од сремске земље, и носећи идоше ка истоку. И када су дошли у Рас ка цркви св. мученика Христова Гергија у његов манастир, и ту све обично завршише, и тако гробу предадоше тело овога блаженога Теоктиста монаха, некада бившег краља Стефана моћнога и самодржавнога, и ту лежи до данашњег дана,

Заповедио је у животу своме и са страшном клетвом изрекао је говорећи: ако се јави каква благодат Божја на њему, да не износе тела његова од прашњаве земље. Тако је и било, јер Бог прославља оне који Га славе.

Такови беше подвизи и страдања и богоугодна дела овога блаженога, и кроз њих прими неувели венац царства небеснога. Достојно је, вазљубљени, да и ми ревнујемо овоме, да се не лишимо вечних добара у Господу.

Би престављење овога преблаженога и доброга ваистину подвижника месеца марта двадесет други дан, треће недеље свете четрдесетнице у петак, у час девети и тако се разиђоше свако својој кући, славећи и благодарећи јединога Бога, који се слави у светој Тројици Оца и Сина и св. Духа, коме и од нас нека је свака слава, част и клањање, сада и увек и на векове векова. Амин.


У житијама се лепо види, не само живот наших средњовековних владара, него се може тачно видети и њихов систем владавине, који се у ноком случају не може сматрати феудалним.

 

[KNIGHT]

Амин.

У житијама се лепо види, не само живот наших средњовековних владара, него се може тачно видети и њихов систем владавине, који се у ноком случају не може сматрати феудалним.

iz kojih TACNO recenica iz ovih zitija si ti zakljucio da Srbija nije bila feudalna?

navedi recenice iz ovih zitija gde se DETALJNO i nedvosmisleno opisuje sistem vladavine srpskih vladara

(ja sam procitao sve postavljene zitije)

 

[IvantheJedi]

Наставак 6

И када је ово по законском уставу завршено, и тако обукоше га у монашке хаљине, и после овог наложише на њега велики анђелски образ, и нарекоше му име Теоктист монах назван у анђелском образу.

Велики плач и ридање и жалост била је у целој отаџбини овога блаженога, видећи ово што се збива са њиме, и горко вапијући са сузама, говорише: " Зашто се разлучујеш од нас, добри пастиру наш и учитељу? Ко ће се место тебе такав наћи као што си ти, бранећи земљу отаџбине своје? Јер твога имена убојаше се сви који зло мисле. Помоћу Владике твога Христа изгубљено стече, и расточено сабра, и сиромашно обогати, и пало подиже, и неславно прослави, и оно што сасвим никада није било, показа дивно и преславно у својој отаџбини. Неисказана су твоја добра дела, о блажени, којима те Бог прослави на векове. Јер ти си јеретички кукољ духовним српом из корена посекао, и тиме си се назвао обитељ светоме Духу".

Овако су говорили његови вазљубљени жалосним речима, и оставши још мало у животу, овај благочастиви разумним речима саветовао је своју супругу и вазљубљенога сина свога Владислава, и по реду силне државе своје, како ће живети у доброј вери и чистоти, и смислено, и како ће разумно бранити земљу отаџбине своје, од малог до великог упућујући слатким речима својима. И писма посла вазљубљеноме своме брату христољубивоме краљу Стефану Урошу, јављајући му све о својој смрти. А ту је био и монах овога преосвећенога звани Атанасије, и заповеди да му даду све што треба, и дарове драгоцене посла ка овоме преосвећеноме, говорећи: " Прости ме грешнога. господине и оче мој, јер ево идем на пут, на који нисам никада ишао". И док је ово трипут блажени говорио, в ршила се над овим блаженим пјенија и надгробне песме, и тако предаде Господу свој дух, дан је био петак а час девети.

И ово чујте, вазљубљени. Као што је по достојању обичај да се омије тело умрлога водом, тако је било и са овим блаженим. И када су га хтели омити, нађоше га опасана оштрим појасом од сламе по нагу телу његову и обучена у оштру ланену хаљину, а појас од сламе залепио се дубоко у тело његово, и када су хтели да га скину са тела, нису могли. И када су га много квасили водом, једва га одлучише од тела овога блаженога, што све нико није знао за живота његова. Друго чудо чујте, вазљубљени, јер вам истину говорим: Овај благочастиви живећи са женом својом у своме животу, мислим више од двадесет и три године не дотаче се ње, но чувајући се обоје у целомудрију и чистоти, остадоше живећи као брат и сестра. О овоме каже блажени апостол Павле говорећи: да има који имају жене, као и да их немају. И завршивши сва надгробна пјенија и узевши тело овога блаженога од сремске земље, и носећи идоше ка истоку. И када су дошли у Рас ка цркви св. мученика Христова Гергија у његов манастир, и ту све обично завршише, и тако гробу предадоше тело овога блаженога Теоктиста монаха, некада бившег краља Стефана моћнога и самодржавнога, и ту лежи до данашњег дана,

Заповедио је у животу своме и са страшном клетвом изрекао је говорећи: ако се јави каква благодат Божја на њему, да не износе тела његова од прашњаве земље. Тако је и било, јер Бог прославља оне који Га славе.

Такови беше подвизи и страдања и богоугодна дела овога блаженога, и кроз њих прими неувели венац царства небеснога. Достојно је, вазљубљени, да и ми ревнујемо овоме, да се не лишимо вечних добара у Господу.

Би престављење овога преблаженога и доброга ваистину подвижника месеца марта двадесет други дан, треће недеље свете четрдесетнице у петак, у час девети и тако се разиђоше свако својој кући, славећи и благодарећи јединога Бога, који се слави у светој Тројици Оца и Сина и св. Духа, коме и од нас нека је свака слава, част и клањање, сада и увек и на векове векова. Амин.


У житијама се лепо види, не само живот наших средњовековних владара, него се може тачно видети и њихов систем владавине, који се у ноком случају не може сматрати феудалним.

Ovo ne mozes uzimati kao dokaz.

 

[vujadin]

iz kojih TACNO recenica iz ovih zitija si ti zakljucio da Srbija nije bila feudalna?

navedi recenice iz ovih zitija gde se DETALJNO i nedvosmisleno opisuje sistem vladavine srpskih vladara

(ja sam procitao sve postavljene zitije)

Кад си прочитао, шта си приметио код постављања ових 6 одломака, ти или било ко ко их је прочитао. Ти си ваљда научио да буквално читаш стародавне књиге и зато не видиш оно што у њима пише. Житије се житају као Библија, не само зато што има много цитата из Библије него што је и стил писања подједнак. Кад тако прочиташ онда можеш рећи да си прочитао.

 

[vujadin]

Ovo ne mozes uzimati kao dokaz.

Зашто? Да ли имаш нешто друго где се детаљније описује живот наших владара из прве руке, као што су житије?.

 

[KNIGHT]

Кад си прочитао, шта си приметио код постављања ових 6 одломака, ти или било ко ко их је прочитао. Ти си ваљда научио да буквално читаш стародавне књиге и зато не видиш оно што у њима пише. Житије се житају као Библија, не само зато што има много цитата из Библије него што је и стил писања подједнак. Кад тако прочиташ онда можеш рећи да си прочитао.

ja u tim odlomcima nisam trazio citate iz biblije,vec ono o cemu mi ovde raspravljamo......kao npr sto ti tvrdis da Srbija nije bila feudalna zemlja

iz kojih TACNO recenica iz ovih zitija si ti zakljucio da Srbija nije bila feudalna?

navedi recenice iz ovih zitija gde se DETALJNO i nedvosmisleno opisuje sistem vladavine srpskih vladara

ako ti vidis sta pise u starodrevnim knjigama,odgovori na ova pitanja....

 

[KNIGHT]

Зашто? Да ли имаш нешто друго где се детаљније описује живот наших владара из прве руке, као што су житије?.

mi ovde ne raspravljamo o zivotu nasih vladara,vec o tome da li je srbija bila feudalna zemlja ili ne...

 

[vujadin]

ja u tim odlomcima nisam trazio citate iz biblije,vec ono o cemu mi ovde raspravljamo......kao npr sto ti tvrdis da Srbija nije bila feudalna zemlja

iz kojih TACNO recenica iz ovih zitija si ti zakljucio da Srbija nije bila feudalna?

navedi recenice iz ovih zitija gde se DETALJNO i nedvosmisleno opisuje sistem vladavine srpskih vladara

ako ti vidis sta pise u starodrevnim knjigama,odgovori na ova pitanja....

И после овога дарова му свој престо царски, и како треба прославише говорећи: " Многа лета нека даде Бог благочастивому и христољубивому и самодржавному све српске и поморске земље Стефану краљу Урошу, " и све што је потребно иза овога. Даде му драгоцене дарове злато и хаљине златоткане скупоцене царске, коња свога и оружје своје, које сам на себи, на своме телу носише. Све ово даде му говорећи: " Опаши се оружјем овим, око бедара својих, силни", успевај у већем ка Богу, владајући у отаџбини својој.

Од Владике свију Христа никада се не уклањај, закону божаственог писма вредно се поучавај,[/QUOTE] родитеља не бешчествуј, но са сваком богобојажљивошћу прилежно

 

[vujadin]

mi ovde ne raspravljamo o zivotu nasih vladara,vec o tome da li je srbija bila feudalna zemlja ili ne...

Па ако се по опису живота наших владара види да нису били феудалци него Богом постављени и народним сабором потврђени владари. онда је јасно да ни држава са којом су управљали није била феудална.

 

[KNIGHT]

И после овога дарова му свој престо царски, и како треба прославише говорећи: " Многа лета нека даде Бог благочастивому и христољубивому и самодржавному све српске и поморске земље Стефану краљу Урошу, " и све што је потребно иза овога. Даде му драгоцене дарове злато и хаљине златоткане скупоцене царске, коња свога и оружје своје, које сам на себи, на своме телу носише. Све ово даде му говорећи: " Опаши се оружјем овим, око бедара својих, силни", успевај у већем ка Богу, владајући у отаџбини својој.

Од Владике свију Христа никада се не уклањај, закону божаственог писма вредно се поучавај,[/QUOTE] родитеља не бешчествуј, но са сваком богобојажљивошћу прилежно

i sad ti objasni kakve ovo ima veze sa feudalizmom?......kako ti ovo sve dovodis u vezu sa bilo kakvim drustvenim uredjenjem?

to sto neko ima presto?

to sto je neko vlada srpskim i pomorskim zemljama?

to sto neko dobija dragocene darove i haljine,oruzje i konja?

i sto neko nekome savetuje da se ne uklanja od gospda Isusa Hrista,sina bozijeg,i da se drzi zakona iz svetog pisma?

kako si ti iz svega ovoga zakljucio da Srbija nije bila feudalna?

 

[KNIGHT]

Па ако се по опису живота наших владара види да нису били феудалци него Богом постављени и народним сабором потврђени владари. онда је јасно да ни држава са којом су управљали није била феудална.

a kako se vidi da nisu bili feudalci?....mislim,na osnovu cega konkretno?

uopste,mnogi srednjevekovni vladari su bili religiozni ljudi.........ali to nema veze sa time da li oni zive u feudalnoj zemlji.........shvati da je jedan od osnovnih elemenata,da kazem stubova feudalne drzave upravo religija i hriscanstvo....ta dva pojma nisu u suprotnosti..........feudalizam nikada nije zabranjivao na bilo koji nacin religiju

 

[vujadin]

mi ovde ne raspravljamo o zivotu nasih vladara,vec o tome da li je srbija bila feudalna zemlja ili ne...

Како земља може бити феудална?

 

[vujadin]

a kako se vidi da nisu bili feudalci?....mislim,na osnovu cega konkretno?

uopste,mnogi srednjevekovni vladari su bili religiozni ljudi.........ali to nema veze sa time da li oni zive u feudalnoj zemlji.........shvati da je jedan od osnovnih elemenata,da kazem stubova feudalne drzave upravo religija i hriscanstvo....ta dva pojma nisu u suprotnosti..........feudalizam nikada nije zabranjivao na bilo koji nacin religiju

Ти си тврдио да је само Душанов законик довољан доказ да је његова држава била феудална. Па ја сам ти навео Божје законе који су владали у тим земљама. Или је можда и Бог феудалац и Он изнајмљује земљу ради неких услуга?.

 

[KNIGHT]

Ти си тврдио да је само Душанов законик довољан доказ да је његова држава била феудална. Па ја сам ти навео Божје законе који су владали у тим земљама. Или је можда и Бог феудалац и Он изнајмљује земљу ради неких услуга?.

a zasto ako se boziji zakoni postuju u jednoj zemlji,ta zemlja ne moze biti feudalna?

 

[KNIGHT]

Како земља може бити феудална?

tako kako sam ti ja,i mnogi drugi clanovi ovog foruma objasnili...

 

[vujadin]

tako kako sam ti ja,i mnogi drugi clanovi ovog foruma objasnili...

Ви мени нисте ништа објаснили. Ви само наводите неке ствари за које немате доказе.

 

[KNIGHT]

Ви мени нисте ништа објаснили. Ви само наводите неке ствари за које немате доказе.

objasnili smo vise nego sto si ti objasnio..........uostalom,najbolji dokaz je dusanov zakonik

ja sam ti,za razliku od tebe,na svako pitanje koje si mi postavio odgovorio u vezi toga da je Srbija bila feudalna........

dok si ti vise puta priznao da nemas odgovor na neka pitanja u vezi stvari koje tvrdis..

 

[ljuba miljkovic]

Vule,

Da l niste ti i kolega KNIGHT malo skrajnuli sa osnovnog toka ove priče (mislim na temu o "izdajniku")...

Ako smo ispričali sve o izdaji Vuka Brankovića, hajdemo da pustimo temu neka se odmori.

 

[KNIGHT]

Vule,

Da l niste ti i kolega KNIGHT malo skrajnuli sa osnovnog toka ove priče (mislim na temu o "izdajniku")...

Ako smo ispričali sve o izdaji Vuka Brankovića, hajdemo da pustimo temu neka se odmori.

ok,sto se mene tice,rasprava moze da se prebaci na temu "feudalizam" koju je vujadin pokrenuo..

 

[vujadin]

Vule,

Da l niste ti i kolega KNIGHT malo skrajnuli sa osnovnog toka ove priče (mislim na temu o "izdajniku")...

Ako smo ispričali sve o izdaji Vuka Brankovića, hajdemo da pustimo temu neka se odmori.

^

Није исцрпљаена него се заплела око феудализма, по мишљењу ако је Вук феудалац и ако су српске земље биле феудалне у моменту Боја на Косову, онда он не може бити издајица. Такав приступ није нормалан. и око тога се разбијамо. Ипак ти је предлог на месту, јер су ме стварно уморили са таквим и толиким питањима који не изгледају повезани али јесу.

 

[KNIGHT]

^

Није исцрпљаена него се заплела око феудализма, по мишљењу ако је Вук феудалац и ако су српске земље биле феудалне у моменту Боја на Косову, онда он не може бити издајица. Такав приступ није нормалан. и око тога се разбијамо. Ипак ти је предлог на месту, јер су ме стварно уморили са таквим и толиким питањима који не изгледају повезани али јесу.

nije poenta sto smo tebe umorili,nego TEMU

ti ces biti itekako umoran,posto hoces da dokazes nemoguce...

 

[vujadin]

nije poenta sto smo tebe umorili,nego TEMU

ti ces biti itekako umoran,posto hoces da dokazes nemoguce...

Како сте могли уморити тему? Ове бесмислице њој пасују. Што више постова то је интересантнија. Ја немам шта доказивати. Србија је била држава са законима, значи није била феуд. И пошто није била феуд, значи не можеш ширити лажи о њезином уређењу. И где то пише да је била Немањин феуд, кад је она била организована држава по свим потребним законима и пре Немање?.

 

[ljuba miljkovic]

ok,sto se mene tice, rasprava moze da se prebaci na temu "feudalizam" koju je vujadin pokrenuo..

Ovo je odličan predlog...

Dakle, zarad samih tema, zamolio bih da priču o feudalizmu, feudalcima i feudima nastavite na novoj temi Feudalizam...

... a kada se dodje do "izdajstva" "izdajnika", onda podignite ovu.

Hvala na razumevanju.

Inače, verovatno sam o tome već pisao u ovoj temi... da se malo vratimo "izdajniku".

... nastanak i suština "izdajstva" sadržana je isključivo u zapisivačkim podvizima Onoga sa Štulom.

Cilj: uniziti i unakaziti srpsko plemstvo srednjeg veka da bi se lakše i jednostavnije odsekli koreni srpskog jezika Svetog Save i drugih pisaca iz toga doba, kako bi se olakšalo instalisanje reforme "novog jezika".

Izvori na koje se Vujadin katkad pozivao (Orbin i drugi) nisu relevantni.